bihac

[Guest farbach Napisano Avgust 28, 2009]

Ovo je staro putovanje, Antek je vec pisao o tome. Ovo je pogled iz mog ugla, 0.03 stepena razlicit od Antekovog

 

Dugo sam odlagao da odem u Bihac motorom.Tamo sam bio u vojsci, malo nakon sto je pronadjen barut, 1983. godine.

AnteK, drugar iz Osijeka je vec isao gore pa me je pozvao posto se ponovo formirala grupa. Prenocio sam kod njega, ustajanje u 4 i polazak.

Na raskrsnici u Bizovcu smo sacekali Motofana iz Kule i gas. Antek je vodja puta pa izbegavamo sve magistralne i auto puteve.

Prvo stajanje je u Kostajnici.

Kod Bosanskog Novog prelazimo u Bosnu i dalje put vodi uz Unu. Paralelno idi Una, pruga i put i preplicu se nebrojeno puta.

Lepe krivine za divljanje, ne prebrze. Una je bas ovakva kao na slici. Zelena, cista, nestvarna.

Priblizavamo se Zeljavi, u pozadini je Pljesevica. Na vrhu je bi radarski centar. Nadmorska visina je 1646 m, dok je Bihac u podnozju na 210.

 

Ovo je vec prilaz poletno sletnoj pisti. Ostalo je par aviona, u pozadini se vidi prvi mlazni avion koji je JNA dobila od Amera kao nagradu sto se distancirala od Rusije nakon drugog rata.

.

Ovo je ulaz u kasarnu Marsal Tito, ona je neposredno uz aerodrom i ti je bila skola pilota. sada je napustena i nismo ulazili postoje verovatno minirana.

Dobili smo instrukcije da ne silazimo van asfalta, posto su neki umproforci isli da beru gljive pa nisu ni docekali da vide da li su otrovne

Ovde je strasni dugodlaki farbach vec na pisti, a u pozadini se vidi jedan od podzemnih hangara. Ulaz je profilisan prema repu MIG-a 21.

Vrata koja su zatvarala ulaz su bila teska 100 tona. Iza prvih su se nalazila jos jedna, i prva su se otvarala tek kada se ova zatvore.

Na plafonu su takozvane blende koje sluze da umanje udarni talas eventualne eksplozije. Aerodrom je bio projektovan da izdrzi direktan udar nuklearne bombe.

 

Neko je cuo buku motora , prijavio nas i brzo je stigao okupatorski helikopter, moguce da je i ds je  slucajno nadleteo.

Muvao se par minuta iznad nas i otisao. Linija razgranicenja ide po sredini aerodroma, ni jedni ni drugi nisu radi da puste turiste.

Imali smo stelu sa Hrvatske strane, samo su nas upozorili da ne idemo na muslimanski deo.

Unutrasnjost aerodroma, na sledecim slikama se vidi kako je sada i kako je bilo dok je aerodrom bio u punom sjaju

Sema podzemnih hodnika

 

Unutrasnjost je pomalo zapustena. Sverceri su ulazili sa bosanske strane i razvlacili sve sto je moglo da se odnese, najvise bakar iz kilometara kablova.

Jedan rezervoar sa kerozinom je ostao neeksplodiran nekim cudom. Na slici je kombi koji je zaplenila HR policija,ostao je da trune.

Ventilacioni otvori su zaruseni pa je sve na aerodromu mokro odnosno zardjalo. U vazduhu je neka prasina pomesana sa vlagom pa je tesko napraviti dobru fotografiju

Izlazimo napolje i krecemo prema Pljesevici

Pogled na Titovu Korenicu. Do mora je vazdusnom linijom samo 60 km

Stizemo na vrh. Put se ne odrzava i svake godine je sve losiji.Zimi je posada bila odsecena od sveta od prvog snega, a znao je da padne

i u oktobru, pa do aprila. Negde od polovine planine je bio tunel kojim je dostavljana hrana.

 

Unutrasnjost kasarne sa prethodne slike. Dokusurili su je Hrvati u Oluji 1995.

Pogled sa terase. Desno se vide Plitvicka jezera. 14 Km vazdusne linije

Pogled sa druge strane na Bihac. Ovlaci su imam osecaj u visini ociju.

U unutrasnjosti planine je RHB bolnica. Bila, posto je unistena. Nismo smeli preduboko da se spustamo.

Nakon rata gore su bili anglosaksonski okupatori, te su ukrasili zidove refleksijama svog mentalnog djubreta.

Slike Plitvickih jezera i radarske stanice snimljene iz vazduha.

Bihac. Nasao sam i kafanu u kojoj sam se opijao davnih dana. Na istom mestu, isto se i zove, White Horse. Neverovatan osecaj, kao da sam u vremeplov uleteo.

Sve se vratilo, cak i mirisi koje nisam osetio 20 godina.

 

Sledi deo sa neta. Prvo idu novinski izvstaji o unistenju aerodrroma. Pominje se sezdesetak tona eksploziva. U aerodromu je bio obavestajni centar. Odatle je sniman ulaz oruzja iz Madjarske u Hrvatsku i razgovor Boljkovca I Spegelja. Na zalost jedno poletanje sa ovog aerodroma je moglo okoncati rat pre nego sto je i poceo, ali to su vec fantazije. Vodjenje ratova spada pod Marfijev zakon koji glasi : Kad ti neko nesto moze on ti to i radi. Tako da ne sumnjam da bi dizajneri rata nasli neko alternativno resenje da se moja zemlja unisti i fabrike pretvore u nizove banaka i trznih centara. Cela JNA je bila obavijena velom tajne a zamislite sta je bilo na Zeljavi. Komandant kasarne nije imao pristup u sve delove aerodroma.

 

 

U subotu 16 Maja 1992 godine u 5 časova i 30 minuta na ulazu u aerodrom „Željava“ iz pravca Bihaća, u blizini strelišta, odjeknula je snažna eksplozija Tacno pet minuta pre šest časova začula se serija eksplozija na pistama i svih pet pista je prekrio gust dim To su eksplodirala punjenja, koja se inače ugrađuju ispod ivica pista vojnih aerodroma

Trinaest minuta pre 8 časova i Bihać se zatresao od grandiozne eksplozije, a iz obronaka planine Plješevice suknuli su plamen i dim, planina je gorela, plamen je na horizonta dostizao do samog neba Plamen i eksplozije su uništile jedan od najvećih i najutvrđenijih aerodroma u Evropi, čija se vrednost procenjivala na sumu od 8 milijardi dolara, iako starno istrošena novčana sredstva ne odgovaraju procenjenoj sumi, prvenstveno zbog „besplatne“ radne snage koja je angažovana na izgradnji ovog aerodroma a i zbog dugotrajne izgradnje aerodroma. Uništena je podzemnja instalacija sa hangarima, radioničkim prostorijama, magacinima, iništen je velelepni div-aerodrom, a Plješavica kao da je propala, ulegla se i progutala nekad najčuvaniju vojnu bazu Jugoslavije, u koju je i za oficire bolo pitanje prestiža u časti da uđu, borave i rade u njoj Jedino nije uništena radarska stanica na vrhu Plješavice i administrativne granice između Hrvatske i Bosne, koja se protezala sredinom nekadašnjeg aerodroma Bilo je nepojmljivo, da je tu nekada radilo i živelo 200 zaposljenih vojnih i civilnih lica. Uradjeno je tzv. tektonsko miniranje tj. uradjena su neka pomeranja samog objekta ili pomeranje njegovog dela, tako da je aerodrom verovatno neupotrebljiv za sva vremena.Ako znamo da je aerodrom smesten na kraskom terenu...zamisli jedan manji zemljotres i njegove posledice po podzemni deo aerodroma. Upotrebljeno je 56 tona eksploziva.

Od ljudi koji se razumeju u miniranja sam cuo da bi bilo jeftinije praviti novi aerodrom, nego sanirati Zeljavu.

 

Slede podaci o samom aerodromu C/P rabota:

 

 

Objekat je gradjen 26 godina, od marta 1953. do 1. septembra 1979. godine, kada je djelomicno završen i poceo sa radom. Pretpostavke su da vrijednost Atomske ratne komande sa pratecim sadržajem iznosi oko 4 milijarde i 600 miliona dolara ( 4 600 000 000 $ ). Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa četiri trake (sa pratećim objektima) od Triglava do Đevđelije !!!

Tako je, naime sredstava utrošeno u izgradnju i opremanje, što ga je svrstalo na trece mjesto najvecih investicija u bivšoj Jugoslaviji, odmah iza aerodroma "Željava" kod Bihaca, i luke "Lora" u Splitu. S

Podzemni aerodrom "Željava" sve do 1992 godine bio je najmoćnija vojna baza u tadašnjoj SFRJ, a zasigurno i na celom evropskom kontinentu. Takve tipove podzemnih objekata ima vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveđani i upravo je njihov model iskorišten pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapečatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991 aerodrom je intenzivno korišten, no međutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992 od strane JNA onesposobljen za dalje korištenje i do dan danas nije, a i zasigurno neće biti osposobljen još dugi niz godina (ako to neko i planira). Posle "rušenja" dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH. 1995 u operaciji "Oluja" biva zauzet od strane A.BiH no međutim vrlo brzo je predat HV. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreći ista je kakva je bila 1992 - aerodrom i prateći objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni '92 i '95 izgledaju još gore. Na kraju ovog teksta prezentovaću i poslednje aktuelne fotografije snimljene 2003g. Inače Hrvatski mediji uveliko nagoveštavaju da bi namena ove bivše baze mogla uskoro biti izmenjena . Naime, MUP RH želi ovde izgraditi centar za azilante jer je mesto idealno zbog blizine granice, što bi u prevodu značilo da je Hrvatska i definitivno digla ruke oko obnove baze.

O kakvom se objektu radi, kada je projektovan, kako napravljen i koje su mu karakteristike pokušaću objasniti u sledećem tekstu .Objekat je projektovan još davne 1957g. pod šifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane(MO). Glavni projektanti i realizatori projekta su puk.dr.Lj.Kodelja i p.pukV.Smirnov (inače ruski carski emigrant) .Pre toga izvršen je odabir lokacije i određena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj FNRJ (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, te blizine grada Bihaća (R.BiH) i Ličkog Petrovog Sela (RH) izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959g. otpočeli su prvi građevinski radovi na terenu . Poslovi su povereni vojnom GP."Soča". Uporedo je počela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veći problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno čvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem rušenja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naročito efikasno delovalo jer su izgrađene galerije morale po projektu biti širine 20m. i visine 8m. te dužine više od 1km .Pod najvećim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965g. kada je obavljen tehnički prijem a prve jedinice JRV počele su bazirati tek naredne godine.

Baza koja je tada završena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgrađene tri galerije+jedna pomoćna (kao rezervni izlaz) koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12m. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su dužine 400,500 i 350 m, svaka visine 8 i širine 20m . Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jačine 20kt. ravno onog koji je bačen na Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv."blenda" odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice raspoređeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su već pomenuta vrata. Svaka od četvoro bila su debljine 1; visoka 21 i široka 9m .Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetički su zatvarala galerije. U samom objektu inače bila je izgrađena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana,spavaonica,kancelarija,ambulante pa do tehničkih radionica,moćne agregatne stanice za proizvodnju el.energije(u slučaju blokade objekta),skladišta kerozina i ubojnih sredstava(UBS). U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uočljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slučaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i UBS. Kerozin se transportirao cjevovodima iz bihačke periferije, iz naselja Pokoj i Orljani, gdje su čitava brda prepravljena u podzemne rezervoare. Cevovod je bio dužine 10 km, a cevi promera 50 cm. Skladišta eksploziva bila su Vedro Polje i Grabež u Ranicima, a skladište avio bombi kod Ripca.

. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela nađena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slučaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta tj.aerodrom sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne (koja je ujedno bila i logistička baza) u blizini L.Petrovog sela.

Na samom vrhu planine Plješevica (1650m.) bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije , Austrije i dobar deo Mađarske. Takođe i tu je urađen podzemni objekat sa operativnim centrom.

Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN (vazdušno osmatranje,javljanje i navođenje).

Radarske polarne kupole je specijalna konstrukcija koja sluzi da zastiti antene radara od naleta vetra,i nakupljanja leda.Izradjene su od truoglastih segmenata tako da formiraju "loptu".Trouglasti segmenti su izradjeni od dur-aluminija i presviceni viseslojnim platnom impregniranim epoxidnom elasticniom smolom.Sve je to bilo fiksirano na betonsku podlogu i mogle su da izdrze nalet vetra 200km/h.Precnik vece kupole je bio oko 18m a manje oko 6m.(mogle su se lepo vidti iz Bihaca) Neposredno ispod kupola , u betonskom kaponiru, nalazili su se radari.

Od celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995 od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke HV.

 

Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bazirao je 117 Lap. (lovačko-avijacijski puk) sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21 PF ; i 323 Iae (izviđačko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budućnosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Čak je počelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti "doradi". Ipak majstori se nisu mnogo mučili-ostalo je samo na ideji.

U bivšoj SFRJ jedini približan objekat sličan ovom izgrađen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po čemu Bihaćkom aerodromu.

Navođeni su podatci da su jedinice JNA koje su minirale aerodrom u maju 1992 digle u vazduh i vozače kamiona koji su navodno u njima dovezli eksploziv za tu namenu.... Istina je da su miniranje poletno-sletnih staza i zarušavanje ulaza u galerije izvršili iskusni inžinjerci JNA ali ne sa nekim vozačima kamiona - kao da smo ih imali višak!

Kaže se da su većinu stručnjaka i pilota činili Slovenci, Hrvati i Bošnjaci, a da su Srbi slabo tu stajali s time. Kaže se da je pošto su svi nesrbi napustili bazu, JNA bila primorana dovoditi čak i penzionirane pilote na početku rata da se evakuisu avioni.

[banditkg 48 Napisano Avgust 28, 2009]

poucni kratki cas istorije za ove klince danas hehe,

[BRACO 3336 Napisano Avgust 28, 2009]

Dirljivo...uzdah...nostalgija....

[Majstor_kvarisa 957 Napisano Avgust 31, 2009]

Cek, ja sad razmisljam, jest stara tema, jest stari put i definitivno jesu stare slike. Pogledam

datum, jest skoro napisano... El se ti to opet kanis da krenes na put pa svako jutro od 5 polazis,

pa toboz popodnevnu prazninu popunjavas putopisima sa mesta na koja si mogo otici?

[siny 139 Napisano Avgust 31, 2009]

Samo jedna blaga napomena. Oni helikopteri (navodno EU) koji su oboreni i zbog kojih je Emir Sisic proganjan i osudjen su bas sa ovog aerodroma primjeceni. I sa njih je data naredba da se obore. Razlog obaranja je bio taj, sto su se iz pravca Madjarske ili Austrije primjecene letjelice koje su odbijale da se predstave i da slijede protokol.

[ANTIC GM 43 Napisano Avgust 31, 2009]

Sve ce to doci na videlo.Sad je i sramota da kazes da si bio negde na ratistu,ali docice vreme kad me nece biti stid. :-\

[palomas 10 Napisano Septembar 1, 2009]

....kažu da su bila dva helikoptera,jedan EU,jedan hrvatski koji se maskiro uz ovaj a bio pun oružja....Namerna provokacija ili su novinari poslati u smrt da bi na osnovu toga nama uveli sankcije koje još nisu ukinute....komuno-fašistička-kominternovska-vatikanska zavera protiv Srbije u koju i danas niko ne veruje a koja je tako očigledna......

 

Pretpostavljam da je papa Ratzinger osobno sudjelovao u kreiranju ove protusrpske zavjere, sve to je njegovo maslo!  ;D   

 

Na pravoslavni Božić 1992. iznad sela Podrute (blizu Varaždina) Šišić je ubio petoricu europskih promatrača: 50-godišnjeg pilota helikoptera pukovnika Enza Venturinija, kopilota narednika Marca Mottu (koji je toga dana trebao proslaviti 28. rođendan), 40-godišnjeg Silvana Natalea, mehaničara Fiorenza Ramachija i 35-godišnjeg francuskog pomorskog časnika Jean-Loupa Eychennea.

 

Ispalio je i drugu raketu, ali je pilot drugog helikoptera u zadnji tren  brzim manevrom i poniranjem uspio izbjeći rušenje i još veću katastrofu.

 

Dakle, Šišić je dva puta pucao, na dvije letjelice koje su bile nenaoružane i nikoga nisu mogle ugroziti. Helikopter EZ-a je relativno malen, tako da je bilo isključeno da prenosi naoružanje. I što je najvažnije, bile su više nego jasno označene bijelom bojom (međunarodni promatrači) i oznakama EZ.

 

Pred talijanskim sudom Šišić je  izjavio da je bio "zabljesnut suncem", zbog čega "nije vidio" oznake Europske zajednice na dva helikoptera AB206. Sve ostalo su bajke i izmišljotine radi pokušaja umanjivanja krivnje za smrt međunarodnih mirovnih promatrača.

 

Ti isti helikopteri EZ poletjeli su nešto ranije iz Beograda, uz pratnju i osiguranje Prvog korpusa RV i PVO, i preko Mađarske trebali su sletjeti u Zagrebu.  Gledano s ljudske strane, čovjek mora biti teška moralna ništarija, i pucati u ljude koji te ničim ne mogu ugroziti, niti se mogu bilo kako obraniti.

 

[Guest farbach Napisano Septembar 1, 2009]

Bilo kako bilo, zemlje u kojoj sam se rodio vise nema. Nema potrebe da ovde raspravljamo cija strana batine je u pravu.

[GhostMile 4614 Napisano Septembar 1, 2009]

Bilo kako bilo, zemlje u kojoj sam se rodio vise nema. Nema potrebe da ovde raspravljamo cija strana batine je u pravu.

 

Nije svijet nastao 1945-te. Bilo je tu i nekih Faraona, Cezara, Khanova....i uvijek ista prica.

Jedina je razlika sto danas boj bije sociologija, pa potlaceni sami traze jos. Ipak su tu hiljade i hiljade godina napretka.

 

[Guest farbach Napisano Septembar 1, 2009]

Bilo kako bilo, zemlje u kojoj sam se rodio vise nema. Nema potrebe da ovde raspravljamo cija strana batine je u pravu.

 

Nije svijet nastao 1945-te. Bilo je tu i nekih Faraona, Cezara, Khanova....i uvijek ista prica.

Jedina je razlika sto danas boj bije sociologija, pa potlaceni sami traze jos. Ipak su tu hiljade i hiljade godina napretka.

 

Meni je svet nastao 1963. Zajednica u kojoj sam ziveo je imala izvrsne pojedince, u skoro svim oblastima, sto se ne moze reci za ove nove. Doslo je do inflacije pojmova: moral, covecnost, postenje i  ljudski kvalitet se srozao. Verovatni, sigurno ne jedini razlog, je negativna selekcija. Nisam jugonostalgicar, svestan san svih mana  bivse drzave, ali nisam ni budala da ne vidim u sta se zivot pretvorio danas.