Peca iz Sremske Mitrovice ispravlja ramove, verovatno i vari, br. 063538982

Taman da i ja dotle "napakujem" sve na bajk...

Kada se farba kaciga, farba se naravno spoljasnji "plasticni" deo (ili vec od cega je kaciga napravljena (ABS,PP,carbon..) to svi znamo, ne bitno). Kada se jednom farba stegne na povrsini kacige ne postoji mogucnost da ona tek eto tako dopre do unutrasnjosti i "pojede" stiropor, izuzev ako se ne zafarba i unutrasnjost preko postave, sto se naravno nece desiti ako se sve fino zastiti. Sigurno je da bi nitro ili akrilni razredjivac nagrizao stiropor i njemu slicne materijale i ostavio rupu za sobom ali mislim da to nema veze sa ovom temom. Ako sumnjate u kvalitet kacige posle farbanja, varate se.

Naravno da je "bolji" polovan Arai, ali mislim da kacige koje su kako kazes "od obicne plastike" i koje pucaju kada padnu sa police itd., ovde niko nije ni planirao da kupi, mislim da su takve kacige u startu iskljucene... Npr. nov Shark za oko 150 evra je sasvim dovoljan za nekog ko ulazi u svet dvotockasa.

Ehh, kad ce vise to prolece... Najzli tekst je super!

Ako si "vozikao" RS125 i sada hoces da sednes na 749 ili R6, nemam sta drugo da ti kazem sem nemoj, jbg, jednostavno nemoj, to ti je najiskreniji i najdrugarskiji savet od mene. Kazes treba ti bajk za grad i krace ture, moj predlog je da ne uzimas nekog R-a, jer nije za grad, ako ce mu to biti prvenstvena namena kod tebe, pogotovo. Kao sto rece Djusi pazari nekog monstera, uhodaj se godinu - dve, pa onda odluci sta i kako posle.

Prodajem Piaggio Liberty 125, 2000. god. presao 28000km, uradjen servis (nova svecica, rolnice, kais, aku, ulje), crn metalik, vizir, pak treger, registrovan do maja, vlasnik. Motor je od mog brata. Cena: 950e tel vlasnika: 0638004729 moj br.: 063518598

Eh...Dejtona...kad bih samo...

Ali tesko da sa njim moze da "drzi" 130-140 na auto putu, znam da ne moze jer to mu je i maksimalna brzina.

Novo je novo, dukati bez razmisljanja. ;D Salim se naravno. U sustini to su motori na izlgled, koncepcijski, slicni, a opet s druge strane se dosta razlikuju. Para nije mala, mozda je nov motor bolje resenje, u stvari sigurno je bolje, ali zavisi sta volis, ne verujem da volis i jedno i drugo podjednako, i 4 u redu i 2 u v. Sve zavisi sta se tebi svidja, a ako ti je bas svejedno pazari jamahu. Mada ja znam da bi uzeo Dukca, ne bi razmisljao uopste, jednostavno ne bi.

;D

Hvala svima na lepim recima... Upravo tako. Znam da je jedan model zavrsio kao eksponat u muzeju u Alabami, u gradu Birmingem (Barber Vintage Motorsports Museum), pa ako vas nekada put nanese greota je da ne svratite. Da, naravno, ne mogu da obecam kada tacno, imam neke ideje, ali otom potom, malko sam u guzvi, uglavnom nesto ce biti.

Poraziti svet na fabričkom motociklu, postati svetski šampion u MotoGP klasi, WSB šampionatu ili možda AMA takmičenju predstavlja jedan zaista velik podvig, kako za tim pobednika tako i za samog šampiona, ali kada porazite svet svojeručno pravljenim motociklom, konstruisanim uz pomoć najužeg kruga prijatelja i familije, iz hobija, verovatno će mnogi pomisliti da niste sa ove planete. Upravo ovo je pošlo za rukom Novozelanđaninu Džonu Britenu. 1950. godine, 1. avgusta u gradu Christchurch na Novom Zelandu, u gradu koji danas broji nesto manje od 500000 stanovnika, rođen je Džon Kenton Briten. Još u ranom detinjstvu Džon je pokazao svoje veliko interesovanje na polju modeliranja i konstruisanja. Sa ne punih 13 godina potvrdio je to napravivši karting čije je točkove pokretala mala dvotaktna mašina. Džon i njegov karting 1968. godine rešivši da napusti koledž, Džon završava četvorogodišnji kurs za inženjera mehanike i nakon toga neko vreme radi kao projektant-dizajner na Novom Zelandu. 1976. godine razvija samostalan biznis, tačnije bavi se dizajnom i proizvodnjom staklene rasvete. Ovo traje sve do 1982. kada odlučuje da rasproda proizvodnju i priključi se porodičnom biznisu, odnosno projektovanju i menadžmentu nekretnina “Brittco Management Ltd”. Do 1985. godine Džon je učestvovao kao trkač na lokalnim i nacionalnim takmičenjima. Osamdesetih godina učestvuje sa Dukatijem. Ne zadovoljan performansama svog motocikla, on 1986. godine izrađuje novu karoseriju tj. pravi oklope za svog Dukatija i ovoj izvedbi daje naziv “Aero-D-Zero”, a ne dugo posle toga izradjuje potpuno novu šasiju, odnosno ram na koji ugradjuje mašinu Novozelandske fabrike “Denco”. Projekat je završen 1987. godine i dobija naziv “Aero-D-One”. Motocikl je razvijao približno 120 konjskih snaga i težio svega 130 kg što mu je obezbedilo odlične performanse. Istorija ovog modela nije bila duga, uglavnom zbog brojnih kvarova na mašini. Splet događaja koji će uslediti u narednim godinama Džonovog života i života ljudi koji su gotovo 24 časa bili oko njega, ukazuje samo na to koliko volja, upornost i želja da se istraje i u najtežim trenutcima, moze daleko da odgura čoveka. Ne zadovoljan rezultatom iz 1991. godine kada je Pol Livajs (Paul Lewis) sa tadašnjim modelom Britena osvojio drugo mesto na popularnoj “Bitci Tvinova” (“Battle of the Twins”) koja se odrzava na Dejtoni u Sjedinjenim Američkim Državama, Džon odlučuje da krene ispočetka i konstruiše potpuno nov motocikl. Izradjuje nacrte i planove za nešto do tada ne vidjeno na svetskoj moto sceni. Za izradu prve verzije agregata trebalo mu je nekoliko meseci, delovi su odlivani od čelika u garaži familije Briten. Mašina je kompletirana kroz nekoliko meseci. 1991. godine, proizvedene su dve verzije, jedna od 1000cc i druga od 1100cc, iz razloga što su različita takmičenja propisivala i različita ograničenja za radnu zapreminu motocikla. Snaga je varirala oko 155, za model od 1000cc, i 170 ks za model od 1100cc, rezultati su bili zapanjujući. Usledila su nova genijalna rešenja za prednju i zadnju viljušku koje su u potpunosti izrađene od karbonskih vlakana. Možda i najinteresantniji detalj na novom Britenu je taj što motocikl uopšte nije imao klasičan ram, već je ogibljenje direktno kačeno na mašinu, tj. mašina je imala ulogu rama, što se pokazalo kao fenomenalno rešenje zbog uštede na masi motocikla. Šest meseci pre isplaniranog roka za izradu prvog modela “Britten V1000” , kada je trebalo da sa timom odputuje u USA na Dejtonu gde će učestvovati na trci “Battle of the twins”, bio je gotov gipsani model karoserije po kojem je kasnije napravljen konačan oklop od karbonskih vlakana. Dvanaest nedelja pre odlaska na Dejtonu oklop je bio ofrban i spreman za montiranje. Točkovi su takodje bili delo Džonovih ruku i naravno i ovde su korišćena karbonska vlakna kao osnovni materijal. Novi, prelepi Britten sada je bio spreman za testiranje od strane profesionalnih vozača. Usledilo je razočaranje, na prvoj test vožnji dolazi do ozbiljnih problema. Na test poligonu, pri brzini od oko 80 km/h na motociklu puca prednja viljuška dok je vozač prošao sa slomljenom ključnom kosti, a potpuno razočarani Džon Btiten odustaje od celog projekta. Da je tada definitivno odustao, ja verovatno sada ne bih ni pisao ovo što pišem, verovatno da 99% ljudi nikada ne bi ni čulo za njega, kao ni za njegove dotadašnje uspehe, naravno Džon ipak odlučuje da pokuša sa redizajnom prednje viljuške kako bi vratio motor na noge. To mu polazi za rukom i na svega nekoliko nedelja do odlaska u Ameriku motocikl je popravljen i izabran je vozač (Andrew Stroud) koji će pokušati da učini ne moguće sa njim na Dajtoni. Trud i žrtvovanje su se isplatili i samo nedelju dana uoči trke mašina je bila potpuno spremna za stazu. Na prvom izlasku na Dejtonu, posle nekoliko krugova, Britenov tim otkriva da mašina pusta rashladnu tečnost i da gubi na snazi. Zbog ograničenosti na vremenu ne uspevaju da lociraju kvar već dolivaju tečnost u hladnjak i nadaju se da će mašina izdržati bar neko vreme. Posle dva kruga mašina počinje da se pregreva i Endrju odlučuje da odveze motor u boks, kvalifikujući se za 12. poziciju na startu. Verujem da se u tom momentu desilo najgore od najgoreg za Džona i njegov tim, sama činjenica da imate pukotinu na jednom cilindru i da ste na drugom kraju sveta sa ručno pravljenim motociklom, naravno, bez rezervne mašine, na nesto više od 24 sata do početka trke, ostavlja vam samo jednu jedinu opciju, a to je da odustanete. Da je u pitnju bio neko drugi, da, ali entuzijasti poput Britena odustajanje nije bilo ni na kraj’ pameti. Zavariti cilindar u lokalnoj radionici se ispostavilo kao jedino rešenje. Bez minuta odmara tim je uspeo da donekle vrati mašinu u prvobitno stanje na samo par sati uoči trke. Izvanredan start Britena obeležio je početak trke, a kako je vreme odmicalo Endrju je postizao sve bolja vremena i sve bolju poziciju. Na desetak krugova do kraja uz opšte oduševljenje publike i totalnu euforiju koja je vladala u redovima Britenovog tima, V1000 izbija na prvo mesto ispred neprikosnovenog Dukatija. Ubrzo trka je prekinuta zbog kiše, a Džonov tim nije mogao biti zadovoljniji trenutnim rezultatom. Već po nastavku trke, Briten je počeo čudno da se ponaša, postepeno je gubio na snazi sve dok u jednom momentu nije pao na drugo mesto. Već u sledećem krugu V1000 je na putu za boks, ne završivši trku uopšte. Kvar je izazvala elektrika. Timu nije ostalo ništa drugo već da se vrati na Novi Zeland i za 12 meseci pokuša ponovo. Džon Briten za vreme trke na Dejtoni (1992) Ne uspeh u Dejtoni je bio prvi i poslednji te godine, kockice su se sklopile i u sledećih godinu dana Briten je harao moto svetom, osvajajući prvo mesto na Laguna Seki, Asenu, Monci, obarajući kako brzinske tako i vremenske rekorde širom sveta. U to vreme Britenovom timu se priključuje novi član, Italijan Roberto Krepaldi (Roberto Crepaldi). 1993. godine uz pomoć sponzora dogovorena je proizvodnja 10 modela, od kojih bi jedan bio u vlasništvu Krepaldija, dva u vlasništvu novo osnovane ”Britten Motorcycles” kompanije sa kojima bi učestvovali na takmičenjima, a ostatak bi bio namenjen prodaji. Te godine Briten obara rekord prosečne brzine na lokalnoj stazi u Džonovm rodnom gradu sa preko 160 km/h, kao i brojne rekorde na stazama sirom sveta. Usledilo je pet uzastopnih pobeda na domacem prvenstvu. 1994. bila je tragična za tim Britena, na jednoj od najopasnijh staza današnjice “Isle of Man TT” vozač Britena Mark Farmer na treningu, udarajući u zid pored staze, gubi zivot. I danas mnogi još uvek tvrde da je nesreća izazvana ne ispravnim motociklom, tj. da je neposredno pre udara pukla prednja viljuška, i ako je to demantovano od strane tima stručnjaka koji su dokazali da je do incidenta došlo vozačevom krivicom. Sledeće godine je usledila serija pobeda na međunarodnom “BEARS” takmičenju. 1995. godine Tim Briten je nastavio da osvaja prva mesta kako na domaćoj tako i na inostranoj sceni nasuprot velikom gubitku kako za tim, tako i za porodicu Briten i za sve one koji su poznavali i cenili delo Džona Britena. Petog septembra 1995. svet je ostao uskraćen za jednog genija, čoveka čije će ideje i dela ostati upamćeni zauvek, čiji će motocikli zauvek ostati simbol savršenstva i predstavljati predmet dubokog poštovanja. U 45. godini života Džon Briten je preminuo od posledica karcinoma kože ostavivši za sobom ženu i dvoje dece. Potražite film: One Man's Dream - The Britten Bike Story Isečak iz emisije 10 najboljih motocikala ikada napravljenih sa Diskaverija: Oficijalni link Britten motorcycle kompanije: http://www.britten.co.nz/

Mislim da je brava napravljena od spijaltera, barem je bila kod mene na apriliji, tako da sa kiselinom nemoj da se zezas, jer ako pojede drvo, pojesce i bravu takodje. Sto kaze Bata gpz, probaj sa nekom iglom, pincetom, ne pada mi na pamet nista drugo.

Mille definitvno, kad tad.

SV 650

Sledeci put lepo da krenete starim putem, ne mozete 'omashiti Indjiju... Vodim na chaj, obecavam! ;D

Torbak dodajem na spisak, best-buy definitivno, mnogo mi se svidja, 25 litri...malo li je. Taman sam se popalio i za kufere iz iste kolekcije, ali nekako mi izgledaju mali na slici, svega 15 litara po komadu? Sta vi mislite?

Ok, hvala...

Ako nije tajna, ko prodaje? Stanje? Koliko para?

Odlican sajt, hvala!

Izgleda super, nalepnice su se odlicno uklopile.

Mislim da neces pogresiti ako ga skines, jer koliko sam uspoeo da iscackam na netu, razlika je u vecem prednjem tocku za model iz 2000, prednja kocnica je drugacija, ima tu jos nekih sitnica, detaljnije procitaj ovde, ako vec nisi... http://www.hondahornet.co.uk/600spec.html

Hornet 600 (1998), service manual (potrebna registracija za download) : http://www.pro-bike.ro/forums/index.php?autocom=downloads&showfile=323

Pozdrav Marijana!