Druga lokacija je mali ribarski gradić Imssuan. 8km od glavnog puta. Moj domaćin Milo mi je rekao da je tamo odlična riba. Uvek je sveža i nije skupa. Nije mi mnogo trebalo da razmišljam. Raj za surfere. Kada sam prilazio gradu spustila se takva magla da nisam video 20 m ispred sebe. Temperatura je pala na 16 C. Takvo vreme me je pratilo do Agadira. Veoma gusta magla,a onda odjednom nestane i ukaže se savršen pogled. Pa onda opet ispočetka. Agadir je grad koji isma 300 sunčanih dana godišnje. Leti dolaze ljudi iz Maroka na odmor,a preko zime je sve puno evropljana kojima je jeftinije da ovde budu tokom zime nego da plaćaju račune za struju. Jedan od njih je i moj domaćin Milo. Čovek penzioner koji je ceo radni vek proveo u Londonu. Rodom je iz Surdulice,ali je dugo živeo u Beogradu. Pre 10 godina je ovde kupio stan i zime provodi ovde. 6 meseci Maroko,6 meseci Srbija. Perfektno govori francuski,engleski i portugalski. A dosta dobro se snalazi i sa arapskim. Hvala mu na gostoprimstvu! Noćas je u Agadiru sve bilo prazno. Temperatura je pala na 17 C,a njima je to VEOMA loše vreme i ne izlaze na ulicu.

Prva destinacija grad Essauira. Poznat kao letovalište poznatih zvezda,a i kao lokacija za film "Kingdom of Haven" Okolona grada je poznata po proizvodnji arganovog ulja. Moje lično mišljenje,lep primorski gradić sa širokim i lepim ulicama. Velika plaža i vetar koji konstantno duva. Ovde je raj za jedrilice. Nisam se dugo zadržavao. Ono što moram da priznam. Put od Essauire do Agadira. SAVRŠEN! Krivina na krivinu,prevoji,prelep pogled,nema gužve u saobraćaju.

Temperatura se popela na 31 C. A pokupio sam i "drugara",tj "drugare"

Posle doručka krećem ka Agadiru. Danas oko 360 km. Sa leve strane puta,savršen pogled - ATLAS!

Večeras sam gost kod našeg čoveka koji živi u Agadiru. Milo Lekić je ovde već godinama i sada mi priča svoju priču o tome kako je došao ovde i kako provodi vreme. Takođe me upućuje u nove destinacije koje treba da obiđem u ovoj prelepoj zemlji. Pišem kasnije,nije kulturno da zapostavljam domaćina.

Džema el Fna je glavni trg i mesto dešavanja svega bitnog u ovom gradu. Veliki „vašar“ svega i svačega. Uličnih igrača,muzičara,prodavaca hrane,sokova,suvenira. Voća,maslina,začina,raznih eteričnih ulja,lampi.... Različitih oblika hrane ima na sve strane. Grad se sam po sebi po ničemu ne ističe od već viđenih gradova,osim što je mnogooo prljaviji. Ali ovaj trg mu daje posebnu draž. Hiljade i hiljade ljudi. Velika gužva i žamor. Gomila turista sa svih strana sveta i onih koji ne biraju način da uzmu pare od istih.Legalno ili ne. U toku večeri sam dobio više ponuda za kupovinu marihuane,mobilnih telefona i raznih ulja. Ovo prvo sam demonstrativno odbio. „Rano je!“(Mi nismo anđeli) Posle svega,šetnje,slikanja i razgledanja,kupio sam malo maslina i seo sa strane da posmatram ljude. Tandžir je Budva. Rabat je Dedinje sa Marinkovom barom. Kazablanka je Beograd. Marakeš je Bubanj potok (subotom) sa primesama vašara u Šapcu. Neka slike govore. Ovi začini i čajevi su me oduševili. Kamilica,đumbir,menta,limun,kari... Svi muzičari i plesači imaju svoje pomoćnike koji naplaćuju. Nema slikanja ako ne platiš. Na ulici se prodaje hleb.

Izlazak iz Kazablanke malo naporan. Gužva,haotičan saobraćaj i vrućina dodaju dodatnu nervozu. Klinci na skuterima izleću sa svih strana. Najbrža opcija da se stigne od Kazablanke do Marakeša je auto-putem. Oko 250km. Tako je i bilo. Prelepi pejzaži,radarske kontrole i fina muzika me drže budnim od dosadnog puta. Na dosta mesta se uzgaja kaktus. Koriste ga za hranu,pravljenje sokova i još ko zna čega. Na jednoj benziskoj pumpi srećem tri španca. Idu negde u planine. Jedan stariji. Veoma iskusan vozač,dvojica prvi put motorom na dužem putovanju. Posle nekoliko rečenica,predložili mi da idemo na ručak na samom ulasku u Marakeš. Najstariji često dolazi u ove krajeve,pazna lokacije. Njima je Maroko kao nama da odemo do Bosne. Čak nema ni vize. Na putu do lokacije ukazala se jedna neverovatna slika.Žao mi je što nije bolja rezolucija,ali obećavam popraviću. To u daljini nisu oblaci. To je sneg na Atlas planini! Idemo ka tamo. Za nekoliko dana sam sa druge strane,pa onda ka vrhu. Tažin sa piletinom i povrćem. Lokalni specijalitet. Pozvali su me da idem sa njima u planinu. Na kamp. Zahvalio sam se i rekao da imam zakazan susret sa Marakešom. Ne bih da propustim. A osim toga,sutra uveče sam pozvan u goste u Agadir. Nije lepo odbiti gostoprimstvo.

Džamija HASAN II u Kazablanci. U stvarnosti ovo je glavna atrakcija grada,a i jedna od najbitinijih u Maroku. Peta po veličini na svetu. Stvarno izgleda impresivno! Nemoj da se ljutite što nisam imao želju da uđem unutra,jednostavno "vikendice" mi nisu jača strana. Mimi me u potpunosti shvata. To je to. Idemo dalje. Marakeš!

Kazablanka je svima uglavnom sinonim za istoimeni film. Za Hemfrija Bogarta i restoran u kome se odigrava veliki deo filma. Ono što je istina da je ceo film snimljen u Holivudu i nijedan glumac nikada nije bio u Kazablanci. 2004 god jedna amerikanka je otvorila restoran sa imenom kao iz filma. Rick's caffe Da li je uspela u svojoj zamisli? Jeste! Sto mora da se rezerviše unapred,a gomila turista dolazi samo da bi se slikala ispred. Kud svi tu i mali...

Kazablanka iskreno,nema nimalo romantike kao iz istoimenog filma. Finansijski najači grad u Maroku. Centar svih velikih kompanija i tokova novca. Kažu da ima 6 mil stanovnika(skoro kao Srbija),opet nešto mi je to mnogo. Mada,skoro 45min sam ulazio u grad do samog centra. Velika gužva,haotični vozači i još ludji momci i devojke na skuterima. Nikada ne biste pogodili šta se prodaje na ovom štandu,stolu... ...supa od puževa. Ja ne bih,ako neće da se uvredi domaćin. U jednoj ulici sam video tri dugačka reda ljudi. Nešto čekaju. Linijski taxi. Verovatno najjeftiniji transport. I sva ta taxi vozila su MERCEDES 123. Iz 1980 i neke. Neuništivo! Drugi kraj grada,potpuna suprotnost. Veliki lanci hotela i skupi automobili.

@ Unas. Hvala Dejane,potrudicu se da oprzim kvalitet do kraja puta. Hleb je neki domaci. Kukuruzni. @ Mile. Postujem predloge.

Hotel Maroccan House u centru Kazablanke. Da se nalazi u Srbiji,svi bi rekli kičerica. Ovde se savršeno uklapa u ambijent. Nikada kraći krevet!

Ne znam koliko se dobro vidi na fotkama. Juče pored puta. Ja dolazim,a hitna pomoć odlazi. Grozan prizor. Čini mi se da je u pitanju neka Aprilia.

Na putu za Kazablanku.... Vežbao sam malo off road,pa sam uspeo da snimim kako se talasi lome o stene. Šta da radim,inspiriše me okean! Benzinske pumpe kojih ima najviše u Maroku. Vlasnik - ministar poljoprivrede Kraljevine Maroko. Kakva slučajnost! Malo sam ogladneo,a ja nekao više volim da se opustim u hladu pored motora. Lep pogled u daljini. Pored puta ima veliki broj raznih tezgi. Kupio sam malo paradajza i luka. Sa tunjevinom,savršena kombinacija. Čak sam u jednom koferu našao i maslinovo ulje,so i biber. Zaturilo se

Po dolasku u Rabat poslao sam mail ambasadoru Srbije u Maroku. Tražio sam samo da se vidimo i popijemo čaj. Želeo sam da osetim malkice duh Srbije u Maroku. I da mi neko kaže "Dobar dan". U roku od 15min sam dobio odgovor da sam dobrodošao i da ako mi odgovara dođem sutra oko10h. u potpisu Ambasador, Slađana Prica Ambasadorka. Lepo. Biće mi drago. Od mog hotela do rezidencije ima 7km. Putovao sam sat vremena. Ogromna gužva. i jedan veliki zastoj od 10 min. Prolazio je neko bitan. Možda kralj. Policije ima baš mnogo,Na svakom koraku. I kada me vide svaku put mahnu u znak pozdrava. Primetio sam da lokalne "šumahere" dobro smiruju. Lep je osećaj kada vidite zastavu svoje zemlje,negde daleko,preko mora. Ono što nisam znao je da su za vreme I sv.rata u Maroku bili smešteni Srbi. Njih 60000. Stigli iz Albanije. Marokanci su se takođe borili rame uz rame sa našim vojnicima na solunskom frontu. Naša ambasada. Koja je ustvari deobom republika bivše YU pripala Sloveniji,tako da se uskoro seli odatle. Ambasadorka Slađana Prica i prvi sekretar Malo smo popričali. O svemu, O motociklima,putovanjima,Srbiji,Maroku,običajima,tradicijama i raznim prevarama. Popio sam odličan čaj od mente. Nisam hteo da ih zadržavam. Imaju ljudi svog posla. Ambasadorka mi je rekla da sam mogao da se javim ida prespavam u ambasadi. Ima slobodnih soba. Čak su mi ponudili da ostanem još jedan dan i budem njihov gost. Idem dalje. Hvala! Napomenula mi je da obavestim sve motocikliste da se jave i dođu. Ako su svi kulturni kao ja onda nema nikakvih problema. Malo sam pocrveneo. Ili je to bilo od Sunca. Na kraju sam dobio i mali poklon. Knjižicu "Srbi u severnoj Africi 1915-1919" Nisam ni ja ostao dužan. Slike razmene neki drugi put. U pitanju su bileteralni odnosi,pa da ne kvarimo iliziju.

Ovaj komplet fotografija bih nazvao "krovovi Rabata" Odličan pogled sa vrha zgrade pokazuju deo gde živi sirotinja,a u daljini se vide moderne zgrade i ogromne kuće sa čuvarima i poslugom. Razlike su očigledne. Rabat kao glavni grad ima svoju lepotu. Ali više onu skrivenu. Tradicionalnu. Ovde je smeštena i glavna rezidencija kralja MUHAMEDA VI. Mnogo je učinio za i još uvek čini za Moroko. Narod ga voli. Na svakom koraku su njegove slike,a na svim novčanicama je njegov lik. Godinama unapred Maroko će postati,a donele to već i jeste,moderna zemlja sa svim što to donosi. Ono što je sigurno da će tom modernizacijom nestati i deo tradicije,ali se ovde baš trude da je očuvaju i nađu spoj između dve suprotnosti.

Stigao u Casablancu. Samo da dam mali info gde sam bio danas,a ostatak pišem kasnije. Neka slika kaže.

Rabat noću. Glavni grad Maroka. Ceo jedan kvart je pijaca koja živi do duboko u noć. Prodaje se sve i svašta. Ako sam dobro shvatio,noćas su glavna tema bile cipele. Na sve strane i svi su se otimali. O tome postoji i video zapis,pa će biti u filmu. Uživajte malo u slikama,a ja sam pozvan na čaj na jedno posebno mesto. NAŠE mesto.

Hvala drugari! Trudim se da dočaram realnu sliku svega. Sada i naredna dva-tri dana idu gradovi,a posle prelazim na onaj peščaniji segment. @Djuxy da nije loše,samo nekada je lakše sam. Veruj mi. Ne bih da objašnjava zašto. Shvatićeš kada odeš na neko veliko putovanje i shvatiš koliko je osoba koja je sa tobom tvoj loš izbor. Hvala na lepim rečima! Nisam napisao.... gorivo je 0.95 eur

U podne sam krenuo za Rabat. Oko 250 km. Ali pre toga sam otišao na jedno mesto. Na samom izlasku iz Tandžira se nalazi svetionik. Najdalja severo-zapadna tačka Maroka. Mesto gde se spajaju Atlanski okean i Sredozemno more. Savršeno! Takva dva imena se dodiruju dužinom od samo 7km. Neka slike govore. Ja sam iskoristio priliku da ručam na najlepšem mestu. Sunce je blago,vetar je topao,a prizor. Nacrtan! Stigao u RABAT. Hotel "Darma" U prevodu,"moja kuća",bar za noćas!

Sinoć sam ispred hotela "navatao" jednog malog čikicu koji zna nešto engleskog,dogovor je pao da ujutro oko 8.30h krenemo u obilazak grada. On meni znanje,ja njemu za pivo. Laki smo za pregovore.Obojica. Uz laganu šetnju mi je ispričao da Tandžir ima 3 mil stanovnika(mislim da laže) i da je do 1956. god bio neka vrsta međunarodne slobodne zone. Od tada je u sastavu Kraljevine Maroko i tako će i ostati. Veliki broj Španaca dolazi i kupuje ili zida kuće. Gradu u zaletu i na sve strane se gradi. Velika mešavina raznih kulturana jednom mestu. Muslimani,Jevereji i Katolici. Svi zajedno. Još im samo nedostaju Srbi i Hrvati. I kompletan zaplet bi nastao. Veliki broj starih i oronulih kuća,uskih uličica i prodavaca razne robe daju poseban šmek ovom gradu. Najstarije pozorište u gradu. Ne radi! Hteli neki španci da ga renoviraju,ali odustali. Riblja i zelena pijaca Braća "bajkeri" Tkanje raznih odevnih predmeta i ćilima (nema letećih). Prva američka ambasada u Maroku. Sada muzej. Nomadska prodavnica sa raznim rukotvorinama i jednim turistom. Prodavac(nomad) se oduševio kada je čuo da vozim motor. Rekao je da mu je mnogo žao što nema više Dakar relija u ovim krajevima.I da je veoma ljut na pojedine "loše ljude"iz Mauritanije. "Mauritanija je dobra zemlja,ali ima loših ljudi." (2008-god na Dakar reliju je oteto i ubijeno nekoliko turista u Mauritaniji,zbog toga je reli otkazan i od naredne godine pomeren u J.Ameriku,prim.aut) Ovaj dedica mi je rekao da se saNomadima obavezno cenkam ako hoću nešto da kupim. Šta mislite,koje koga udavio? Dedica - vodič se na pojedinim slikama pojavljuje u crvenoj jakni. Obožava Mesija! I danas me je naučio sledeće: Merhaba - Dobrodošli! Čukram - Hvala! Salam -Zdravo! Nije loše,mada sam ovaj fond reči već imao. Nekao mi bolje ide nemački jezik.

Stigao u Rabat. Malo da presložim slike i utiske pa pišem kasnije.

Poslednji dodir sa Evropom bar na neko vreme. Sunce u punom zamahu i Gibraltar,glavna oznaka regiona. Znak da iz Atlanskog okeana ulazite u Sredozemno more,znak da dolazite ili napuštate Evropu. Poslednje druženje sa odličnom ekipom na brodu. Osim njih,bilo je tu i svakakvih sumnjivih likova. Prvo viđenje Afrike. "Alah,Narod,Kralj" Napisano ogromnim slovima preko celog brda-planine. Pakovanje motora i po mom mišljenju brza carinska procedura. Ja i drugar iz Švajcarske prošli za 5min. Nemce su nešto zezali u vezi papira. Mada su i oni to rešili posle nekog vremena. Šta da im radim kada nisu iz Srbije. Posle nekog vremena Švajcarac(Nadir) i ja zajedno do centra Tangera. Nekih 40 min vožnje i savršen zalazak Sunca negde iza Španije. Nadir me je pozvao na večeru u njegov hotel. Malo šetnja ulicama užurbanog grada,a onda na KUS-KUS u tradicionalni marokanski restoran. "Interesantna" lokalna muzika. I lokalno pivo. Prepoznatljivog naziva. U svakom slučaju,savršen kraj dana i početak pravog putovanja. Sutra ujutro idem sa nekim "vodičem" da mi malo pokaže znamenitosti grada. Bar na dva sata,pa onda dalje.....RABAT!

Prethodna dva dana je padala kiša.Duvao jak vetar. I more je baš bilo nemirno. Od pre pola sata Sunce sija punim sjajem. Mediteran najzad pokazuje svu svoju lepotu. Talasi su nekako više plavi,a vazduh značajno topliji. Španija se polako gubi iz vidokruga. Na horizontu se vidi nešto,meni trenutno strano,nepoznato,neistraženo. Pre svega izazovno. Zbog ovoga sam krenuo na put. Kada sam pakovao motor ispred kuće,pre nekoliko dana,golub u niskom letu je „isprljao“ skoro čist motor. Malo na vizir,malo po dokumentima,a malo i po meni. „Na nebu sevnula je munja,pomislih kako je to dobar znak!“ Siguran sam da ovde nema golubova,ali jedan mali galeb bi dobro došao. Da razbijem maler i tremu pred iskrcavanje na meni novi kontinent.

Hvala svima na lepim rečima! Dobio sam poziv od nemačkih drugara da svratim na jednu noć do njihovog kampa. Malo ispod Agadira,ka granici sa Zapadnom Saharom. Ionako mi je usput,a i da nije,napravio bih da bude. Poneo sam dovoljno JACK-a,biće mi drago da ga podelim sa nekim.