Nasa putovanja ...2009.

panza · Decembar 12, 2009

http://SVA NASA PUTOVANJA….TOKOM 2009 GODINE.

Posto jako volimo putovanja vezana za motor, svaka prilika koja nam se ukazala bila je iskoristena na najbolji moguci nacin. Nije nam bilo vazno, da li je to februar….kada sunce jos uvek skrto sija, ili pak zega letnjih meseci….samo neka smo u pokretu ….samo neka se ne izgubi taj osecaj slobode sto prija srcu, zbog kojeg pravi bayker I zivi….Kao sto rekoh, nama nista nije smetnja, tako da je sezona putovanja kod nas otpocela jos februara meseca po milosti neba I sunca, koje nas je ogrejalo tek toliko da se ne vratimo promrzli kuci.

B. Topola…Jezero (februar 2009)

Nisu to bile duge relacije,….do obliznjeg sela…koji kilometar dalje, ali je zudnja za pokretom bila zadovoljena. U medjuvremenu, cekali smo prolece I prve laste koje su siguran znak da cemo sve cesce moci na put. U toku dugih zimskih dana, sastajali bismo se cesto sa prijateljima koji su isto kao I mi baykeri, I mastali o tome kako cemo zajedno negde za prvi maj. To je dan….za koji se zivi. Jer tada smo svi zajedno na svojim masinama…okrecemo ledja zivotnim problemima, I taj dan pripada samo nama.

Prijatelji I mi za prvi maj….Backa Palanka

Nesto, sto uvek prija ocima...

Obala Dunava.... B. Palanka

B. Palanka... (prava riva)

Nakon prvomajskih praznika, svaka nedelja je bila svetinja. To je bio jedan jedini slobodan dan, koji smo imali, i trudili smo se da ga prozivimo u potpunosti, spojeni sa vetrom...rekom.... u svim onim mestima koje smo tada obilazili. Najcesce su nam oci bile uprte u Dunav na Bezdanu i Apatinu. I ma koliko puta mi tamo bili, uvek je dozivljaj bio nov, svez,…..kao da ga upravo sada prvi put gledamo, kao da se sada upoznajemo , a on veliki sirok…..mocan, s obiljem vrtloga u sebi, kao da kaze…to je moja snaga.

Dunav koji je uvek iznova lep….lep, (Bezdan)

Bezdan…

Carda na Dunavu…preko od Juliske…

Apatin nocu…

Mala stanka nakon putovnja…Apatin

Nasi tokovi su se racvali na sve strane, gde god je bilo icega za videti, ali priroda je riznica istinskog blaga, I svuda gde smo se nasli….bilo je lepo.

Krivaja….. (jezero)

Krivaja…. (kao na planinama…)

Zalazak sunca na Kaponji…selo udaljeno nekih 10 km. sa jezerom….

Tako nas je put odveo I do Sente, jednog prelepog vojvodjanskog mesta, punog sarolikog cveca po ulicama….. sa mnostvom klupa pored Tise, na kojima su se odmarali stariji ljudi posle nedeljnog rucka. Mir I spokoj se osecao u nozdrvama.

Senta..

Cesto smo imali obicaj, da se ne zadrzavamo dugo na jednom mestu, kako bi dali sansu sebi I drugo da vidimo. Izmedju svih nasih putovanja, kojih je zaista bilo jako puno, posetili smo I Becej…I novi Becej …koji su tik jedno pored drugog, braca po majci Tisi, koja mirno tece kroz oba grada. Bezbroj splavova krasili su njene obale, obogacene jekom ptica I mirisom sveze kuvane ribe. Setaliste se sarenilo od petonija raznoraznih boja…I od ljudi koji su setnjom popunjavali nedeljno poslepodne.

Becej….

Moj bracni drug…Panza

Novi Becej…

I to se zove prevozno sredstvo...

Setaliste u Beceju…

Kako da ne volimo ovo….

Becej...

U smiraj jednog dana na Tisi...

Predivan stari jedrenjak na Tisi...

Negde oko Beocina...

Sa nasim drugarima....

Taj isti dan...

To je samo mrvica dozivljenog. Bilo je tu izleta I u Hrvatsku, preko Backe Palanke, do Iloka...koji se nalazi vec u Hrvatskoj....pa zatim smo isli dalje do Vukovara…. Svako mesto ima svoju pricu…svoju legendu. Tu je i Osijek na Dravi….stari prelepi grad sa primesema novog u sebi, sa katakombama gde se odrzavaju moto susreti u novije vreme....savrseno prilagodjeno nama motoristima. Pa onda Beli Manastir…Vinkovci, Kopacki Rit… Zupanja…..cuvena Julka na Bezdanu, gde se odrzala velika I teska bitka tokom drugog svetskog rata. Tamo je postavljen spomenik svim palim borcima, ukljucujuci I crvenoarmejce koji su u velikom broju tamo izgubili zivot.

Cuveni vinski podrumi Iloka….(Hrvatska)

Ilok…

Ja na klupi…malo odmora

Ilok…

Predivna unutrasnjost crkve u Iloku…

Sarengrad]…

Lepota.. Sarengrad

Predah…

Vukovar…

Takodje…

Negde u Hrvatskoj…

Takodje…

Osijek…

Obala Drave… (Osijek)

Jedan od mostova Osijeka…

Negde u centru grada…

Osijek…

[Katakombe…

Kopacki rit….steciste prirodnog rezervata ptica…

Kraj obilaska…

Spremanje na polazak sa Kopacki…

Voznja…

Takodje…

Tog istog dana, oprobana je I riba na Bezdanu kod Pikeca…

Na izlasku iz Zupanje…

Borovo Naselje…

Spomenik palim borcima na Batini…(Hrvatska)

Toga dana je bilo polozeno sveze cvece... (Kada smo mi bili)

Vidikovac….slavnih I nezaboravljenih, gleda pravo na nasu stranu….gde se nalazi carda na Dunavu, u kojoj smo neki put oprobali riblju corbu.

Zaista je bilo ukusno…

Zavirili smo u svaki kutak Vojvodine….Kikinda, Mol, Ada, Bogojevo, Sombor, Kula, Panonija, Krivaja, Zrenjanin….

Kikinda…

Bogojevo…

Na povratku kuci….Sombor

Na putu prema Zrenjaninu

Zrenjanin…

Isti grad…

Ovo je jasno…Apatin,

Iriski Venac…

Takodje…

Nazaobilazni Petrovaradin…

S ozirom da nismo daleko od Madjarske, uputili smo se nekoliko puta I do Baje. To je jedan stari grad na Dunavu, udaljen od nas nekih 60 km. Kao i mnogi drugi gradovi sirom te drzave, i ovaj je bio okicen sa bezbroj muskatla koje su visile na banderama, dajuci zivost i sarenilo gradu. Cuveno setaliste....sa vidikovcem koji gleda na reku, patkama koje bezbrizno plivaju po kanalu...ljudima koji zure tamo vamo, sa brodovima koji uz glasan pisak najavljuju svoj dolazak.....noseci gomilu tereta u svojoj utrobi, prikazuju samo bogatsvo koji ovaj grad nudi. Tokom boravka u toj zemlji, ukazala nam se prilika i da pogledamo i neka druga, ne manje zanimljiva mesta. Cuveno brdo MECEK, steciste nas motorista, gde jedna krivina sustize drugu....i svi oni koji vole krivine, tamo nalaze istinsko uzivanje....Posetili smo i jedno omanje jezero... omiljeno izletiste kako obicnih ljudi tako i nas baykera.

Baja...

Izletiste Salka...gde se skupljaju baykeri...Madjarska

Isto to...

Moglo bi se jos mnogo toga reci, opisati....ali neka osecanja se jednostavno ne umeju izliti u reci. Ona ostaju tu, u nama duboka zakopana...ali ziva. A dusa zna, kad se sretne sa lepotom, ona samo zatreperi….i tamo reci ne pomazu….a to je uvek tako, kada sednemo na motor I zaplovimo,..... kao brod u daljine......

Najbolje se uvek ostavlja za kraj...