Prvomajski drugoputni drugopis

[VLAD81 2428 Napisano Utorak u 15:55]

Posle prvoputnog, logično, dođe i  drugoputni, jel, ali drugopis . Sve po redu.

Zbog obaveza na poslovima, jedna od retkih prilika u toku godine da sastavimo tri dana je kada se 1. maj veže uz vikend. Odatle i dodatna presija da se iskoristi prilika koja se ukaže.

Pratimo vremensku prognozu koja obećava i desetak dana ranije bukiramo prvi smeštaj. Napomenuo bih da je već sutradan prognoza promenjena i sada imamo predviđenu kišu . Za nepoverovati.

Tu sada počinju malo čudne stvari da se dešavaju. Od, nema šanse, hladno je, i, može se reći, pretnjama gotovo opasnim po život ako i jedna kap kiše padne na nas, do, neverovatnih, pretrpećemo se malo, bitno da je dole lepo vreme.

Ček, ček, jesu li to neka kosmička zračenja ovih dana koja menjaju tok misli ili su se planete posložile kao nikada u istoriji? 

Šta god da je, sviđa mi se u kom pravcu ide

Sve je rešeno, spremamo se.

E sada, oko tog spremanja.

Jesu se nacrtale neke neodložne obaveze tih dana, ali ja kao da sam zaražen nekim virusom da pred svaki put zaglavim sa rešavanjem stvari koje su vezane za samo putovanje. Tako dan pred polazak na more ja menjam set kvačila na autu i slične "sitne" intervencije. Ništa drugačije nije ni ovaj put. Dan pred polazak montiraju se nove gume, to popodne stavljam nov lanac i lančanike a sa ugradnjom ručica sa grejačima već ulazim u noćni rad. Deset uveče, ispuštam ulje i sipam novo. Pola jedanaest i ja konačno ulazim u kuću.

U međuvremenu se prognoza ponovo promenila i sada opet nema kiše ali će biti prilično hladno i duvaće vetar. Dogovor je da stajemo što češće uz konzumaciju toplih napitaka pa kad stignemo da stignemo.

 

[vojakis 133 Napisano Utorak u 16:35]

Uvod obecava,ceka se nastavak.

[VLAD81 2428 Napisano juče u 11:01]

Ujutru prvo pogled kroz prozor. Vedar dan, odlično. Jutarnja kafa, bukiramo smeštaj za naredni dan i spremanje za polazak.

U nekom momentu zove me supruga. Nešto je odjednom žulja u oku, ne može da gleda. Ne može oko da otvori, suze samo liju. Gledam, nema ništa. Umivanje, ponovo ništa. Da li je moguće. Ajde opet umivanje, ništa. Problem a i rešenje pronalazimo ispod kapka u vidu trepavice. Brzo se sve smiruje i uz olakšanje nastavljamo sa spremanjem za polazak. 

Oblačimo sve što se obući može i preko svega još i kišno odelo. Ovoliko slojeva odeće nisu imali ni ovi na Artemisu.

Spremni za polazak

Iiiiii krećemo. Celih 100m iliti do početka sokaka.

Stani, stani! 

Šta bi?

Ne mogu da dišem, onesvestiću se, bolje da se smrznem nego da se udavim. Skida se jedan sloj garderobe, ja naravno ne. Pre ću da se udavim nego da se smrznem, toliko mrzim hladnoću.

Sad možemo stvarno da krenemo. Svraćamo u pekaru po pite sa sirom za usput i za čas smo na granici. Od kada je poskupelo gorivo u Bosni i nema nekih gužvi na prelazu pa se tako časom nađosmo sa one strane Drine. Idemo lagano, pohladno je ali podnošljivo.

Zvornik. Stajemo?

Vozi.

Super. 

Milići. Stajemo?

Vozi.

Penjemo se ka Vlasenici i već se znatno oseća pad temperature. Sneg pored puta i po vrhovima je siguran pokazatelj svežine, zar ne

Izlazimo na prevoj. E tu ćemo pauzu, restoran Pogled.

Kada smo stali i skinuli kacige konstatovali smo da tek sada osećamo koliko je zapravo hladno.

Konobar u šaljivom ali prijateljskom tonu pita jel hladno.

Kaže, jutros je, na ovoj strani prema Sokolcu, bilo -7

Super, na tu stranu i idemo.

Supruga naručuje kafu.

I čaj.

Ja se junačim. Samo kafu.

Idemo dalje, nema se šta čekati.

Hladno jeste a ručice sa grejačima opravdavaju uloženi trud i vreme.

Već od Sokolca počinje da se oseća blagi porast temperature i tu pravimo kratku pauzu da doručkujemo, onako s'nogu i na suncu naravno.

Kako odmiče dan postaje sve prijatnije, još da vetar ne duva, iha.

Između Goražda i Foče primetim da mi se suvozač ućutao. Mrdnem se malo, tu je, dobro je. Komunikacija, kaže pridremalo joj se naopako. Nemoj to nikako. Sad ćemo u Foču, pa pauza na pumpi.

Tako i bi. Dok napunismo rezervoar malo se i razdrmasmo pa možemo dalje.

Put prema Tjentištu je najlošiji deo sa mnogo talasastog asfalta i dosta zakrpa. Znamo ga i nije iznenađenje. Ali...

Posle jedne leve krivine, trenutak dekoncentracije, nepažnje ili ne znam čega i pri, reklo bi se smešno maloj brzini, ostajem na spoljašnjoj strani krivine, hvatam bankinu i pad, gotovo u mestu. Ništa klizanje, ništa obaranje, uletanje. Neobjašnjivo, a ipak se desilo.

Gledam suprugu, kaže da je dobro. Ja ne osećam ništa. Gasim motor. Staje automobil, još jedan. Nude pomoć.

Proveravam još jednom jel sve u redu sa lepšom polovinom. Potvrđuje i ja podižem motor. Zahvaljujem na ponuđenoj pomoći.

Staje momak na hornetu, nudi pomoć, daje broj telefona. Veliki pozdrav za Mikija iz Foče. Kaže da je njemu prvi dan na motoru.

Staje još automobila. Zahvaljujem se ali moram prvo da sagledam situaciju.

A situacija je takva da je centralni kofer spao, nosač bočnog kofera iskrivljen a var na jednom mestu napukao, vizir polomljen, prednji blatobran pukao na pola a prednja vila uvrnuta pa točak gleda levo a korman desno.

Tuga. Neverica. 

Moja greška koja nas je ipak jeftino koštala. Na kraju krajeva, nismo povređeni što je i najbitnije.

Imam broj telefona pa ćemo videti da nađemo neki kombi da nas vrati.

 

 

 

[VLAD81 2428 Napisano pre 1 sat]

Pošto smo utvrdili da mi nismo povređeni, krenem da obilazim oko motora i malo bolje sagledam situaciju.

Probam da ispravim vilu i posle par trzaja kormanom uspem malo da upravim točak. Menjač radi, kontakt i palim. Tridesetak metara dalje je proširenje, a da ne bi ispao još veći problem jer smo na izlasku iz krivine, pomeram motor. Sad smo bar bezbedni.

Kako god da stavim centralni kofer, da probam nekako da ga privežem, on klima, ljulja, beži na stranu a pun stvari. 

Već sam rekao da imamo jako malo prilika za putovanja pa posle zahvalnosti što smo prošli bez povreda, počinje da se javlja sve jači osećaj tuge. Gledam suprugu i u njenim očima vidim onaj osećaj poverenja i sigurnosti, ima tu i zebnje, ali nije prvi put da se desi problem pa da ga rešimo. E taj pogled mi daje volju i energiju da pristupim problemima na nov način.

Čekaj bre, daj taj kofer. On je ranije bio pričvršćen direktno za ploču. Rupe već postoje.

Imam neke gedorice kod sebe, odvrćem nosač i bacam. Šrafove provlačim i učvršćujem kofer za ploču. Doduše samo dva šrafa ga drže ali ako ga malo rasteretimo trebalo bi da izdrži.

Šrafciger, odvrćem ono parče vizira i bacam.

Nosač prednjeg blatobrana je malo iskrivljen i preblizu točka. Ništa. Gde je onaj nosač zadnjeg kofera, poslužiće umesto čekića. Par udaraca sa strane i vraćamo ga u osu. Još malo natezanja sa prednjom viljuškom i skoro pa da je idealno. Zadnji levi kofer, iako smo pali na desnu stranu, je malo spušten i krivo stoji ali ne smeta. Ako probam da ga ispravim pući će var načisto. Ne diraj ništa. Uzimam ono parče blatobrana i ostatak stvari, uvijamo i stavljamo na desni kofer.

Smemo li ovako, polako da idemo? 

Da probamo.

Sedamo i pomalo bojažljivo krećemo.

Ide to, ne primećujem nikakav problem. Srećemo i Mikija na motoru koji se vraća.

50-60-70, dovoljno. Iha, 

Javljamo se u smeštaj da ćemo malo kasniti.

Tjentište, Gacko( vetar ubi), Bileća i eto nas u Trebinju.

Stižemo u smeštaj i pričamo šta nam se desilo i pitam za neku radionicu u komšiluku ako ima. Ne treba majstor, samo alat

U jednom pozivu čovek nam rešava radionicu za ujutru a meni donosi ključeve da još jednom proverim viljušku.

Kafa, raspremanje i u šetnju

 

 

 

Čini mi se da je zadovoljstvo još veće

Nešto da se pojede, po palačinjak da se zasladimo i bežanija od vetra koji je baš duvao.

Sumiranje utisaka, plan za sutra i zaslužen odmor.

[ducans 271 Napisano pre 1 sat]

Hvala bogu da je sve proslo ok.To malo plastika,resice se.
Slicno i kod mene bude kad se krece na neku voznju

Poslato sa CRT-NX1 pomoću Tapatoka