Suspenzija: Bitubo ili Andreani?

[baltrekk 1456 Napisano Sreda u 09:49]

Interesuje me vaše mišljenje šta smatrate da je bolji izbor za ADV / Rally bike: Bitubo JBH Cartridge kit ili Andreani Rally?

 

Takođe super bi bilo ako bilo ko od vas ima eventualna iskustva sa navedenim proizvođačima u bilo kom segmentu jer će to malo pomoći da razumemo sveopšti kvalitet izrade delova i komponenti. 

 

Hvala unapred.

 

Miloš Dišković

[baltrekk 1456 Napisano pre 18 sati]

On 8/12/2026 at 11:49 AM, baltrekk said:

Interesuje me vaše mišljenje šta smatrate da je bolji izbor za ADV / Rally bike: Bitubo JBH Cartridge kit ili Andreani Rally?

 

Takođe super bi bilo ako bilo ko od vas ima eventualna iskustva sa navedenim proizvođačima u bilo kom segmentu jer će to malo pomoći da razumemo sveopšti kvalitet izrade delova i komponenti. 

 

Hvala unapred.

 

Miloš Dišković

 

 

Da se sada nadovežem sa objašnjenjem i temukoju sam otvorio

 

Voge DS800 Rally: Andreani Rally vs Bitubo Race

 

Posle prvih ozbiljnijih testova od recimo 150km na Divčibarima (YT zapis gde smo juče Spaya i ja trenirali pred Dinaric, print treka u prilogu), Voge DS800 Rally je sada na full Bitubo ogibljenjem (Nazad CLU shock, a napred sada ‚ JBH V2), i sada već mogu malo preciznije da napišem šta smo zapravo uradili i zašto je razlika u ponašanju motora ispala mnogo veća nego što sam inicijalno očekivao.

 

Da odmah napravim i ogradu ovo nije nikakav laboratorijski test Andreani vs Bitubo (u internoj šali ga zovemo BiTurbo  ), niti pokušavam da tvrdim da je jedan proizvod generalno dobar, a drugi loš. Poredimo dve konkretne konfiguracije koje sam vozio na svom motoru Yamaha T7 Rally i Voge 800 Rally i pokušavam da povežem ono što osećam u vožnji sa onim što smo videli kada smo viljuške rastavili i izmerili.

 

Odakle uopšte Bitubo?

Bitubo Race koji smo sada adaptirali na Voge nije nov. To je ogibljenje koje je prethodno bilo na mojoj Yamaha Tenere 700 Rally sada već od 2023 ako se dobro sećam. Sa njim sam vozio dva Hellas Rally-ja, jedan Dinaric Rally, treninge i ukupno skoro 30.000 km. Zbog toga mi je veoma dobar reference point. Znam kako reaguje na kamenju, kočenju, brzim makadamima, serijama rupa i, možda još važnije, znam kako se ponaša posle nekoliko sati ozbiljnog maltretiranja. Kada smo ga stavili na Voge, očekivao sam poboljšanje ali nisam očekivao da će se toliko promeniti osećaj celog prednjeg kraja motocikla ili sam bar bio super oprezan u očekivanjima. Lini mi se da je uvek lakše idealizovati stvari nego biti nekako realističan....

 

Šta mi nije odgovaralo kod Andreani Rally cartridge-a?

Andreani Rally je svakako ozbiljan korak u odnosu na fabričko ogibljenje, ali na mom konkretnom setu nisam uspevao da pronađem hidraulički setup koji mi potpuno odgovara. Problem nije bio jednostavno „tvrdo“ ili „meko“, više nekako je problem bio sveukupna kontrola. Prvo smo menjali ulje za ređe, posle se igrali sa količinom ulja ali obrni okreni, taj setup jednostavno nije kliknuo kao što je inicijalno trebalo...Kod Andreanija compression i rebound na mom cartridge-u nisu imali klasične jasno definisane klikove, već se podešavanje ponaša više kao potenciometar, kroz otprilike 1,5–2 kruga tako da je efektivan koristan raspon tog podešavanja bio prilično uzak za moje potrebe.

 

Na kraju sam došao do toga da vozim praktično sve otvoreno compression, rebound i spring preload. Tako je viljuška mogla relativno pristojno da radi, ali sam tokom dužih i intenzivnijih vožnji primetio još jednu stvar. Posle nekih 50–60 km ozbiljnog off-roada u viljuškama bi se napravio priličan pritisak i počeo sam da osećam promenu u njihovom radu. Prvo sam taj pritisak ispuštao odvrtanjem šrafa gore na čepovima, naravno kad stanem jer takav vid manipulacije u vožnji jednostavno nije moguć. Posle sam ugradio najobičnije jeftine bleed ventile samo da bih mogao brzo da ih rasteretim od nakupljenog vazduha. Iskreno, još uvek tačno nismo ustanovili odakle se uvlači tolika količina vazduha jer semerinzi ne cure kao ni čep ali siguran sam da bi to neki majstor za suspenziju mogao detaljnie tehnički da nam objasni da razumemo...

 

Da li je uzrok konkretan cartridge, valving, instalacija ili nešto četvrto jednostavno ne znam...zato ne bih rekao „Andreani ima problem“, već samo da je moje iskustvo takvo na ovoj instalaciji.

 

Kod Bituba mi je oduvek jedna od najboljih stvari bila preciznost podešavanja. Kada promenim jedan klik, mogu da osetim šta sam uradio, a već na dva osetna razlika...Kada jednom pogodimo osnovni setup, dalje se praktično igramo sa jednim ili dva klika napred/nazad u zavisnosti od terena. Generalno i za za rally ali i uopšte podešavanje mislim da je to veoma bitno. Ne treba mi suspenzija koja je savršena samo na jednom tipu terena jer u istom danu i na 200-300km terena mogu da imam kamenje, spori tehnički deo, brzi makadam, rupe, kočenje sa velike brzine i neki veći kompresioni udar, čak vrlo verovatno...Tako da mi je potrebno relativno širok operating window i mogućnost da malom korekcijom promenim karakter ogibljenja i tu mi Bitubo radi baš ono što tražim.

 

Pošto ovaj Bitubo nije originalno napravljen za Voge, instalaciju sa T7 na Voge 800 nismo očelivali da bude plug & play. Posebno jer smo još dok su bili instalirani na motorima premerili čepove suspenzije kao i spoljne zidove da se značajno razlikuju u svojim dimenzijama. Medjutim, to nije baš tako, jer ako se setimo osnovnoh tekničkih k-ka obe suspenzije su fabrički KYB ali ipak ima nekih bitnih razlika koje nismo ukapirali na prvi pogled i prvi dodir već tek kada smo ušli u duboku vezu  

 

Elem,na samom Bitubo sistemu postoje plastični distanceri/graničnici kojima je ograničen hod. Ovo mi je prosvetljenje od Radića koji je studiozno ušao u svaku poru na osnovu dobijenih crteža i konsultacija sa Bitubo inženjeringom pa je ukapirao tačno čemu koji deo služi i kako možemo da ga modifikujemo. Da bih vam jasnije objasnio Bitubo, odnosno ideju kako je zamišljen, recimo da su to lego kocikice koje mogu lako da se adaptiraju bilo kakvoj potrebi ili gotovo bilo kakvom modleu. Tako da navedeni distanceri su imali funkciju da zadrže isti fabrički hod kao na T7. Njih smo uklonili i uz još nekoliko manjih prilagođavanja dobili približno 250mm raspoloživog hoda napred (puna razlika je 265mm) što je znaaatno više u odnosu na fabričkih 200mm ako se dobro sećam na Voge-u.

 

Ovde je bitno nešto što se često previdi, 250 mm hoda samo po sebi ne znači ništa ako tih 250 mm ne možeš da kontrolišeš. Ako damping ne prati hod, samo dobiješ viljušku koja mnogo propada (to je recimo meni bio slučaj sa TT vilom i 300mm hoda posle adaptacije na moj drugi XT gde se motor uvijao kao kišna glista na suvom), menja geometriju motora i na kraju napravi bottoming. Ovde se dogodilo upravo suprotno, imamo više hoda, ali istovremeno imam osećaj više kontrole.

 

A onda smo ušli u dublji odnos i rastavili viljuške u delove i tu priča postaje još zanimljivija, gotovo kao u braku posle prvog dejta  Kada smo obe viljuške skinuli, stavili jednu pored druge i počeli da ih merimo, postalo je jasno da ne poredimo samo dva različita cartridge-a već se i sama konstrukcija KYB viljuški veoma razlikuje. Najzanimljivije merenje bila je debljina zida spoljašnje cevi.

 

Na fabričkoj konfiguraciji za Yamahu T7 smo izmerili približno 3mm, dok na Voge 800 Rally ta merena razlika iznosi 5,45mm. To je 2,45 mm razlike po strani, odnosno na tom mestu je zid KYB cevi približno 80% deblji na Voge-u i to je već ozbiljna konstruktivna razlika. Naravno, bilo bi pogrešno iz toga odmah zaključiti da je cela viljuška „80% kruća“ jer na ukupnu krutost utiču materijal, prečnik cevi, geometrija, dužina, konstrukcija donjeg dela viljuške, trouglovi, osovina i još dosta stvari....

 

Ali merenje definitivno pokazuje jednu stvar a to je da ovo nisu samo dva različita cartridge-a ubačena u praktično identičnu mehaničku konstrukciju. I tu mi se polako složila slika onoga što sam odmah primetio na Voge 800 Rally od prvog dana i mislim da sam upravo zato u prvoj vožnji imao toliko intenzivan osećaj stabilnosti celog Voge-a.

 

A sada tek imamo pravi Rally combo mix:

- drugačije KYB konstrukcije viljuške (u odnosu na Yamahu T7)

- Bitubo Race cartridge

- drugačiji valving

- preciznije podešavanje

- približno 250 mm kontrolisanog hoda

- opruge na meru naravno

 

Kada se sve to spoji, rezultat više nije samo „bolje upija rupe“ već se menja kompletan način na koji prednji kraj motocikla funkcioniše kao sistem. Na sporom kamenju prednji točak bolje prati teren. Kod jakog kočenja prednji kraj ostaje mirniji i bolje kontrolisan. Na seriji rupa viljuška uspeva da se vrati i pripremi za sledeći udar. Na brzom makadamu motor traži manje sitnih korekcija. Kod većih kompresija postoji dovoljno rezerve da ne prođem kroz ceo hod.

 

Ali meni je najvažnija posledica svega toga nešto drugo, a to je konačno poverenje u prednji kraj, kada znam šta će prednji točak uraditi. Ne moram stalno da čekam reakciju motocikla i da ga korigujem, a to na rally-ju to nije samo pitanje brzine. Ako devet ili deset sati dnevno motocikl zahteva manje mikro-korekcija, manje stežeš upravljač i manje mentalne energije trošiš na pitanje šta će prednji kraj sledeće uraditi. Za mene je to možda i najveći benefit ove modifikacije, jer mi se na ovogodišnjem Hellasu više puta dogodila situacija da sam potpuno neplanirano i nepredvidivo izgubio kontrolu i pao sa motora...

 

Pravi test će, naravno, biti mnogo duža vožnja i rally uslovi, jer tek tada možemo da vidimo kako se sistem ponaša kada temperatura, pritisak, umor materijala i stotine uzastopnih udaraca počnu da rade svoje, a sledeći ozbiljan test je već sledeće nedelje na  Dinaric Rally te se iskreno nadam da celo ovo podešavanje i cela ova zajebancija ostane baš ovakva kakva je sada i bez iznenadjenja...

 

Ps. Imate i fotkice da ispratite  vizualno priču 

 

Miloš Dišković

[baltrekk 1456 Napisano pre 18 sati]

Inače da malo ubacim i video prespektivu od juče sa tog navedenog treninga na Divčibarama