BMW K75 - (Ne)planirani projekat

[Yanco 3336 Napisano pre 12 sati]

Ovu temu sam prvobitno otvorio sa potpuno drugačijom namerom – bila je tema o reparaciji pumpe na BMW K75. Međutim, kao što to obično biva sa starim motorima, jedna stvar je povukla drugu i vrlo brzo je postalo jasno da nema mnogo smisla stati samo na pumpi.

Motor je BMW K75, 1986. godište, koji sam kupio u Avgustu 2024. Ideja je prvobitno bila da se uradi svojevrsna „restauracija“ i da se motor dovede u što bolje „mint“ stanje, odnosno da izgleda što bliže fabričkom stanju, ali maksimalno očuvan i sređen.

 

Dan kad sam kupio motor i dovezao ga kući

 

Nakon reparacije pumpe za ulje i vodu i nekoliko provozanih kilometara, motor se vraća u radionicu i kreće ozbiljnije rasturanje. Ideja je bila da se što veći broj delova skine, pripremi i pošalje na farbanje, pa da se polako krene sa kompletnim sređivanjem motora. U tom trenutku još uvek nisam ni slutio koliko će se prvobitna ideja o „restauraciji“ promeniti...

 

 

Prvo je trebalo skinuti sve obojene delove. Tokom rastavljanja napravio sam gomilu fotografija, praktično beležeći svaki detalj koji bi kasnije mogao da bude bitan. Ideja je bila da napravim što bolju arhivu, jer sam znao da će kad-tad doći trenutak sklapanja kada ću se pitati „kako je ovo beše išlo?“ — pa da ne moram da se oslanjam na sećanje.

 

U toku demontaže se ispostavilo da je stanje motora zaista veoma dobro. Posebno me je obradovalo što je instalacija praktično bila netaknuta i bez nekih improvizacija koje često mogu da se nađu na ovako starom motoru.

Jedino što sam pronašao bio je jedan prilično čudan kabl, za koji pretpostavljam da je nekada služio za napajanje stop svetla na koferu ili nešto slično. Bio je izveden samo jedan dvožilni kabl, bez potrebe za njim u budućoj konfiguraciji motora, pa sam ga odmah uklonio.

 

 

Skinuto sedište, bočne plastike i ceo zadnji kraj

 

 

U medjuvremu sam sa Motorworks poručio ralicu. To je jedino mesto gde je bilo moguće da se nadje ralica za K75. Od početnih 150e, na kraju me je izašlo preko 300e sa sve carinama i porezima. Šta je tu je, zajebah se... Probam da vidim kako će da stoji:

 

 

Sledeće će biti skidanje rezervoara...

 

 

 

 

 

 

[Alekre 18062 Napisano pre 12 sati]

Mnogo je lepo da se ovako nešto vrati na drum i aktivno se vozi.

 

Ja nisam neki fan BMW ali moram da napišem da je K75 izuzetno kvalitetan motocikl. To kako je urađeno, danas gotovo da nema više da se kupi novo. Agregat, izuzetan, mnogo lepo radi sa potencijalom da pređe preko pola miliona a imalo je i takvih primeraka.

 

 

[Yanco 3336 Napisano pre 2 sati]

Sledeći na redu bio je rezervoar. Njegova demontaža je zapravo veoma jednostavna, jer ga ne drži nijedan klasičan šraf. Najpre se odvoje dva creva – jedno za dovod goriva prema diznama, a drugo za povrat goriva nazad u rezervoar. Nakon toga se raskopča jedan četvoropinski džek, preko kojeg se napajaju pumpa i merač nivoa goriva.

Kod sedišta se zatim izvuku dva mala metalna osigurača i rezervoar je slobodan – dovoljno ga je samo podići i skinuti sa motora.

Kada sam pogledao unutrašnjost, stanje je bilo prijatno iznenađenje. Nije bilo tragova korozije, što se kasnije pokazalo kao rezultat toga što je neko od prethodnih vlasnika već uradio epoksidnu zaštitu unutrašnjosti rezervoara.

Nakon toga skinut je i čep rezervoara, koji je pričvršćen sa četiri šrafa, pa se pristupilo unutrašnjosti. Tu se nalazi sklop sa pumpom za gorivo, meračem nivoa, pripadajućim crevima i filterom za gorivo.

Sama pumpa je bila potpuno ispravna, ali su creva i kablovi već pokazivali godine i bilo je jasno da su za zamenu. Tada sam odlučio da uklonim postojeće kablove i postavim nove. U tom trenutku mi je to delovalo kao potpuno logičan potez, ali će se kasnije ispostaviti da je upravo ta odluka otvorila jednu priču koju nisam planirao...

 

 

 

 

 

Merač nivoa goriva je, za razliku od same pumpe, bio u prilično lošem stanju i gotovo potpuno prekriven korozijom. Prvo sam ga tretirao sredstvom za uklanjanje rđe, a zatim mehanički očistio bijaksom. Nakon čišćenja sam ga proverio unimerom i izmerio promenu otpora kroz njegov radni opseg, čime sam potvrdio da je električno ispravan. Nažalost, nemam fotografiju kako je izgledao nakon čišćenja.

Spoljašnje kablove u sklopu instalacije pumpe i merača goriva odlučio sam da zamenim novim. Originalni kablovi su već bili veoma kruti i praktično „okamenjeni“ od starosti, pa nisam želeo da ih vraćam nazad u sklop.

 

 

Zašto se zamena kablova za napajanje pumpe na kraju ispostavila kao loš potez? Zato što kablovi koji se nalaze unutar rezervoara i uronjeni su u gorivo moraju imati izolaciju od materijala otpornog na benzin i druge hemijske uticaje. U ovom slučaju originalni kablovi su bili predviđeni upravo za rad u takvim uslovima, dok običan automobilski kabl nije odgovarajuće rešenje.

Problem je bio što mi je to palo na pamet tek nekoliko dana kasnije – a stare kablove sam u međuvremenu već bacio u kontejner.

Tada je krenula potraga. Zvao sam auto-električare, prodavce kablova i praktično sve prodavnice za koje sam mislio da bi mogle da imaju odgovarajući materijal u Srbiji. Niko nije imao kabl sa izolacijom odgovarajućom za direktan kontakt sa benzinom. Probao sam i preko BMW sajtova, ali se uglavnom nudila samo kompletna jedinica merača nivoa goriva sa instalacijom.

Na kraju mi je u pomoć priskočio kolega iz fabrike u Cassinu, Italija. Uspeo je da pronađe odgovarajući kabl u jednoj prodavnici u Italiji i kupio mi dva metra. Cena – 20 € za dva metra kabla.

Nisam želeo da rizikujem sa običnim kablom. Čak i ako bi u početku radio bez problema, izolacija nije predviđena za dugotrajan kontakt sa benzinom i vremenom bi mogla da omekša, ispuca ili se degradira. Pošto se sve to nalazi unutar rezervoara, nisam hteo da pravim kompromis na delu koji se jednom uradi i posle praktično zaboravi.

 

[Yanco 3336 Napisano pre 1 sat]

Nakon toga se pristupilo skidanju ostalih delova. Da ne bih sada objašnjavao svaki deo pojedinačno, fotografije će najbolje pokazati kako je motor, deo po deo, ostajao bez svojih sklopova – točkovi, prednje vile, korman, instalacija, zadnji točak, zadnja vila sa kardanom...

 

Dobra stvar je bila što je praktično sve bilo na svom mestu i što nije bilo nekih većih iznenađenja ili improvizacija prethodnih vlasnika. Loša strana je bila što je motor očigledno dugo bio zapostavljen. Na dosta aluminijumskih delova već se pojavila oksidacija, pa je bilo jasno da će pre sklapanja biti potrebno dosta čišćenja i sređivanja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

E, ovo će sada mnoge od vas da zaboli jako...

Što sam više gledao motor, sve mi se manje dopadao njegov fabrički izgled. U jednom trenutku sam shvatio da, koliko god da ga sredim, jednostavno neću uživati da ga vozim u potpuno fabričkom stanju, jer mi se takav ne dopada. I tada je odluka pala – seče se rep!

Kao i kod svih mojih prerada, vodio sam računa da se originalni delovi sačuvaju i da se prerada uradi tako da se, po potrebi, motor može vratiti u prvobitno stanje. Tako je urađeno i ovog puta. Zadnji deo je isečen tako da postoji mogućnost da se kompletan zadnji kraj vrati na fabričku konfiguraciju, praktično na sva fabrička mesta i bez trajnog uništavanja originalnih delova.

Dakle, ako mi jednog dana dune da ga vratim u fabrički izgled – može. Bukvalno odsečeno, pa vraćeno na šrafove.

 

 

 

 

O konačnom izgledu i tome u kom pravcu je prerada na kraju otišla biće više reči tek pred kraj teme...

[Yanco 3336 Napisano pre 1 sat]

Kada je ram konačno bio potpuno ogoljen, pristupio sam detaljnom čišćenju. Dobro je odmašćen, očišćen od svih naslaga i nečistoća, a zatim ošmirglan i pripremljen za farbanje. Na kraju je ofarban dvokomponentnom bojom, kako bi završna obrada bila što kvalitetnija i otpornija.

Još jednom se izvinjavam zbog manjka fotografija iz samog procesa. Kada se uhvatim posla, fotografisanje mi uglavnom bude poslednja stvar na pameti – iskreno, više me ometa nego što mi pomaže. Zato će u ovoj temi biti dosta fotografija konačnog rezultata, a nešto manje fotografija samog procesa.

 

 

Kada je ram bio sređen, na redu je bio agregat. Konačno je bio oslobođen od rama, ali pogled na njega nije bio baš reprezentativan – gomila kablova, creva i raznih delova, sve prekriveno prašinom i masnoćom koja se godinama skupljala.

Pre nego što sam krenuo sa demontažom, prvo je trebalo obeležiti sve kablove i konektore. Nisam hteo da se kasnije prilikom sklapanja oslanjam na „valjda je ovo bilo ovde“.

U kućištu filtera za vazduh takođe nije bilo baš prijatno iznenađenje. Bilo je prilično prljavo, a sam filter je očigledno odavno bio za zamenu.

Krenuo sam onda deo po deo. Sve što se skine pažljivo se razvrstava i odlaže na policu, dok se polako ne dođe do cilja – potpuno ogoljenog agregata, spremnog za detaljno čišćenje i sređivanje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zatim se krenulo sa čišćenjem agregata. Prvi korak bio je K2 Cleaner i aparat za pranje, kako bi se skinula sva nagomilana masnoća i prljavština sa kućišta i teško dostupnih mesta.

Kada je agregat konačno bio odmašćen, krenuo je onaj sporiji i dosadniji deo posla – detaljno čišćenje aluminijumskih površina. Bijaksom i šmirglom sam skidao naslage i oksidaciju, deo po deo, dok se nije došlo do čistog aluminijuma.

Kada je sve bilo obrađeno, agregat je ponovo opran i ostavljen da se dobro osuši

 

 

 

Kada je agregat bio potpuno suv, usledilo je još jedno detaljno odmašćivanje nitro razređivačem. Nakon toga sam zaštitio trakom sve površine i delove koji ne treba da budu ofarbani, kako bi se dobila što čistija završna obrada.

Prvo je nanet prajmer namenjen za aluminijum, a nakon njegovog sušenja usledilo je farbanje dvokomponentnom crnom bojom. U boju je dodat i odgovarajući dodatak u pasti, kako bi se dobila blago hrapava, teksturisana površina. Cilj mi je bio da agregat ne izgleda kao da je samo „okupan“ u crnoj boji, već da završna obrada bude što bliža fabričkom industrijskom izgledu.

 

 

 

 

 

Fotografija, nažalost, ne može baš najbolje da dočara koliko je dobro ispalo farbanje agregata. Uživo je razlika mnogo veća – završna obrada i tekstura izgledaju zaista odlično, a agregat je posle svega ovoga praktično dobio potpuno novi izgled.

[Yanco 3336 Napisano pre 36 minuta]

Došlo na red farbanje i ostalih delova... Stender je bio "dezintegrisan u donjem delu.

 

 

Taj deo sam izvario novim materijalom i ofarbao štender

 

 

I ostali delovi su ofarbani: zadnja vila, mostovi, ručice, poluge, anlaser, neki plastični delovi...

 

 

 

 

 

Krenulo se sa vraćanjem zadnje vile. Namazan je kardan sa mašću, vraća se na mesto zajedno sa zadnjom vilom. Zadnja vila je direktno povezana za agregat, i može da stoji bez rama.

 

 

 

 

 

Svi delovi koji su se vraćali su očišćeni i podmazani, i agregat je povezan za pogonom i zadnjom glavčinom