Bukvalno, sve! - Peloponez 2024.

[doktor 4856 Napisano Ponedeljak u 16:05]

  Ovogodišnji izbor destinacije za našu, već godinama tradicionalnu prolećnu turu, završio se izborom Peloponeza. Izbor nije bio previše težak, iako su neke destinacije već bile u užem izboru. Jednostavno, Grčka je izvanredna moto destinacija, posebno na početku i kraju sezone, kada nema previše turista i cene su prihvatljivije. Dobrih puteva, lepih mesta i ukusne hrane nikada nije nedostajalo. Na Peloponezu sam bio već 2 puta motorom u proteklih 20-ak godina, ali oba puta, nedostajalo je dana, pa se svodilo na zagrebavanje površine. Makar se potencijal mogao naslutiti, što je i bio glavni adut prilikom donošenja odluke. Termin, takođe uobičajen...spojeni Uskrs i 1. maj, start petak 26. april.
   Što se tiče ekipe, u pitanju je stara i proverena ekipa, povremeno osvežena nekim novim članom.
-doktor i Milica, Yamaha XT 1200 Z
-Čamo i Sanja, Kawasaki Versys 1000
-Boban i Mina, Yamaha Tracer 900
-Nikola i Natalija, KTM 1290 Adventure R
-Srećko i Anđelija, BMW R 1200 GS
-Aleksa, BMW R 1250 GS LC
-Mrške, Suzuki Burgman 650
-Vlado, BMW F 800 GS
-Žile, Yamaha Tracer 900 GT
   Rute za turu sam osmišljavao mesecima. Nije mi se dalo da uklopim dnevne kilometraže sa mestima koja želimo da obiđemo, a da ne prolazimo previše istim putem. U više navrata sam se vraćao pravljenju ruta i stalno sam odustajao pre nego što bi ih složio... Sve do jednog dana kada su se rute krojile same. Posle smo Nikola i ja rute pretvorili u trekove koristeći online site gpx.studio.
   Tokom prethodnih godina, složili smo se da bi nam jedan slobodan dan bez vožnje dobrodošao, ukoliko je moguće, pa smo ga ove godine planirali. Nije ga bilo baš bukvalno, ali ta mogućnost nam je omogućila da budemo rasterećeniji tamo gde smo želeli više da kuliramo.
   Još jednu stvar smo usvojili prethodnih godina, a to je polazak dan ranije posle posla. Na taj način rasterećujemo dnevnu kilometražu u odlasku kada obično ima više kilometara, kako bi na destinaciji imali manje dnevne kilometraže. 
   Pošto već godinama putujemo u terminu Uskrsa i 1. maja, kada sa najmanje uzetih dana sa posla, dobijamo najveći broj dana u komadu. Ovoga puta start je u petak 26. aprila.
   Prvobitna ideja je da noćimo na potezu Plav/Gusinje, dokle taman dobacujemo za popodne. Međutim, neobično hladno vreme neposredno do pred polazak, doprinelo je da promenimo odluku, pa smo prvo veče noćili u Podgorici. Uglavnom dobro poznat put. Jedna od značajnih novina na putu je tunel kojim se iz pravca Berana izlazi prema Kolašinu i na taj način izbegne dodatnih sat i po zaobilaženjem preko Mojkovca. Uz to predeli od Berana do tunela su fantastični, bukvalno kao na Alpima.
   Na ovim turama sa većim brojem ljudi, noćimo uglavnom u smeštajima sa doručkom iz praktičnih razloga. Ovoga puta, to je bila Crnogorska kuća. Večera i par piva u hotelskom restoranu i možemo na počinak.
 

[doktor 4856 Napisano Ponedeljak u 16:15]

   U Podgorici nas je dočekalo sunčano jutro i obećavalo dobar dan za vožnju. Po planu je da prođemo čitavu Albaniju i da noćimo oko Igumenice, eventualno ako dobacimo do Sivote. Nismo nameravali trošiti vreme po Albaniji, svi smo bili više puta, a i suština je što više vremena iskoristiti na Peloponezu. Shodno tome biramo i rutu kroz Albaniju.
   Ubrzo nakon polaska stižemo na albansku granicu i bez mnogo zadžavanja nastavljamo dalje. Vrlo brzo smo u kolonama koje su između Skadra i Drača uobičajena pojava. Alternativni pravac ne postoji, predeli i nisu previše fotogenični, ali mora da se prođe. Znam od ranije da je na tom delu gužva i van sezone. Osim kratke pauze ispred Drača za kafu i kolač, ne pauziramo previše. Nakon Drača, gužva prestaje, a kada smo se posle Fiera odvojili prema Đirokastru i vožnja postaje pravo uživanje. 

   Kako je vreme ručku, jedinu malo dužu pauzu pravimo u restoranu u klisuri reke Drinos. Zanimljivo je što vodopad prolazi bukvalno kroz restoran, pa smo se lako odlučili da klopamo pastrmku. Ispred restorana, neka baba sa kozom prodaje domaće proizvode gde smo kupili maslinovo ulje odličnog kvaliteta za upola cene iz Grčke.

 

 

 

 

   Ubrzo nakon polaska iz restorana, skrećemo na novi put za Sarande. Vijuga kroz planinske predele, odličnog je kvaliteta, i istinsko je uživanje za vožnju. U nastavku prema granici sa Grčkom, takođe je je nov put, pa je sve do granice uživanje na max.
   Na granici se dešava zanimljiva situacija. Prolazimo albanski deo granice, pa onda grčki i tu odmah stajemo da se sačekamo. Dok smo tu stajali, grupa poljskih motociklista prolazi kroz grčki deo granice bez zaustavljanja i odlaze, verovatno misleći da je granica integrisana. Nekoliko minuta kasnije krećemo i mi i već posle par kilometara nailazimo na policiju koja ih je zaustavila i zaustavljaju i nas. U prvi mah su mislili da smo svi skupa, pa su od svakoga tražili pasoš na uvid kako bi se uverili da smo granicu prešli legalno. Mi nastavljamo dalje, a poljaci ostaju sa policijom da razreže problem.
   Nismo loši sa prolaznim vremenom i vozimo sve do Sivote. Uz put, posmatramo plaže sa strane na kojima je već parkiran veliki broj kampera. Smeštaj smo rezervisali na uzvišenju iznad mora na samom ulasku u Sivotu. Deo ekipe odlazi u nabavku do grada, a ostali sa terase uživamo u prelopom pogledu i zalasku sunca.

 

 

 

[doktor 4856 Napisano Ponedeljak u 16:25 (promenjeno)]

  Jutro nam donosi još lepši pogled, okupan suncem. Polako se spremamo i kako se ko spremi, silazi do grada u jedan cafe/pekara lokal gde smo se dogovorili da doručkujemo i popijemo kafu.

 

 

 

 

   Današnji dan počinjemo vožnjom uz more, ili barem sa pogledom na more. Na jednoj od pumpi pravimo pauzu. Ispostavlja se da je iza pumpe, prema moru, veoma lepo uređen park.

 

   Nema puno stajanja, vozimo i uživamo. Od Preveze se kačimo na autoput prema mostu Antirio - Rio, kako bi popravili prolazno vreme. U ovom delu nema mnogo alternativa za izbegavanje puta, a jedinu smislenu alternativu smo vozili pre dve godine, prilikom odlaska na Krit.
   Čim smo ušli na Peloponez, odmah skrećemo na potez pored mora sa pogledom na ovaj impresivni most. Tu je čitav niz kafea, pa biramo jedan da malo iskuliramo.
 

 

   Odmah na izlasku iz Patre, odvajamo se na put koji ide kroz unutrašnjost u pravcu Olimpije. 
   Prvobitni plan je bio da se dođe do Olimpije, gde bi se obišao lokalitet, pa nastavili dalje i noćili u nekom od planinskih sela. Međutim, još pre polaska, potpuno slučajno saznajem da arheološki lokalitet radi samo do 15 sati, što dovodi do inicijalne promene plana. Tražićemo smeštaj u okolini, pa ujutru nakon obilaska nastaviti dalje. Mi, inače, smeštaj vrlo retko rezervišemo unapred, već u toku popodneva za uveče. Tako smo radili i na ovoj turi. Delimično je izbor smeštaja sužen, jer je predsezona pa nisu svi smeštaji ni aktivni. Uglavnom, rezervišemo smeštaj Ileas Bungalows Village u mestu Glifa. U pitanju je kompleks  sa nekoliko kućica, vrlo lepo uređen. Čak je i vlasnik motociklista, pa dobijamo i kućicu viška gratis kako bi se što komfornije smestili. 
   U blizini smeštaja je prilično lep restoran, koji nam je i gazda takođe preporučio. Tu se baš opuštamo, i sa klopom i sa pićem. 

 

 

 

 

Nakon boravka u restoranu, malo smo prošetali po mestu i otišli do plaže...Ništa posebno. Malo mesto sa skromnim kućama.

 

 

Promenio Ponedeljak u 16:33 član doktor

[doktor 4856 Napisano Ponedeljak u 16:48]

Ujutru smo u Pirgosu opet našli pekaru-kafe gde smo doručkovali i popili kafu.

 

 

  Idemo da obiđemo Olimpiju. Prilikom prilaska arheološkom lokalitetu, prolazimo kroz mestašce Olimpija. Veoma lepo uređene ulice sa dosta zelenila ostavljaju lep utisak.

 Sam lokalitet je dosta veći i sa više pojedinačnih lokacija nego što se na prvi pogled čini. Neki delovi su solidno očuvani i ostavljaju jak utisak. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   Nakon obilaska, put nas vodi kroz planinski predeo. Pogled puca na sve strane. Ispred nas je nekoliko poznatih planinskih sela, pa imamo u planu u nekom od njih napraviti pauzu. Prvo, na putu nam je Lagkadia. Ubrzo nakon ovog mesta, odvajamo se desno i krećemo južno. Nailazimo na selo Dimitsana. Mesto izgleda prelepo i pokušavamo ovde da se parkiramo kako bi napravili pauzu, ali neuspevamo pa nastavljamo dalje. Ubrzo nailazimo na selo Stemnitsa sa prelepim seoskim trgom i dovoljno mesta za parking, pa ovde malo duže pauziramo.

 

 

 

 

 

 

   Sledeća destinacija nam je jedna od najpoznatijih plaža na Peloponezu, Voidokilia, ali do tamo, čeka nas poslastica za vožnju, put 76. Uživanje na max!
   Na plažu stižemo popodne, nosimo sa sobom klopu i piće da napravimo piknik na plaži. Obzirom da je popodnevno nisko sunce, slike ne dočaravaju lepotu plaže na pravi način. Uz piknik, podrazumeva se i kupanje.
 

 

 

 

 

 Na plaži smo se zadržali dosta dugo. Pogledali smo smeštaje i rezervisali pored mesta Methoni. U smeštaj stižemo pred mrak. Veoma lepa kuća ispred koje je terasa sa pogledom na tvrdjavu Metoni.

 

 

[misa-pei 7274 Napisano Ponedeljak u 19:35]

@doktor

Brate mili, menjaj naslov!

[doktor 4856 Napisano juče u 08:24]

Ja tek sad vidim da sam napisao 2014. umesto 2024.

Molim nekoga od administracije da promeni naslov.

 

@misa-pei hvala!

[vojakis 16 Napisano juče u 09:33]

Ceka se nastavak. .

[Toreador 738 Napisano juče u 15:29]

Lepe destinacije u ove kišne dane, pratimo nastavak.

[doktor 4856 Napisano juče u 17:14]

 Lagano budjenje i kafa na terasi.

 

 

 

 

Ubrzo smo na motorima, proći ćemo kroz gradić ne bi li našli kakvo zgodno mesto za doručak. U ovo doba godine, još uvek dosta lokala ne radi, tako da nismo imali sreće. Nastavljamo do prvog većeg mesta, kroz koje smo i sinoć prošli, Pilos. Parkiramo se pored povelikog gradskog trga koji leži u senci ogromnih platana, a tik pored malog gradskog keja. Čitavo jutro deluje usporeno, baš kao i osoblje u restoranu gde smo naručili doručak. Nije ni čudo, sigurno u ovom trenutku ne očekuju ovako veliku grupu. Sva sreća, pa nam to ni najmanje ne remeti ritam, naprotiv.

 

 

 

 

 

 

 

Današnji, bolje reći plan za večeras je da posetimo Kalamatu. Kako nema previše kilometara, imamo vremena da dodamo jedan krug isključivo za vožnju, koji bi obuhvatio i čuveni put Sparta-Kalamata. Kada smo krenuli, ispostavlja se da su i ostali putevi odlični. Na jednom od prevoja, nakon grada Megalopoli, zaustavljamo se pored spomenika grčim vojnicima. Odličan pogled na serpentine kojima smo došli. 
 

 

 

 Ubrzo smo u Sparti, slikanje pored statue Leonida i brzo do nekog lokala na pauzu. U poslastičarnici u koju smo seli, vlasnica je bugarka i brzo smo našli zajednički jezik. Čak, kada smo plaćali, dobili smo i dve kutije kolača na poklon. 
 

 

 

Posle pauze, ostaje poslastica za kraj. Put vodi preko planine, a na nekoliko mesta prolazi tik ispod stena. 

 

 

Hotel smo rezervisali nekoliko kilometara južno od Kalamate. Ovog puta nam je zapao odličan hotel Akti Taygetos Conference Resort, a smeštaj je bio u vrlo lepim kućicama sa po nekoliko apartmana. Požurili smo na bazen dok je još dan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uveče smo se motorima prebacili do grada kako bi negde svratili na klopu i popili po neko pivo. Kalamata je jedan od većih gradova na Peloponezu, ali sa posebnim šarmom. Ima dugu i lepu rivu pored mora, a čim se krene od obale prolazi se kroz stariji deo grada koji prepun kafića i restorana. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[doktor 4856 Napisano juče u 17:57]

   Današnji dan je posvećen uživanju sa ne tako puno vožnje. Nakon doručka, lagano se pakujemo i krećemo na plažu Foneas, koju smo unapred odabrali, a nalazi se samo 30-40km od hotela. Na prilasku plaži je zaključana kapija, valjda od kantine na plaži, ipak je još uvek predsezona, pa odlazimo na sledeću, plažu Delfinia, udaljenu samo par kilometara. Nalazimo parking pored maslinjaka i strmom stazicom se spuštamo na plažu. Plaža je odlična, tek po neki gost pored nas, pa smo se tu dugo zadržali i kupali nekoliko puta.

 

 

 

 

 

   Nakon kupanja i izležavanja na plaži, lepim putem uz more idemo do mesta Limani. Jedno od najpoznatijih mesta u ovom delu Peloponeza tj. poluostrva Mani. Mesto je od kamenih kućica naredjanih na obali u kojima su kafei i restorani iz kojih se direktno ulazi u tirkizno more koje okružuje ovo mesto. Posebnu čaroliju predstavljaju džinovske kornjače sa kojima može da se zajedno pliva u moru. Naravno, po neko pivce se podrazumeva.

 

 

 

 

 

 

 Sledeća destinacija nam je udaljena samo par kilometara, živopisni gradić Areopoli. Opet se malo muvamo kroz uličice i uživamo na blagom suncu.
 

 

 

 

 

   Nastavljamo dalje, južno prema mestu Gerolimenas. Polako stiže vreme ručku, a ovde imamo preporuku za jednu tavernu. Tu smo izmešali ribu i meso i nauživali se na terasi pored vode.
 

 

 

 

 

 

 

   Odavde krećemo severno istočnom stranom poluostrva. Česta pojava na Peloponezu je da se put jedne iste kategorije menja od lokalnog puta širine jedne trake sa asfaltom promenljivog kvaliteta u sasvim dobru magistalu. Upravo se to dogadja u ovom delu i to naglašeno. Sva sreća, lošiji deo puta ne traje dugo pa ubrzo vozimo perfektnim putem sa pogledom na more. Hotel smo našli na  dugačkoj peščanoj Mavrovouni plaži, malo pre grada Gitio. U pitanju je Margo Beach Hotel. Veče smo proveli na terasi hotela.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Nole Bg 5729 Napisano juče u 18:22]

Bravo bata Dare, od tebe manje nisam ni očekivao iskreno. Uvek na visini zadatka

Poslato sa ELI-NX9 pomoću Tapatoka

[doktor 4856 Napisano pre 6 sati]

   Plan za danas je otići na ostrvo Elafonisos i posetiti jednu od najčuvenijih plaža na svetu, Simos. Odmah nakon polaska iz hotela, prolazimo kroz grad Gitio. Mesto deluje dosta živo iako je debela predsezona. Ulice kojima prolazimo deluju šarmantno okupane jutarnjim suncem. Prosto zovu da se posete ponovo. Ubrzo po izlasku iz grada, vidim da mi je pregorela sijalica u faru. Ostatku ekipe poručujem da me čekaju na vidikovcu sa kojeg se vidi znamenitost ovog dela Peloponeza, nasukani brod Dimitrios. Za to vreme svraćam na pumpu i brzinski menjam sijalicu.
 

 

 

 

   Put se lagano odvaja od mora prema unutršnjosti i počinje da se provlači kroz nepregledna polja mandarina. Pošto je Čamo kasnio u polasku, kao i obično, na nekoj od pauza se čujemo sa njim i saznajemo da je probušio gumu. Već smo dosta daleko od njega, pa je dogovor da se čekamo na plaži, pošto planiramo da ostanemo do popodne. Kada smo se malo kasnije čuli ponovo, rekao je da je probao da čepuje gumu ali bezuspešno. Međutim, ubrzo se tu stvorio lik koji mu je pomogao oko svega i odveo ih kući i ugostio. Sve to je potrajalo nekoliko sati, moralo se ići u drugo selo da vulkanizer udari veliku fleknicu na peglu. Pravimo novi dogovor da se nađemo večeras u Monemvasiji gde planiramo da noćimo.
 

 

 

 

 

 

 

   Za to vreme, mi smo prešli trajektom i uživamo na plaži. Malo kupanja, pa po neko pivce. Plaža izgleda fenomenalno. Sastoji se iz dva dela podeljena sprudom. Na jednoj strani vetrovito, na drugoj mirno. Boja vode tirkizna. Palo je nekoliko kupanja, a malo i istraživanja okoline. 

 

 

 

 

 

    Rezervisali smo smeštaj u Monemvasiji, pa polako krećemo prema trajektu. Od iskrcavanja do smeštaja nam treba oko pola sata. Idemo da se presvučemo pa na klopu i posle u obilazak Monemvasije. U pitanju je naselje na ostrvu koje je naknadno spojeno putem sa kopnom gde se sada nalazi novoizgradjeni deo. Stari grad se nalazi sa strane ostrva na vrhu koga je srednjovekovno utvrdjenje. Sam gradić je potpuno podredjem turizmu, pa su uske ulice ispunjene radnjama sa autentičnim suvenirima, kafeima i restoranima. Sve izgleda veoma lepo. Pićence na terasi i povratak u smeštaj.
U medjuvremenu stiže i Čamo sa neverovatnim iskustvom koje mu se dogodilo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[doktor 4856 Napisano pre 5 sati (promenjeno)]

   Danas je na meniju dosta sadržajan dan, a povrh svega je i Veliki petak. Pakujemo se i spuštamo se iz smeštaja do grada. Pokušavamo da se snadjemo za posni doručak, ali u ovom slučaju to nije problem jer lokalna pekara ima pregršt posnih proizvoda. Ujedno je i pristojan kafe preko puta, pa se sve potrebe završavaju na jednom mestu.
   Odavde nas put vodi u planine, a na putu nam je živopisno mestašce Kosmas. U pitanju je planinsko selo sa prelepim trgom ukrašenim stoletnim platanima i lepim pogledom. 

 

 

 

 

 

   Nastavljamo dalje, polako se spuštamo, i idemo da posetimo manastir Sintza, posvećen Svetom Nikoli. Karakteristika ovog manastira je da se nalazi na visini, u strmoj steni poput manastira Ostrog. Put nas dovodi na parking, a odatle lepo uredjenom stazom oko stene sve do manastira. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   Kada smo sišli iz manastira, dogovaramo se da napravimo pauzu u mestu Leonido, odakle put nastavlja uz more. Pauzu koristimo da rezervišemo smeštaj za večeras. Cilj nam je Naflio, ali kako nema bukvalno ni jednog jedinog smeštaja, rezervišemo smeštaj u mesto Tolo, nedaleko od Naflia. 

 

 

   Put od Leonida do Naflia vodi uz more sa pogledom na mnoge prelepe uvale pored puta koje mame da se svrati. Dogovor je da ako budemo dobri sa prolaznim vremenom, odemo direktno do Epidaura kako bi obišli možda i najčuveniji amfiteatar na svetu. Ovo je posebno značajno jer u danima oko Uskrsa, mnogi lokaliteti rade sa skraćenim radnim vremenom ili su zatvoreni.
   U Epidauru smo se popeli na vrh amfiteatra i ostali gore uživajući u pogledu koji se pruža, a posebno u nesvakidašnjoj akustici. Uz to, obišli smo i muzej, kao i još nekoliko arheoloških lokaliteta u u istom kompleksu.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

   Prema hotelu smo koristili tehniku "idemo drugim putem" i to je bilo prilično zanimljivo. Uzak, skoro potpuno napušten put prilično zapuštenog asfalta koji u par navrata prolazi kroz potoke gde se asfalt pretvara u beton.
   Hotel je "ništa posebno" u odnosu na hotele prethodnih dana, a za sličnu cenu. Brzinsko spremanje i idemo do Naflia. Opet imamo preporuku za restoran. U pitanju je tradicionalni restoran sa silnim nagradama za očuvanje tradicije i slično...Prvo pitamo da li ima dovoljno mesta za sve nas, ali gazda koji radi kao glavni konobar istog trenutka spaja stolove i reašava nam sto. Zbog Velikog petka napravljen je posni dnevni meni i odštampan u lepom izdanju. Malo je reći da je u pitanju neobičan izbor klope, a spremljen na još neobičniji način. Svakako vrlo ukusno, a i lepo dekorisano. Iako smo se na početku malo zabrinuli koliko bi sve koštalo, pre svega zbog mnoštva nagrada na zidovima, cena je bila više nego povoljna, nekih oko 25€ po osobi, a bilo je svega u izobilju.

 

 

 

 

 

 Nakon restorana, razilazimo se u manjim grupama da obidjemo Naflio. Iako mi ovo nije prvi put ovde, svaki put me šetnja gradskim ulicama preplavi lepim osećanjima. Grad je prepun ljudi, a posebna gužva je ispred crkve. U pitanju je svečana litija povodom Velikog petka. Skoro da je nemoguće prići od količine ljudi. Svi su svečano obučeni i kada litija krene, priključuju se koloni.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   Već je vreme da krenemo. U jednom malom mestu na putu prema hotelu, takodje nailazimo na litiju koju smo morali da propustimo. Ubrzo smo u Tolou gde je još jedna litija, pa smo morali hotelu da pridjemo sa druge strane. Očito je da su grci tradicionalisti i dosta pažnje posvećuju običajima.

 

 

 

 

 

 

Promenio pre 5 sati član doktor