lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Kafa je na stolu, klima diskretno huji, u sobi polumrak. Napolju skoro 40. I pored toga sto prethodne noci nisam nista sanjao, prvi put sam odmoran, posle sedam dana. Ipak, u glavi mi se jos uvek smenjuju slike i dogadjaji iz poslednjih nekoliko dana. Napravio sam preko 7Gb materijala, ali i pored toga, najlepse scene su morale da se pamte. Mnogo sta sam planirao, recimo da pred spavanje izdiktiram u telefon vaznije momente prethodnog dana, ali... jednostavno se ne stigne. Zato sad ovi uslovi iz prve recenice treba da pomognu da se sto-sta ne pogubi zauvek, vec da ostane ovde kao zimnica. I zato samo Sopska salata za rucak, mada bih vise voleo bugarsku Ovcarsku. Pa da vidimo sta se to desavalo. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Prvi dan, subota, 2. jul U stvari, trebao bih da se vratim dan ispred, jer je jos u petak Yama sa suprugom stigao u Lazarevac gde je imao rezervisan smestaj u hotelu. Smestili smo Electra Glide na metar od ulaza u zgradu Opstine i odsetali na veceru i po neko pivo. Ne ostajemo dugo, a sledeci sastanak je u 7:15 ispred hotela. Svi stizemo na mesto nesto ranije od dogovorenog, oni su vec doruckovali pa i ja na brzinu jedem neku pitu. Put do Beograda uobicajen, sem lagane kisice koja pocinje da sipi nesto pred gradom. Gledam Yamu u retrovizoru, vidim da nema nameru da oblaci kisno. Na sastanak sa ostatom ekipe stizemo tacno na vreme, medju prvima. Odmah krece upoznavanje, razgovor uz smeh. Ostali polako pristizu, a tu je i Vlajko da napravi koji snimak. U trenutku polaska, stize i Bojan BMW, pa se kompletna ekipa otiskuje autoputem ka Bubanj potoku i Smederevskom putu. Deonica za danas je poprilicna - treba stici do Belogradcika i kampa. Prva pauza je tek u Gornjackoj klisuri, u manastiru Gornjak. Nesto ranije, u Petrovcu na Mlavi srecemo na ulici Komsu i Komsinicu, a na pauzi u Gornjaku nam se priklucuje i Hulk sa devojkom. Tako se kompletira ovaj deo ekip[e koju cini 11 motora. Put nas vodi dalje preko Krepoljina do Zagubice, gde svracamo u restoran pored vrela, na kaficu. Tu je naravno tradicionalno mrzovoljna konobarica, ali kafu dobijamo za vrlo kratko vreme. Tokom pauze predlazem da ne gubimo vreme za rucak u nekoj kafani vec da kupimo nesto lako i jedemo negde putem. Predlog se prihvata, ali najgladniji ipak narucuju pljeskavice bas pred polazak U Zagubici obavljamo i prvo tocenje goriva. Tokom prelaska Crnog vrha, na istom mestu kao na BJB Vikend voznji na Vlasinsko jezeri, stajemo da griznemo nesto, bar oni koji nisu jeli pljeksavice. Predvidjenu pauzu na Borskom jezeru preskacemo jer je tu moto skup u toku, pa mesta prakticno nema. Zato produzujemo odmah dalje ka Zajecaru, naravno preko mesta Nikolicevo. Pa naravno. Za vrlo kratko vreme stizemo na granicni prelaz Vrska Cuka. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Smestamo se u hladovinu prelaza i pocinje procedura pregleda pasosa. Bojan ima posao vise jer mora da overi papire za povracaj poreza na robu koju je kupio u Srbiji. Bojan: Dobar dan, ja sam dosao radi povracaja PDV-a! Carinik: A? Odmah je bilo jasno da ce biti malo cekanja. Nista strasno, jer smo odmah nasli zabavu. Neki su se zanimali sa komsijama... ... neki su se zabavljali i smejali... ... a neki proucavali kvalitetne GPS uredjaje i motore. Ipak, sve se zavrsilo brzo, pa puni optimizma prelazimo na bugarski deo. Tamo naravno Slovenci odmah prolaze, skoro bez ikakve procedure, dok nase pasose uzimaju na kontrolu. Posto policajac vraca samo po jedan pasos, padaju opklade ko ce poslednji dobiti svoj. Drzao sam se dobro do pred kraj, jer sam upao u poslednju cetvorku. Ipak, morao sam da priznam poraz, uzmem pasos i prikljucim se ekipi, a Zool je bio taj koji je prosao poslednji. Po Nesinom savetu, evre za leve menjamo samo u menjacnicama ili bankama. Ovde to radimo prvi put. Konacno je sve gotovo i pustamo se u bugarsku avanturu! Prvi metri su poceli odlicno... ... ali je to trajalo samo par kilometara. Onda dolazimo na raskrsnicu gde nas Crocodil obavestava da moramo desno, ako zelimo do pecine Magura, koja je obelezena kao odrediste. To desno je stari put sa tolikim pukotinama u asfaltu da je u njima nikla trava. Neobicno! Sa druge strane, vozi se kroz drvored koji daje prijatne senke. Kako kilometri odmicu put je sve uzi i sve losiji. Doslo je do toga da se pitam da li smo uopste na pravom putu. Do pecine je trebalo da bude oko 30km od granice, a mi se vozimo dooobro preko toga. Pecina se nalazi na domak Rabiskog jezera, i da bude jos gore, povremeno ga ugledam u daljini, ali nikako da stignemo do njega. Vrhunac je nastao kad a smo u jednom od sela potpuno izgubili put. Bugari imaju obicaj da centralni trg u mestu potpuno asfaltiraju ili betoniraju, a rad se po povrsinama od 100x100 metara po nekad. Na takvoj povrsini morate tacno pratiti virtualni GPS put. Ako to ne uradite, GPS prijavi da ste van puta i vi ne znate kako i kuda da napustite trg. To se i meni desilo u nekom selu. Stali smo, osvrtali se i trazili neki logican izlaz. Na srecu, naisao je covek koji nam je pola na engleskom, pola na bugarskom pokazao put. Od ove tacke grupu je vodio Bojan BMW. Na nesrecu, Bojan nije znao da trazimo pecinu Magura vec je mislio da trazimo Belogradcik. To znaci da smo od tog trenutka lutali trazeci taj mali gradic. Krenuli smo od nule. Posle jos podosta kilometara vozeci se preko brda i dolina, kroz sume i livade, preko asfalta i rupa... morali smo da stanemo. Harliju je naime, od dobrog puta umalo otpao auspuh, pa je to valjalo namestiti. Za vreme te operacije, naisao je onaj isti covek koji nam je u prethodnom selu dao savet, iznenadjen sto nas (i) ovde vidi. Resio je da nas saceka i licno dovede do cilja. Bez njega, mozda bi smo jos bili tamo... Na ovoj poslednjoj slici se vide u daljini Belogradicke stene i toranj pored grada. Pitali smo se kako cemo dotle stici kad vec pecinu koja je "odmah tu" ne mozemo da nadjemo... Treci deo putovanja smo obavili pod vodjstvom Bugarina iz crvenog auta. Odveo nas je nekoliko kilometara dalje do raskrsnice, i pokazao levo - samo napred 13 km. Hm... Sa zebnjom smo se upustili u tih 13km ne verujuci da cemo stici tamo gde smo hteli... Ipak, posle malo voznje, i jos jednog 100x100m trga, dosli smo do prvog znaka koji nas je obavestavao o pravcu gde bi trebalo da je ta pecina. Konacno, stigli smo. Pocetak nije obecavao puno. Videli smo da smo zakasnili za poslednji ulaz koji je u 17h. Tek ovde nam je palo na pamet da je bugarsko vreme jedan sat ispred naseg. Odsetali smo do ulaza u pecinu. Ovo je najvise sto smo mogli danas da vidimo. Ipak, ovo mesto smo iskoristili da se dobro odmorimo od lutanja. Pogledali smo i plan pecine i dosli do zaljucka da je mozda bolje sto ne radi jer je izlaz sa druge strane brda - pecina je jako dugacka. Kako nam je danas isla orijentacija, mozda nikad ne bi ni izasli i jedino je davalo nadu to sto u pecini ne bi radio GPS. Bez njega je tesko dobro se izgubiti... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Ipak, dalje je sve dobro islo i bez po muke stigosmo u Belogradcik. Gradic ima nsto vise od 5000 stanovnika i centar je opstine. U prevodu, ime znaci "mali beli grad", tako da su beogradjani ovde bili kao kod kuce. Ovde se prakticno zivi od turizma jer grad ima dve velike atrakcije - belogradicku tvrdjavu i cuvene stene. Formiranje stena je pocelo pre oko 230 miliona godina jakim tektonskim pokretima koji su stvorili i planinu Balkan, nesto juznije. Belogradicka tvrdjava je napravljena jos u doba Rimljana. Bugari je zovu Kaleto, od turske reci Kale. Zidovi su debeli u proseku oko 2 metra a visina doseze do 12 metara. Tvrdjava je povrsine oko 10000 kvadratnih metara. Stene sa zadnje strane pruzaju prirodnu zastitu, te je bilo potrebno samo uraditi prednji zid. Bugarski car Ivan Stracimir je u 14-tom veku prosirio staru tvrdjavu tako da je postala druga po velicini u zemlji, odmah iza carske tvrdjave u Vidinu. Tokom Otomanske invazije tvrdjava 1396 podpada pod tursku vlast. Zbog cestih napada hajduka, i turci su sproveli prosirenje i razna ojacanja. Najvece promene su napravljene pocetkom 19-tog veka. Zanimljivo je da je sve uradjeno u tadasnjem evropskom stilu jer su projektanti bili italijani i francuzi. Tvrdjava je imala vaznu ulogu u Belogradickom ustanku 1850-te godine. Poslednji put je koriscena u Srpsko-Bugarskom ratu iz 1885-te. Toliko iz istorije. Kamp u kome je smo imali rezervisan smestaj je 14km iza grada, a mi smo resili da pre odlaska tamo pogledamo sam gradic. Centar nije bas velik, pa smo lako dosli i nasli mesto za parking, bas pored restorana brze hrane. Deo ekipe se posvetio tom restoranu a nas nekoliko otislo da proseta gradom. Gradic je zaista lep, nema sta. Banke, restorani, kafici, cak i poveci hotel. Bas tog dana se odvijala proslava neke godisnjice Belogradcika, pa je bila poprilicna guzva. Setajuci, nismo bas obracali paznju na one borove iza... ... ali kad smo im prisli, imalo smo sta da vidimo! Iza je bila provalija, a dole u dnu, izmedju ogromnih stena, odvijao se pravi vasar! U daljini, sloj na sloj videle su se ogromne planine i pogled je bukvalno oduzimao dah! Ovo je bilo nemoguce snimiti sa amaterskom opremom koju smo imali, ali verujte da tako nesto nisam imao prilike da vidim... Naravno da smo krenuli dole. A tamo... urnebes! Muzika tresti, zamor, mirisi... Bilo je tu i poslastica. Recimo, male krofnice prelivene cokoladom, lev i po! Ekipa u restoranu nije gubila vreme... Mi smo pojeli putem par cevapa u lepinji po ceni od 0.6 leva sto je oko 30 dinara... Posto nas je ujutro ceka detaljan obilazak Belogradcika, produzili smo dalje ka kampu u mestu Falkovec. Tamo smo stigli skoro po mraku. Gazda nas je cekao ispred kampa, na putu. Pokazao nam je gde je ulaz u kamp, ma kakav ulaz - ono je prava trijumfalna kapija! Odabrali smo mesta, postavili satore uz svetlost baterijskih lampi ili farova motora. Tokom vecere je pocela da pada kisa koja nije prestajala celu noc. To je bila prilika da proverim vodonepropusnost Ferrino Kalahari satora - naravno, nije bilo problema, mada sa satorom generalno nisam bas najzadovoljniji. Kamp je sjajno uredjen, ima puno klupa, prelep park, Wireless Internet. WC i kupatila su sjajno uredjeni i potpuno cisti, a lampa sa fotocelijom vam osvetljava put. Bio je to kraj prvog, sjajno provedenog dana. Predjeno tacno 395km. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Drugi dan, nedelja, 3. jul Tokom noci sam razmisljao o tome sta nas ceka, obzirom na pljusak. Medjutim, osvanulo je suncano jutro i ako zanemarim vodu koja se slivala na mene tokom izlaska iz satora, sve je bilo sjajno! Vec sam zaboravio kako sam pokisao tokom noci kad sam izlazio na hm... iz satora. Spakovao sam se izuzetno brzo, zahvaljujuci savetu momaka iz Gore - sator nisam drzao u originalnom pakovanju vec sve odvojeno, u velikoj vreci iza sedista. Tako nisam gubio vreme na optimalno pakovanje svih delova, vec sam stvari jednostavno ugurao u torbu. Dorucak je bio ostatak od jucerasnjeg rucka i bio sam spreman za pokret. A pokret je bio korak nazad - vracamo se onih 14km do Belogradcika u obilazak tvrdjave i pomenutih stena. Moram priznati da sam bio jako uzbudjen jer posle tri meseca pripreme i citanja, proucavanja svega na Google Earth sada imam priliku da vidim nesto sto je ucestvovalo u izboru za Svetsko cudo. Za put do tvrdjave mora se opet proci centar grada, bas onom ulicom gde smo sinoc prvi put parkirali motore. Nastavak je uskim ulicicama, stalno uzbrdo. Ponekad mi se cinilo da sam (opet) zalutao, ali na kraju smo bili tamo gde treba... Ulaznica je 4 leva, ali nas je Sale Fibra preduhitrio i kupio karte za sve. Na ulazu nam niko nije ni pogledao karte. Niko nije predpostavljao sta nas ceka unutra... Odmah iza ulaza vide se ostaci nekadasnje tvrdjave. Tu je i nekadasnja vetrenjaca sa tornjem u pozadini... Tja, staro i novo. Odavde, sa ulaza, lepo se vidi panorama Belogradcika. Strmom stazom krecemo uzbrdo... ... do male kapelice. Odatle je sve strmije, sto se Borisu (Yama) nije bas dopalo I onda polako pocinju prizori koji oduzimaju dah... Kompleks je velicine oko 90 kvadratnih kilometara, ali mi nismo imali vremena da idemo stazom okolo i obilazimo stenje. Neke od stena su preko 200 metara visine... Pojedine od njih imaju svoja imena, recimo tu je Hajduk Veljko - Negotin je relativno blizu i verovatno je nas Veljko operisao po ovom kraju. Tu je i statua devojke za koju postoji legenda - devojka je krenula na sastanak sa svojim Milutinom, ali je pojurio neki Turcin. Bezala je uzbrdo, sve vise i vise. Kad je videla da ce je Turcin na kraju stici, rekla je: "Boze, daj da se u stenu pretvorim". Krecemo se sa grupom turista, pa smo se tokom setnje ispomagali slikajuci jedni druge za uspomenu. Na jednom mestu srecemo i najmanjeg posetioca! On takodje pesice obilazi stenje! Na drugoj slici se prikljucio i Aca ali su njegovi motivi ostali nejasni, obzirom da kucice bas nesto ne voli... Inace, sam vrh nije bas najbezbedniji. Ogradjeno jeste, ali je ograda na mnogo mesta klimava. Poseban dozivljaj je preskakanje sa stene na stenu preko pukotina kojima se dno ne vidi. Pogledajte... Vasar je i dalje u toku A mi i dalje skakucemo preko stena. Povratak nazad je preko prilicno strmih stepenica Odatle je lepo pogled na ulaz u kompleks. Huh... ovo moze potrajati satima, pa podesite da obilazak pocnete sto je ranije moguce. Mi smo imali srecu i sa vremenom, obzirom na poslednju noc. Vazduh je bio kristalno cist, a sitni oblaci su samo naglasavali perspektivu. Ipak, jednom se moralo izaci. Koristimo posetu Belogradciku da napunimo rezervoare... ... pa krecemo nazad u kamp. Putem nismo izdrzali da ne svratimo u jedan romantican restoran, u podnozju jedne od stena. Kafu smo cekali duze nego kod namrgodjene konobarice u Zagubici. Uopste, u Bugarskoj je usluga u kafanama nesto sporija i lezernija nego kod nas. Unutrasnjost. Raspolozenje je odlicno, i pored onih stepenica! A neki su munjevito spremni za poziranje Bilo nas je desetak, a racun za kafe i ostalo pice je bio 6 leva. 300 dinara. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Sve u svemu, podne je davno proslo a da se mi nismo pokrenuli iz kampa. Posto neki ne znaju da se spakuju bez bolje polovine... ... ostatak ekipe je iskoristio za klopu, obilazak kampa i slikanje. Tu je i malo jezerce prepuno zaba za nocnu muziku. Sva sreca te je Sale Fibra bio dovoljno jak autoritet, te su ga zabe slusale... Mali park... Prostor za satore... Pesacku ulaz sa puta... ... i Trijumfalna kapija kroz koju smo usli mi sa motorima. Uskoro smo bili spremni za polazak. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Nedaleko od kampa smo naisli na malu pumpu. Deo koji nije isao u Belogradcik, ovde je dopunio rezervoare... ... tako da smo bili spremni za tezi deo danasnje etape, a to je savladjivanje planine Balkan. Cekao nas je uspon na oko 1500 metara nad morem i mnostvo krivina. Nije bilo planirano da ulazimo u grad Montana pored istoimenog jezera, ali je obilaznica bila prilicno losa pa je nisam iskoristio, i ako me je GPS obavestio za nju. Krenuli smo po lepom vremenu, a obzirom da sam znao sta nas ceka, napavio sam malu pauzu da se svi pripreme za uspon i verovatno mnogo nizu temperaturu. Tom prilikom sam se najavio Nesi, koji je opet javio u restoran na drugoj strani planine da pocnu sa pripremom rucka za gladne bajkere. Montana je prelep grad sa puno kafica i narocito sa puno raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja. To mi je donekle predstavljalo problem - treba brojati izlaze sto nije lako kada je 10 motora iza. Pa jos sa vozacima koji imaju primedbe na mog Crocodila. Ipak smo nekako izasli i zahvaljujuci ovakvim putevima... ... nadoknadili izgubljeno vreme. Na zalost, napajanje mog Crocodila je ovde otkazalo pa sam ostao bez GPS-a. Zato sam potrebna uputstva dao Saletu Fibri koji je dalje vodio kroz planinu. Voznja ovim delom nije bila laka - saobracaja ima, put je zbog bujne vegetacije vlazan a najgore je sto je bar na 50% krivina pesak koji otezava pracenje idealne linije pa se moraju vrsiti korekcije pravca. Sa opterecenim motorima - to nije bas lako. Sem toga, bilo je prilicno hladno, pa nam je silzak na drugoj strani doneo veliko olaksanje, na ovakvim putevima. Konacno, stizemo u mesto Buchin, gde nas je u restoranu Balac cekao dugo prizelkivani rucak. Svi smo osetili olaksanje jer nas je cekao laksi deo puta, po dobrom kolovozu i dobro pokriven navigacijom. Restoran je kao vecina u Bugarskoj u etno fazonu. Ponekad se u tome preteruje, ali je cesto sasvim OK. Po dobrom bugarskom obicaju, nisu se zurili i ako smo najavljeni. Posle poveceg cekanja provedenog uz po neko pivo, stigle su salate... Ovde moram da kazem da se Sopska salata na bugarskom kaze Sopska salata Sem toga, iz sve snage preporucujem Ovcarsku salatu. Sastav cu opisati kasnije, ali verujte da je samo ona dovoljna za rucak. Bar onima koji koriste Herba-lajf Uskoro stize i mesano meso. A ona se brinula o nama! Dalje je bilo standardno, ko na svadbi Moram da napomenem da je ovaj rucak za ekipu platio Furious Panda iz svog dzepa. Hvala Neso! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Punih stomaka i dobro raspolozeni dobrim putem krecemo dalje ka Sofiji. Posto je Hulk ovde cesto bio na skijanju, prepustamo mu dalje vodjenje grupe. Bugari su oko centralnog dela Sofije napravili autoput kojim se grad obilazi. Trebalo ga je iskoristiti i potpuno novim auto-putem nastaviti dalje put ka jugu. Gde sad? Ovde je vec bilo vreme da se malo dopune rezervoari i napravi pus pauza. Zool sem toga koristi priliku da doduva gume jer mu je BMW signalizirao da pritisak nije bas najbolji. Snalazimo se brzo i nastavljamo dalje. Obratite paznju na kvalitet podloge! Ovde prilicno popravljamo prosek brzine. Auto put se kasnije pretvara u fenomenalan magistralni... ... koji nas dovodi u Dupnicu. Table pored puta nas obavestavaju da smo u gradu farmaceutske industrije. Ne ulazimo u sam grad, vec idemo odlicnom obilaznicom na kojoj nailazimo na OMV pumpu. To je prilika za kraci odmor i kaficu. Nagradno pitanje: koji je nick ovog momka?? Nastavljamo dalje, do skretanja za Rilu i Rilski manastir. Po odvajanju sa puta, ceka nas prelepo parce kroz drvored. Gradic Rila... Svakim predjenim metrom se oseca kako temperatura pada, a vlaznost vazduha raste - ulazimo u kanjom reke Rile. Vrhovi koji nas okruzuju su sve visi. Mrak pada i kolovoz je sve vlazniji, vozimo oprezno. Mislim da na ovom mestu, na putu od Rile do Rilskog manastira nije bilo vise od 5 stepeni. Pomislio sam sta nas ceka dalje na jezeru koje je na vise od 1500 metara nad morem, kad je na 1100 metara ovako hladno... Dolazimo do samog manastira i tu pravimo kracu pauzu. Odmah nastavljamo dalje jer je nas kamp, Zodiac na oko 1km iza. Dolazimo do skretanja za kamp gde nas izuzetno strm asfaltni put spusta do parkinga, gde nas sacekuje Nesa! Centralno mesto zauzimaju sjajni bungalovi. Cena je jako povoljna, 7.5e za noc. Da li zbog cene ili temperature, niko se ne odlucuje za sator Iznose se stvari, smestamo se, a oni koji imaju lanac i dalje imaju posla... Nesto kasnije, skupljamo se za veceru u restoranu kampa. Nesa i Arsa su vec tamo, dobro raspolozeni. Sem njih, tu je i Niki, vozac Rava koji je nosio neophodnu opremu, kao i Rne iz Leskovac. I tako, posle 270 kilometara uz dobru atmosferu... ...sjajnu veceru... ... i vrelu pec... ... provodimo divno vece, do kasno u noc. Od sutra, Nesa je vodja parade Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Treci dan, ponedeljak, 4. jul Posle ledene noci u kojoj smo se pokrivali cim smo stigli osvanulo je, pa... ledeno jutro. Ipak, mislim da je tog jutra u bungalovima bilo hladnije nego napolju. Posle tradicionalne jutarnje gimnastike, iskupili smo se u restoranu ma kafici. Nesa nam je podelio majice sa logom ove ture! Potom pakovanje. Gostima je na raspolaganju rostilj i furune... Ko drugi bi bio dobro raspolozen? U blizini su vrhovi od oko 2700 metara! I na kraju, cela ekipa na okupu! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Vozimo onaj jedan kilometar do Rilskog manastira i parkiramo pred ulaz. Rilski manastir je najveci manastir u Bugarskoj. Osnovao ga je Sveti Jovan Rilski polovinom desetog veka. Jovan je ziveo u pecini pored manastira a sam manastir su zidali njegovi ucenici. Manstir je bio kulturni i duhovni centar Bugarske a svoj vrhunac dozivljava izmedju 12-tog i 14-tog veka. Manastir je dobrim delom izgradio nas covek, Relja Krilati - Srbija je tokom 14-tog veka gospodarila ovim krajem. Medjutim, doziveo je pljackanja i teska razaranja tokom 15-tog veka... Zahvaljujuci prilozima ruske pravoslavne crkve manastir se ponovo obnavlja. Tada su u manastir preneti i ostaci Jovana Rilskog. Od tada je manastir centar bugarskog jezika i kulture. 1833-ce manastir unistava vatra, pa ga Bugari povo obnavljaju. Izgradnja sadasnjeg konaka pocela je 1816 godine, a zvonika 1844-te godine. 1983-ce je proglasen UNESCO-vim delom svetske bastine. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Nastavljamo put ka Banskom. Bansko se vec nazire u daljini kao i sneg na planinama iznad grada. Prvo sto smo posetili je banka Ponestalo je leva. A onda nas Nesa vodi u stari deo grada - za novi sa hotelima nije bilo previse interesovanja. Kruzili smo uskim ulicicama sa prilicno grubom kaldrmom. Pravi mali off-road. Ovde je najveci problem odabrati lokaciju koja vam senajvise dopada. Tek u drugom krugu se odlucujemo za lokal A unutra... fantazija! Mi zadovoljni - Nesa zadovoljan! A reklo bi se da je i Bojan zadovoljan! Rne skoro zavrsava... ... a i ostali. Posto se moj rucak malo duze pripremao, obisao sam malo blizu okolinu. Crkva pored... Vracam se nazad u restoran. Ovde se stvari priblizavaju kraju... Bugarski nacionalni specijalitet je nesto sto ja ne volim - skembici. Panda je narucio sebi corbu od skembica i naterao me je da okusim. Moram priznati da skoro bolju corbu nisam probao, ruka je prosto sama radila kasikom, mozak to nije mogao da prekine dok sve nije nestalo... Cudna stvar. U ovom restoranu imaju jako cudan nacin ostavljanja racuna... Na kraju... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Posle svega ovog, bilo je jako tesko sesti na motore i drmusati se sledeca dva sata. Naravno da je za veceru dolazilo u obzir samo nesto lako, a sutra cemo se organizovati za dalje. Zato je tu Lidl, cijom robom pretrpavamo i onako pretrpan Rav. Nastavljamo dalje ka jezerima. Na putokazima se sve cesce pokazuje ime Dospat - gradic kog sam puno puta posmatrao na Google Earth-u. Blizimo se cilju naseg putovanja. Putem prolazimo kroz zivopisna mesta. Negde u ovom delu nailazimo i na rimski most. Naravno da ne propustamo priliku za slikanje Arsa je motorom stigao gore... ... a i Komsa. Put se lagano penje i priroda postaje sve lepsa i zelenija. Konacno stizemo u Dospat. Nije da sam ga bas tako zamisljao, ali sta je tu je. Donji deo grada je prilicno siromasan, dok je gornji lepsi i savremeniji. Kartu citaj - policajca pitaj! Na izlazu iz grada puca pogled na Dospat jezero... Od celog niza jezera u ovom delu Rodopa, jezero Dospat je daleko najvece. Dvadesetak kilometara dalje dolazimo do drugog jezera u nizu - Siroka poljana. Nesa predlaze da se podelimo - manja grupica ide sa njim u preled lokacija na jezeru Goljam Beglik. Svrha ovoga je da se izbegne malteriranje kruzera i ljudi uopste. Tako nas cetvorica produzujemo dalje. Cetiri kilometra zatim, dolazimo na "nase" jezero. Ja skrenuh pogresno na ulazu i naletim na ovakav prizor... Opcinjem ovom slikom ne mogu da se pomerim. Nesa me zove da krenemo dalje. Zaista, nesto dalje silazimo na malo poluostrvo. Na njemu postavljen jak sto sa dve klupe, WC u blizini. Prizor iz bajke, nisam verovao da ovako nesto postoji, da cemo mi biti nekoliko dana gospodari ovog mesta. Noc lagano pada, Nesa se vraca po ostatak grupe... Ostali brzo pristizu, mada su neki promasili skretanje i produzili na mali off-road oko jezera. Moja krivica, trebalo je da cekam gore na putu. Sta je tu je, iskupismo se nekako i namestismo satore. Nedugo zatim, grupa se zainteresovala za sadrzaj Rava... Zapaljena je i vatrica, uz dosta dima, naravno. Vece je bilo prilicno prijatno i pored visine od 1526 metara. Medjutim, kao da je neko pritisnuo neki prekidac, sa povrsine jezera se dovuce neki leden talas i od tada se sve aktivnosti brzo zavrsavaju. Povukli smo se u satore na spavanje. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 9, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Cetvrti dan, utorak, 5. jul Priznajem da sam bio medju optimistima koji su se nadali spavanju. Od toga nije bilo mnogo iz dva razloga. Prvi, najjaci je hladnoca. Poslusao sam savet da se u vreci spava samo u gacama i majici. Medjutim, hladnoca je bila neizdrziva, sa vrecom koju ja imam. Zato sam tokom noci obukao i trenerku i duksericu, pokrio se i satorskim krilom... tek tada je moglo da se spava. Drugi razlog je potreba da se tokom noci izadje iz satora. Verujte da to ovde nije bas prijatno. Koliko god to odlagali, stvar do jutra nece biti bolja. U jednom trenutku tesko ugrejana vreca mora da se napusti i izadje na cicu zimu i totalni mrak. Brrr... Za to vreme, imacete prilike da cujete okolo koncert Hrkaci su odlicno radili svoj posao, pa vukovi i medvedi nisu hteli da reskiraju i prilaze na ovu lokaciju. Danasnji dan je predvidjen za odmaranje i uredjenje lokacije. Nesa je u Rava strpao izmedju ostalog i dve tende, od kojih je jedna ubrzo postavljena iznad stola. I naravno... Vreme provodimo uz klopu i slikanje. Za kupanje nije, temperatura retko prelazi 20 stepeni. Treba se obezbediti za vece Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Jezero Goljam Beglik se kao sto rekoh, nalazi na 1526 metara nad morem. Nije prirodno jezero vec par kilometara od naseg kampa postoji brana. Na bukvalno 30 km se nalaze jezera Dospat, Siroka poljana, Goljam Beglik i Batak. Svako od njih je izuzetno lepo na svoj nacin i oko svakog postoji put kojim se moze obici. Oko naseg jezera postoji dvadesetak uredjenih zona za kampovanje, kao sto se vidi na slici. Svako mesto ima sto sa klupama i WC, kao i uredjena mesta za postavljanje satora. Bukvalno na svakih par stotina metara postoje izvori pored puta, tako da voda nije problem. Voda je zaista ledena i izuzetno meka, skoro bez kamenca. Treba li uopste pomenuti kakav je vazduh ovde?? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan U popodnevnim satima Fibra, Aca i ja krecemo motorima na voznju oko jezera. Put je makadamski, sa povecim rupama koje su cesto pune vode. Ceo krug ima blizu 30km. Voznja nije teska, ali trazi koncentraciju za obilazenje rupa i povremenih blatnjavih delova. Ako neko zeli cross, postoji bezbroj uskih blatnjavih puteva koji se odvajaju sa ovog, da ga nazovem glavnog puta. Jedno od mesta za kampovanje. Postoje i ovakvi posetioci! Jedan od sporednih puteva koji vodi dalje u planinu. Malo dalje preko mosta je izvor... Na povratku u kamp, kod kosmija zaticemo opasnog psa cuvara! Pacov mali, samo je kod devojaka prilazio! A kod nas u kampu... Spremno za vece! Nesto kasnije, imali smo goste! I on je zalsuzio odmor! A i Sale... Bilo je i pokusaja da se nesto uhvati... Sa puta oko jezera. Napusteni hotel... Bungalovi... Vece provedeno uz rostilj, pivo i odlicno vino. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Peti dan, sreda, 6. jul Poseta Bataku. Za ovaj dan je bila planirana voznja oko jezera. Medjutim, niska temperatura, crni oblaci na horizontu, a i los put za vecinu motora, promenili su planove. Dogovoreno je da se danas napravi rostilj za rucak i gulas za veceru. Zato se moralo u nabavku skoknuti do obliznjeg gradica Batak. Posli smo Nesa, Zool, Bojan, Arsa i ja. Moram priznati da sam ja posao vise turisticki jer me je jako zanimao Batak, jos jedan od gradica koji mi je poznat samo sa Google Earth-a. Do Bataka ima oko 30km od kampa. Prvi deo puta do Goljam Beglik brane je los, a ostatak do Bataka je jos losiji... rupa do rupe! Samo poslednjih par kilometara pred gradom, gde se ukljucujemo na put Rakitovo - Batak je dobar. Sa druge strane, okolina puta je prava alpska! Visoki borovi, livade sa gustom travom, krave koje se setaju putem i miris sume takav da i po kisi vozite sa otvorenim vizirom. Posto su na put krenuli jaci enduro motori, tempo je bio jak pa nisam slikao nista do samog grada. Planirao sam da u povratku vozim sam i nadoknadim propusteno. Pesacka zona, glavna ulica i trg u Bataku. Sem mnostva spomenika, tu je i hotel... Batacka crkva. Kraj pesacke zone, glavni trg... Ruska crkva... Stara crkva Sveta nedelja je danas muzej. Postala je poznata sirom sveta posle potresnih dogadjaja iz 1876 godine. Naime, 22-gog aprila te godine bugarski narod je pokrenuo ustanak protiv turske vlasti. Ustanku se prikljucilo i stanovnistvo Bataka. 30-tog aprila, Batak je opkoljen turskim basibozucima koji su posle petodnevne bitke pobili sve zivo sto su zatekli u Bataku, a poslednji masakar je napravljen bas u ovoj crkvici. Preko pet hiljada ljudi je ubijeno, a selo spaljeno do temelja. Vest je odjeknula sirom sveta i dovela do toga da je Rusija objavila rat Turskoj. Preziveli stanovnici Bataka, njih nesto vise od hiljadu, su docekali rusku armiju 1878-me godine. Tumaranje gradom... Danas je Batak moderan mali gradic i centar oblasti. Ceo kompleks jezera (jazovir, kako Bugari nazivaju vestacka jezera) nosi naziv Batashki Vodnosilov Pat, Batacki vodeni put i cini ga pet jezera sa tri hidrocentrale, napravljene pedesetih godina proslog veka. Zanimljivo je da centrale nisu pored jezera, vec nesto dalje i snabdevaju se cevima vodom iz jezera. Samo jezero Batak je trece po velicini u Bugarskoj, koja je inace prepuna jezera. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Tokom naseg boravka u Bataku nebo se skoro zacrnelo. Tamni oblaci doneli su pravi potop. ... ali to ni najmanje nije uticalo na dobro raspolozenje. Prethodno smo bili u maloj samoposluzi krcatoj robom! Nema gore nego kad gladan covek ide u nabavku... Na kraju je ostala poseta buvljaku u potrazi za varljacom i kutlacom za sipanje gulasa... Ja sam opet slikao ali nije bilo bas mnogo motiva obzirom da je pljusak rasterao i prodavce i kupce. Grad je prepun roda! U mnogim bugarskim gradovima nalaze se ovakvi "ukrasi"! Batak nije izuzetak. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Povratak "kuci", na nase jezero je bio po laganoj kisici. Ipak nisam oblacio kisno odelo. Evo kako izgleda tipicno odmoriste na putevima Bugarske. Tu je parking, cesto i mali letnjikovac za zastitu putnika namernika. Ovakvih mesta naci cete u Rodopskim planinama na hiljade, nikada necete biti zedni niti traziti mesto za predah. Sacekate par krivina i tu je. Ovo je samo 300 metara dalje... Na prevoju ka jezeru Goljam Beglik. Beskrajne livade bogate travom navele su stanovnistvo da se intenzivno bavi stocarstvom. Vrlo cesto ce te pored puta videti table za prodaju mleka i mlecnih proizvoda, kao i pcelinjih proizvoda. Stada ima zaista puno, a cesto cete videti i konje i magarce pored puta. Ovo stado pored pastira cuvaju i tri psa: jedan dodz, jedan doberman i jedan pas slican nasim sarplanincima. Nesa mi rece koja rasa je u pitanju ali je naziv nemoguce zapamtiti Pitao sam pastire da li su psi opasni, na sta su pastiri klimnuli glavom. Ko ce da se seti uvek da bugari klimaju glavom za ne, a odmahuju za da... Ovaj doberman je dobio komandu da sedne i pozdravi se. Onda je dosao ovcar specijalac i prijateljstvo na delu. Stigoh u kamp. Tamo su poslovi u jeku. Jos jedna tenda je podignuta. Neko priprema meso za rostilj, neko salatu. Opsta frka i posao, sve uz dim i rakijice! Kisa? Pa sta? To je poslenja stvar na svetu koja bi poremetila izuzetno dobro raspolozenje U isto vreme sprema se i gulas. Seckaju se gomile luka i mesa. Nije da nismo pokusavali... Mala uzinica na koferu mog GS-a. Ruska salata je izvrsna! Vreme se prekracuje na razne nacine... Sunce se povremeno pojavi kroz oblake, cisto da nam izmami fotoaparate. Nekima su suze u ocima od srece... ili dima? Crocodil se brine za raspolozenje, u toku je pesma samo za Zool-a!! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Ovog dana smo imali i prvi od moto kurseva Naime, posto je vecina motocikala na ovoj turi bila BMW, vodile su se sjajne diskusije uvece uz vatru i pivo. Bojan je covek koji ima dosta tehnickog iskustva, a Zool je sa GSa presao Evropu unakrst, tako da je imalo mnogo korisnog da se cuje. Korak dalje je bilo prakticno pokazivanje koriscenja GS-911 dijagonstickog alata. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Vece na jezeru Goljam Beglik... A tokom veceri... Verujte, imali smo tesku noc. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Sesti dan, cetvrtak, 7. jul Posle dva relativno tmurna dana svanuo je jedan lep. Nije bilo razloga za promenu plana koji je za ovaj dan bio jednostavan: voznja od 60km do Trigradskog kanjona i pecine Djavolje grlo. Vracamo se ka jezeru Dospat. Na izlazu iz Dospata svracamo na benzinsku pumpu, mnogima su rezervoari prazni. Pa sipaju sta stignu... Nesa pokazuje izdrzljivost GS Adventure-a... ... a Fibra je zarazen BMW virusom, i tu pomoci vise nema. Vozimo po slicnim predelima kao prethodnih dana. Ipak, ovde ulazimo u nesto specificno - Trigradski kanjon. Sve je uze... ... i uze. Ispred pecine smo za tili cas. Parkiramo motore gledajuci u litice koje nas okruzuju. Tu odmah je ulaz u pecinu i mali resttorancic. Ulaz u pecinu je 4 leva, Coca-Cola u limenci 1.5 leva. Uzimam oboje Dobijamo vodica koji nam na ulazu prica opste stvari o pecini. Djavolje grlo je prilicno mlada pecina. Karakteristicno za nju je da sve vreme cujete tutnjavu vode koja prolazi kroz stene. Trigradska reka utice na vrhu i izlazi iz pecine. Kazu da nista sto gore udje vodom ne izlazi na donju stranu - cak je i voda apsolutno cista. Pustali su specijalnu farbu i ustanovili da treba 2.5 sati da se pojavi na izlazu. U ovoj pecini se nalazi i jedan od najvecih podzemnih vodopada. Ulaz se sastoji od oko 150 metara busenog tunela i isto toliko prirodnog. Izlaz je katastrofalan Penjete se skoro vertikalnim stepenicama sigurno oko 100 metara. Pri tom vas stene iznad stepenica dodiruju. Zaista klaustrofobican osecaj. Na izlazu... Izlaz je oko 500 metara iznad ulaza, sto savladjujete pesice u moto opremi Zato bar putem postoje mesta za osvezenje I nesto zanimljivo! Za 3 leva se mozete okaciti na ovu sajlu... ... i spustiti nekih 150 metara nize, leteci iznad provalije. Naravno da su nasi odmah napravili red ispred pocetne tacke. Ja nisam hteo da se vozim da im ne uskratim voznju Dok smo se odmarali (ili vozili) covek nam je svirao gajde. Povremeno je za pevanje dobijao izdasnu pomoc. Medjutim, Hulk im je pokazao kako se to radi... Primetio sam da je posle Hulkove "svirke" majstor morao malo da popravlja gajde jer su se neke cevke odvrnule... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Pre povratka smo skoknuli do samog gradica Trigrad. Grad je previse jaka rec za ovu grupicu kuca... ... tako da smo se ovde samo okrenuli i krenuli nazad. Jos malo slikanja za uspomenu iz Trigradskog kanjona. Inace, ovde smo bili na nepun kilometar od granice sa Grckom, i mozda oko 70km do grcke obale. Ipak, za te eksperimente nije bilo vremena, a ni metereoloske prilike nisu bile najbolje. Produzili smo nazad, sa namerom da negde putem rucamo jer nismo jeli vec dva sata... Prilika za to se ukazala posle nekoliko kilometara - jedan mali restoran, stotinak metara iznad puta. Dok smo cekali rucak, Aca je primetio ispod terase malo zmice. Svi smo se okupili da je posmatramo, a kad je gazda video sta radimo, izjurio je sa lopatom da zmiji dodje glave. Ne znam sta je dalje bilo, ali rece da je sarka u pitanju i to vec osma ove godine. Posledica ovoga je da smo se okretali na svaki susanj do kraja rucka... Za uspomenu... Dakle, ovo je cuvena bugarska Ovcarska salata. Paradajz, krastavci, paprika, kuvana jaja, sunka, pecurke, kackavalj, kukuruz secerac. Sve to pokriveno ovcijim sirom i ukraseno maslinama. U kombinaciji sa cevapima... ... dodjete do doga da nemozete da disete... Sem klope, tu je bilo i par tura pica, kafe i slicno i za 8 osoba je kostalo oko 60 leva, ili 3000 dinara. Manje od 380 dinara po coveku. I opet je Panda preuzeo trosak na sebe. Cesmica koja viri iz drveta... i koju niko posle onog zmiceta nije hteo da pipne U povratku svracam na jos jedan rimski most. Pored njega je odmoriste koje ima cak i frizider!! Poslednji put prolazimo kroz Dospat... ... i pored jezera Siroka poljana. Stizemo u kamp u vecernjim satima. Bas na vreme da prisustvujemo Moto kursu broj 2 - krpljenju cepovanjem gume na Harliju. Za pocetak, kravu treba oboriti. Mada, prethodno smo iskoristili priliku da se zavucemo u lede... pardon, u toplu vodu jezera. Pa zavuci lepkom namazan komad gume u prosvrdlanu rupu. Pa pozvati Bojana da sa Sline (Hm...) kompresorom naduva gumu. Harli je ovim bio zadovoljan i kako Boris kaze, nije se bunio do kuce. Nesa, Arsa i Niki su morali da se vrate za Sofiju, tako da smo nas 17 ostali sami. Vece je nastavljeno uobicajenim aktivnostima, naime, jelom. A sta ste drugo ocekivali?? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lalajko 2021 Napisano Jul 10, 2011 Teoreticar ..., 12115 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: BMW R1200GS Adv Prijavi odgovor kao problematičan Sedmi dan, petak, 8. jul Dosao je trenutak povratka kuci, bar za Acu i mene. OStatak ekipe odlazi delom na Vlasinsko jezero pa kuci, a manji preostali deo u Grcku Usledilo je zamorno pakovanje, uz neki osecaj tuge sto se napusta ovakav raj, pogotovo sto je konacno svanuo dan koji je obecavao vrucinu i idealne uslove za kupanje u jezeru. Eto, na zalost, tek u danu povratka mozete videti jezeru u svoj svojoj lepoti. Nismo mogli da uradimo nista sem da zabelezimo takav pocetak dana. Naravno... I drugi se pakuju. Satori se suse... I na kraju Pozdravljamo se i krecemo ka Bataku. Odatle idemo ka jezeru Batak kojeg jos nismo posetili. Jezero je ogromno, pravo malo more i mesa pored njega neodoljivo podsecaju na grcka sela na njihovom moru. Svracamo na kafu u jedno takvo mesasce. Ovo mesto se malo razlikuje od tradicionalnih bugarskih kafica jer smo kafu dobili odmah pa smo bili zadovoljni. Vozimo dalje, vrucina je sve veca. Ipak moram da stanem povremeno, recimo na ovakvom mestu! Mislio sam da se pruge uskog koloseka vise nigde ne koriste, medjutim ovde nailazimo na jednu aktivnu prugu. Na slici se u daljini vidi covek koji je uskoro stigao na stanicu. Kaze da ovuda saobraca putnicki voz i da je prosao pre pet minuta. Bas mi je bilo krivo sto nisam tome prisustvovao. One me tesi i kaze mi da cemo ga stici do septembra. Da, naravno, mada ga nisam bas razumeo. To je i on primetio, pa mi je ponovio da cemo ga do septembra sigurno stici. OK. Nastavljamo dalje kroz kanjon - put ide paralelno sa prugom i povremeno se ukrstaju. Nesto kasnije stizemo u mesto Septemvri... pa mi je sinulo sta je covek hteo da kaze... Vrucina postaje nesnosna. Dok se vozi sve je OK, ali bilo kakvo stajanje je uzasno. Zamislite u takvoj situaciji da vidite ovako nesto... Moralo smo da stanemo malo i nagledamo se. Mislio sam da vozimo dalje lokalnim putevima do Sofije. Medjutim, velika vrucina me je naterala da promenim odluku pa smo izasli na autoput koji vodi iz Plovdiva ka Sofiji. Ovde smo izvadili malo prosek brzine Kroz Sofiju je bilo uzasno. Prosli smo obilaznicom trazeci izlaz za Kalotinu. Guzva na putu, vrelo... Potom preostalih 30 km do granice prelazimo za tili cas. Kad se setim koliko sam puta ovde bio devedesetih godina... Na medjuzemlji izmedju dva prelaza se pretakala nafta iz kamiona u kanistere... Gadno vreme. Sada je sve cisto i uredno. Nekadasnja benzinska pumpa u Dragomanu je zatvorena i zarasla u korov jer su okolo nikle Shell i slicne mega pumpe. Granicu prelazimo bez problema ako izuzmemo da je nas carinik zeleo da poprica sa putnicima u kolima ispred nas dok smo mi crkavali na vrucini. U Pirotu svracamo da kupimo nesto za klopu jer je plan da sednemo pored neke cesme. Navika iz Bugarske... ... medjutim, od Pirota pa negde do Kalne ni jedne jedine cesme nema, a vozimo na 35 stepeni. Bugarska je divna zemlja... cesma kao sto rekoh na svakoj trecoj krivini. Negde pred Kalnom, kod vodopada Bigar skrecem levo da prezalogajimo. Tamo medjutim vec kampuje veca grupa, tako da jedva nalazimo mesto da se smestimo. Kao da su znali, u duhu cele ove voznje, odmah donose pun tanjir cevapa koji su im preostali od dorucka i zovu na vrucu jagnjetinu... Ispred Knazevca stajemo na prvu pravu cesmu, tu sam nekad sa Afrikom obavezno stajao, pa nema razloga da se rusi tradicija. Potom smo brzo do Zajecara, odakle treba da idemo ka Paracinu. Medjutim, kompletan put Zajecar-Paracin se radi, pa nas salju na obilaznicu. Tek u Boljevcu izlazimo sa sada vec zamornog krivudavog puta... Dalje do Jagodine gde poslednji put tocimo gorivo. Nesto kasnije prolazimo pored dzinovskog (u nasim merilima) Rtnja i to je simbolicno poslednja slika ovog putopisa. Kazem simbolicno jer ce Rtanj biti jedan od tri cilja sledeceg putovanja. Ovog poslednjeg dana puta smo Aca i ja junacki izdrzali vrelih 600 klometara krivudavog puta. GS je trosio sa koferima i prtljagom okruglo 5 litara/100km. Ceo put je inace dug oko 1900km koliko sma ja imao vise na putomeru. Boris i Bojan ce imati puno vise. https://picasaweb.google.com/101626341688662787397/Bugarska2011?authkey=Gv1sRgCL_79J-QsLHo8AE * Hvala svima koju su ucestvovali u ovoj voznji i time mi ulepsali ovih sedam dana. Hvala Nesi na odlicnoj organizaciji, beskrajnom strpljenju i gigabajtima zauzetim mojim slikama. Hvala i Arsi na vodjstvu i Nikiju na nabavci. Hvala i vama koji ste izdrzali dovde uz ovoliko mnostvo slika. Znam da sam preterao sa brojem, ali... ovo je zimnica, kao sto rekoh na pocetku. Hvala i Bugarima na cesmama pored puta! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Pauk 613 Napisano Jul 10, 2011 Zainteresovan, 898 postova Lokacija: Paracin Motocikl: Honda forza 250 Prijavi odgovor kao problematičan Standradno dobro,drago mi je zbog Vas sto znate da uzivate i mozete Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Dane Deda 2684 Napisano Jul 10, 2011 Drug član, 1225 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: BMW R1100R Prijavi odgovor kao problematičan E stvarno sam tuzan sto nisam isao sa vama. Svaka cast za pisanje i organizaciju ovog druzanja. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
