EX YU 2006 MC KINGS KRALJEVO (HR, SLO, BIH, MNE)

[sasasnob 57 Napisano Novembar 25, 2008]

 

 

KINGS EX YU TOUR 2006

 

Дестинација  вожње назване KINGS EX YU TOUR 2006, биле су државе бивше Југославије, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина и Црна Гора.

На пут дуг око 2700 километара 15.06.2006.године кренули су чланови MC “KINGS“ KRALJEVO :

Слободан Суша ;  Moto Guzzi GT 650;

Aлександар Вулић – Вуле ;  Kawasaki VN 800,

Милићевић Милентије- Калчо ;  Kawasaki ZZR 1100 ;

Петар Ђекић - Перо Дива ; Suzuki GSX 1100 F    ,

Ивановић Миладин- Еxtra Батић ; Honda CBR 1000F,

Милетић Дарко - Дебо и Милица  ; Yamaha TDM 850 и

Александар Илић- Сашасноб ;  Kawasaki GPZ 1000 RX.

 

За разлику од претходне туре „Турска 05“, за ову смо се определили да буде bike tour, односно да се вози свакога дана. Од Краљева, Ибарском магистралом , преко Остружнице и даље ауто путем кроз Хрватску, поред Загреба код Ђурманеца и реке Драве ушли смо у Словенију. Путарина се може  плаћати платним картицама, тако да  нема потребе да се мењања валута. Првог дана превали смо пут од 720км. Како је Марибор братски град са Краљевом, то нам је у Марибору  био обезбеђен смештај у Гасилном дому ( ватрогасни дом). Наиме то је објекат који је некада служио потребама територијалне одбране, а сада је припао  ватрогасцима  Марибора који имају изузетан значај и положај у друштвеном уређењу. Начелник ове установе је наш човек Слободан Стојановић. Сам град је типичан словеначки, чист и уређен. Обишли смо познато скијалиште- излетиште Похорје где смо били угошћени од старне власника једног кафића, што и није тако типично за словенце, због чега нисмо отишли на концет Parti Brejkersa.

Ne znam gde ali smo uz put i ovo našli.

 

Из Марибора смо кренули преко Цеља и Лашког за Љубљану. Моторима смо ушли у центар града – на Прешернов трг. Трг је био неописиво жив. На тротоару испод споменика Прешерну била је група присталица Харикришне која је певала и свирала, а на другом делу трга велики број људи је  дувао у пиштаљке и увикивао неке нама неразумљиве пароле, након чега су се упутили у протесну шетњу, што нас је на тренутак подсетило на Србију. Објаснили су нам да је то протест пешака, бициклиста и возача ролера против возача аутомобила. Прошетали смо поред реке Љубљанице и на моје инсистирање морали смо да се сликамо исперед „Змајског моста“ симбола града. Пут смо наставили ка Бледу. Блед је мало место са прелепим језером и непотребно је трошити речи о његовом описивању. Вожња бродићем до острва на језеру по особи је 10 еура. Због немогућности да нађемо адекватан смештај (читај прескуп смештај) у Бледу, отишли смо до Бохињске Беле. Један савет, никада не идите на дужи пут са новом кацигом и чизмама. Преноћиште са доручком платили смо 18 еура. Прешли смо око 190 километара.

 

 

 

 

Сутрадан смо се упутили ка Бохињском језеру, које је по мом мишљењу много лепше, јер није превише уређено и урбано за разлику од Бледског језера.

 

 

 

Одатле смо се упутили ка Крањској Гори и Триглаву. Е ту почиње права прича. До тада јесмо и нисмо виђали мотоциклисте. Од тада на сваких минут је пролазила по једна група мотоциклиста, тако да си принуђен да возиш само једном руком јер другом руком одпоздрављаш оне који пролазе поред тебе.

 

Пут ка Вршићу, 52 серпертине надморска висина 1611 метара На правцима је асфалт, а у кривинама макадам – коцка. Пут је преоптерећен, групе мотоциклиста иду ка врху или силазе са њега. 

 

На врху изненађење, јуни месец, а снега довољо за грудвање. За помоћ у развоју туризма и одржавњу екологије ако хођете можете да помогнете куповином разледнице по цени од 1 еуро, што и није тако скупо за сувенир. На врху је паркирано преко сто мотоцикла. Многи су нас питали одакле смо дошли и били су пријатно изнађени када су чули да смо из Србије.

 

 

После грудвања и клизања по снегу, спуштамо се у подножје Триглава и путујемо ка Постојини. Пећина није радила, а улаз је иначе 17 еура. На бензинској пумпи у Постојини било је паркирано моторцикла у броју који одговара броју мотоцикла на најпосећенијем скупу у Србији. Преко Копера предвече стижемо у Пиран, 0 метара надморске висине.

 

 

Преспавали смо у Порторожу где смо нашли најјефтинији смештај од 29 еура, јер у Пирану је цена преноћишта од 80 еура па на више. У Порторожу је према речима власника хотела где смо спавали забрањена вожња мотоциклима и аутомобилима после 22 часа. Сви ресторани раде до 24 часа. Ка једном од ресторана на обали привукла нас је песма „Волела сам очи зелене“ коју је интерпретирао Владо Калембер, а весела омладина се забављала тако што се ширила и скупљала у круг. Веома инересантан вид забаве. Пређено 269 километра.

 

Словенија је дефинитвно земља мотоцикла. Већином се возе туристички, ендуро и naked мотоцикли, вероватно због конфигурације терена. Што се тиче модела, 70% је заступљен BMW у свим варијантама. Словенију смо напустили са прелепим утисцима, али и са закљуком да је стерилна земља. Исувише је све уређено, људи су тихи и фини. Нема оне динамичности живљења на коју смо ми навикли. Илустрације ради, када смо се возили ка Пирану, колона возила из супротног правца била је око 10 км, враћају се са викенда, н ико из колоне није започео претицање, нити се чула сирена возила, што је за нас незамисливо. После 22 сата нема шансе да купиш пиво или неко друго пиће сем у ноћним баровима. Путеви су идеални за вожњу, испуњавају све услове и захтеве једног спортскотуристичког мотоциклисте. Сви путни правци су видно обележени. Природа је прелепа, реке модрозелене боје бистре и  чисте, Словенију свакако је вреди обићи.

Из Порторожа смо се упутили ка Хрватском граничном прелазу, и ушли у Истру. Обишли смо Умаг, Новиград, Плаву Лагуну, а паузу за купање направили у Поречу.

 

 

На уласку у Ровињ имали смо малу незгоду. Дебо је изгубио контролу прилоком  вађења фотоапарта из танкторбе, ударио у високи ивичњак, безуспешно се борио 30-так метара, након чега је уследио пад. Брзо смо склонили мотор са пута и збринули њих двоје. Милица је повредила - огулила колено, а Дебо раме и руку. Обоје су се људски угрували. Срећом ништа више јер је опрема одрадила своју улогу. Тада на сцену наступа Мајстор Суша, превија Милици колено, уз помоћ Батића исправља гуверналу и штапове, а Вуле уз помоћ кепер траке крпи блатобран.  визир и удахњује им особени дизајн. За комплетну санацију мотоцикла,  визира требало нам је још 5 шрафова m5, које нам је власник једног ресторана дао, тако што је исте скинуо са зидних електро утичница. Немам речи.

 

Након два ста, спремни смо били за наставак путовања. Реда ради направили смо ђир по Ровињу и наставили ка Пули. Увече обилазак града, сликање испред амфитеатра.  Преноћиште смо платили 15 еура. Пређено око 140 километара.

 

Сутрадан смо наставили пут ка Опатији и Ријеци.

 

У тунелу на ауто путу испред Ријеке преврнуо се камион, услед чега је цео саобраћај био усмерен кроз сам центар града, преко Ријечине. То је био најнепријатнији део путовања. Непрегледна колона аутомобила, температура 30 степени , ми у full опреми. Зној кипи на све стране, вентилатори непрестано раде, поглед је само на инструмент табли, прати се температура. Срећом нигде не стајемо, обилазимо возила како знамо и умемо, провлачимо се између колоне возила и настављамо пут ка Делницама и Карловцу.

У Карловцу, Батић констатује да му ланац није затегнут. На бензинској пумпи изван града Суша констаује да није у питању  ланац, већ да је отишао лагер у задњем точку. Миленце растура задњи точак и вади лагер. Шеф бензинске пумпе, иначе хрват, сазнао је где могу да се купе лагери, возио Батића једно 20km да купи лагере. Мало је рећи хвала.

 

 

После три ста проведених на пумпи настављамо пут ка Бања Луци. Пут од Карловаца до Двора је пун кривина и у веома лошем стању. Одређене деонице пута немају уопште асфалта, а већи део пута подсећа на макадамски пут. Предвече стижемо у Бања Луку. Док смо тражили смештај на рскрсници поново пех, један ауто удара мотоцикл Петра. Већ уиграни и спремни на овакве ситуације одмах подижемо мотоцикл, и склањамо Петра. Срећом ништа старшно, али Петар једва хода. Овако десетковани део екипе, је прошетао увече, бањалучким улицама. Осећчали смо се као код куће. Поноћ је, а улице препуне света. Нисмо одолели ни Бањалучким ћевапима.

 

Нисам био сигуран да ли ће мо сутрадан наставити путовање, обзиром на Петров пад. Јутро, Петар на тераси хотела пије еспресо, снсутих зуба каже да идемо даље. Плаћамо преноћиште са доручком 12 еура поособи и идемо даље. Пређено 420 километра.

Пролазимо поред Јајца где је некад створена СФРЈ и стижемо у Травник на Плаве Воде. Ту смо поред набујалог, небески плавог потока, јели најбоље чевапе у животу. Кажу да се на овом месту одржава и мото скуп. Ако је то тачно вреди отићи.

 

Стжемо у Срајево на кахву на Баш Чаршију.

 

Из Сарајева широким, путем пуног кривина, идеаланог за вожњу стижемо у Мостар. У Мостру нас је сачекао Боске испред мото клуба MC „Neretva“, где смо у кафићу GP уз причу и пиво са пријатељима остали до дубоко у ноћ. Преноћиште смо платили 10 еура по особи.

 

 

Сутрадан, обилазак Мостара, и неизбежно сликање на старом мосту. Иначе по граду кружи једна пошалица да ће срушити и овај мост како би направили још старији. Пређено 258 километара. Путеви кроз Босну су пуни изненађења, постоје деонице са одличним асфалтом, задовољавајућим, до делова пута који се могу окаректеристи као off road..

 

Из Мостара пут ка Требињу, је посебан доживљај. Имате утисак да сте на месецу, али је температура као да сте близу сунца. Само, брдо,  камен, понеки осушени грм и сунце. Пред улазак у Требиње на једној бензинској пумпи, пумпаџија нам је објаснио да се на тој деоници пута врше тестови издржљивости аутомобила. После ручка у Tербињу полазимо за Херцег Нови. До уласка у Црну Гору пут је идеалан. Од граничног прелаза до Хецег Ноцвог, пут се може слободно категорисари као врхунска крос или супер мото стаза. Асфалт је испуцао, улегнут, пун хупсера, мини скаконица, кратких оштрих кривина, без асфалта, на појединим деловима је толико широк да се два мотоцикла без бочних кофера могу једва мимоићи. Силазак у Нерцег Нови је представљао је право олакшање.  Из Каменара смо трајектом прешли у Лепетане и наставили пут ка Тивту. Ту је Дебо са Милицом наставио пут ка Ади Бојани, а ми смо отишли у Кртоле, прелепо месташце испред Радовића, код нашег пријатеља Мића. У Кртолама смо се одмарали два дана, излежавали на понти, а богами се возили и једрењаком. Преноћиште смо платили 10 еура за два дана. Пређено 220 километара.

 

На бензинској пумпи у Биочама смо се поново сви окупили и кренули, за Краљево. У Беранама смо направили краћи одмор и ручали у ресторану „Два Јелена“. У Краљево смо стигли у послеподневним сатима на градску терасу cafe DIVA. Пређено 410 километара.

 

Надам се да ће ова наша искуства са овог путовања охрабрити и помоћи другима да се лакше определе за путовања на овим дестинацијама.

 

текст написао

САША СНОБ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[doktor 4984 Napisano Novembar 25, 2008]

Bravo Sale!

Lepo za podsecanje!!!!

[Daki 302 Napisano Novembar 26, 2008]

Drago mi je da si napisao i da sam saznao nesto vise o ovom legendarnom putovanju, posto sam o njemu slusao samo od trecih lica, koji su od toga napravili epsku pesmu

Sledeci put bih rado podelio kilometre sa vama.

Zivela SFRJ ;D

[sasasnob 57 Napisano Novembar 27, 2008]

Kako sam konačno ukapirao kako se umeću slike evo par slika za normalan pregled.

VRŠIĆ

PUT KA VRŠIĆU

PETAR NA ALPIMA

PREŠERNOV TRG LJUBLJANA

HLADNO PIVO

BLED

CENTAR KRALJEVA

[NenadKV 25 Napisano Novembar 27, 2008]

Svaka vam cast. Sasa, Doktore, gde se nalazi mc Kings?

[sasasnob 57 Napisano Novembar 27, 2008]

Svaka vam cast. Sasa, Doktore, gde se nalazi mc Kings?

Nekada smo imali kafic u Cara Lazara ulici.

Pre tri godine kupili smo plac u Jovcu, napravili vikendicu "Brvnaru" i sada se okupljamo u brvnari. Udaljenost od grad 5km. Put ka Goču.

[NenadKV 25 Napisano Novembar 27, 2008]

Svaka vam cast. Sasa, Doktore, gde se nalazi mc Kings?

Nekada smo imali kafic u Cara Lazara ulici.

Pre tri godine kupili smo plac u Jovcu, napravili vikendicu "Brvnaru" i sada se okupljamo u brvnari. Udaljenost od grad 5km. Put ka Goču.

Hvala Sasa. Cu se uclanim pa da putujem sa vama. Jos jednom, svaka cast.

[Joseph B. 142 Napisano Decembar 4, 2008]

Citao sam ovu pricu prosle godine u Moto Magazinu. Onda sam pomislio: Svaka cast!

Sad mogu i glasno: Svaka cast!

[dager 5 Napisano Decembar 5, 2008]

Pozdrav za komsije i svaka cast

 

[Gasho 5 Napisano Decembar 27, 2008]

odlično, bravo...