Грчка скутером - септембар 2016.

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Укратко:

Путници: Сава (возач) и Мара (навигатор, сувозач, аутор путописа)
Машина: Aprilia Atlantic 200, 2003. годиште 

Дан 1: Нови Сад – Лесковац
Дан 2: Лесковац – Неа Врасна
Дан 3 – Дан 12: Егејска обала Грчке (не сећам се шта је било који дан али се сећам путева и места па ћу тако писати) Неки договор је био да један дан обилазимо даље дестинације па један дан одмарамо на некој бижој плажи
Дан 13: Неа Врсана – Врање (непланирано)
Дан 14: Врање – Нови Сад
 

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Нови Сад – море

Противно свим својим начелима устајем у пола 5. Каже Сава најбоље је кренути рано. Ипак зна он понешто, ишао је на пар дужих путовања (додуше нешто озбиљнијом машином - Италија Хондом 929 и Грчка обала и трка у Брну Нинџом 6), док је мени ово прва дуга вожња. Идеја је да идемо старим путем до Старе Пазове где ћемо се укључити на аутопут и како Сава каже сљуштити до Ниша. То сљуштити односило се на брзину 80-100 километара на час, јер солидно “натоварена” Априлија и не може пуно брже са два путника (не тако ситна два путника, напротив). Пунимо пун резервоар (што нас је изашло око 1000 динара) и крећемо на море. Обе мајке паниче, а мој тата, који опет зна понешто о моторима стално понаља како то има мале точкове и како ће нам извадити свећицу ако свратимо да се јавимо. Игноришемо их генерално и упуштамо се у малу авантурицу. Битно је рећи да од опреме имамо кациге, поткапе,  два ранца, једне обичне рукавице и на себи фарке и јакне. Моја јакна је јакна за ветар, али пушта кишу, Савина постављена мото јакна али без кишне заштите.

Овај део пута је у суштини досадан. Паузе правимо на сваких сат ипо, што због горива, што да се Априлија одмори, што јер се мени, спавалици, пије кафа. Немам шта пуно да кажем о аутопуту Београд – Ниш, досадан као и сваки аутопут. Стижемо у Ниш негде око 2 сата после подне, идемо на Нишку тврђаву са ранцима и кацигама, да прошетамо и да попијемо кафу. Леп је Ниш, морам признати. Откривамо да је сутра на Нишкој тврђави концерт на ком наступа Хладно пиво и Атеист реп (које обоје волимо) и баш нам је жао што нам је смештај резервисан, јер ето, остали би у Нишу да смо знали.

 

Настављамо пут према Лесковцу. Тамо нас дочекује Савина сестра Мирјана и њен супруг Дејан, који нам спремају чувени Лесковачки роштиљ и код којих остајемо ту ноћ. С обзиром да смо релативно рано стигли у Лесковац схватили смо да смо можда и могли у дану до Неа Врасне али можда је овако било паметније. За дан смо промашили Лековачку роштиљијаду. Туга на Савином лицу када је то схватио је била неописива. Са родбином се, наравно, и наздравило, а прича се проетгла до касних ноћних сати. Домаћа ракија и домаће вино су подразумевани дочек у нашој драгој земљи, а посебно што се рође нису виделе неко време. Ипак, овде говоримо о вожњи, па ћу нагласити да она у не тако трезном стању није паметна и треба је избегавати. Одлазимо да спавамо прилично касно, али се колико толико одморамо за наставак пута.

И у Лесковцу устајемо рано и настављамо пут. Ту смо можда направили грешку. Овде пут води Грделичком клисуром, и без обзира на то што је лето у јутарњим сатима је температура веома ниска, што уз мамурлук возача није баш најбоља опција за вожњу. На путу смо стали да ја обујем додатне чарапе, јер назувице и адидасове “клима кул” платнене летње патике са рупама на ђону нису за те услове.

Тада сам схватила шшта значи “хладно као на мотору”. Овде нам је била и онемогућена комуникација. Када нас је другар питао како комуникација, каже Сава лако: ја отворим кацигу, Мара отвори кацигу и онда се деремо. Овде је за то било превише хладно. Прелазимо у Македноју, Вардарском долином је и даље хладно. Једва смо чекали да дан мало одмакне. Седамо на клопу у “Белов 13” који је негде успут и Сава каже да може лепо да се једе (а то је онда гаранција добре клопе, јер Сава је особа која је у стању да две карађорђеве заслади пљескавицом) и да примају евре, динаре, шта год.  Једна од најбољих ствари код двоточкаша је то што на граници елегантно обилазимо колоне. Вероватно је било и оних који су нас мало псовали, али шта да се ради. Прелазимо у Грчку, и после обилазнице око Солуна се одвајамо према Неа Врасни. Стижемо у смештај, узимамо кључеве, паркирамо Априлију у двориште под терасу, што нам је фина газдарица дозволила, и на најбижу плажу да се окупамо. 

Плажа у Неа Врасни (слично као плажа у Аспровалти, Паралија Врасни, Ставросу) је широка, пешчана плажа, са доста плићака и генерално погодна за децу. Споразумевање је на српско – македонско – бугарско – грчком  језику. Енглески не зна нико. Ову комбинацију знају сви. Гирос пита је универзално. И нико не остане гладан. 
 

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Неа Врасна – Лептокарија – Олимп – Неа Врасна

Наши драги пријатељи, а данас кумови, Драган и Јелена су на летовању у Лептокарији. Док су још тамо одлучујемо да се провозамо по Олимпу и да са њима попијемо кафу. То је неких двестотинак километара у једном смеру (аутопутеве смо избегавали). На “граници” пелопонеза постоје два језера: Волви и Коронеиа (ако се тако каже) око којих воде два пута. Навигација за пут Неа Врасна – Солун предлаже “горњи” пут, па смо је у одласку послушали. Нама се генерално више допао “доњи”. И један и други имају солидан асвалт, леп поглед на језера и доста мањих места успут. Пут никако није за брзу вожњу, пут је за уживање. Успут примећујемо да у Грчкој возачи мотора јако ретко носе кациге. И ту нико не прави проблем. Међутим, што је сигурно, сигурно је и ми се својих кацига држимо. Посебно је била корисна када са мокром косом (мама не читај ово) крећеш са плаже а на мотору. Рано стижемо у Солун и одлучујемо да прошетамо обалом, видимо Солунску кулу, мало се сликамо и пијемо кафу. Од Солуна крећемо за Лептокарију, “свађамо” се са навигацијом на телефону која упорно жели да нас води на аутопут, неплански свраћамо у Катерини, провозамо се градом (мени је личио на Београд, само мањи), и коначно стижемо у Лептокарију. Налазимо се у кафићу на плажи, пресвлачимо се и купање. Јелени није јасно како смо све ствари спаковали у тај мали кофер. Жао ми је што смо кренули превише рано, па нисмо нашли никога да нас слика онако са ранцима на скутеру. Призор је био занимљив. 

Лептокарија је место слично као Аспровалта или Неа Врасни. Плажа, кафићи на плажи, платиш кафу имаш сунцобран и лежаљке, гомила радњица по шеталишту. Плажа лепа, пешчана. Једно што је Сава спазио медузу, што ми рекао тек касние, јер не би ушла више у воду. Генерално, за све оне који од одмора очекују лежање на плажи, сунчање и купање, ово је кул. Ми смо ипак расположени да се возамо.

Планирали смо да ухватимо макар парче Олимпа у поврату. Погледи са планине су прелепи. Пењали смо се све више, докле год је возач процењивао да скутер може да издржи. Моћан је Олимп. Масиван, са стрмим деловима, јаким кривинама, и наш закључак је да би био авантура ипо да смо имали мало јачи мотор. 

На мапи уочавамо језеро (име је на грчком, а и већ га се не сећам), према ком крећемо, али успут наилазимо на прелеп манастир – грчко православни. На улазу стоје сукње на преклоп, због туриста, узимам једну и крећемо у шетњу по манастирском комплексу. Заиста је лепо. Мирно. Наилазимо на монахињу која говори само грчки, али је успела да разуме да желимо да прошетамо и мало уживамо у миру. 

Са Олимпа се, док сунце залази, спуштамо према Солуну, одакле се, уморни, враћамо у Неа Врасну. Призори су феноменални. Погледи са видиковаца запањујући а путеви солидни. Овде би, за оне који планирају овакво путовање додала да поред аутопута, већим делом постоји и локални пут, солидног квалитета, са мање гужве и без путарине. 
 

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Неа Врасна – Кавала – Неа Врасна

До Кавале идемо старим путем (Солун – Кавала), уз обалу, са погледом на приморка места и плаже. Уз пут се често виде маслињаци. Пут је солидан, са не тако пуно кривина. За нека од места успут никад нисмо ни чули. Места су слична Неа Врасни. Како одмичемо према Кавали све мање наших а све више бугара. Бугарске таблице су једине које се могу видети на појединим плажама. Како се приближава Кавали терен је виши, и вожња је занимљивија. Овде плаже више нису дугачке и пешчане, већ има делова који су стрми са мањим пешчаним увалицама. Неке од њих су власништво хотела, па нисмо ни покушавали да приђемо. 

Кавала је бели град – када се попне на тврђаву изнад града читав град изгледа бело. Град је постављен на висину, стратешки, па када се попне на тврђаву буквално се цео град види. И поглед је прелеп. Морам још да напишем да смо до саме тврђаве стигли на Априлији и да “штуцнула није”. Заједно смо коментарисали да би било веома занимљиво да одавде наставимо до Истамбула, али смо се бојали да би и за нас и за Априлију то био велик залогај. Биће прилика, надам се ускоро.

Повратак назад био је ризичан. Пумпе нигде а гориво на резерви. Мали је резервоар на скутеру за овакву акцију. Било је, молићемо се да издржи до прве пумпе. А ухватио нас и мрак. Пумпу смо на срећу нашли. И у смештај се вратили читави. 

Увече у смештају нас је “комшија” питао где смо изнајмили мало јачи скутер, а кад је чуо да смо са њим стигли из Новог Сада није могао да верује.

Наредни дан купили смо душек и цео дан кулирали на плажи.
 

[Singularitet 2495 Napisano Mart 27, 2018]

Sjajno! Samo piši.

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Неа Врасна – Олимпијада – Стратони – Стагира – Неа Врасна

Пре него што смо се ухватили пута читала ја тако понешто о Грчкој обали. Прочитала негде да је место Олимпијада проглашено за плажу са плавом звездицом бла бла, све у свему да је екстра. Одлучимо се тог дана за краћу вожњу, и као идемо на лепу плажу. Возимо уз обалу: Ставрос – Олимпијада. Пут солидан, има по која кривина, Сава се ложи да вози тркалицу па повремено обара скутер. Стижемо у Олимпијаду, на плажу. Море чисто, заиста кристално чисто, ситан камен и ништа. Плажа. Сморили се. Очекивали ко зна шта. Гледамо мапу, кажем ја Сави, ово Стратони ми је познато, ајмо тамо. Кад тамо, црвен песак, два пензионера и њихова два кера. Купају се. Супер. Пут између Олимпијаде и Стратонија је оно што је било брутално! Планина, кривине, поглед, море, “дивље” плажице, увалице. То је оно што је било прелепо. На неке од овох плажа враћали смо се данима када смо “одмарали”. Ставићу све слике овде. 

Одлучујемо кад смо већ ту да обиђемо Стагиру, родно место Аристотела, у ком је направњен тематски парк посвећен учитељу. Место је “Бог рек’о лаку ноћ” неприступачно. Пут је узак, са солидним асвалтом, стрм и у пар наврата сам размишљала како ће скутер ово издржати. Међутим, још једном нас Априлија изненађује, успон и пут подноси “јуначки”. 
Када се дође до тематског парка на једном месту је посатављен мањи телескоп, одакле се види море, планина, део пута и генерално је прелепо. Поглед одозго је вредео успона. Успут смо видели неколико села, уске улице, мале куће и тотална супростност приморским местима пуним кафића и продавница. Сам тематски парк би могао бити сређенији. 

Крећемо ка смештају и још једном се дивимо увалицама и плажама. Сасвим сигурно се овде враћамо. 

[Savan 8689 Napisano Mart 27, 2018]

Bravo Maro, idemo, samo napred


Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk Pro

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Неа Врасна – Кавала – Тасос – Кавала – Неа Врасна

Решили смо да док смо у Грчкој обиђемо и шуму која плива – Тасос. До острва се долази трајактом који иде из места Керамоти (краћа и јефтинија вожња, али је нама била даља) или трајектом из Кавале (око сат времена, скупља, али ближа нашем смештају, не сећам се цифре, али се сећам да је цена за скутер била иста као цена за човека). Упућујемо се према Кавали, овај пут без стајања и плажица, идемо са намером да се окупамо на Тасосу.

Круг око острва има стотинак километара. Не могу да се одлучим који део је био лепши, купање или вожња. Тасос нас је одушевио. Пут просечан, не претерано широк, али пристојан за неку нормалну вожњу. Погледи невероватни. Море изразито плаво. Шуме свуда. Централни део острва нисмо обилазили, мада је деловао примамљиво. Обала је стрма са увалицама на које су смештене прелепе плаже. Купали смо се на неколико различитих, а највећи проблем нам је била мокра коса са којој сам се ја возала по острву. Мало је фалило да закаснимо на трајакт, јер нам је једноставно било лепо. Савет за све који оду је да посете рајску плажу, на коју се спушта пешке и која има необичне таласе и омогућава играње и бацање по таласима како деци тако и нама мало већој деци. 

После дана на овом прелепом острву и вожње трајактом из Кавале се враћамо према смештају у Неа Врасни. 
 

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Неа Врасна – Уранополис – Атос (облизак бродом) – Уранополис – Неа Врасна

Иако за ту вожњу бродом западном обалом Свете Горе не важи да је не знам какав доживљај било нам је жао да пропустимо ту могућност. Зато, устајемо рано, пакујемо се и крећемо за Уранополис. До Уранополиса идемо поред мора невероватним пределима источног Пелопонеза. Овај део полуострва туристички је мање познат, иако не мање леп. Пролазимо кроз Олимпијаду, Стратони, Неа Роду, а на прилазу Уранополису возимо по делу копна који се налази “између два мора”. Пут леп, а погледи прелепи. 

У Уранополису пијемо кафу и чекамо брод. Плажа у граду је дугачка, пешчана и на њој смо видели два пензионера. У септембру нема баш пуно туриста. 

На броду је на неколико језика снимљен материјал о манастирима који се са брода могу видети. Један од језика је Српски (не баш најтечнији и најбољи али се разуме). Са брода се виде манастири, мало путева и неприступачан терен Атоса. Поглед је заиста леп, и по мом мишљењу вожња је вредела. 

Поред брода, са нама су ишли и делфини. Ово је био први пут да сам их уживо видела и заиста су невероватна створења. 

Из Уранополиса се враћамо у смештај истим путем. 

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Пут кући (Неа Врасна - Врање – Нови Сад)

Крећемо ујутру из Неа Врасне. У доласку смо закључили да можемо да путујемо у једном дану, па смо се припремили и кренули. На обилазници око Солуна видим ја на визиру капи. Ћутим ја, ћути Сава. До прве бензинске пумпе били смо мокри као мишеви. У прилогу ће бити једна Савина слика, где је једино суво парче гардаробе део око врата, који је кацига заштитила. Не само што је падала киша. Било је хладно. 

Возач камиона (наш) на бензинској пумпи где смо се срели је рекао да од момента кад је видео да имамо НС таблице размишља како би ми то (Априлију) натоварили на камион па са њим за Нови Сад. “Ја 20 година возим Солун, а овакву кишу још нисам видео” рекао нам је, и посаветовао нас да будемо пажљиви. На пумпи се пресвлачимо у суву гардаробу, сушимо патике на сушачу за руке и пијемо кафу. Једна породица из Новог Сада која је ту стала на паузу нуди мени да се вратим са њима. Захваљујем се, али не дам да ми прва авантура буде завршена колима. 

По киши возимо према Македонији. Кад се баш поквасимо стајемо на пресвлачење. Шалили смо се да су нам сад и прљаве чарапе добре, јер су бар суве. Како су ми једине фармерке које имам натопљене водом, вожњу настављам у шорцу за плажу. На Македонској граници цариник кад нас је видео, каже ајде пролазите, ни пасоше човек погледао није. Када је видео моје голе ноге само је питао јел хладно… Реко није, кроз осмех. 

Стајемо опет у “Белов 13”. Наручујемо чај и ћевапе. Пресвлачим се у купатилу, овај пут у хаљину, преко које навлачим Савину огромну мајцу. Преко чарапа најлон кесе па онда патике.   Љубазни конобар нам поклања неколико великих црних џакова за смеће. Бушимо рупе за главу и руке, па испод мокре јакне џак и настављамо према Србији. Схватили смо да до Новог Сада нећемо доћи. Вожња кроз Македонију била је спора и опасна. Киша је све време пљуштала, било је одрона, каменчића на путу, бара… Кад смо видели таблу Врање само смо изнајмили прву собу, упалили климу на грејање, скинули све са себе и под топао туш. 

Ујутру, и даље исцрпљени од претходног дана свраћамо у Лесковац да поздравимо родбину и настављамо према кући. У Нови Сад стижемо без проблема, уморни али задовољни.
 

[savavavan 421 Napisano Mart 27, 2018]

Закључак

Не можете да идете скутером на море. МОЖЕМО.
 
Како је било? Дошли смо кући уморни, пуни утисака и задовољни својим летовањем. 
Испунили смо већи део плана који смо оквирно договорили. Навигација на телефонима одрадила је солидан посао, а Априлија лавовски. Имали смо један мали пех у Ставросу, када скутер није хтео да упали. Дошло је до проблема са контактом на акумулатору. Сава је то решио обичним шрафцигером. 

Колико смо горива потрошили? Немам појма. Имали смо намеру да водимо евиденцију али смо после неког времена одустали. Рачуни су ми били у ташни, џеповима, ранцу, и ко зна. 

Каква је Грчка? Лепа, занимљива и превише велика за једно мало путовање. Да ли ћемо се вратити опет? Да хоћемо. И да, клопа? Има меса – Сава задовољан. Успели смо да збунимо конобара, када сам ја отишла да наручим 3 гироса, човек доноси за сто, као за мене, за Саву и гледа ко је трећи. Ја показујем на Саву, он се смеје. Мислим да је он једина особа која као прилог свињском гиросу наручи пилећи. 

Удобност? Сасвим солидна. Сава каже да је дефинитивно удобније од тркалице. Ја кажем ок. Честе паузе омогућиле су протезање ногу и одмор организма. Простор за ствари је по мени мали пробем, али снашли смо се.

Да ли ћемо поново ићи на летовање на два точка? Одговор на ово питање је следећи путопис - Италија море 2017. који је у изради. Екипа је иста, само машина другачија, нешто "озбиљнија" Хонда 600ф. 

И пошто је реклама готова, Априлија је на продају, ако је ко заинтересован може да се јави
 

[a.c.a 61 Napisano Mart 27, 2018]

Lepo

Sent from my Mi A1 using Tapatalk

[Savan 8689 Napisano Mart 27, 2018]

Да ли ћемо поново ићи на летовање на два точка? Одговор на ово питање је следећи путопис - Италија море 2017. који је у изради.

Kad krene taj film, okači ovde link prema toj temi.


Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk Pro

[Lepi Dzov 230 Napisano Mart 27, 2018]

Свака вама час'... а посебно скутеру!  

Априлија је то, ееее... 

[Gastrorider 264 Napisano Mart 28, 2018]

bravo, bas avantura ! 

[Veselamasina 137 Napisano Mart 28, 2018]

svaka cast za pisanje i za voznju sa skuterom 

[djolji 1273 Napisano Mart 28, 2018]

Lepo ste se navozali, ali ste mladalačko neiskustvo osetli na mokroj i hladnoj koži. Valjda ste se opametili i u Italiju poneli od kuće kese

[pismiga 20 Napisano Mart 28, 2018]

lepo i hrabro , svaka cast .. 

[srrdjan 315 Napisano Mart 28, 2018]

Браво,браво,браво  каква авантура 

[Štef 969 Napisano Mart 28, 2018]

Evo razloga više da ove godine idem mojim maxijem

Sent from my HUAWEI VNS-L21 using Tapatalk

[doktor 4802 Napisano Mart 28, 2018]

Putovanje koje ćete pamtiti! 

[zemunac72 1453 Napisano Mart 28, 2018]

Svaka cast,lepo i hrabro,odlicno napisano.

[king_julien 2567 Napisano Mart 28, 2018]

Maro svaka cast, bas mi je drago da ste se upustili u takvu avanturu bez nekih namunjenih oprema, jer sve ona opravdanja "fali mi to, eee to bi bilo dobro da imam,gde cu bez toga" kod vas je otpalo. Ali nadam se da ste barem kisno odelo neko nabavili za naredni putopis(koji jedva cekam)

19 hours ago, savavavan said:

Јелени није јасно како смо све ствари спаковали у тај мали кофер. Жао ми је што смо кренули превише рано, па нисмо нашли никога да нас слика онако са ранцима на скутеру. Призор је био занимљив. 

Eeee i to mene je zanimalo i u celom putopisu samo sam to trazio da vidim. Kako vidim imate samo gornji kofer(top case) i kazes ranceve vase sto se imali. A gde ste njih smestili izmedju nogu vozaca :D?

19 hours ago, savavavan said:

Круг око острва има стотинак километара.

Zamolio bih te a i ostale clanove koji znaju da mi kazu posto sam imao neku raspravu sa jednim prijateljem koji me ubedjivao(i dalje) da krug oko tasosa ne moze da se prodje, jer neka deonica puta (ne znam u kom delu ostrva on kaze) nema put i ne moze da se prodje.. Sto je meni bilo cudno jer znam da sam citao neke putopise ovde i da su ljudi pricali da su izvozili ceo krug. Pa sam hteo da te pitam dal je on nesto pobrkao ili je to istina...

[savavavan 421 Napisano Mart 28, 2018]

11 hours ago, djolji said:

Lepo ste se navozali, ali ste mladalačko neiskustvo osetli na mokroj i hladnoj koži. Valjda ste se opametili i u Italiju poneli od kuće kese

Као одговор на ово само ћу убацити слику "кишних панталона" које сам облачила између Словеније и Италије, годину дана паметнија и исто толико искуснија.  

[savavavan 421 Napisano Mart 28, 2018]

3 hours ago, king_julien said:

Maro svaka cast, bas mi je drago da ste se upustili u takvu avanturu bez nekih namunjenih oprema, jer sve ona opravdanja "fali mi to, eee to bi bilo dobro da imam,gde cu bez toga" kod vas je otpalo. Ali nadam se da ste barem kisno odelo neko nabavili za naredni putopis(koji jedva cekam)

Eeee i to mene je zanimalo i u celom putopisu samo sam to trazio da vidim. Kako vidim imate samo gornji kofer(top case) i kazes ranceve vase sto se imali. A gde ste njih smestili izmedju nogu vozaca :D?

Zamolio bih te a i ostale clanove koji znaju da mi kazu posto sam imao neku raspravu sa jednim prijateljem koji me ubedjivao(i dalje) da krug oko tasosa ne moze da se prodje, jer neka deonica puta (ne znam u kom delu ostrva on kaze) nema put i ne moze da se prodje.. Sto je meni bilo cudno jer znam da sam citao neke putopise ovde i da su ljudi pricali da su izvozili ceo krug. Pa sam hteo da te pitam dal je on nesto pobrkao ili je to istina...

Одговор за кишно одело је у претходном коментару.. 

Само горњи кофер, алат испод седишта и два ранца, Сава је ранац држао између ногу а ја сам свој ослањала на кофер и није било проблема

И да, круг око Тасоса је 2016. био могућ.