Planine B i H

[Alp 2247 Napisano Decembar 11, 2022]

Nevesinjsko Polje, planina Velež - oko 50 km.

 

 

Alpinistički odsek Beograd-a je letos organizovao letnji tabor alpinista na lokaciji severne strane planine Velež (1.969 m), pa sam i ja iskoristio priliku da vidim poznate ljude, malo se bavim adrenalinskim aktivnostima i možda malo provozam po kraju u kome do sada nisam bio.

 

 

Nevesinjsko polje je kraška formacija u području opštine Nevesinje (zato se tako i zove jel.. ), Republika Srpska. Na jugozapadu je Mostar a na severu dolina Neretve.

 

Baza je bila na malom jezercetu poznatom i kao "Srce Veleža".

 

 

Na žalost, vreme nije bilo najbolje i par dana je padala uporna kiša. Zbog toga smo birali lakše linije kretanja kroz severnu stenu Veleža.

 

 

 

Ali nas je na vrhu dočekalo sunce (barem jedno par sati...)

 

 

 

 

 

 

Sutradan su alpinisti otišli a ja sam ostao da malo istražim region.

 

 

Putevi su uglavnom dobri i tvrdi.

 

 

Ali kada sam na nekoliko mesta probao da se probijem prema vrhu Brasina, naišao sam na prepreke u vidu iskopanih kanala ili naguranih balvana i zemlje. Verovatno sam iste uz malo muke mogao kroz okolnu šumu da zaobiđem, ali sam iz nekog razloga odustao. Kasnije u razgovoru sa lokalnim stanovništvom sam informisan da je deo tih puteva još uvek miniran Zato i prepreke.

 

 

Nevesinjsko Polje..

 

 

Još sam se malo muvao po lokalnim brdima..

 

 

Putevima kakve sam samo mogao poželeti..

 

 

 

Ali sam vrlo brzo zbog nastupajućeg nevremena (opet!), se vratio u dolinu.

 

 

Te večeri sam sa Nevesinjskog polja prešao na Boračko jezero.

 

 

Ali to je već druga priča..

 

Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/12/11/bosna-i-hercegovina-nevesinjsko-polje-velez/

 

 

 

[Alp 2247 Napisano Decembar 19, 2022]

Boračko jezero - Borašnica - Prenj - Tjeme - Boračko jezero / oko 108 km

 

 

Sa Nevesinjskog polja Google navigacija me vodi putem za Krupac i dolinu Neretve. Međutim na samom skretanju (postoji mala raskrsnica), mi se pali nekoliko alarma. Put je uzak i zapušten, izgleda da ga dugo nije niko koristio. Povučen današnjim iskustvom, vraćam se par puta okolo i alternativnim putem nastavljam dalje. Od Dramiševa (lokalno seoce), neva više asfalta, biraš makadam ili šumske puteve.

Već je sumrak, svež makadamski put sa gomilom rupa je očigledno glavni komunikacioni pravac između Nevesinjskog polja i doline Neretve, tj prema Konjicu. Na pojedinim mestima je uzan i prilično strm.

Kamp na Boračkom jezeru. Skoro da nikoga nema. Čak i recepcionar (koji je istovremeno i kuvar, kelner, čistač, organizator...), se pojavljuje sa zakašnjenjem. To me je u startu naljutilo (po principu ovako se poso neradi..), ali sam vrlo brzo shvatio filozofiju. To je stara narodna: "ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu malo da radim". Izgleda da ta pojava nije karakteristična samo za Srbiju.

Dobijam svoj mali drveni bungalov. U 6 M2 imam sve što mi treba: dušek na podu sa (nadam se), čistom posteljinom, nekoliko kukica za stvari i utičnicu za struju. Odmah se prebacujem hipi mod i... uživam.

Jutro.

 

 

Može li bolje od ovoga?

 

 

Recepcionar, kuvar, čistač i organizator mi napravi obilat doručak i domaću kafu. Skoro da mi se ne ide odavde! Ipak se nekako nateram. Današnji cilj mi je Borašnica (1.870 m), lokalni prenjski vrh sa koga bi trebalo da se vidi dobar deo doline i okolna brda.

prvih 15 kilometara je uzak i vijugavi asfalt. Srenem levo prema planinama. Ubrzo asvalt zameni makadam pa šumski put.

 

 

Put vrlo brzo postane grub, baš po volji.

 

 

 

 

 

Od Boračkog jezera do vrha Borašnice ima svega 20-tak kilometara ali je put takav da svako malo slikaš i bleneš.

 

 

Na vrhu su ostaci nekadašnje JNA postaje, danas u ruševinama. Tekovine zadnjeg građanskog rata.

 

 

Pogled prema ostalim vrhovima Prenja i dolini Neretve je izuzetan. Nisam pogrešio.

 

 

 

 

Pogled na dolinu i Boračko jezero

 

 

Sedim i uživam neko vreme. Na horizontu se mulja neka naoblaka koja miriše na letnju grmljavinu. Nije pametno biti na najisturenijoj tački u tim uslovima. lenjo se spuštam u dolinu.

 

 

Plan mi je da nekim alternativnim šumskim putem uđem dublje u nedra Prenja, planinskog masiva koga sam davno pre više od 30 godina naučio da respektujem.

 

 

Nastaviće se..

[Alp 2247 Napisano Decembar 29, 2022]

Istim putem silazim nazad prema dolini i svaki čas nešto zastajkujem i zagledam. Par kilometara pre zlaska na glavnu magistralu Konjic-Boračko jezero, skrećem desno uzbrdo.

 

 

 

Ali vrlo brzo put gubi na monotoniji..

 

 

i postaje skoro spektakularan!

 

 

 

Opet, stanem, gledam, ćutim.

 

 

Nigde nikoga, put je u relativno lošem stanju što govori da se samo povremeno koristi (verovatno za izvlačenje drvne građe). Prija mi.

 

 

 

Vozim po kamenjaru još neko vreme dok se put ne izgubi na maloj kraškoj livadi. Tu je kraj, dalje bi mogao peške, ali nisam to planirao.

 

 

Opet se vraćam nazad, sad mi je cilj da odem na "glavni" put prema Nevesinjskom polju i proverim onaj sumnjivi putić kojim se pre par dana nisam spustio u dolinu Neretve. Crvić se uvukao i znam da ga neću isterati dok se ne uverim.

 

 

 

 

Glavni put prema Nevesinjskom polju. Skoro nikakvog saobraćaja nema, dete ušlo u igraonicu, odvrneš gas, kamenje pršti iza tebe.. (i da, ponašam se kao da imam 15 godina).

 

 

Na jednom proširenju, malo pre administrativne granice Federacije - RS, se pojavljuje brdo sa leva i putić koji vodi u tom pravcu. Izgleda kao odličan vidikovac?

 

 

I da, jeste.

 

 

 

Opet, sedim, ćutim, uživam.

 

 

Vratim se nekoliko kilometara na "glavni" put i malo posle administrativne linije razdvajanja naiđem na putić koji me je kopkao. Ajd, da vidimo dal je to, to?

 

 

Jeste, vrlo brzo se moje slutnje potvrđuju. Zbog ovoga je zapušten.

 

 

Ignorišem tablu jer nije na samom putu nego na drvetu sa strane, pa to možda znači da netreba lutati po šumi? (već smo potvrdili koliko godina imam jel?)

100 m dalje još tri table, na samom putu i sa strane. Pa jeeeeeebi ga...

Dobro šta ti više treba?, ajd nazad.

Crkvica u blizini, na glavnom putu.

 

 

Raskrsnica za Konjic i Mostar. Nailazi veliko stado ovaca. Stanem da ne uznemirim ovce i pse čuvare. Čobanin (stariji čovek, mojih godina, izborana lica i malih crnih očiju), prilazi i započinje razgovor. Kad vidi tablice, intonacija postaje još ljubaznija. Vidi se da mu je drago. Meni isto, jer davno nisam video stado od par stotina ovaca.

 

 

Pozdravim se i idem dalje. Dan je daleko odmakao i voleo bih da stignem na Boračko jezero zadana.

Bosanski stećci, popularni u ovim krajevima.

 

 

Boračko jezero. Kelner, recepcionar, ogranizator i čistač mi spremi večeru. Uživancija.

 

 

Sutra je novi dan.

 

 

Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/12/12/bosna-i-hercegovina-boracko-jezero-borasnica-prenj-tjeme-boracko-jezero/

 

[Alp 2247 Napisano Januar 12, 2023]

Opušteno jutro i lagani doručak (omlet za šunkom, salata i kafa).

Onda se lenjo pakujem. Danas opet idem u pravcu Prenja, ali ovog puta iz doline Tisovice. Prenj je dosta komplikovana planina, sa zahtevnim pristupima i usponima, ne zovu je džabe Bosanki himalaji.

 

 

Spomenutim asfaltnim putem vozim prema Konjicu i par kilometara pre grada skrećem prema dolini "Bjela".

 

 

Put brzo pređe u makadam, pa onda lošiji tucanik, dok na kraju ne postane ono što volimo. Sistem izohipsi i serbentina vas izvede na plato gde se nalazi planinarski dom "Rapti", koji na žalost tada nije radio. A radovao sam se barem pivu.

 

 

 

Odatle počinju mnogobrojne planinarske staze prema okolnim vrhovima, po izboru.

 

 

Odmorim malo i idem dalje. Tek tada put dobija na dramatičnosti!

 

 

 

 

 

Dok na kraju ne izbije u dolinu Tisovice, moj cilj za danas.

 

 

Ovde sam bio pre više od 30 godina sa svojim drugom Zijadom Kurtovićem (lekar na VMA, na žalost skoro poginuo u Rocky Moutains), hodajući i penjući sa po okolnim vrhovima. Vrlo lepo iskustvo.

 

 

Idem motorom dokle god je komotno i ležim na livadi. Grickam travku i gledam u nebo (sećate se toga?)

 

Dan prolazi i ja se nevoljno spakujem za povratak. Istim putem nazad u dolinu.

 

 

 

Predveče sam opet u kampu.

 

 

Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/12/13/bosna-i-hercegovina-boracko-jezero-bjela-tisovica-boracko-jezero/

 

 

[Alp 2247 Napisano Januar 19, 2023]

Boračko jezero - Visočica - Bjelašnica - Lukomir - Boračko jezero, oko 160 km.

 

 

Ovaj trek je malo duži, ne poznajem teren ni potencijalne težine pa sam malo sumnjičav dali motorče ima potrebnu autonomiju.

Ali inovativni sistem rešava sve probleme. Mali kanister (ostalo od sipanja ad-blu,a), kao rezerva zadovoljava u potpunosti

 

 

Od Boračkog jezera krenem uzbrdo putem prema Kalinoviku. Posle nekoliko kilometara asfalta se izdvojim levo makadamom preko Neretve prema selu Kašići a potom i Ribari. Posle nekog vremena počinje ozbiljniji uspon koji me na kraju dovede do platoa ispred planine Visočica.

 

 

Već vidim gde ću.

 

 

Nastavljam poljskim putem preko pašnjaka i kraških polja.

 

 

 

I stižem na najvišu tačku dokle se može motorčetom. Dalje bih morao peške. Bio sam lenj pa nisam poneo planinarske trekerice. A trebao sam!

 

 

Sedim, ćutim, uživam. Posle nekog vremena se pokupim i vratim istim putem nazad na "glavni" put prema Slatini i Tušilu.

Ovde ima nešto i asfalta. Nadam se da neće potrajati.

 

 

Od podnožja Bjelašnice nađem i nešto grubljeg puta prema vrhu sa južne strane.

 

 

 

Pogled na sever, prema Sarajevu.

 

 

 

Pogled na jug.

 

 

Mesto tragedije.

02. decembar 1962 godina. „Izgubili su živote u nezapamćenoj snežnoj oluji“ , "Nije bilo oka koje tada, za ovom djecom nije zaplakalo.."

https://www.011info.com/upoznaj-beograd/kobna-oluja-prica-o-zemunskim-planinarima-koji-su-tragicno-nastradali-1962-na-bjelasnici

 

 

Malo ćutim... i idem dalje.

Ostaci još jedne JNA postaje. Kao i sve u okolini razrušene i uništene. Tekovine zadnjeg rata.

 

 

I pogled koji puca...

 

 

U nastavku silazim istim putem. Srećem vođenu grupu nemaca na većim motorima kako vrlo skoncentrisano (u par očiju sam video i tragove izbezumljenosti), napreduju uzbrdo delimično razrovanim putem od zadnjih kiša.

Dalje idem prema Lukomiru...

 

 

 

[mickeyZ 1140 Napisano Januar 19, 2023]

Pre 3 sati, Alp je napisao:

 

 

 

 

 

Gde se nalazi ovaj spomenik?

[Alp 2247 Napisano Januar 20, 2023]

Na tom istom grebenu u liniji vrMesto tragedije.kmlh ski žice / observatorija / jna utvrđenje.

[mickeyZ 1140 Napisano Januar 20, 2023]

Mora da mi je promaklo. Hvala u svakom slucaju. 

[srbac 2419 Napisano Januar 20, 2023 (promenjeno)]

Hvala, odlične slike i još bolja vožnja !!! Penjanje na Velež, JNA, beše 1986. 

Promenio Januar 20, 2023 član srbac

[Alp 2247 Napisano Januar 24, 2023]

Vozim prema Lukomiru.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Лукомир_(Коњиц)

 

Put ide preko kraške visoravni, ravan i brz.

 

 

U Sisan polju (makadamska raskrsnica puteva), se skerene levo i vrlo brzo ste u selu Lukomir.

 

 

Selo je na obodu kanjona Rakitnice. Kanjon je zanimljiv po više osnova, za avanturističke aktivnosti i biolozima za ispitivanje biljnih i životninjskih vrsta (ima i endemskih). Redovno je mesto gde vođene turističke grupe svraćaju da vide ruralni život na Balkanu. Mesto je locirano visoko, klima je (za gradske prilike), dosta surova i samim tim interesantna za posetioce.

 

 

 

 

Odmorih malo na livadici ispod lokalnog groblja. Iz pospanosti me trgnu tamni zloslutni oblaci koji se gomilaju sa severa, upravo tamo gde mi je dalja putanja. Ili da krenem odmah ili da tražim konak u selu.

Krećem.

 

 

 

Put je lep, ne previše zahtevan. Rado bih svratio na lokalne vrhove ali me lagana kišica pritiska da vozim dalje.

Kiša je sve jača i stajem ispod krošnje drveta da se malo zaklonim. U susret mi dolazi kvad, momci staju i pozdravljaju. Organizuju kvad trku i obeležavaju stazu.

U ovim krajevima još uvek nema previše odpora lokalnog stavnovništva prema ovim aktivnostima.

 

 

 

Na raskrsnici makadamskih puteva skrećem levo prema Blatačkom jezeru, ali ne idem do njega jer sam već mokar od kiše, pa nebih da budem i blatnjav

I ponovo dolazim do kanjona Rakitnice, samo u njegovom donjem delu.

 

 

 

Kiša usporava, pa i ja usporavam. Na jednom malom ćuviku domorim i slikam.

 

 

 

Silazim u kanjon, tu je mali most.

 

 

I reka Rakitnica. Čista ko suza.

 

 

 

Putem urezanim u levu stranu kanjona se vraćam u dolinu prema Boračkom jezeru.

 

 

Na jezeru sam predveče. Planirao sam ovih dana da obiđem još nekoliko lokacija koje su me interesovale ali je vremenska prognoza u sledećih pet dana loša. Sutradan se po upornoj kišici nevoljno pakujem za Srbiju.

Nešto od ovih planiranih lokacija ću ostaviti za 2023 godinu.

 

 

Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2022/12/16/bosna-i-hercegovina-boracko-jezero-visocica-bjelasnica-lukomir-boracko-jezero/

 

 

 

[Alp 2247 Napisano Jul 23, 2023]

B i H, Republika Srpska, Tjentište-Orlovačko jezero-Kalinovik-Tjentište / oko 146 km

 

Obavezna lektira za sve ofroad zaljubljenike u ovom delu Zelengore. Male varijacije na temu (čitaj skretanje u zabačenije šumske putiće), su obavezne.

 

 

 

 

 

Trek i detaljniji opis, kao i obično na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2023/07/23/b-i-h-republika-srpska-tjentiste-orlovacko-jezero-kallinovik-tjentiste/

 

[Alp 2247 Napisano Avgust 5, 2023]

B i H, Republika Srpska / Tjentište - Lebršnik - jezero Klinje - Tjentište. Oko 116 km

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trek i opis na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2023/08/05/b-i-h-republika-srpska-tjentiste-lebrsnik-jezero-klinje-i-malo-okolo-tjentiste/

 

[Alp 2247 Napisano Avgust 13, 2023]

Tjentište - Prijevor - Maglić (2.396 m), - Trnovačko jezero - Prijevor - Tjentište. Oko 60 km motorom + 6 do 8 sati planinarenja

 

 

Dobar makadamski put prema Prijevoru (omiljeno mesto za kampovanje pre uspona na lokalne vrhove)

 

Fotografija sa planinarske staze prema Prijevoru (velika livada u desnom delu slike)

 

Vrh Maglića

 

Silaz prema Trnovačkom jezeru

 

 

Trek na; https://www.enduro-balkan.com/index.php/2023/08/13/b-i-h-republika-srpska-tjentiste-prijevor-maglic-tjentiste/

 

[Alp 2247 Napisano Avgust 13, 2023]

Na gornju temu pridodajem planinarske trekove, možda nekome zatrebaju..

planinarski trekovi Tjentište.kmlplaninarski trekovi Tjentište.kml

[Alp 2247 Napisano Avgust 25, 2023]

B i H, R. Srpska / Tjentište, Donje bare, Bljušturske doline, Tjentište - oko 66 km.

 

 

Još jedna lepa vožnja po okolini Tjentišta. Ceo ovaj predeo je bio poprište očajnih i krvavih borbi opisanih u analima kao "Peta neprijateljska ofanziva" ili "Bitka na Sutjesci", u toku 2. svetskog rata. Preko 7.000 partizana (među njima i preko 750 žena), boraca je poginulo u cilju probijanja nemačkih obruča i spasavanja ranjenika.

Nije ni čudo što morate stati pored brojnih mesta gde se još čuju poslednji uzdasi ranjenih boraca, sudari metala i mesa u bliskim borbama prsa u prsa, krici jurišnika, mirisa proleća i krvi. Prođeš pored neuređenog i zapuštenog groba Save Kovačevića (istorijski kontraverzna ličnost, poznat i po odgovornosti za veliko stradanje Srba iz plemena Vasojevića početkom 1942 godine). Staneš naježen, ćutiš i slušaš tiho šaputanje vetra, ljuljanje trave i žubora reke.

Nečiju buduću slobodu su ti borci platili nejvećom cenom, a buduće generacije su to prihvatile zdravo za gotovo kao sasvim normalnu stvar koja dolazi sama po sebi, čudeći se budalama koji su ginuli po vrletima, nemajući osećaj nikakvog duga.

Zaslužujemo li mi svoje komforne živote, pitam se ponekada.

 

Kanjonom reke Hrčavke prema nedrima planine

 

Put prema Bljušturama

 

Što je ustvari jedna veća visoravan okružena planinskim vrhovima od 2.000 metara..

 

Daljem prema Donjim Barama..

 

Spomenik Drugoj Dalmatinskog brigadi..

 

Istim putem nazad na Tjentište.

 

 

Trek na: https://www.enduro-balkan.com/index.php/2023/08/25/b-i-h-r-srpska-tjentiste-donje-bare-bljusturske-doline-tjentiste/