Crna reka i Uvac

[lalajko 2024 Napisano Jul 22, 2016]

Par godina vec kako zbog nekih problema nisam isao ni na kakvu duzu voznju, a kuci sam se upustio u nekakve gradjevinske radove. Problemi se polako resavaju, radovi privode kraju pa se nadam da je dosao trenutak da se vratim u neke normalne moto tokove. Posto sam ranije par godina imao tradiciju da sezonu otvaram jednom duzom voznjom, resio sam da tako nesto uradim i ove godine, do duse, sa malim zakasnjenjem, ali bolje ikad nego nikad.

 

Licno, volim da posecujem manastire, ne samo iz duhovnih razloga vec i zato jer su gradjeni u vreme kad je bilo zdravije biti van glavnih puteva i van domasaja turaka. Zato se obicno nalaze u lepom prirodnom okruzenju, a za to je enduro motor izmisljen. Izbor je pao na manastir Crna reka, koji je jedinstven u Srbiji i kao gradjevina, i po tome gde se nalazi.

 

Djura je drugar koji je kupio moj prethodni motor, tako da sam ponovo na putovanju sa Hondom Africom Twin 650.

 

 

Noc pred put sam zacudjujuce dobro spavao, pa sam se probudio pre alarma na telefonu. Proveren nivo ulja u motoru, gume doduvane na malo tvrdje, sve potrebno spakovano u top-case, sve bitne tacke puta overene na navigaciji. Mesto sastanka je pumpa na Ibarskoj magistrali, rezervoari se pune do vrha.

 

Predlazem Djuri da on vodi prvi deo puta, do prve pauze. Gde ce to biti nismo precizirali, pominjali smo i Dolinu Jorgovana i Cacak i jos neka mesta. To su vec dve greske Djura zeljan voznje drzi tempo oko 120km/h, sto kod mene stvara nelagodu jer vozi na Scout gumama u koje nemam bas poverenja za asfalt. Sem toga, moram da sam cvrsto sa oba oka na kolovozu, bez prilike da zevam sa strane, a zeleo bih da uzivam jer dugo nisam prolazio tim putem, pa makar to bila i Ibarska magistrala. Prolazimo i Cacak, i Dolinu Jorgovana, Djura ne spusta tempo i ne razmislja o pauzi. Koristim priliku da se prebacim napred, te prvu pauzu pravimo u Uscu, posle manje od dva sata od polaska iz Lazarevca.

 

 

 

 

Od Usca na dalje ja vodim i drzim tempo oko 100km/h sto je mnogo prijatnije. Uzivam u brdovitom okruzenju, brzo prolazimo skretanje za Kopaonik, pa Rasku i eto nas u Novom Pazaru. Ulecemo u vrevu koja nas vodi oko centra na put za Ribarice. Brzo napustamo grad i grizemo poslednju deonicu pred Crnu Reku. 25km kasnije smo vec na jezeru Gazivode ciji jedan krak prelazimo preko mosta koji nas vodi u brda Crne Reke. Put do samog manastira je sada asfaltiran, secam se kako je nekada bilo nezgodno doci teskim makadamom do vrha.

 

 

 

[lalajko 2024 Napisano Jul 22, 2016]

Okruzenje je zaista fantasticno. Manastir je stisnut izmedju litica koje se nadvijaju iznad njega. Ceo kompleks pocinje novim konakom u cijoj je izgradnji opstina Lazarevac imala velikog udela. Odmah iza je mesto za parkiranje odakle put od granitne kocke vodi do manastirkse crkve.

 

 

 

Legenda kaze da je manastir dobio ime Crna reka kad je sveti Petar Koriski jednom prilikom dreknuo "Umukni crna reko!" na vodu koja je hucala preko stenja ispod manastira. Mozda zato sad i ptice tiho cvrkucu, i sve je nekako utisano, mirno i sporo.

 

 

U takvom ritmu se krece i jedan od monaha koji nas je primetio i posao za nama. Za njim su lagano isle dve macke, visoko podignutih repova

 

 

Covek predusretljiv i ljubazan, prilicno iznenadjen posetom, pogotovo motorima i cak iz Lazarevca. Odmah je ponudio posluzenje i kafu. Dok se on bavio time, mi obilazimo zdanje u detalje, palimo svece i poklanjamo se mostima sveca.

 

 

 

 

Potom sedimo na tremu starog konaka i u prijatnom razgovoru sa monahom i majstorom koji je sredjivao kameno stepeniste pijuckamo kafu i ledenu vodu.

 

 

[lalajko 2024 Napisano Jul 22, 2016]

Vreme je za polazak. Spustamo se do motora, osvezavamo na cesmi pored njih.

 

 

 

Nekada, u makadamsko vreme je na ovoj krivini bilo puno padanja.

 

 

Afrika jos uvek odlicno izgleda

 

 

Nedugo zatim smo na jezeru Gazivode.

 

 

 

Preko Ribarica opet idemo ka Novom Pazaru. Vec je vreme za klopu, a zna se gde se u tom slucaju ide. Kod Jonuza na cuvene cevape. Kad god dolazim u Novi Pazar iznenadim se zivoscu i guzvom koja je po celom gradu.

 

 

Radni dan je, sreda. Sve vri od ljudi, baste restorana pune. Motore parkiramo pored cevabdzinice starog Jonuza i narucujemo, zna se vec sta. Za manje od minuta, sve je bilo na stolu ispred nas.

 

 

Svaki put kad dodjem ovde, iznenadim se kvalitetom tih cevapa. Razgovarao sam sa jednim od vlasnika, kaze da je osnova jagnjece i junece meso, ali da ima jos nekih zacina i da je tacan recept strogo cuvana tajna. Kvalitet je ocuvan, ali cene nisu vise kao nekad jer su tri porcije po 10 cevapa sa dve limenke Cole kostale nesto preko 1600 dinara.

 

Pre nego odemo iz Pazara zelimo da posetimo manastir Djurdjevi stupovi. Na zalost, njega nisam bukmarkovao na navigaciji, a nemam vremena da pretrazujem pa krecem ka ulici Djurdjevi stupovi nadajuci se da ona vodi ka manastiru. Ceo taj deo Pazara je u uskim jednosmernim ulicama i kao za inat u jednoj od njih, na kojij navigacija insistira, se dogodio nekakav udes i nemoguce je proci. Sva sreca te smo na kraju kolone i imamo mogucnost da izmanevrisemo i krenemo drugom ulicom, uz vristanje navigacije. Naravno da je Nevena vristala jer je i za nju ovo bio skoro nemoguc zadatak tako da smo posle nekoliko strmih i uskih ulica bili temeljno izgubljeni. Kad nista drugo ne pomogne, mora da se pita, te smo se nekako iskobeljali iz ovog vilajeta.

 

Stizemo ispred manastira i uvidjamo gresku. Prvo smo trebali da dodjemo ovde, pa onda na cevape. Cekala nas je strma kaldrma uz koju se pesice ide do manastira.

 

 

 

 

Na Djuru snazan utisak ostavlja travnjak

 

 

 

Po obilasku, spustamo se ka Pazaru i pravimo planove za dalje. Tajming nam je odlican i posto imamo vremena predlazem da ne idemo ka Novoj Varosi i Zlataru vec da se kod Sjenice odvojimo desno ka meandrima Uvca. Niko od nas tamo jos nije bio i imamo sjajnu priliku da to promenimo.

 

Navigacija ovog puta lako pronalazi izlaz iz grada i kroz pretezno sumski ambijent grabimo ka Sjenici. Djura mi pokazuje prstom na rezervoar, poruka je jasna. Znam da nas na putu ceka ceo niz serpentina i po secanju, pre njih se sa leve strane nalazi mala benzinska pumpa. Medjutim, secanje me izgleda vara, jer tu pumpu ne videsmo nigde. Stizemo do Belih voda i pentramo se uz serpentine sto je nesvakidasnji dozivljaj. Na vrhu, iznad svega, nalazi se cesma sa ledenom vodom i tu uvek pravim pauzu.

 

 

Odavde se prakticno ulazi na Pester. Putevi pretezno pusti, pravi ili sa blagim krivinama, pa grabimo dosta brzo.

 

 

 

Kad vec nema pumpe na kojoj sam zamislio da tocimo gorivo, svracamo na pumpu na ulasku u Sjenicu. Naravno, ne moze da se plati karticama, pa iskupljamo sav kes koji se krije po dzepovima. Zanimljivo da sipamo istu kolicinu goriva, za 2200 dinara. Podeljeno sa predjenom kilometrazom do tog trenutka to cini potrosnju od 4.78 litara na 100km za oba motora.

[lalajko 2024 Napisano Jul 22, 2016]

Na izlasku iz Sjenice skrecemo desno. Ja sam ocekivao dobar makadam, medjutim put je dobar asfalt. Tim bolje. Nekoliko kilometara potom navigacija me iznenada obavestava da treba da skrenemo levo.

 

 

"Pratite put ispred!" kaze Nevena. Sad je vec put ono sto sam ocekivao...

 

 

Ipak, podloga je tvrda pa u barama koje ne mozemo da obidjemo nema iznenadjenja. Na ovakvom putu Djura mi pokazuje superiornost mekog Afrikinog vesanja u odnosu na znatno tvrdjeg GS-a. Mogao bih da podesavam na mekse i prednje i zadnje vesanje, kao i rebound, ali me mrzi da to radim, jer ima samo 7.5km od asfalta do vidikovca. A i Djura ne moze da pobegne mnogo jer je navigacija kod mene a ima dosta raskrsnica gde mora da me ceka

 

Put i pored nekih strmih delova posle kojih sam se pitao kako cemo nazad, nije zahtevan i brzo smo stigli do krajnje tacke puta, a to je seosko domacinstvo. Parkiramo motore, i odavde se opet mora pesice ka vidikovcu.

 

 

 

 

Ne znamo tacno pravac, pa pratimo procelave stazice na travi prosaranoj krupnim kamenjem.

 

Pred kraj, staza se spusta nizbrdo i ukazuje se drvena platforma vidikovca Molitva. Na zalost, u ovom periodu dana je bilo oblacno, a u daljini se na vise mesta videla kisa, pa nije bas najpovoljnije za slikanje. Ali i onako su svi odavde sem mene i Djure bili na Uvcu, pa znaju kako je i o cemu se radi

 

 

 

Kao za inat, u svom ovom miru i tisini je sa nama grupa od tri zene sa tri deteta koja neprekidno placu...

 

 

 

 

 

Dobro, videsmo sta smo 'teli, ajde nazad. Jonuzovi cevapi i dalje otezavaju posao, znoj me izbija i dahcem kao lokomotiva. Sve naravno u punoj moto opremi i u cizmama.

 

 

 

Vracamo se jednim delom makadamskog dela nazad. Na poslednjoj raskrsnici gde smo skrenuli levo ka Molitvi me navigacija upucuje da idemo pravo. Odlicno, bar ne moram da se vracam nazad do jereza Uvac. Najavljen je put do Ivanjice od 56km. Krece ovako...

 

 

 

Opet nailazimo na brojne raskrsnice, uporno pratim sta mi navigacija govori i ako bi na nekim mestima bilo logicnije da krenem boljim putem. Ko zna sta je bolje, mozda tako ne bih video neke od zaista sjajnih pejzaza... Ne kaze se uzalud - da zaista zalutas, potrebna je navigacija. Dobro, nismo zalutali, sve vreme smo isli napred, straight forward sto bi se reklo napolju. Nije bilo zastoja ni vecih dilema, jedino sto je kilometraza sporo odmicala jer smo posle poprilicne voznje imali jos 54km do Ivanjice

 

 

 

 

 

Ipak, nedugo zatim, na kraju ovog puta...

 

 

... naidjosmo na prilicno dobar, prakticno nov asfalt. Dalje sve ide lakse i brze. Taj nas lokalni asfalt brzo izlazi na glavni put ka Ivanjici, koji zanimljivo, nije tako dobar i ispresecan je brojnim zakrpama, bar u tom delu.

 

Da napomenem da smo sad vec osecali vucju zedj, Jonuzovi cevapi su radili svoj posao, a mi ne ponesmo flasu sa vodom. Kao za inat, ni jedna od retkih cesmi na ovom delu puta ne radi. Stajemo na jednoj pumpi u nadi da se docepamo Rose od 1.5 litra i izrucimo na iskap, ali pupmadzija ne prima kartice... Jedina voda je ova u daljini.

 

 

Bio sam ubedjen da cemo negde dobro da iskisnemo, ali nisam bio zabrinut jer su kisna odela spremna. Jos 25km do Ivanjice. Zovem Rusku i molim ga da ohladi vodu u zamrzivacu. On se smeje i kaze da ga cekamo na kruznom toku na ulasku u grad.

 

Put do Ivanjice je jedan od najlepsih koje sam ikad prosao. Pravaca bukvalno nema, mozda onaj mali delic na prelasku iz krivine u krivinu.Poslednjih 10km se strmo spusta ka gradu i tu su pocelu da prolecu krupne kapi kise. Ne stajemo jer nije jaka, ali put postaje klizav. Imao sam dva proklizavanja, jednom mi je na beloj liniji tokom kocenja proklizao prednji. Trenutak, nisam stigao ni da se uplasim, samo je cimnulo volan i motor je zadrhtao. A i ja. Drugi put sam proklizao koceci motorom (!) jer je ivica desne krivine bila pokrivena sitnim kamenjem, dovoljno da tocak na trenutak zablokira. Dalje do grada, vozim kao po jajima i moram priznati da je taj put po kisi prilicno opasan, proklizavanja ima uvek bez obzira na brzinu!

 

Stizem na kruzni tok i sa olaksanjem se penjem na pesacko ostrvo u sredini. Telefoniram, zovem Rusku i u isto vreme merkam prodavnicu u blizini i pitam se mogu li ratluk da platim karticom. U to se ispred mene pojavljuje nasmejani Ruska i kaze da ga pratimo. Ajde. Odvodi nas u neki zasenceni kafic gde nam ljubazni konobar donosi vodu u raznim oblicima - kisela u staklenim flasama, obicna u visokim casama sa ledom, tu je i tanjir sa ratlukom u cokoladi. Ne znam da li sam ikad sa takvim zadovoljstvom pio ledenu vodu.

 

 

 

 

U prepricavanju raznih dozivljaja prolazi vreme i u sumrak odlucujemo da krenemo dalje. Vec smo na oko 450km za danas. Predlazem Djuri da idemo do Pozege pa preko Kosjerica i Divcibara za Lazarevac. Ono sto je rekao nije za forum, ali sustina je da je odbio.

 

To znaci da idemo precicom preko Guce do Cacka pa pun gas do Lazarevca. Tako je i bilo. Deonica od Guce do Cacka je zeznuta za noc, puno ostrih krivina, serpentina. Nekako stalno ovim putem prolazim nocu, a bas sam zeleo da pogledam neki od brojnih stecaka koji su cesti pored puta. Naravno, u Guci sam promasio skretanje na koje me je Nevena upozorila...

 

Nekako, kisu smo uspesno eskivirali celim putem, i ako su svuda oko nas na horizontu bili zlokobni teget oblaci, a cesto su se iz njih videle kisne vodene zavese.

 

Sve u svemu, na putomeru 594km. Malo li je za jedan dan? Djura kaze da do kraja jula ne zeli da vidi motor. Ipak, sutradan kaze na Viberu da bi mogli da ponovimo, pa da produzimo do mora. Ali obavezno preko Jonuza.

 

[Arakis 6129 Napisano Jul 22, 2016]

Lepo

[Komsa 1831 Napisano Jul 22, 2016]

Lale, sve je ovo lepo, samo se na ovakav put ide najmanje dva dana, da možeš na tenane da razgledaš i degustiraš a da se popriča

[lalajko 2024 Napisano Jul 22, 2016]

Slazem se, ali Djura je nedavno dobio trece dete, pa nije u situaciji da moze da odsustvuje duze. A vise se nije moglo odlagati. Bice prilike.

[Toreador 723 Napisano Jul 22, 2016]

Lepa tura.Kod Jonuza uvek ljubazni,klopa super,stara skola.

[lord_oblivion 1391 Napisano Jul 22, 2016]

Odlična tura 

[Bojssa 1746 Napisano Jul 22, 2016]

Fotke i priroda, bez komentara. Savršeno.

[ŠekiKG 4332 Napisano Jul 22, 2016]

Lepa tura, predivni predeli! Pravo je uživanje voziti tom rutom!

@ Lalajko: Stizemo do Belih voda i pentramo se uz serpentine sto je nesvakidasnji dozivljaj. Na vrhu, iznad svega, nalazi se cesma sa ledenom vodom i tu uvek pravim pauzu.

 

Ta voda, po rečima meštana i nije baš najbolja za piće. Ledena je i bezukusna (kakva bi i trebalo da bude). I ja sam uvek tu odmarao i pio vodu, sve dok mi jedan doktor iz Sjenice nije preporučio da je izbegavam, jer nije hemijski i bakteriološki najispravnija, mada mnogi tu odmaraju i piju vodu.

Jonuzovi ćevapi su vrh, posebno sa domaćim kiselim mlekom, ali probajte (ako ponovite turu), praseće pečenje u restoranu Bumerang, na ulasku u NP, kod kružnog toka desno ka Goliji, pa napred oko 2 km. Nisam jeo bolje pečenje nigde, a probao sam ga na raznim mestima!

Takođe vam preporučujem sarajevski burek, blizu opštine u NP. Predivno i jeftino!

Veoma je zanimljiv put i od Sjenice do Nove Varoši. Predeli predivni, malo saobraćaja, pravo uživanje. 

 

@ Lalajko: Na ovakvom putu Djura mi pokazuje superiornost mekog Afrikinog vesanja u odnosu na znatno tvrdjeg GS-a.

 

Joj, ako ovo pročitaju oni iz "one" teme

[drs 16229 Napisano Jul 22, 2016]

@ Lalajko & @ Šumadinac

 

A jagnjetina @ Duga Poljana (kroz koju ste prošli) ? Nisam bio par godina, ali to je nešto specijalno (naravno, ko nije gadljiv na enterijer tih pečenjara). Ima li neko skorašnjih iskustava ?

 

"Oni" iz "one" teme imaju uši i oči posvuda. Sećate se one stare parole. Neprijatelj nikad ne spava 

[exman 241 Napisano Jul 22, 2016]

Sve pohvale za poduhvat i putopis. Novu jaknu i sedu kosu i da ne pominjem. Pozdrav i tebi i Djuri.

[Boban 499 Napisano Jul 22, 2016]

Lalajko jesi li nekad jeo cevape u Sarajevu? Probao sam te Jonuzove, nisu losi, ali to nije to.

[severian 18744 Napisano Jul 22, 2016]

Bravo Lalajko, stari majstori, u najboljem smislu reči, tako to rade u danu. 

[lalajko 2024 Napisano Jul 22, 2016]

Lalajko jesi li nekad jeo cevape u Sarajevu? Probao sam te Jonuzove, nisu losi, ali to nije to.

Naravno da jesam, i za moj ukus su Jonuzovi najbolji na svetu. Ne samo po ukusu, vec i po mekoci. Vise puta sam rekao da su to cevapi za odojcad, moze da im se da umesto cucle, cevap ce posle nekog vremena nestati. Eto, toliko su meki

 

Послато са Nexus 7 уз помоћ Тапатока

[Ledu77 46 Napisano Jul 23, 2016]

Dobar krug KOMŠIJE !!

[markone 454 Napisano Jul 23, 2016]

Svaka čast Lalajko!

Odličan tekst i sjajne slike...

Sada mi samo ostaje da krenem...

[piki 12077 Napisano Jul 23, 2016]

Eh uvek se iznenadim koliko je lepa ova nasa zemlja,za neverovati,lep putopis svaka cast.

p.s. e sad ce afrikanci da opletu

[mikica djuric 319 Napisano Jul 23, 2016]

E!!! Баш си ме обрадовао овим путописом. Одлично. Један дан много, два, права мера.

Поздрав.

[kawazoki 5846 Napisano Jul 24, 2016]

    Hajde da dodam nesto oko tih cevapa ...nema u Pazaru to ,,,Januzovi,Ibrovi,Mujini cevapi...svi oni dobijaju skoro iste cevape od nekolicine ljudi koji ih proizvode i isporucuju tim malim cevapdzinicama ...nije to vise kao sto je nekada bilo da u zadnjim prostorijama neko sprema meso,melje ...dodaje zacine i onda ih iznese napred u deo gde se pecu....to je industrija tamo dole...ali svakako i dalje su dobri i ukusni.  

    I nesto je svakako nauceno ovde iz ovoga posta ...a to je da se u planinu nikad nekrece bez flase vode a nije na odmet imati i neku cokoladicu...nek se nadje Lepa tura ..odradio je nekoliko puta...predivni predeli ...jos da ste preko Golije malo offovali .....al to mozda drugom nekom prilikom . 

[SADAN 863 Napisano Jul 24, 2016]

Bogami obidjoh i ja juce Manastir Crna Reka,treba otici,videti i doziveti.

Mogla bi zajednica da organizuje jednu voznju do tamo???

[doktor 4802 Napisano Jul 24, 2016]

Ja sam pre par godina poceo da jedem cevape na drugom mestu...malo su drugaciji "fazon" od Jonuzovih i meni se vise svidjaju...na jednoj trouglastoj raskrsnici, blizu mosta.

Sto se tice jagnjetine u Dugoj Poljani, bio sam prosle godine, u pecenjari "kod Benka" To je stara pecenjara cuvenog Šućra Ljajića, dede o kome su novine pisale mnogo puta, a pecenjara, nakon njegove smrti ima novog vlasnika koji je zadrzao starinski nacin pripreme. Iako je pored druga pecenjara bas "Ljajić", mi smo dobili preporuku u Sjenici da idemo bas u ovu.

Pecenje je fenomenalno (deluje mnogo socnije nego sa mangala), kao i moca kojom prelije pecenje i koja se dobija jos dodatno na tanjiru. Nije jeftino kao sto deluje na prvi pogled i definitivno, svi koji imaju problem sa higijenom, ne bi trebalo da idu.

[bmw 1796 Napisano Jul 24, 2016]

Eh uvek se iznenadim koliko je lepa ova nasa zemlja,za neverovati,lep putopis svaka cast.

p.s. e sad ce afrikanci da opletu

Druže, Srbija je po mom mišljenju najlepša zemlja od svih bivših YU republika.........samo šo je premalo cenjena i premalo poznata....

[drs 16229 Napisano Jul 25, 2016]

Ja sam pre par godina poceo da jedem cevape na drugom mestu...malo su drugaciji "fazon" od Jonuzovih i meni se vise svidjaju...na jednoj trouglastoj raskrsnici, blizu mosta.

Sto se tice jagnjetine u Dugoj Poljani, bio sam prosle godine, u pecenjari "kod Benka" To je stara pecenjara cuvenog Šućra Ljajića, dede o kome su novine pisale mnogo puta, a pecenjara, nakon njegove smrti ima novog vlasnika koji je zadrzao starinski nacin pripreme. Iako je pored druga pecenjara bas "Ljajić", mi smo dobili preporuku u Sjenici da idemo bas u ovu.

Pecenje je fenomenalno (deluje mnogo socnije nego sa mangala), kao i moca kojom prelije pecenje i koja se dobija jos dodatno na tanjiru. Nije jeftino kao sto deluje na prvi pogled i definitivno, svi koji imaju problem sa higijenom, ne bi trebalo da idu.