Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkapp

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 14, 2017]

Pre 5 sati, hard_rock je napisao:

Odlicno  

 

Pitanje: Ako je kvalitet puta u Finskoj 3 zvezdice, koliko je kod nas u minus zvezdica?

Ups... pogrešio sam kod ctrl-c ctrl-v. Za Finsku treba četiri zvezdice. Pet je rezervisano za Norvešku.

[daki50 15 Napisano Novembar 14, 2017]

Sve super, samo ne znam zasto mi neke slike nece da ucita vec izbaci kao da nepostoje ?

Послато са GT-I9505 уз помоћ Тапатока

[Baki Vrsac 240 Napisano Novembar 14, 2017]

VELIKO HVALA ZA DETALJNO PISANJE I ODLICNE SLIKE.

Cekam novo pisanje iz sata u sat  

 

[losmi 231 Napisano Novembar 14, 2017]

Ovu tehniku "smart" pakovanja sam koristio ranije dok sam pio gazirane sokove, i dosta duze traju, ne izvetre odma...

[abarth_maniac 6031 Napisano Novembar 14, 2017]

Ko je vozio SVa K1 zna da flasica od pola litre stane pod sic samo ako je zipujes na 3 dl. 

Kolega, nastavljaj, renoviram stan, pa mi je tvoj putopis u pauzi dok zapalim cigaru i repetiram Pivo jao melem za dusu i telo! 

[mile fazer 4464 Napisano Novembar 15, 2017]

a nova tema o bocama na motoru?

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 15, 2017]

8. dan / 27. 07. 2017.

Negde u tri lepe (Finska) - Karigasniemi (Finska) / 3%

 

Ujutro kao i skoro celog dana bilo je lepo vreme. Čak su se, pod toplotom nežnih sunčevih zraka, i Miletove oprane gaće osušile. Istrese komarce i ko nove su.

 

Osim ostataka od sinoć, doručak smo obogatili i egzotikom iz Dežele. 

 

Gde idemo danas? Prvobitno smo planirali da na jezeru Inari, koje je pred nama, napravimo dan pauze. Međutim, zbog teškoća sa nalaženjem smeštaja ceo raspored se pomerio za jedan dan. Kasnimo. Ako želimo da stignemo na Nordkapp tačno kada smo imali rezervisan smeštaj, nema pauze. 

 

Inače, jezero Inari, iako ima preko 1.000 kvadratnih kilometara je tek treće po veličini u Finskoj. Od svih atrakcija koje se tamo mogu videti, rešili smo da obiđemo jednu - drvenu prevoslavnu crkvica Svetog Trifuna u selu Nellim. Zlićko je mnogo je držao do toga da odemo tamo i svi su se složili. 

 

U gradiću Ivalo izlazimo sa glavnog puta. 

 

Do crkvice ima 40 kilometara što je ništa... ali postoji jedan zajeb. Osim prvih nekoliko asfaltiranih kilometara, ostatak je zemljani put. 

 

Da, odmah ćete reći: "Što ste krenuli sa tim motorima ako vam je ovakav put problem?" Nije problem put već vlažna žuta prašina. Ja sam vodio grupu i u početku nisam ukapirao kakvu dimnu zavesu dižem iza sebe. Sitna prljavšina se zavukla u svaku sporu motora i odeće. Zaustavljamo se da vidimo da li je entuzijazam za religiozni turizam još živ. 

 

Čuli su se neki glasovi ispod kaciga kako nismo baš toliki vernici da moramo po svaku cenu da idemo tamo, da će filteri za vazduh da se zapuše, da treba još dve nedelje tako prljavi da vozimo, itd itd… Da bismo razrešili dilemu, pravimo brzi referendum. Ja sam bio izborna komisija. Dok su sedeli na motorima išao sam od jednog do drugog i pitao da li su za ili protiv. Većinom glasova rešavamo da ipak produžimo. Nisam falsifikovao izborne rezultate… možda malo…

 

Sama crkvica i priča oko nje su dosta interesantni. 

 

 

 

To je relativno nov objekat (1987) koji je izgradila lokalna zajednica za svega desetak pravoslavnih vernika koji žive u ovom kraju. Ruska granica je relativno blizo pa ima i pravoslavaca.

 

Religiozni članovi naše ekipe su obavili sve kako red nalaže. 

 

 

Nama koji to nismo, stigla je božija kazna... u vidu komaraca. Opet najezda. Stavljamo kacige na glave da se spasemo od ove napasti. Mile je čak pokušao da ih otera zvukom boksera... ali bezuspešno.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 15, 2017]

Nismo se mnogo zadržavali. Razbijeni u manje grupe (da bismo izbegli prašinu) vraćamo se na glavni put. U odlasku smo videli neku pijacu ili vašar, na znam šta je tačno, pa se tu zaustavljamo. Treba obnoviti zalihe hleba. Ostalo, naravno, imamo. 

 

 

Ja sam kupio par vekni na pekarskoj tezgi. Greška u izboru. Od tog dana, svaki hleb koji u sebi ima neke semenke i nije beo i puhkav, zvali su "Nešin hleb”. 

Pre polaska, šopigngovali smo još par sitnica. Zlićko i ja smo iskoristili priliku i kupili ručno pravljene finske noževe. Ovo je moj primerak. 

 

I Mile se ponovio. Teško je zamisliti domaćinstvo bez ovakvog korisnog suvenira. 

 

Krećemo dalje uz jezera.

 

Za kratko nas je okvasila kiša ali nedovoljno da ispere žutu prašinu.

 

U jednom trenutku, na opšte oduševljenje, pojavljuje se putokaz koji pokazuje koliko smo blizu osnovnog cilja našeg putovanja. 

 

Kao i u većini pograničnih zona u svetu, ni ovde putevi nisu baš najbolji. Dok se približavamo Norveškoj granici, jedno veliko parče se gradi. Bili smo primorani da kilometrima vozimo po žljićkavoj podlozi, blatu i svežem asfaltu. Preko žute prašine, nalepili smo i ne malu količinu katrana na naše motore. 

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 15, 2017]

Cilj današnjeg putovanja je hotel-kamp na samoj granici Norveške i Finske. Iznajmili smo dve trokrevetne brvnare na obali reke. Same kućice su dosta oskudno opremljene - nemaju tekuću vodu, kupatila niti WC. Za to treba da se ide u glavnu zgradu.

 

Stigli smo relativno rano tako da smo imali celo popodne pred sobom.

 

 

Inače, reka koja protiče iza brvnara je granica sa Norveškom... a tamo gde je reka, zna se: "Lale, na zadatak." 

 

 

I tako...

 

Posle nekog vremena nada da ćemo jesti ribu počinje da bledi.

 

Čak su počele i da nam se priviđaju slike našeg druga koji donosi svež ulov. 

 

Nestrpljivi i gladni, bacamo se na konkretiku. Svež losos iz reke je i onako precenjen. 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 15, 2017]

Jeli smo tačno na vreme jer se ubrzo iz pravca Norveške dokotrljala kiša.

 

 

 

Ovo nam je poslednji dan u Finskoj i sa užasom shvatamo da nismo probali jedan od njihovih izuma koji je pokorio ceo svet - saunu. Pravac u glavni zgradu, sauna radi. 

 

Fotografije šestorice matorih, skoro golih i oznojanih bajkera u sauni 2 na 2 nemam... ali i da ih imam, radije bi ih preskočio. Imam, do duše, fotografiju jednog reprezentativnog predstavnika naše atletske družine koji pretrčava parking do glavne zgrade ali …. ne… ipak je neću postaviti. Ne želim da budem banovan pre nego što završim putopis.

Nema fotke!

 

Ostatak večeri je prošao opušteno. Prvo je jedna grupa naših upala u kućicu za roštilj u kojoj je simpatičan finski bračni par pripremao večeru. 

 

Fini neki ljudi ti Finci, fino su počastili fine momke.

 

Zauzvrat, fini Mile im je ponudio fini sokić iz fine smart boce… u Finskoj.

 

Kasnije smo se prebacili u restoran na pivo. Pojavio se gazda i spontano nam se pridružio videvši na stolu zgužvanu plastičnu bocu sa žutom tekućinom. Nije odbio čašicu, ni drugu, ni treću, ni... 

 

Kada se opustio, doneo je iz kuhinje nešto sušenog lososa i mesa od jelena. Žurka je počela. Koliko tačno piva i rakije se popilo do kraja večeri, niko sa sigurnošću ne može da kaže. Znamo samo da su poslednji, sa idejom da napiju gazdu, ostali Bojan i Mile. 

 

Bilo je negde oko 2:30 kada su nas probudili glasovi ove dvojice. Ludaci, idu da se kupaju u reci. Nekoliko trenutaka kasnije, urlici i psovke. Izgleda da im se nešto nije dopalo, verovatno temperatura vode u reci koja protiče iznad polarnog kruga.

 

...........................

Današnji dan: 340km

Krivine:             *****

Predeli:             *****

Kvalitet puta:   *****

Zezanje:            *****

 

[Štef 969 Napisano Novembar 15, 2017]

A taman sam se zaleteo sa čitanjem

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk

[vortex4borg 391 Napisano Novembar 15, 2017]

pre 31 minuta, Furious Panda je napisao:

Ovo je moj primerak. 

 

 

Predivan primerak, a mogu da zamislim kvalitet, vidi se da je rucno radjen i ostren. Ja imam MORA, ali ova je 79 klasa bolje. Trajace ti ceo zivot, samo je redovno cisti nakon upotrebe (karbon nozevi nisu stainless pa se lako hvata r'dja)

 

pre 18 minuta, Furious Panda je napisao:

Bilo je negde oko 2:30 kada su nas probudili glasovi ove dvojice. Ludaci, idu da se kupaju u reci. Nekoliko trenutaka kasnije, urlici i psovke. Izgleda da im se nešto nije dopalo, verovatno temperatura vode u reci koja protiče iznad polarnog kruga.

 

Na muci se poznaju junaci

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 16, 2017]

9. dan / 28. 07. 2017.

Karigasniemi (Finska) - 71˚10’ 21’ (Norveška) / 3%

 

Svanulo je maglovito jutro ali se sunce ubrzo izborilo za prevlast. 

 

 

Da, danas je taj dan! 

 

Manje od 300 kilometara nas deli od našeg cilja, najsevernije tačke kontinentalne Evrope - Nordkappa. Posle 4.000 pređenih kilometara, za nas ova tura tek sada dobija smisao. Svesni onoga šta je pred nama, srca hoće da nam iskoče iz grudi, ruke nam trepere od uzbuđenja, nervoza se oseća u vazduhu... Ma daj... Ništa od toga. Jutro kao i svako drugo. 

 

 

Doručakujemo, pakujemo se i kuvamo jaja koja već par dana nosimo sa sobom...

 

 

UPOZORENJE: Ako negde oko Uskrsa naletite na Mileta, nemojte da se kucate jajima sa njim. Koristi prljavi trik i uvek pobedi.

 

“Naivno” se namesti da ga ti od gore udariš i onda u jednom trenutku on udara od dole tvoje jaje ali sa strane. Tek je Majo zaustavio Miletovu pobedničku seriju. Kada je video kako nas delje, zakucao je glavom Miletovo jaje.  

 

Kiša, koja je padala preko noći je prestala ali je vremenska prognoza za Nordkapp takva da treba toplije da se obučemo.

 

Kolega, otvoren ti šlic...

Tako je red. Kada u kući ima mrtvac, vrata se drže otvorena…

 

Pojava Lalet a u brendiranom aktivnom vešu izaziva… oduševljenje. 

 

Zli (iz čiste zavisti): "Kakav kič... To samo Ducati može da napravi."

 

Evo ga i nasmejani gazda. Na njemu nema nikakvih tragova noćašnje teravenke. Dolazi da nam poželi srećan put. I on, kao i svi drugi vlasnici smeštaja su nas podsećali da bi bilo lepo da napišemo po koju pozitivnu reč na booking.com-u. Šta ti je moć interneta…

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 16, 2017]

Krećemo i veoma brzo stižemo na granicu. Nigde nema karakterističnih plavih tabela EU pošto Norveška i nije članica ove zajednice. Samo skromna žuta oznaka. Siromašna zemlja, treba da se štedi.

 

 

Do sada smo vozili relativno opušteno i približno obraničenjima brzine. Ulazeći u Norvešku, igranka se završava. Kolega sa foruma Damirs mi je pisao da pazimo na skrivene radare. On je desetak dana pre nas prošao istim putem i u prvom selu posle granice je bio olakšan za par stotina evra zbog "brze" vožnje - 72 pri ograničenju 60. Kada se na to nadoveže poznata priča o kazni koju je Nemo svojevremeno platio... vozimo kao bubice. Više gledamo u brzinomer nego u put - niko ne želi da se ranije vrati kući. 

 

Nebo u daljini postaje olovno sivo a mi upravo tamo idemo.

 

 

Posle nekoliko kilometara spore vožnje, neznajno zašto, čelo kolone još više usporava. Iznenada se zaustavljamo ispred nekog turskog restorana. Mile skače sa motora kao da ga juri roj komaraca i otrčava unutra. Ubrzo postaje jasno šta se dešava. Stali smo da naš drug baci peglu u WC-u a ne u kacigi. Vraća se posle par minuta i izgleda kao Norvežanin - beo je k'o  krpa. 

 

Majo ga gleda: "Mi prošle godine trojicu sa'ranili, bolje su izgledali od tebe."

 

Povela se diskusija šta je uzrok Miletove mučnine. 

 

"Nismo uspeli da napijemo gazdu ali je on sj**ao nas." Mile tvrdi da su krivi dimljeni losos i jelensko meso (slabašni srpski stomak nije navikao na tako tešku hranu) ali neki smatraju da su u pitanju rakija, pivo i noćno kupanje u ledenoj reci... Kako bilo da bilo, posle overavanja toaleta bledoliki kolega se vraća u igru. Pijemo kafu i nastavljamo ka severu.

 

Zaustavi policajac Pandu: Što su tebi oči krvave?

Panda: A što su tebi klempave uši?

Policajac: Pa nećemo se valjda vrijeđati...

Panda: Pa ti si prvi počeo...

 

Sa svakim pređenim kilometrom, predeli oko nas postaju sve pustiji a nebo sve tamnije. Povremeno nas zaliva kiša.

 

 

Tokom vožnje, u sred bela dana, desilo se nešto interesantno za šta nemam nikakvo objašnjenje. Svima koji su imali Garmin navigaciju (4 komada, različiti modeli), u istom trenutku se uređaj prebacio u noćni mod i u njemu ostao. Ekran se zatamnio kao da se ugasio ili je crkao. Tek kada se uđe u neki od mnogobrojnih tunela, vidi se da nešto jedva svetluca. Morali smo da stanemo i da svima prebacimo sa automatskog na dnevni režim. 

 

Nakon nekog vremena, ulazimo u tunel koji sa druge strane izlazi na ostrvo Mageroya. Skoro smo stigli...

 

 

Vozimo još malo i već smo nadomak Nordkapp-a. Stajemo na Shell-u da natankujemo mašine i da se dogovorimo šta ćemo dalje da radimo. Prvobitna ideja je bila da odemo pravo u kamp, da rastovarimo stvari i da oko ponoći odemo na Nordkapp. Želeli smo da vidimo poznati zalazak sunca. Čuli smo hiljade priča kako se sunce spušta ka horizontu i onda odjednom krene na gore. Bele noći. 

 

Na našu žalost, vremenska prognoza je bila takva da danas a i sledećih nekoliko dana od sunca nećemo videti ni S. Samo magla i oblaci... Zato rešavamo da idemo pravo na Nordkapp, dok još nije počela i kiša. Samo nam ona fali.

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 16, 2017]

Do vrha ima 33 kilometra vijugavog asfalta... i zabava počinje. 

 

Zaboravljamo priče o kaznama i sa sve prtljagom odvrćemo gas. Jednom se vozi ovaj put. 

 

Dok se trudim da fotoaparatom u pokretu ovekovečim ovaj trenutak, gubim ostale u magli. 

 

Vozim kao po jajima jer ne vidim ništa ispred sebe a voda mi se lepi po kacigi. 

 

Faktički pogledano, ovo u stvari i nije magla nego niski vlažni oblaci. Eto prilike da Lale prvi put upali svetla za maglu. Stiska dugme... i gecrkt. Desna sijalica na Dukatiju eksplodira.

 

Pošto smo se raspršili kao guske u magli, sačekujemo se na najboljem mogućem mestu. :-)

 

 

Plaćamo ulaznice i tražimo parking. Očigledno je da nismo jedini bajkeri kojima je Nordkapp san.

 

 

 

Sledećih sat, sat i po smo proveli kao pravi turisti. 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 16, 2017]

Prvo smo prošli kroz centralnu zgradu i tamo se slikali sa trolovima, simbolom ovih krajeva. 

 

 

Odlazimo ka spomeniku, zaštitnom znaku Nordkapp-a. Sreća da postoje tabele koje te, kada je ovakva vidljivost, usmeravaju gde treba da ideš.

 

I na kraju... To je to! Uspeli smo! Veliki globus izranja iz magle… Na Nordkapp-u smo!!!!!

 

 

Posle devet dana provedenih na dva točka, ne možemo da sakrijemo radost. Stigli smo do najsevernije tačke kontinentalne Evrope. Ako se isključe ostrva, nema više puta ka severu. Sledeća destinacija je Severni pol. Ako stigneš dovde, možeš samo da se vratiš istim putem kojim si došao. 

 

Malo nas je razočaralo vreme. Slaba vidljivost nas sprečava da uživamo u lepotama ovog mesta. Ispred nas je klif visine oko 300 metara i pogled ka Arktičkom okeanu i njegovom Barencovom moru. Mi, na žaloist, vidimo samo ovo.

 

 

Nordkapp je već neko vreme popularna turistička destinacija i to se vidi po broju posetilaca. Većina turista dolazi kolima i kamperima ali ima i organizovanih tura autobusom. Čak i kruzeri pristaju u blizini i dovoze svoje putnike do gore. Malte ne loviš momenat da se fotografišeš sam kod spomenika.

 

Iako ima dosta ljudi, to nas ne sprečava da se iskreno veselimo. 

 

 

Čak ni Lale nije više mogao da se sakriva iza maske večitog mrguda. Osmeh od uva do uva. Osim što je on bio inicijator ovog putovanja, jedini je od svih nas imao misiju i ostvario je. 10x Lale.

 

U inat zlotvorima, ispred samog spomenika se skinuo u već spomenuti brendirani aktivni veš. Slikao sam ga njegovim telefonom pa nemam fotku. Mudar potez sa njegove strane.  

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 16, 2017]

Odavno smo isplanirali da na ovom specijalnom mestu odradimo ritual ali smo od uzbuđenja zaboravili. Na programu je bilo pušenje tompusa (poneo Lale) i slušanje pesama Pink Floyd-a The Great Gig In The Sky, za moju dušu a za Bojana Comfortably numb. Džabe sam teglio veliki Bose zvučnik.

 

Hajde, dosta je bilo zezanja.

 

Posle foto sesije, odlazimo u centralnu zgradu. Restorani, suveniri i klavir u holu. Živa muzika doprinosi mističnoj atmosferi ovog mesta. 

 

Jedino je Mile imao primedbu: "Dok ovaj svira kao da mi zabada noževe u glavu." Posledice od sinoć.

 

Kupujemo sitnice za uspomenu i poklone za drage nam ljude. 

 

Samo još da se javimo ženama i vreme je za fajront.

 

Kada sam ja pozvao moju Tanju, ona je već znala da sam stigao - pratila me je na nekoj aplikaciji. Raduje se kao da je ona dovezla motor dovde.

 

Na izlazu se bukvalno sudarimo sa grupom bajkera. Prilaze nam i na "našim jezicima" pitaju da li smo mi ekipa sa BJB-a? Neverovatno. Kolega Maxster je pisao u ovoj temi da njegova družina ide na sličan put a mi se sa njima srećemo na samom Nordkapu. Kakav neverovatan tajming.

 

Prilikom polaska Bojan je imao mali incident. Dok je na motoru čekao ostale i lagano se kretao, izgubio je podlogu ispod desne noge. Da bi sačuvao ravnotežu dao je gas i završio u livadi pored puta. 

 

Mi smo sve ovo začuđeno gledali pomislivši da je rešio da napravi mali off-road ali se ispostavilo da nije mogao da se zaustavi po klizavom terenu.  

 

U pomoć pritrčava Mile. Uzjaše Bojanov motor i preko nasipa, kamenja i mokre trave istera ga na asfalt. 

 

Možemo da krenemo ka smeštaju za večeras. Dok mi puna srca napuštamo ovo magično mesto, nova tura uzbuđenih bajkera pristiže. Šou se nastavlja. 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Novembar 16, 2017]

Turistička sezona ovde na severu Norveške traje kratko i sve se dešava u julu i avgustu. Videvši da slobodan smeštaj iščezava brzinom svetlosti, još u aprilu smo rezervisali dva četvorokrevetna bungalova u podnožju Nordkapp-a. Zbog toga nam je bilo važno da stignemo tamo baš danas. Niko ne bi voleo po ovom vremenu da širi šatore i da se na livadi smrzava mokar i umoran. 

 

 

Garimo grejanje na maksimum i svlačimo mokre stvari sa sebe. Srećni jer smo uspeli da realizujemo prvu predviđenu misiju na ovoj turi, pripremamo se za zasluženu klopu. Bojan i ja odlazimo u nabavku do obližnje kantine.

 

Kakav zajeb...  Osim što smo ga platili 6 evra po konzervi, kupili smo bezalkoholno pivo. 

 

Nismo primetili da je samo takvog i bilo jer je već prošlo 18:00. Zašto je to vreme važno? Zato što je posle 18:00 prodaja bilo kog alkohola u Norveškoj strogo ZABRANJENA. Ovo je potreslo sve one koji ne piju slatke gazirane tekućine. Svih… hmmmm… litara rakije koja smo poneli su već otišle a mi nemamo čime da nazdravimo. 

 

Ništa, akcent će biti na hrani. Već postojećim, Zlićko dodaje i svoje skrivene zalihe. 

 

Uz supu i "skromnu" količinu suhomesnatih proizvoda, nekako ćemo preživeti do sutra. 

 

Neispijene limenke "piva" danima su se kotrljale po koferima.

 

Inače, atmosfera je u ovom kampu bila po malo depresivna ili se meni tako činilo jer mi je pao adrenalin. Napolju je vlažno i tmurno, pada kiša a sam kamp nije preterano privlačan.

 

 

Sa žaljenjem shvatamo da se večeras nećemo tuširati. Nemamo sitne norveške krune a tuš se plaća. 

 

Pomirili smo se sa sudbinom. Pošto u cenu smeštaja ne ulaze presvlake za posteljinu, spavali smo tako neokupani u trenerkama. Od majica smo napravili jastučnice a pokrivali smo se prekrivačima iz sobe. Njih je koristila armija gostiju pre nas i potajno smo se nadali da su oni nosili presvlake… a ne k’o mi.

 

U sobama nije postojao ni WC već je trebalo da se pređe preko livade do glavne zgrade. 

 

Ni to nije bio neki problem. Kao svi balkanski subjekti koji drže do sebe, umesto da pešačimo do tamo, malu nuždu smo obavljali iza kuće. Nećemo valjda da trčimo do mokrog čvora kad prigusti. He, he... moram ovo da napišem (zvali su me lajavi krelac) iako smo se dogovorili da bude tajna. Dok je jedan od nas ispuštao vodu pored kućice, Majo ga je pozvao da pita gde su Mile i Bojan. On se okrenuo da odgovori i slučajno zalio jedan od motora... neću reći koji, iz straha od moguće odmazde.

 

Posle večere sedamo da napravimo rekapitulaciju dosadašnje ture i plan za dalje. Ostvarili smo prvi cilj ovog putovanja - “osvojili” smo Nordkapp. Smisao cele dosadašnje vožnje je bio da što brže stignemo dovde. Zato smo i izabrali rutu koja vozački nije pretrano uzbudljiva ali je relativno brza. Pred nama je Norveška a nju želimo detaljnije da upoznamo i da je stvarno vozimo. Na spisku za narednih nekoliko dana su se nalazili: Lefotska ostrva, Atlantic road, Trollstigen, Trolltunga i Lisevegen road. Interesantno tek sada počinje. 

 

(Uhhh... ko će sve to da napiše...)

 

..........................

Današnji dan: 318km

Krivine:             *****

Predeli:             *****

Kvalitet puta:   *****

Zezanje:            *****

 

 

 

 

 

KRAJ PRVOG DELA

 

 

 

 

[abarth_maniac 6031 Napisano Novembar 16, 2017]

[Baki Vrsac 240 Napisano Novembar 16, 2017]

Sa nestrpljenjem iščekujem pisanje. Po 10 puta na dan udjem da vidim ima li novog teksta od Pande. 

SVAKA ČAST MOMCI!!!

jedva čekam nastavak

[bmwgs 57 Napisano Novembar 16, 2017]

Svaka vam cast, mislim da je to san svakog motoriste

[Štef 969 Napisano Novembar 16, 2017]

Ajde Pando, svi smo zagrejani za nastavak i uživanje u vašim dogodovštinama. Da nije ovih putopisa, bilo bi mnooogo dosadno zimi

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk

[srrdjan 315 Napisano Novembar 17, 2017]

Pre 16 sati, Furious Panda je napisao:

Tako je red. Kada u kući ima mrtvac, vrata se drže otvorena…

Скоро се нисам овако исмејао 

Капа доле за подухват , штета за лоше време  доживљај би био потпун  само напред са путописом 

[Digifotko 51 Napisano Novembar 17, 2017]

za putopis

[Velimlje2 707 Napisano Novembar 17, 2017]

Kao i obicno , fenomenalan putopis , hvala Pando !!

 

Iscekujem nastavak ....