maresh 160 Napisano Octobar 14, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Sever, Baranja, Mađarska, retko ko od nas razmišlja o tim predelima. Prođe čovek ovuda, što poslom, što drugim, nerazmišljajući mnogo o istoriji i narodima koji ostaviše mnogo tragova na prostoru mađarske Baranje. Jedan od tragova koji se svojom originalnom simbolikom studentske i mladalačke ljubavi raširio po celom svetu, a stanuje u pečujskoj ulici Janus Panonius, jeste svim ljubavnicima dobro poznati katanac. Upravo odavde, iz Pečuja, vodi poreklo ovog simbola. Pečujsko vinogorje u ranu jesen, nigde tako verno kao ovde, ne otvara čoveku skrivene centre za percepciju žutog kolorita, toplih boja i talasa na padinama lepo uređenih vinograda, i jedne priče zaokružene oreolom koji je štiti od onih koji nemaju smisla za lepo. Ovi argumenti su bili dovoljni da Srđan predloži posetu ovom gradiću. Priznajem, ja sam ga otkrio tek sada i ostadoh bez teksta, ali kao što vidite nekako guram, pričam i sećam se. Pretpostavio sam da će ovaj petak, 10.oktobar, biti poslednji dan pred vikend sa lepim vremenom, te predložih Srđanu da pozove i ostale. Rado je Srđan prihvatio predlog, a ja sa druge strane pozvah i jedan par HOG-ovaca iz Novog Sada (divan bračni par na motorima), računavši da me ne mogu odbiti. Poslovne obaveze kvare većinu lepog životu, odbiše me upravo iz tog razloga sa velikom zahvalnošću na pozivu.Odmah se setih andrićeve: Postoje tako neki ljudi koji su racionalni, oštri na odlukama, koji guraju ovaj svet napred, a postoje i ljudi koji su mirni, tihi, staloženi i koji ovaj svet čine podnošljivim. Gavrilo se javio odmah. Znam da je on prvi, a ja najmlađi. Njegova honda se na žalost još prošle godine jako pokvarila i svi se molimo Gospodu Bogu, ne bi li se umilostio i podario Gavrilu mnogo zdravlja da je što pre popravi. Ovaj put Gavrilo nije uspeo, ali treba verovati i biti strpljiv. Željko je već potvrdio Srđanu svoje učešće na jednom od njihovih poslovnih sesija, a Voja, predstavnik seniora iz Stepanovićeva, potvrdi isto negde u subotu naveče, u kasne sate. Pride, ja sam pozvao i muža od moje koleginice, koji se skoro ponovio sa prelepom hondom VF 750, ali i njemu je kao i nekima ovaj poziv stigao prekasno. Moralo se nešto drugo, a krug je ovim pokušajem bio zatvoren. Kasnije će se pokazati da nije bilo tako, i da su se baš pred polazak pojavili dodatni članovi družine, doduše kao suvozači, bez kojih u suštini u životu ništa i ne treba započinjati. Pojavih se u dogovoreno vreme ispred pekare Evropa na Bulevaru Oslobođenja, u sedam sati. Evo i Srkija. Prepoznao sam grmljavinu njegove jamahe iz daleka, nisam jedini, podigoše se i neke roletne na prvom spratu. Srki nije sam, ispod kacige njegovom suvozaču viri plava kosa. Srđan je veoma učtivo predstavio Milanu, profesora matematike, koja graciozno i već uvežbano siđe sa motora, naglasivši svoju preferenciju ka dvotočkašima. Čekao se samo još Željko, pet minuta prođe, deset, kaže Srđan: ne javlja se! Verovatno spava. Pa ništa, za to vreme mi ćemo doručkovati. Milana i Srđan .... Izvadi Srđan sinoć spremljene sendiviče, i krenusmo sa žvakanjem piletine sa sinoćnjeg roštilja , za koju je Željko kasnije rekao da je bila jako suva, smotane u mekane brašnaste somune sa zelenom salatom. Uz lagani divan i dobar zalogaj, pojavi se i Željko. Pa, jesmo li sada spremni, jesmo...............uraaaaaaaaaaaaaaaaaa! Krećemo! Svi smo startovali. Još uvek držeći levu ručicu kvačila primećujem da Željko drži telefon u ruci i razgovara. Po završetku razgovora me upita: a gde vi sada idete? Uh sunce ti kakav rebus. Pa kako gde idemo misim se u sebi, pa u Pečuj. Ma znam, nego gde idete sada? - pita opet Željko Uh...ma nije mi jasno, sabrah se i rekoh mu: Pa u Stepanovićevo, po Voju, Voja nas tamo čeka. E dobro, idem ja nazad u Sremsku Kamenicu po Ljilju, pa ćemo se naći negde uz put. - izjavi Žeki samouvereno. Ali zašto ti ne odeš po Ljilju, a mi ćemo Vas čekati kod Voje u Stepanovićevu?- predložih ja. Prihvatio je. Uhhhhhhh! Svako ko živi u okolini Novog Sada, put do Stepanovićeva ne smatra za nešto čemu treba davati veliku važnost. Međutim, sa moje tačke gledišta, zapitao bih se zašto neko ipak nije opisao put od Požege do Nove Varoši iako taj tamo živi, a zna da većina njih koji čitaju nisu iz tog kraja. Krenusmo, vodio sam ja. Shvatih da sam pogrešio u odabiru rukavica, obukao sam letnje rukavice bez prstiju, a bilo je sveže, taman toliko da sam se već do Rumenke unervozio. Ali avaj, nedelje po vojvođanskim mestima slučajnom putniku daju poseban utisak smirenosti i ležernosti. Svako je nedeljom aktivan samo do devet sati izjutra. Kupe se novine, čekira se svaka stavka sa spiska za pijacu, sretne se kao slučajno prvi komšija, prodiskutuje se na žalost više o politici nego o usevima, a ostatak vremena do ručka u podne ljudi provode čitajući novine i krišom oka zavirivaju u kuhinju. Tako je bilo i u Rumenci, Kisaču, sve do Stepanovićeva. U Stepanovićevu nas je domaćinski ugostio Voja sa njegovom suprugom. Uz kafu i priču o njihovom planu u vezi puta za Holandiju brzo smo dobili poziv od Željka, što značilo pokret! Nastavak sledi... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mrva 541 Napisano Octobar 14, 2014 Zainteresovan, 728 postova Lokacija: Beograd, Zvezdara Prijavi odgovor kao problematičan Odlican stil pisanja, cekam nastavak Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 15, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Ispred gotovo svake kuće u Vojvodini postoji široki zeleni pojas do samog druma u ulici. Na tom zelenom pojasu vlasnici kuća uglavnom sade šljive, ne bi li godina pretekla i ne bi li se vlasnik uzvisio u jutarnjem razgovoru sa komšijom. Neko se zainati pa posadi višnje ili neko drugo voće koje nije deo ustaljene vojvođanske dogme. Vojina kuća za razliku od ostalih, imala je samo travnjak. Ova godina je bila kišna, tako da je trava bila bujna i lepo se izbokorila. U istinu rečeno to podseća na holandski folklor, ali šta god, lepo je. Pri dolasku ispred Vojine kuće, nismo ima gde motore da parkiramo osim na tom travnjaku, što je meni stvaralo nelagodu u predelu moje pozadine, imao sam osećaj kao da vozim po mokroj beloj asfaltnoj liniji. Mokra trava, okupana jutarnjom rosom, motor od 310 kilograma i 130 Nm obrtnog momenta čine odlične faktore za divan jutarnji pad. Nije bilo jendeka između zelenog pojasa i druma, te se nekako sigurno dočepah asfalta. Voji i pored opisanih mana travnjaka ne savetujem popločavanje istog, samo iz razloga što se ovakve mane travnjaka pokazuju veoma retko, a i kada se pokažu, može sa zadovoljstvom i uživanjem da posmatra hoće li neko da zvekne sa motora ili neće. Padovi pri malim brzinama sa motora moramo priznati više su komični nego opasni. Iskusih ih par. Nego da se mi zahvalimo Voji na ugodnom gostoprimstvu i ujedno poželimo srećan put za Holandiju, kao i mnogo sreće pri pecanju, jer koliko se sećam Voja svoje slobodno vreme u Holandiji upražnjava upravo na ovaj način, i vratimo se susretu sa Željkom i Ljiljom i nastavku puta prema granici sa Mađarskom. Taman što smo Srđan sa Milanom, Voja i ja izašli sa sporednog puta na glavni drum prema Ravnom Selu, Željko i Ljilja su tog momenta naišli. Put do granice sa Mađarskom je protekao u formacijskoj vožnji. Iskusni senior Voja je održavao tempo od 100 kilometara na sat ne bi li što pre prešli predele i mesta koje svi dobro poznajemo. Najviše sam uživao dok smo prolazili kroz Sombor varoš. Svi oni stihovi Zvonka Bogdana istkani žicama tamburice pokojnog Janike, bez obzira što u pozadini slušam grmljavinu iz auspuha motora, idealno pristaju uz dugačke aleje krošnji i hladovine duž svake somborske ulice. Ah kad tebe ljubit ne smem drugu ljubit' necu ja mada krasom i lepotom k'o Danica zvezda sja... Prođosmo i Sombor, mada motorima nismo uspeli da zasenimo konjski topot i zvuk kotača sa karuca, ma gde bili, te ubrzo posle sedamnaest kilometara naiđosmo i na Bezdan, malo mesto okruženo vodenim meandrima Dunava sa većinskim mađarskim stanovništvom kao i na Kolut, mesto sa nekoliko ritmički lepo rapoređenih laloških nabijača uz glavni drum. Po neki starac sa svoje hoklice ispred kuće nam sa mnogo truda maše i otpozdravlja. Video sam njegove suve članke kako vire ispod nogavice uronule u gumene opanke, a kragna sa košulje visi na tankom suvom vratu sa bradom od pet dana, valjda nam mahanjem poručuje: uzmite sve od života, ili suprotno: nije suština uživanje u ovozemaljskom, već priprema i uzdržavanje od naslade materijalnog i teško stečenog blagoslova u korist večnog života, deco moja. Brzo me je granična tabla prekinula u analizi starčevog pozdrava, te kao oparen pre svih skrenuh u desno na prvi parking ne bi li mi se dupe vratilo u prvobitan oblik. Svi stadosmo, a vazdušno hlađeni agregati su pucketanjem nagoveštavali potreban predah. One sendviče koje je Srđan spremio, Ljilja i Željko su sada degustirali uz Željkov komentar da je Srđan trebao još nešto staviti je su bili isuviše suvi. Složih se u sebi. Voja i Srđan sabiraju utiske... Nijednom se nije desilo da smo negde stali a da Željko nije psovao nešto oko kablova i struje na svom motoru. U stvari Željku ta osobina veoma dobro stoji, sa svojim neverovatno razvijenim talentom za mašinstvo i elektroniku, stvari poput korisnih gadžeta, na motoru kod Željka je na pretek. Ljiljina podrška je više usmerena na sendvič. mmmmmmm......njam, njam Neverovatan lik....uvek pun energije. Srđan se bori sa svojim gadžetima.... Voju iz ove situacije jedino vade iskustvo i tamni poklopci na naočarima. Ovo je bila jedna s' leđa, Voja se hitro okrenu, a Željko i dalje sumnja u neke delove. Nastavismo dalje. Kontrola na granici je prošla uobičajeno bez potencijalno sumnjivih, mada smo svi skupa kod komšija mađara na ljubazan zahtev morali otvarati svaki kofer ponaosob. Pocepano kišno odelo, par gurtni, prva pomoć i sprej za krpljenje guma, čini kompletan sadržaj mojih bisaga, neračunajući tank torbu i jedan nikon unutar iste. Ostali samo otvoriše, uhvatiše carinikov pogled i zatvoriše. Nije mi jasno kako su sa Željkom i Ljiljom tako brzo završili. Njihov je arsenal u koferima uvek spreman za ne daj Bože veči tehnički kvar ili možda kotlić za njih šestoro, sve sa salatom i hladnim pivom. Nigde bez njih dvoje, ne valja se. Do mohačke skele od granice ima se voziti kroz močvarne delove ravnice pretvorene ratarevom potrebom u plodne oranice, sa jedne i sa druge strane puta. Po negde naiđemo i na kratke aleje visokih topola koje u danima velikih žega mnogo koriste putnicima i ratarima kao zaklon od velike zvezde. Ja osetih u blizini miris reke koja i moj grad razdvaja od Petrovaradina. Mesto Homorud osta iza nas, i za pet minuta se nađosmo na srećom premostivom preprekom, rekom Dunav, i skelom koja pristaje na našoj strani, ali isto tako kao da najavljuje i skori odlazak na drugu stranu. Oivičen prilaz skeli gustim krošnjama topole sa desne strane skriva i mali red kućica, sa pretpostavljam ispostavom granične policije i blagajnom za skelarinu. Željko, Srđan i ja pođosmo drvenim stepenicama do blagajne. Dok sam se penjao susreo sam se sa pogledom male devojčice dok je silazila. Elegantno popunjen četrdesetogodišnjak je sedeo za metalnim stolom sa leve strane drvenog mostića pre prilaza blagajni, i prekorno odmeravao svaki naš korak. Mučno je izgledao. Platih za sve. Radost što ćemo preko skele, videla se u očima svakog od nas, mada se to ne priča, ne valja se. Skelar rukom usmeri svakog od nas na svoje mesto, a veliki dizel agregat nagovesti svojim vibracijama i dubokim basevima ko je u stvari sada gazda. Željko i Ljilja na remorkeru Oj galebe...oj Dunave moj... Simson S 51, proizvod nemačke kompanije proizveden između 1980 - 1990 godine. Milana koristi priliku da zabeleži davno zaboravljen način prelaska reke Maverik u svom kokpitu. Inače šalu na stranu, Srđan je u istinu pilot. Ne znam da li je bolji vozač motora ili aviona. Sada nije imao krila. Neskriveni izlivi nežnosti ne manjkaju kada su u pitanju snažni agregati. No, šta god da bilo sve je to za ljude. Upalismo te naše ....snažne, a zvukom i pojavom privukosmo pažnju njima dvema sa golobradim dečacima na desnoj strani obale. Dva mladića su gledali sa zavišću. Mnogo put sam i ja bio u takvoj prilici. Nije baš prijatan osećaj, ali sa druge strane postoji jedna narodna: Da Bog da, da se uvek penjao na brdo, a nikada ne stigao na vrh! Drugim rečima, čovek kada ima čemu da se nada, ima razloga i da živi. Silazak sa skele direktno nas je uveo u predvorje Mohača. Kada naš čovek čuje za Mohač, iole upućenije ljude ovo ime asocira na mohačku bitku. Avgusta meseca 1526. godine turci savladaše ugarsku vojsku mladog kralja Lajoša ili Ludovika drugog, što im otvori puteve, pa kasnije zauzeše Budim i panonske zemlje sve do Beča. Sulejman Veličanstveni porazi ugarsku vojsku, a time mađari dobiše isti kompleks kao i mi srbi na Kosovu polju 1389. godine. Po silasku sa skele pređosmo nepunih sto metara i nađosmo se u centru gradića. Potrebno je ipak videti taj mali centar oivičen baroknom arhitekturom, centralnim trgom i spomenikom u čast mohačke bitke. Na mestu za bicikle. Srđan se nezaustavlja, ima se novca i za kazne. Ljilja, honda i Željko sa druge strane ulice Znam da se Srđan nije tetovirao, ali još jedan rebus nije na odmet. Čudnog li gadžeta. Svi smo očekivali Željkovu reakciju na Srđanov novi imidž. A kako je bilo, ja tih reči ne nemam. Pored ovih vlažnih maramica, Ljilja je imala i suve. Inače, Željko je sa pravom ponosan na majicu koju nosi. Ovogodišnji put po Rumuniji i Transalpini obeležen je na majici belom monohromatskom slikom članova ekspedicije na motorima. Lepo! Milana skuplja dokaze sa primesama Srđana. Početak šetačke zone u centru Mohača. Isto to pređašnje, ali sa primesama Milane. Lako je tako beležiti, dobra finansijska zaleđina osigurava lep komfor, pa čak i u kreaciji. Ovo ne znam šta je, ali upade u kadar. Nedeljom se i kod nas sedi na klupama. Dobih dozvolu za ovaj portret. ..i za ovaj isto! Urbana poza na monumentu. Ljiljana i Milana u vremenu dokolice. Ljudi i gadžeti na monumentu. Liker od oraha je mnogima na ovom putovanju utolio žeđ. eeeee.....da! evo i mene...koji uvek za druge ima po koju više na jeziku. Zanimljivo je da nedeljom u mađarskoj rade samo po neki lokali i restorani. Nigde nismo uspeli da kupimo malo mađarskih forinti, zato je Srđanova kartica stradala. Odmor uz prijateljski razgovor preko društvene mreže. Postojimo li mi uopšte? Poslednji pogled na trg u Mohaču. Građevine iz perioda socijalizma će još mnogo decenija obeležavati period u Mađarskoj kada su sovjeti bili za mnoge potomke ugara višak po glavi stanovnika. Odosmo za Pečuj. Nastavak sledi.. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Jimmy LaLa 228 Napisano Octobar 15, 2014 Svrati ponekad, 407 postova Lokacija: Bos.Brod Motocikl: Yamaha XT660R Prijavi odgovor kao problematičan Iscekujem nastavak Planiram odlazak u Pecuj tako da mi je ovaj tvoj putopis veoma interesantan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 15, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Iscekujem nastavak Planiram odlazak u Pecuj tako da mi je ovaj tvoj putopis veoma interesantan Brže bolje pakuj kofere ako misliš ove godine da ga vidiš. Ovo su poslednji izdanci lepog vremena. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
K_A_W_A 947 Napisano Octobar 15, 2014 Drug član, 1187 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Yamaha FAZER 8 - Race Blue 2014 Prijavi odgovor kao problematičan Super putopis Ja sam sad za vikend bio na Balatonu i iskren da budem, jakoo sam se razocarao. Grad Siofok je kao grad duhova. Nema nigde nikog. Jezero pusto, nema turista, a cene paprene Leti se mozda i desava nesto, ali ja tamo vise ne idem. Cekamo nastavak Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 15, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Super putopis Ja sam sad za vikend bio na Balatonu i iskren da budem, jakoo sam se razocarao. Grad Siofok je kao grad duhova. Nema nigde nikog. Jezero pusto, nema turista, a cene paprene Leti se mozda i desava nesto, ali ja tamo vise ne idem. Cekamo nastavak Hvala. Na Balatonu postoji i neki skup, čuo sam, mada nisam nikada bio i ne znam kakav je, verovatno postoji neko dešavanje leti. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
K_A_W_A 947 Napisano Octobar 15, 2014 Drug član, 1187 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Yamaha FAZER 8 - Race Blue 2014 Prijavi odgovor kao problematičan Ima HD skup. I verujem da je leti tamo jako lepo, ali sada je zaista pusto sve. Iskreno, setao sam malo oko jezera i mogu vam reci da cak ni rasveta uvece nije radila. Mrkli mrak. Dosta to lose i zapusteno izgleda. A, taj Siofok (kao glavni grad na Balatonu) nije los gradic, samo nema tu skoro nista Izvinjavam ti se za ovaj moj kometar u vezi Balatona. Tema je Pecuj Ajde ajde kuckaj Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 15, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Put za Pečuj od Mohača iznenadio je svojim kvalitetom sve nas. Sporednim ulicama Mohača izađosmo iz grada uz pomoć navigacije na mom malom samsungu i nedaleko od gradića sledi uključenje na potupno novi asfalt sa dve trake, i jednom zaustavnom trakom. Asfalt je potpuno nov, crn i jedinu razliku u koloritu čine sveže izvučene bele trake, koje verujte ulivaju veliko poverenje kada krstarite srednjom trakom praćeni kolegama sa kojima svi zajedno činimo odlično uigranu formaciju. Prvu i udarnu struju vetra sam razdvajao ja, mojom kapicom od šlema, maramom, a najviše nosom....guvernala se ne računa. Vetar mi spušta maramu sa nosa, ja je levom rukom podižem na svakih sto do dvestotine metara, a u retrovizorima su se urezali farovi Srđanovog, Željkovog i Vojinog motora. Vozimo tako prolazeći kroz predele Bogom dane za uzgoj vinove loze. Primećujem sa obe strane u daljini obrise belih krovova, među lepo i tačno definisanim redovima zasada vinove loze koji su okićeni toplom, jesenjom žutom bojom, a diskretno prošarani zaostalom prolećnom i letnjom zelenom. Ponegde se ukrade i zasićeno crveni bordo ton. Zrelost grozdova. Tonska skala karakteristična za Kamija Pisaroa, njegovo Kestenje u Osnu i Crvene Krovove. Harmonija hedonizma, postignuta putovanjem na dvotočkašu, okruženim društvom čije prisustvo i brojnost daje efekat buntovništva, divljine, a po najviše slobode u ovom učmalom i ujednačenom životu prosečnog četrdesetogodišnjaka, čija sinteza sa prirodnim lepotama kroz koje prolazimo prevazilazi pojam nirvane. U takvim trenucima treba zadovljstvo sakupljati i prodavati na miligrame ljudima u malim i nerazvijenim delovima naše Srbije, a ne, treba učiniti dobro, i strugati sa sebe znoj zadovoljstva i deliti ga svakome ko nema i ne može. Najviše sam osetio osećaj pozitvnog zadovoljstva kada sam nešto nekome poklonio. Kada se traži zauzvrat, tada se ne daje već prodaje. Put koji nas nošene momentom sile V motora i vetra, polako ali sigurno približava Pečuju. Inače je ovo krak puta E75, koji vodi od Bratislave prema Budimpešti, odakle nastaje krak E73. Reče mi skoro prijatelj Dušan, da se gradi krak koji vodi od Bratislave preko Mađarske, Hrvatske prolazeći kroz Osijek, gde smo mi imali malih problema oko navigacije u povratku za Novi Sad, ali o tome kasnije, preko Bosne, sve do mora, da li u Hrvatskoj ili Crnoj Gori ne znam. Šta god da je, potrebno je. Inače ovaj put ne spada u kategoriju autoputa, što je tek kasnije Željko primetio, maksimalna brzina je ograničena na stodeset kilometara na sat, i što je očigledno, nismo platili putarinu. Nailazak na industrijska postrojenja, benzinske pumpe velikih kompanija i bele zube sa retuširanim licima u fotošopu na bilbordima, nagovestio je ulazak u veće naselje. Pečuj. Ulazak u grad je uslovljen prelaskom preko nadvožnjaka koji se lepo i diskretno nadovezuje na početak baranjskih kuća sa leve i desne strane ulice. Hale i kompanije su planski ostale iza svega lepog, na početku grada, tako da posetioca sasvim ležerno prvo opušta nizak nivo skromno i lepo uređenih krovova malih kuća, prelivajući kasnije tu ležernost u lepo skrojenu dinamiku krovova baroknih građevina, što legata i zadužbina bivših ugarskih kraljeva i grofova, i ponešto razuđenih vrhova crkava. Ugarska! Pružala je krake sve do Dunava, Save, sredine Bosne i Hercegovine, ali je ostavila moramo to priznati paučinu raskoši, nadasve virusa koji se i dan danas prožima u ljudima, najviše u obliku manira i kulturi življenja. Cilindar, rukavice i štap.....dobar dan želim milostiva. Kako ste danas moliću lepo? ...divan, koji se nekada mogao čuti i u Sremskim Karlovcima, Ujvideku, Bečkereku, Sentomašu... Na prvoj većoj raskrsnici crveno svetlo nam je sve agregate nateralo u neutral! Za to vreme Srđan mi dobaci: eno nam kolege! Pogledah levo i primetih "Old school" bajkera na prerađenoj jamahi u čopera, kako čeka njegovo zeleno svetlo. Pozdravih ga. Vrati mi kolega pozdrav i laganim startom pređe raskrnicu na desnu stranu. Ode! Nije nam dugo trebalo do centra grada. Ne tako široke ulice sa jednom trakom u oba smera, pokazale su maksimum svoje akustičnosti prilikom našeg prolaska. Čini mi se da je Srđan jednom prilikom u toku kasnijeg razgovora rekao da je osetio efekat rezonancije. Pošto su njegov i Vojin motor iste marke i istog tipa, čak mislim da imaju i isti "set up", zajedno su generisali izlazni ton iz njihovih aspuha na istoj frekvenciji, odnosno istom talasu. U nekim slučajevima za informaciju, tada po nekada dolazi i do rušenja mostova. Svi prozori su ostali čitavi na okolnim zgradama. Veoma beozobrazno! Kao mesto za parking odabrali smo podzemnu garažu. A što tamo tek odjekuje......! Parkirali smo motore na jednom parking mestu. Svako je svoj višak prnja pokušavao da smesti u ionako oskudan prostor. Pogodite ko je imao najviše mesta? Da, da, oni, oni! ...ali sve to stane kada mora! Željko čeka da mu Srđan doda svoj i Milanin višak. Ima mesta, nego šta! Dok Voja, Srđan i Milana čekaju na izlazak, Željko i Ljilja i dalje zatežu konopce, proveravaju alarme, kablove i što šta još. Uglavnom garaža svakih par sekundi odjekuje od željkovog alarma. Izašli smo iz tunela i uputili smo se ka glavnom trgu. Sledi foto priča: Voja pozira na jednom trgova gde se nalazi Pečujska sinagoga. Pečujska sinagoga. Srđan prosleđuje korekcije Voji u delu poziranja. Milana i Srđan primećuju da su Željko i Ljilja opet u nekoj raspravi. Ko, mi, ma kakvi. Ko ga ne zna, mnogo bi ga platio! Uvijek ženu vodi sa sobom ! Zato se u toku puta ne moraš javljati. Naravoučenije je rečeno na moj račun! Eto, vidiš? Moram Vam reći da je 100 % u pravu! Oboje sa primesama, i jednog i drugog! Početak ulice koja vodi prema trgu Sečenji. Intermezzo. Nedeljna atmosfera na šetalištu. Izlozi od čamovog drveta odišu punoćom i toplinom. Radost koja je prisutna u celom svetu. Sečenji trg Barokna arhitektura pleni. Džamija paše Gazi Kazima na trgu Ištvana Sečenjija, koja je u sedamnaestom veku pretvorena u hrićansku crkvu. Na vrhu kupole se još uvek nalazi islamski simbol. Ljudi u belom. Voja kadrira svaki detalj... I mi smo takođe nekome bili atrakcija. Još jedan pogled na džamiju. Katedrala Svetog Bertalana u desnom uglu. Detalj sa šetališta. Mesta za andrića u životu vazda: Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana, O srebrna vodo, iz tuđega vrela. To je bilo davno - Svaka mi je staza danas obasjana Suncem i ljepotom. Sreća me je srela. Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije, Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad Vatra prve žeđi ostavila nije. Još jedno prelepo zdanje. Još jedan detalj sa šetališta, desno od džamije. Aleksandra Kadar ka džamiji sa statuom Sibinjanin Janka na konju, desno. Statua konja visoka 8,5 metara postavljena na trgu ispred džamije, po originalnom crtežu Leonarda Da Vinčija, a povodom izložbe u muzeju Janus Pannonius. Maverik u prednjem planu. Milana i Srđan, ovaj put sa primesama statue. Veliko je pitanje koga bi umetnik izabrao kao modela. Američki restoran je odavno postao simbol prestiža svakog većeg grada u svetu. Nedavno, Bogu hvala otkriše GMO. Predivno! Ko voli, nek' izvoli.. Ihaaaaaaa.....život je lep, kad padne noćna tama, kad slatki miris širi jorgovan, život je lep kad zvezde sjaje nama, a ljubav još je neostvaren san. Gradska kuća sa kafanom u pasažu, Krupan kadar džamije. Statua Sibinjanin Janka na konju u krupnom planu. Centralni tri Sečenji je očigledno bio zasićen našom percepcijom, međutim Srđan i Milana su spazili usku ulicu sa desne strane i neko komešanje, te pođoh za njima. Nastavak sledi... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marokanac 1882 Napisano Octobar 16, 2014 Drug član, 1073 postova Lokacija: Beograd.........Srbija....... Motocikl: BMW R1200GS Adventure 2014 - Touratech oprema full + F650GS Dakar Prijavi odgovor kao problematičan Vrlo zanimljiv i poucan putopis........ Bravo..........lepo se vi to provodite po ravnoj Vojvodini........ Samo tako, uzivajte.........tako i treba......... Ciao........ :zdravo: Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 16, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Vrlo zanimljiv i poucan putopis........ Bravo..........lepo se vi to provodite po ravnoj Vojvodini........ Samo tako, uzivajte.........tako i treba......... Ciao........ :zdravo: Hvala Marokanac, polako po kiši, i čuvaj Verku! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Jimmy LaLa 228 Napisano Octobar 18, 2014 Svrati ponekad, 407 postova Lokacija: Bos.Brod Motocikl: Yamaha XT660R Prijavi odgovor kao problematičan Ja do proljeca necu moci na put za Pecuj, ali cu tvoj putopis moci citati pa zato pisi Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
srbac 2453 Napisano Octobar 18, 2014 Andragog, 5020 postova Lokacija: On off road Motocikl: BMW K25 HONDA PD05 KTM RFS Prijavi odgovor kao problematičan Hvala za pisanje i slike , sedi dole odlican 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 18, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Samo malo da ukradem vremena, verovatno veceras nastavljam. Hvala svima! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 18, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Potreba da čovek istražuje novo i vidinepoznato, usmerila je Srđana i Milanu u usku ulicu sa leve strane. Kiraly utca, posutasa mnogo malih zanatskih i ugostiteljskih radnji. ZA SVAKOGA SENAĐE , glasio bi nevidljivi slogan, koji bi slobodnomogao biti ispisan kao transparent iznad ulaza u svaku ulicu ovakvog tipa. Meneiskreno uopšte ne dotiču vizuelno-šarene zajebancije, koje bi po svojojsuštini trebale da mi izbiju barem jednu forintu iz džepa. Razni parfemi ifaćkalice u neobično dizajniranim staklenim posudama sa zabodenim nosevimasredovečnih žena, naočarima za varenje i ešarpama koje pokrivaju savijanjemumesto poljupcima iscrtane linije na vratu, koketirajući sa prodavačicama ujednopokušavajući da što više ostave damski, a ne ruralni karakter. Razni turisti,eh ako se to može nazvati turista. Grupisani starci od po desetak, okupljaju sesvako oko svog vodiča. Vodič drži visoko podignutu tablu kao znakraspoznavanja. Sve to u struji ostalih koji prolaze sa fokusiranim pogledom naizloge, ne bi li što pre prepronašli nešto što će ići na teret njivog kontarashoda, a u korist kratkotrajne sreće i zadovoljstva. Većina staraca u rucidrži sladoled, neko liže, a neko ne zna šta će da radi sa tim. Minimum šestdesetgodina rada u zapadnom sistemu kapitalizma, telo potrošeno, pamet curi na svestrane, sa sve puloverom preko ramena, naočarima za sunce okačenim o vrat imalim nikonom u ruci, postavih sam sebi pitanje da li oni ovo žele ili njihovibližnji sa argumentom : naradio si se, sada uživaj i putuj. Decau telu staraca! Isto se zapitah, kako bih moja baba reagovala da jojponudim putovanje u Rim za dvoje, što, pa nađi nekog dedu pa idite zajedno.Kakva smejurija! Da li je naš mentalitet takav? Navićićemo se, dok mi ulazimo uEU i ne vidimo da u isto vreme nama ulazi. Možda grešim. Da se mi vratimo na ulicu Kiraly. Milana svojom figurom zasenjuje ostale prolaznike, svesno prenoseći na ulicu Kiraly pozitivne vibracije Srpske Atine. Srđan je nekako uvek brži od mene! Priča za sebe. Sasvim jedan drugi svet . Ulica Kiraly ujedno obiluje sa ponudom sladoleda svih vrsta i ukusa. Na pauzi uz kafu. Čovek obično u poznijim godinama žali za vremenima, kada je smeo sebi da dopusti buntovnički karakter. Starci na putovanju. Ni jedan se može izgubiti. Nisam uspeo dođem do informacije o kom modelu i marki motora se radi, ali je očigledno da izloženi motor privlači pažnju prolaznika, ne bi li se koji osvrnuo i primetio mnoštvo parfema koji plene prodavnicom. Nastaviće se... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 18, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Ne zadugo zatim, zaostala grupa koju smo ostavili na trgu Sečenji nam se pridružila. Stari motor izložen u prodavnici je privukao pažnju i ostalih. Zgrada na uglu ulice Kiraly i trga na kome se nalazu Nacionalno pozorište Za vreme predaha....dok Srđan obilazi ostale detalje ulice Kiralym, neki koriste priliku za predah Fontana na trgu na kome se nalazi Nacionalno pozorište, dominira u punojoj svojoj lepoti... Jedino smo Voja i ja uspeli da odolimo uskušenju slasti Pečujskog sladoleda. Troje kolega...novinari na zadatku. Vratili smo se istim putem do podzemne garaže. Nedoumica koju smo imali je ta, da je bilo pitanje da li platiti parking ili ne. Obzirom da je Srđan primetio da je rampa za širinu dva motora kraća od zida, odlučili smo da pokušamo tim načinom. Međutim, u toku povratka do garaže neko je predložio da posetimo brdo Meček i tv toranj na vrhu brda. Taj neko je bio Željko. Svi ostali smo se brzo složili. Brdo Meček, ili slobodno možemo reći planina se sa svojih maksimalnih 682 metara uzdiže se iznada grada do koje se ne tako blagom uzbrdicom stiže za petnaestak minuta od centra grada. Dok se družina presvlačila u podzemnoj garaži, ja sam pokušavao da pronađem tv toranj kao destinaciju na malom samsungu. Moram napomenuti da nas niko nije ometao dok smo svesno činili prekršaj izlazeći iz garaže bez plaćanja. Kao da su time što su skratili rampu poslali poruku : motori, provlačite se. Avaj, na oktobarskom suncu telefon je brzo uhvatio signal satelita , a muški glas sa softvera navigacije je uporne ponavljao: posle trideset metara skrenite levo, a zatim produžite desno. Pretpostavljam da je ovo produžite desno, posledica manjka veštačke inteligencije u softveru navigacije. Čim algoritam u čitanju mape naiđe na malo zakošen put, on to čita kao skretanje. IGO. koliko para toliko i muzike. Radi pos'o šo se kaže! Izlazak i centra grada prema brdu Meček kao da i ne postoji. Odmah u samom centru grada, navigacija nas je uvela malu ulicu popločanu glatkim kamenjem sa dosta oštrim uglom uspona. U početku sam posumnjao u mogućnost da ćemo se izboriti sa preteškim motorima protiv oštrog uspona po glatkom kamenju i toliko uskom sokaku da smo u nekim trenucima obilazili i stolove sa stolicama koji su vlasnici kuća postavili da bi u poslepodnevnim letnjima satima sedeli i uživali u pogledu sa visine na centar grada. Bilo je tu i automobila parkiranih sa strane, koji su bukvalno prečili putanju motora. Na kraju shvatih da je softver tražio najkraći mogući put. Popešmo se gore. Niko nije ni a rekao na račun udobnog penjanja osim Srđana. Oprostio mi je. Tv toranj važi za građevinu u Mađarskoj sa najvećom visinom. Čitavih 197 metara. Pa da vidimo: Željko se približava betonskom kolosu. Kada smo parkirali motore na jasno obeležnom parkingu, već nas je čekalo par parkiranih motora, uglavnom domaćih tablica. Shvatišmo da brdo Meček predstavlja idealnu destinaciju za kratak izlet, da li porodični ili možda vožnju motorom zbog oštrih krivina kojih je broj popriličan prilikom penjanja na brdo. Uputismo se stepenicama do platoa na kome se nalazi toranj. Neko je nešto dobacio, inače ne bih lako izvukli ovakav osmeh od Milane. Dolazak ostalih. Definitivno nećemo stati u lift. Bio je zaključak posle odluke da se popnemo na vrh tornja. Stepenice koje su se nalazile pored ulaza ulift, nikog od nas nisu preterano privlačile. Ali je na neko kraju rekao: vidi stepenice! Muk! Da li uopšte da idemo gore? Dvoumimo se! Nisam bio siguran da smo znali da se na vrhu tornja nalazi restoran, ali smo i pored toga imali problem sa finansijama, odnosno sa valutom u kojoj je bila sva naša imovina. Kako sam ranije rekao, retko šta u Mađarskoj radi nedeljom, pa i menjačnice, naša imovina u forintama posle sladoleda u Kiraly ulici nije bila dovoljna za ovu avanturu. Svi ćutimo i stojimo, gledamo ostale turiste kako ulaze u lift. Željko je bio uporan. Pokušaj da platimo u evrima nije doneo očekivani rezultat. Rekoh Željku, podaj mu onog likera od oraha... Dok napuštamo ulaz tornja, ja hvatam naš odraz u ogledalu otvorenog lifa. Svi smo baš imali nameru da se popnemo gore. Tužan izraz na Ljiljinom licu. No comment! Ostatak zidanog kompleksa koji se naslanja na toranj. Slika u Ljiljinim očima. i u njegovim! Ostatak ekipe je odlazio ka parkingu dok sam ja pokušavao da uhvatim još koji kadar. ...i u njihovim očima! Vratišmo smo se do parkinga. Obzirom da je vreme veoma skupoceno na putovanjima, a koje se brzo troši, znao sam da nemamo još mnogo raspoloživog vremena. Inače kako u naslovu ovog putopisa stoji "grad ljubavi i vina", prvi termin ljubav nećemo na žalost uspeti da dotaknemo, dok je drugi upravo pred nama. Razlog nedokučivosti prvog termina leži u našoj nemarnosti a zatim u neznanju. Niko se nije setio da pre puta pogleda sadržaj zanimljivih destinacijau okolini. Katanci koji se kače na dve lokacije u Pečuju kao simbol večne ljubavi, a čija simbolika vodi poreklo upravo odavde, ostaće uskraćeni za naše poglede.Zato putnicima koji nameravaju put pod noge do Pečuja, evo još jedne zanimljive informacije. Nastaviće se... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 19, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Sledeća destinacija koja je u istinu meni i najdraža, je poseta pečujskom vinogorju, tačnije malom mestu Vilanj. Obzirom da je Vilanj od Pečuja udaljen oko 35 kilometara prema jugu, u južnom delu Mađarske, a dan je već bio na izmaku, napomenuh da treba pohitati. Počeo je spust sa Mečeka. Kako smo se sada vraćali prema Pečuju drugim putem, tačinije putem kojim smo trebali doći, očekivao sam ugodno spuštanje. Opet sam vodio ja, zbog navigacije. Negde na sredini tog dela puta koji vodi do centra Pečuja, još uvek na delu koji se spušta, primetim u retrovizoru da ostalih nema. Šta bi? Upalio sam sva četiri, da me neko ne raspali i okrenuo se nazad. Okretanje 320 kg u krivini na nizbrdici.....samo mi je sad ovo još trebalo. Ali kada čovek vidi da ih nema....svašta mu pada na pamet! Ne dao Bog! Posle prve krivine imadoh šta i da vidim. Stoji ekipa sa strane puta i fotografiše sa vidikovca grad Pečuj. Super! Srđan i Milana nisu baš bili oduševljeni ovom idejom i nekako se sa njima sklonih sa strane puta, jer mesta za stajanje nije bilo, em što je krivina, em što vozila nailaze. Divna prilika da te neki mladi entuzijasta u procvatu puberteta pošalje direktnim putem do centra Pečuja kroz provaliju. Dok su ostali trošili memorijski prostor na karticama fotoaparata, ja sam shvatio da ipak nećemo stići do marketa gde sam trebao da kupim taj poznati mađarski sir. Bio je u Mađarskoj, a nije kupio sir! Em što nisam imao forinti, em je raspoloživo vreme uticalo na to da predložim Srđanu da se manemo marketa, već da nastavimo za Vilanj. Prihvaćeno! Spustili smo se do grada i ja primetih da se mojih 17.5 litara koliko sam sipao u Srbiji većim delom potrošilo i da ću morati taj problem da rešim. To znači traženje pumpe na kojoj primaju evre. Istim onim putem kojim smo i ušli u grad, sada smo izlazili. Vodio sam formaciju u desnoj traci radi mogućnosti što bržeg skretanja u desno, na prvu pumpu. Tako i bi. Međutim, kasno primetih šelov znak pečurke i naglo skrenuh desno. Ostali nisu uspeli da izvedu na vreme taj nenadani manevar , ali su se vratili skrenuvši ponovo desno, odnosno na delu koji se koristi za uključenje sa pumpe na put. Verovatno me je svako u sebi prekrstio par puta. Izvinjotina! Stadosmo na šelovu pumpu, međutim brzo dobih ljubazan odgovor od devojčice za pultom da primaju samo forinte, i pride mi reče da postoji OMV pumpa na kojoj primaju evre nedaleko odavde. Super! Srđina kartica je opet radila, ali samo u njegovu korist. Jedini je on sipao. Hvala Srđanu i za sve ostalo! Zabrundah ispod nastrešnice kod parata za sipanje goriva i u prolasku pored staklene površine unutrašnjosti marketa na pumpi, dobih još jedan smešak i mahanje od devojčice za pultom, sve u kontekstu izvinjenja. Šta god da je bilo u pitanju, upalilo im je. Hajdmo na OMV. Nastavišmo dalje i ja brzo ugledah znak OMV-a, ali na suprotnoj strani puta. Divno! Još par stotina metara, pa polukružno i eto nas. Primate li evre? - upitah Primamo! - reče potomak nekog ugarina. E blago vama. - pomislih, nije ni mogao da shvati kad ne čita misli. Završi se i ovaj protokol. Napravismo polukružno i gas prema Šiklošu. Predeli nikada lepši. Sada je već bilo dockan, ništa od polaska iz Srbije nismo okusili, pa odlučismo da negde stanemo i pupunimo praznine uz domaće recepte mađarske kuhinje. Vozili smo kroz drvorede, sa strane puta topla temperatura boje od zalaska sunca sada je naglašavala jesenju zlatnu, prosutu po redovima vinograda. Uživali smo svi. Nije bilo potrebe za bržom vožnjom od 70 kilometara na sat, imao sam osećaj da svako vozi svoju priču. Sa desne strane primetih lepo ušuškan salaš u visoke bagreme. Primetih dosta automobila ispred, što je značilo svežu hranu. Promaših i ovo! Usporih da sačekam Srđana koji je vozio iza mene....slegnuo je ramenima na pitanje da li da se vratimo. Trebali smo! Put nas je ubrzo doveo da raskrsnice blizu grada Šikloš, na kojoj se putevi odvajaju levo prema Vilanju i desno prema Šiklošu i Harkanju. Poseban dan je potrebno izdvojiti da bi se obišla ova dva grada. Sećam se priče mog pokojnog dede i njegovih čestih poseta banji u Harkanju. Mi za to sada nismo imali vremena. Skrenuvši levo, prema Vilanju, put nas je vodio opet kroz mnoštvo vinograda i malih vinarija. Primetio sam sa leve strane puta lepo obeleženu stazu za bicikle koja nas je pratila čak do Vilanja. Primetih i neke parove na biciklovima. Povezah odmah to sa informacijom da je ovaj put do Vilanja od Šikloša na turističkoj karti označen kao vinski put. Mnogi dolaze na par noći, prespava se u nekom od hotela u Šiklošu ili Harkanju, ili još bolje u mnogim apartmanima i pansionima koji se nude uz put, i bicklom obilaze vinarije uz degustaciju vina i lokalnih specijaliteta. Zato je bicikl idealno sredstvo za poptuni doživljaj ove priče. Uđosmo u Vilah. Na početku mesta ništa neobično, sve do trenutka dok ne ugledah sa leve strane identično poređane kućice sa stolovima i stolicama od drveta ispred svake, neke ljude koji sede i shvatih da je to to! Izbacih desni žmigavac i ostali deo kompozicije se zaustavi. Srđan i ja se umalo ne poljubismo od sreće! Pa ovo je raj! Skidanje i pakovanje stvari. Sve je spremno za posluženje Ovaj podrum je jedini bio zatvoren Toplina drveta daje poseban osećaj dobrodošlice. Svaki detalj svojom jednostavnošću poziva na degustaciju Baranjske muškatle Kila belog fali, a sifon je tu. Ljilji se sviđa. Milica odobrava. Da se kojim slučajem Ljilji i Milici nije svidelo, mi nikada ne bi ni ušli. Nastade dilema. U koji podrum ući. Tražimo onaj koji ima i ponudu hrane. Postoje takva dva, u jednom je gužva, te uđosmo u onaj drugi. Ulazak sa ulice je uslovljen ponudom za sedenje na drvenoj klupi sa stolom uz moguće posluženje sa pogledom na glavnu ulicu, dok su u unutrašnjosti isto tako u kafanskom maniru raspoređeni stolovi sa šankom. Mlada konobarica ljubazno otpozdravi. Nije nam potpun ugođaj bio sedeti unutra po ovako lepoj večeri, te primetih izlaz ka unutrašnjem dvorištu koji je više ličio na seoski atrijum. Stolovi i stolice u istom maniru raspoređeni u dva reda od po tri. Grupa gostiju u čošku sa leve strane je imala problema sa brojem vinskih čaša koje su prazne stajale ispred njih. Primetih i kotarice sa hlebom. Divno! Nešto će se već pronaći i za nas. Poređasmo se svi za jedan sto, a oprema za drugi. Uzeh meni sa stola a ponuda izgleda ovako: Postoje dve opcije: samo degustacija vina sa raznim paketima, tj. brojem vrsta vina koje vam donose, od četiri do osam ( u pitanju su brojevi čaša) degustacija vina sa lokalnim đakonijama (meze) Odabrasmo paket degustacije sa četiri vrsta vine i nekakvim đakonijama. Može! Evo poretka! Prvo je stigao rose, mlado vino, providne roze boje i pitko, skinulo je paučinu sa grla i oslobodilo prolaz za dalje. Raspričasmo se lepo. A gde i ne bih, kad je vino leglo na gladan stomak. Evo konobarice se drvenim ovalom prošaranim raznim đakonima koje vredi prvo pobrojati: domaća švargla na tanke šnite domaća ljuta kobasica na krupnije komade, da se ne poseže često ka ovalu. sira na kocikice tanke šnite domaće šunke malo krupnijih primeraka domaćih čvaraka, ali veoma hrksavih, crnih i malko zagorelih tanko sečeni krastavci u kiselo, na kolutove pletena kotarica sa hlebom Raspali! Brzo smo potrošili usuti rose, koji se polaku gubio u zalogajima hrane. Trebalo je pojačati. Evo i devojke sa flašom portugiesera. Zna cura šta valja! E sad smo lakše razbijali dimljeni ukus kobasice sa zalogajima sira, sve uz priče kojekakve. Malo ovog, malo onog. Ode i portugieser. Evo nje ponovo! Ovaj put se ne šali, i dok sipa na etiketi vidim natpis Karina Cuvee. Modro crvena tečnosti se sada teško slivala niz zidove čaša. To je odavalo punoću i postojanost. Iskoristivši Srđanovo znanje i iskustvo o vinima kao karlovčanina, nesebično je uz gutljaje i zalogaje tumačio svako, i po poreklu i po ukusu kao i načinu proizvodnje. U početku je svako od nas verujem posumnjao u količinu hrane na ovalu, međutim vrsta i težina uz četiri vrste vina su bile baš taman. Evo i četvrte vrste, cabernet sauvignon. Jačina i punoća kabernea su još više utvdili osećaj sitosti. Taman. Toplina drveta.... Pre degustacije. Rose Posle degustacije....neki fale,,,,neki ne zatvaraju usta.... Neki se skidaju.... Voja je napribraniji. Teške volje smo napustili ovo dvorište. Pozdravili smo se sa konobaricom i put pod noge do čak preko puta parkiranih motora. Mrak je već uveliko pao i dogovor je bio da ne brzamo, logično. Zbog navigacije, ja samo opet bio na čelu, a put kroz manja mesta vodio nas je prema granici sa hrvatskom. Vetar, noć i veliki stepen poželjne koncentracije, brzo su smanjili efekat četiri sorte baranjske. Idemo prema granici. Nastaviće se... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
JohnyB 9 Napisano Octobar 19, 2014 U prolazu, 74 postova Lokacija: Muzlja Motocikl: BMW f 650 st Prijavi odgovor kao problematičan Veoma lepo opisano.A i vino sam pozeleo pa i sipah sebi.Pozdrav. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 19, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Veoma lepo opisano.A i vino sam pozeleo pa i sipah sebi.Pozdrav. Živeo. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 21, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Noć čini svoje. Međutim, posle pređenih 300 kilometara uzimajući u obzir faktore umora i mraka, ja nisam osećao umor, za ostale ne znam, ali za divno čudo ja sam uživao u vožnji. Opet sam vodio ja zbog navigacije. Putevi dobrog kvaliteta posle par desetina kilometara su nas doveli na granicu sa Hrvatskom. U toku vožnje sam primetio da nam vozila iz suprotnog smera ablenduju. Ja sam skoro podešavao prednji far na mom motoru, i po moj proceni koliko moj far baca snop svetlosti sa oborenim svetlima, stvarno je na nekom podrazumevanom minimumu. Iza mene je vozio Srđa, pošto on ima dodatno dva ugrađena fara, a i kasnije, kada me je u Srbiji pretekao, još uvek su nam vozila iz suprotnog smera povremeno ablendovala. Srđo, eto razloga da se pregledaš. Možda grešim. Pre ulaska u Baranjsko Petrovo selo, moramo logično proći i kroz graničnu kontrolu. Mrak, ekipa na motorima polako smanjuje brzinu motora, držeći levom rukom kvačilo i kratko turirajući V agregate, kako bi zupčanici u menjaču lakše nalegali jedni na druge i prešli polako u neutralni stepen prenosa. Carinik zapovednički vrati kolonu iz jedne trake u drugu, samo iz njemu poznatog razloga. Kako sam stajao prvi, Srđan drugi, Voja treći, a Željko četvrti, hrvatski carinik započe prijateljski nastrojenu konverzaciju koja se završi za divno čudo duhovitim vicem. Svi se opustiše i nepotrebna napetost nestade. Zaboravih da napomenem, pošto Hrvatska još uvek nije u sistemu "šengena" , na hrvatskoj strani postoji još uvek formalnost carinske kontrole. Na mađarskoj strani toga nema, tako da se direktno dolazi na hrvatsku granicu. Elem, kako je pregled pasoša još uvek bio u toku, razgovor između hrvatskih carinika i nas je sada tekao tako, da smo zajedno prepričavali dugovite dosetke kako se ko setio. Ja stvarno ne znam kako se došlo na temu Srđinog pravog imena, ali je Željko na čuđenje svih počeo priču kako uvek na svakoj granici problema ima Srđa, odnosno Srbislav. Ha, ha ...i kao na sve to dodade Žeki, kako on, Žeki ne može da dočeka vreme kada će moći slobodno da putuje bez da ga iko propituje na granici i smara oko glupih formalnosti.Žeki je skroz u pravu, ali gde baš ovde ? Možda ga nisam doslovno citirao, ali u tom kontekstu. Hrvatski carinici se samo pogledaše. Ja iskreno verujem da je shvatio da smo mi na mađarskoj, a ne na hrvarskoj granici. Kakav kralj! U stvari ne znam, ..moguće da grešim, ali smo se Srđan i ja dok smo dalje vozili toliko smejali , da smo jedno vreme paralelno vozili i prepričavali događaj u vožnji, i to u sred mrkle noći. Željko i ostali su zaostali jedno vreme, tako da smo Srđan i ja stali sa strane da ih sačekamo. Moram da kažem da su Ljilja i Željko jedan fantastičan par, bez kojih bi ova priča imala sasvim jedan drugi ton, mnogo ozbiljniji i bez ovoliko humora. Sa druge strane Željku i stoji da bude takav. Jednom smo čak i sami vozili, uživao sam. U stvari bez njih ne valja krenuti, jednostavno ne valja se. Truba! Stigli smo do Osijeka. Ko kod bude krenuo prema Osijeku, neka se ne uzda u navigaciju. Nema tih mapa koje će Vas uspešno uputiti na pravi put od Osijeka prema negde.... Inače, kako sam ranije rekao, oko Osijeka se pravi velika obilaznica, a koja je deo puta E73, koji ide od Bratislave prema Jadranskom moru. Navigacija, a i ja koji sam je pratio, smo ekipu doveli do ulaza u grad, međutim posle smo se vratili, pitali 'rvatsku omladinu i dobili odgovor da samo pratimo putokaz ka Vukovaru. Tako i bi. Ništa se zanimljivo u 22h noću ne može videti, osim uživati u noćnoj vožnji, naravno ko nije umoran. Prođe i Vukovar, i eto nas u Erdutu. Granica sa Srbijom. Noć. Sve je prošlo u redu, a mi odlučismo da protegnemo noge. Stali smo odmah posle prelaza , par metara kada se posle prelaza skrene desno prema Bogojevu postoji par belih kućica granične policije i izbetonirano mesto za odmor. Eto, stadosmo. Ima i WiFi., ima ženskinja, ima sve. Javismo se svojima, ko treba naravno, a onaj ko je poveo ženu taj uživa zajedno sa njom! Eto Željko naučio sam! Voja je dao odličan predlog da se negde zagrejemo, kaže znao on da tu ima negde kafana,....... Ništa, krpe na glavu i kreći! Pošto Voja i Srđan imaju iste motore, iste marke, čak mislim i da su tipovi isti, Milana je krenula greškom da sedne na Vojin motor, iz Voje. Voja je sedeo na motoru, motor je radio, a Milana je pokušavala nogom da nabode fuzaster koji nije bio spušten. Logično, pošto Voja i nije imao suvozača, što bi bio spušten, a to je Milani bilo čudno. Ma šta me sad tu......što nije spustio fuzaster - gunđa Milana u sebi. Odjednom prasak Milaninog smeha. Naravno, ukapirasmo, u smeh i mi! Da je samo Voja bio duhovitiji i da je prećutao, vozio bih se Voja sa Milanom..ohohohoj... niko i ne bi primetio. E sad, jedino Srđan.što bi....... Šteta, a tebao je Voja prećutati. He, he. Eto nas u Bogojevu, i u lokalnoj kafani. Fino mesto. Zagrejasmo se ovde sa jednom kilom belog i sodom . Padoše opet dosetke i mine na račun prvoga do sebe. Uhvatio sam trenutak kako svi osim Voje drže mobilni telefon i dopisuju se međusobno preko Vibera. Moram da na pomenem da je i naš kolega Gavrilo sve ovo pratio preko Vibera i fotografija koje smo mu slali. Čekamo da Gaja popravi njegovu hondu i da nam se priključi sledeće sezone. Deset je sati. Valja krenuti put kuće. Dok smo izlazili iz kafane, neko od nas je dobio ponudu lokalnog "nabarenog" cige da ga poveze do centra. He, he! Odbitak u momentu! Pošto sam ja bio na izmaku sa količinom goriva, trebalo je dopuniti. Nedelja, jedanaest sati noću......hm, ali iskusni Voja me je doveo do pupme koja radi i u ovo vreme. Mislim da je to bilo negde kod Zmajeva...ko će ga znati. Dođosmo i do Stepanovićeva i oprostismo se sa Vojom. Poželeh mu srećan put u Holandiju...šta više hvala mu na dobrom društvu. Srđan, Milana, Željko, Ljilja i ja nastavismo do Novog Sada. Tamo negde kod kužnog toka na Detelinari se i razdvojismo, ja na naselje....oni ....valjda kućama. Još jednom, hvala svima na lepo provedenom danu i lepoj vožnji. Nadam se da će moje kolege sve nedoumice shvatiti kao moj pokušaj predstavljanja ove priče, više u svetlu humora, što u suštini ona i jeste. Milanu molim za oprost što je u nekim delovima ove priče prekrstih u Milicu. Verovatno neko zna zašto sam to učinio. Ja ne znam. Pozdrav, do sledećeg puta. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Gastrorider 264 Napisano Octobar 21, 2014 Fat and furios, 597 postova Lokacija: Budva Motocikl: KLE 500, kymco agility 200 Prijavi odgovor kao problematičan Bravo, prelijepo :takoje: : Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 22, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Bravo, prelijepo :takoje: : Hvala svima. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Jimmy LaLa 228 Napisano Octobar 27, 2014 Svrati ponekad, 407 postova Lokacija: Bos.Brod Motocikl: Yamaha XT660R Prijavi odgovor kao problematičan Svidja mi se putopis a svidja mi se i Pecuj Sa prvim toplim danim cu ga posjetiti. Hvala Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Octobar 27, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Svidja mi se putopis a svidja mi se i Pecuj Sa prvim toplim danim cu ga posjetiti. Hvala Nema na čemu Jimmy. Savetujem svakome da poseti Pečuj i vlianjsko vinogorje, ali pokušajte da prespavate tamo, makar jedan dan. Valja vina piti, pevati.....i ko će takav voziti? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maresh 160 Napisano Novembar 9, 2014 Svrati ponekad, 179 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Harley Davidson - FXDWG Prijavi odgovor kao problematičan Pošto nisam mogao da odolim još jednoj poseti pečujskom vinogorju, odlučio sam da to ponovo uradim, ali ovog puta sa Nadicom, i još sa tri male napasti, tri naša dečaka, koji nemaju obzira ni za šta. Ovaj put smo išli automobilom, ali sam rešio da dopunim priču sa fotografijama nekih novih mesta, koje prvi put nismo stigli da obiđemo. Nekome će koristiti. Odabrao sam Harkanj za mesto gde ćemo prespavati. Mali gradić, 20 kilometara južno od Pečuja, što se pokazalo kao izuzetno strateško mesto, faktički se Harkanj nalazi na raskrnici dva puta, jedan krak prema severu vodi do Pečuja, a drugi prema istoku, ka mestu Šikloš i Vilanj. Stigli smo u petak predveče. Harkanj je u stvari mesto koje leži na izvorištima lekovite vode. Sećam se odlazaka mojih deda-ujaka i babe-ujne u Harkanj, nisu na žalost imali dece, te su imali i vremena i novca da to priušte, više puta u toku godine. Ceo gradić je pretvoren u banjsku meku. Sva domaćinstva imaju ponudu smeštaja. Neki od njih su uložili poveće bogatstvo, kao vlasnik hotela u kome smo mi odseli. Sve preporuke, evo linka, pa pogledajte. hotel Posle smeštaja smo odlučili da napunimo stomake i posetimo čardu, koju smo prvi put promašili dok smo motorima putovali od Pečuja prema Vilanju. Ako se sećate, Srđanu sam predložio u toku vožnje da svratimo na ovu čardu, lepo je izgledala, ali će se ovaj put pokazati da je to bila prava odluka što nismo svratili. Obzirom da je Srđanova kreditna kartica najviše stradala prvi put, osamdeset evra za sasvim običan ručak ( dve odrasle osobe, i troje male dece) je pravi primer šišanja, a uzimajući u obzir da nas je prvi put bilo šestoro i to odraslih, Srđan je taj put imao sreće. Očerupaše me komšije mađari, kao..... Čarda se nalazi ovde: Skupa čarda A evo i stavki ručka: rakija od kajsije martini tri male činije sa krem čorbom dva tanjira riblje čorbe dve pečene pastrmke na ovalu sa pečenom cveklom i šargarepom deset ćevapa na ovalu sa pomfritom tri čaše soka pola litre domaćeg belog vina Suma sumarum: ODBITAK! 80 evra. Čarda je prelepa, sve je uređeno kako Bog zapoveda, topla atmosfera.....jelo je bilo odlično, ali komšije mađari.......doduše konobar sa brkovima se stalno preko brkova smeškao, i ispod oka gledao. Kada sam izlazio, ponudio mi je i kusur.....velikodušno sam mu priuštio i to zadovljstvo. Neka se zagrcne. Unutrašnjost odiše starinama Onakvu biljku na prozoru imam i ja u dnevnoj sobi. Fale crvene čizme i eto para za čardaš. Sto preko puta našeg, i stari zid. U stvari, jedna stara kuća, nabijača, od zemljanih čerpića je pretvorena u čardu. Zidovi su debeli i do 40 cm. Namazani brkajlija. Svašta bi se od ovoga moglo i kod nas napraviti. Sifon i ostalo. Prežalih to, i odlutasmo za Pečuj. Glavni trg Sečenji, noću daje sasvim jednu drugačiju notu. Obzirom da je bio petak, nije se moglo videti mnogo naroda na ulici. Predstavnici muške populacije kao po običaju kasne. Ulica Kiraly, i ulični svirač. Detalj sa glavnog trga Česma na glavnom trgu, tamo gde je Ljilja nekoć pila. Na trgu gde se nalazi Jevrejska sinagoga Sledi nakoliko fotografija trga sturadan, po dnevnoj svetlosti. Mlade komšije rade na populaciji. Lepo. Subotom je šetnja neizostavan deo rituala. Kao u svakom gradu, deci česma služi za ovakve stvari. Još jednom pogled na džamiju. Teško je pomiriti se činjenicom da katolički sveštenik služi u ovakvom objektu. Statua Svetog Trojstva Pretpostavljam da je maketa trga od bronze namenjena slepima. Pogled na gradsku kuću iz ulice Kiraly. Dok roditelji razgledaju, devojčica već sada zauzima urbani stav i time stiče rani osećaj slobode i tinejdžerske potrebe za nezavisnošću. Cool! Jedan detalj koji prvi put nismo uspeli zbog nedostatka vremena da vidimo, a radi se o dvorcu u mestu Šikloš, sagrađenom početkom trinaenstog veka. Dvorac je pretprpeo mnoga rušenja, najviše u napadu od turaka, ali i mnogo obnova i više gradnji u raznim periodima, uključujući period gotike, renesanse i baroka. Zamak se nalazi na brdu, što je i svojstveno za utvrđenja, a može se videti čak iz Harkanja. Ovo bi sigurno trebalo posetiti i deset evra koliko smo platili kartu vredi svaku paru. Evo i fotografija. Prilaz zamku je uslovljen prolaskom kroz park. Boje u poznu jesen pričaju svoju priču. Neko dete i kuče mi protrča..... Stara drvena kula na obodu zidova...nisam uspeo da rešim zagonetku njene suštine. Nešto bliže... Jesen pleni... Komponovao sam zelenom.....ide nekako uz staru ciglu. Sedamsto i kusur godina. Danas zidaju blokovima. Ako se štemuje za struju...ne sme se jako čekićem... Ova zelena poljana, oivičena je starim zidom, smeštena je ispod glavnog bastiona. Klod Mone verovatno nije ovo video. Ne mogu više da komentarišem... U vreme renesanse i baroka, mnoga srca su ovde bila zarobljena. U toku je restauracija. Boje su zasenile celu priču oko toga. Vidi se skela na zidovima. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
