Krenuli dan pred 1. Maj na Palić iz Beograda, Maxxa i njegova devojka Tanja, moja devojka Olja i ja. U principu svi smo klinci, sa po 23 godine. Maxxa vec ima neko vozačko iskustvo, ja položio početkom marta ove godine. Maxxa vozi Afriku, onu Švajcarsku sa četvrtastim farom a ja Gileru RC 125. Naravno Africa je 200 puta bolja za ovakve stvari ali računam, ako čovek može da pređe celu planetu na bajsu, može i gilera do Palića. Na kraju krajeva, moja gilera ima dobru konjažu, 30 konja, vodeno hlađenje, odlično radi..što da ne..?
Odlučimo se da ne idemo autoputem, što da bismo imali lepšu vožnju kroz prirodu i male gradove, što jer nije 125ica za autoput baš.
Stignemo do Zrenjanina, popušimo pljugu, pravac Bečej. Predivan grad. Dalje za Adu pa kafa u Senti. Takođe veoma lep grad. U međuvremenu smo prošli kroz razna sela, salaše i sve ostale ljudske naseobine. Od Sente krenemo ka Kanjiži, već je pao mrak, zahladnilo, idemo kroz neka naselja, nekim putevima, pitaj Boga gde i kako. Stajemo, gledamo na kartu (Maxxa imao ozbiljnu mapu Srbije). Sve je opušteno ali ipak je mrak i nisi baš siguran. Ipak mi stignemo do Subotice, odnosno, do nekog Subotičkog prigradskog naselja i pitamo nekog dečka za pravac za Palić, a on onako vojvođanski „Naaajbržee vam jee da uzmetee letnji puut“.
Pre nego što nastavim, da iskomentarišem moje vozačko iskustvo - prvo vozačko iskustvo sa motorom na putu. VEOMA NAPORNO! ;D
Pretpostavljam da je posebno bilo naporno meni zbog motora sa kojim sa išao. Da prvo napomenem, motor je sjajan i služio me je odlično. Ali..usko sedište..moja devojka i ja. Njoj svaka čast! Drugo, slaba zaštita od vetra za kolena, boga mi, zabole kolena pored toga što se koče od sedećeg položaja. Možda najvažnija stvar, ipak je to 125ica. Brate, to zuji i vibrira! Sledeće, zbog same prirode tog motora, teško je održavati brzinu, moraš da je šaltaš, nije dobro ni samo da je držiš u jednoj brzini pola sata na visokom obrtaju. Znači, pune ruke posla. Uglavnom sam vozio oko 100, ponekad 120km. Dve osobe i stvari na 125ici koja ide 120km u kontinuitetu zahteva neprekidno praćenje brzinometra jer tačno u km mogu da procenim da li moram da ga vratim u 5 ili mogu i dalje u 6oj brzini da vozim. Prati se temperatura motora, ono čudo ipak radi na hmm..ne znam koliko obrtaja (nema obrtaljku) ali u service manuelu piše da ide do 9000 i nešto malo a brate, ja sam ga gario i nisam ga štedeo Znači 9ka nije ginula. Motor ide, bruji i zuji, ništa neprijatno za njega, ne smeta mu ali zato ruke ti se tresu kao da te udara blaga struja, potomci ne znaju šta se dešava. Ludilo! Razmišljam, Maxxa svoju Africu drži u laganoj 5oj i polako počinje da drema.
Dakle, naselje oko Subotice, krećemo letnjim putem. Letnji put je njiva. Tu nema diskusije. Nailazimo na matorce koji bleje pored svojih traktora i cirkaju pivo u mraku „Samo pravo pa desno“..uzivaju. Mi vozimo već jedan ozbiljan offroad po mraku, preko njive sa devojkama na motorima. Meni je čak jednom malo proklizao ali ništa ozbiljno, pičimo i dalje..stvarno nezaboravno! Po mraku kada voziš preko njive umišljaš da je iza svake brazde neka rupa, neko prokletstvo a mi se uopšte ne vučemo. Stignemo do Palića grada i tu skrenemo za festival na koji smo krenuli..put je od peska. Bukvalno..Idemo preko peska, razmišljam u sebi, nikad neću uzeti motor koji ne može preko peska..samo enduro ili kros..nisam se zajebao što sam uzeo ovaj motor..samo piči, samo piči, motor se uvija, kliza, odlično iskustvo! Stižemo, nalazimo se sa nekim društvom, Maxxa pokušava da parkira motor ali mu tone u pesak (grdosija od Africe!) , ja pratim nekog druga i ulećem u šumu po mraku, nalazim šatore, vidim gori logorska vatra, motor provlačim kroz drveće i grane. Skidam se sa motora i razmišljam kako ću da popijem pivo i da ne pogledam motor dok se sutra ne probudim. Krenuli smo oko 16, pola 17, stigli smo oko 22h.
Noć je prošla opušteno, malo bili na festvalu, neka muzika išla, ne znam ni sam šta, vratio se u šumu, tamo su bili neki prijatelji moje devojke, uglavnom neka hipi ekipa ali svi gotivci u principu. Gori vatra i zaspali smo kao bebe. Pošto smo moja devojka i ja spavali kao divljaci u sred šume a Maxxa u zvaničnom kamp mestu, nismo se videli do sutra, a ni sutra. A šta je bilo sutra..?
Budmo se ujutru, predivan dan, sunce sija, popušimo cigaretu pa da pojedemo nešto, oko 10 je časova kad ono, dere se jedna devojka iz naše grupe: POŽAR! Okrećemo se, kad ono izgleda neki klinci (još mladji od nas klinaca, tipa 17-18 godina) 20metara ispred nas zapalili šumu. Kako su to uspeli tako brzo i nepredvidivo da zapale šumu? ??? Svuda po tlu šume su bile posute one bele mace, izuzetno zapaljive. Kada sam se okrenuo i ugledao vatru, ljudi to je bilo kao da je neko posuo benzin. Vatra je prilazila brzinom jedno metar po sekundi..kao vatreni plašt koji se širio. Mace su brzo sagorevale ali su palile suva drveca na tlu i onda krupnije drvece oko sebe. Mi skačemo, šutiramo zemlju, zaustavljamo vatru privremeno oko nas, izimamo stvari, histerija. Ortak se prodere Pomeri motor! Vatra već prišla motoru, palim motor, sedam na njega i pičim kroz šumu, izlećem na peščani put, idem dalje, stižem do policije i zovemo vatrogasce! Ljudi, klasičan Holivud! Vraćam se, pomažem oko prepakovavanja, svi pod stresom, neka hipi riba se baš potresla zbog šume pa plače :o . Maxxu zovem, on i dalje spava, boli njega K####! ;D Mi nismo mogli da udjemo u taj zvaničan kamp jer nismo imali tu propusnicu šta već i malo iskuliramo negde u prirodi, daleko od vatre i rešimo da krenemo nazad, moja devojka i ja jer ja radim u nedelju ujutru.
Krenuli oko 13, vreme strava, motor piči, stanemo opet u Senti na kafu (nešto nam se sviđa ta Senta) i negde posle Novog Bečeja, prođemo kroz malo naselje Kumovo čini mi se i nestade benzina. Brateeeee! Ona Vojvodina je tako deprimirajuća kada ti nestane goriva i sve oko tebe ravno! Stade motor, ja razmišljam kako je uspeo da ostane bez goriva, da nije nešto drugo ali pazio sam ulje, vodu, temperaturu..ma kakvi. Prebacim ga na rezervu, gilera ima 2 litre rezervu i 10 litara standarnih, krecem da kurblam i upali ga bez problema..znači benzin..ooo živote..gde ću sad benzin da nađem u subotu 1. Maj, bukvalno in the middle of nowhere..! Vratimo se do Kumova, pumpa jedina naravno ne radi, pitam nekog tipa na ulici šta da radim, on kaže idi pravo pa desno, treća kuća, traži Belog. Beli valja benzin.
Nađemo njegovu kuću ali ne i njega već njegovu babu ili kevu, uglavnom neku srpsku staru majku. Ja joj kažem da mi treba super, olovni, mb95..ona meni ma da super je benzin..ja ponavljam, ma znam da je super benzin ali meni treba SUPER benzin. Znam da u principu može da se meša bezolovni i olovni ali nikad to nisam radio, razmišljam, trebalo bi da može ali zent me je. Uglavnom ne zajebava mi se, kako je krenulo. Sada znam da može ali šta ćeš. Baba Belog ima samo bezolovni, neki vulkanizer tu mi kaže da se vratim za Novi Bečej, ima privatna pumpa, oni kao i svaki privatnici izrabljivači rade i za 1. Maj. Uz Božiju pomoć, stigosmo do pumpe, natočismo mb95 i nazad na put za BG.
Mislim da je moja gilera uspela da proždere 9 litara benzina na 100 km jer sam je gario u 6oj skoro do maksimuma, sa dve osobe i stvarima, ona je gutala kao luda. Ispostavilo se da je bolje voziti u 5oj oko 100ke nego voziti u 6oj 120km.
Na povratku smo svratili u Čentu, moja devojka ima rodbinu tamo, jeli pasulj i ubrzo zatim krenuli dalje. Ja sam bio umoran, samo sam želeo da stignem kući i da se istuširam i legnem.
Moram da napomenem da su svi ljudi u Vojvodini bili maksimalno druželjubivi i da su nam izlazili u susret kad god nam je nešto trebalo. Sve pohvale za Lale!
Put je bio nezaboravan a prešli smo možda 500km. Mnoge stvari sam naučio vezano za vožnju motora po drumu. Odmah bi istakao da sam u povratku vozio mnogo sigurnije i bolje sam ulazio u krivine. Nije isto gradski saobraćaj i otvoreni put. Kao i u kolima, tako i u motoru. Drugo, moraš da imaš rukavice bez obzira da li je hladno jer ti izgore šake, posebno meni koji trenutno pijem neke lekove od kojih postaneš osteljiviji na sunčevu svetlost ;D (da, to postoji) . Moraš da imaš štitnike za kolena, ne samo zbog eventualnog pada već zbog vetra od kog te zabole kolena. Neki motori imaju bolju zaštitu od vetra za kolena ali ipak je bolje da imaš nešto preko kolena. Motor mora da ima veliko sedište! Kros varijante ne dolaze u obzir. 125ica, čak ni moja besna Gilera od 30 konja, nije za dvoje. Može po gradu ili oko grada ali na put nikako. Bez obzira, ja sam ponosan na svoju gilericu, ona je dala svoj maksimum i nikada nije zakazala. Italijan jeste, sve ja to kapiram ali ona ipak prži, pali iz prve bukvalno, čuje se ko motorna testera, ima neki fabrički turbo efekat kada je digneš na visoke obrtaje, bukvalno te ispali ko iz topa i ne bih je menjao ni za bilo koju drugu 125icu. Viša je od svih 125ica, sedište joj je na 900mm, pravi krosić sa malo enduro plastike. Ipak, to nije moj stil. Ja volim tihu snagu i navikao sam na to jer ni keva ni ćale nisu vozili automobile ispod 2000 kubika pa ni ja tako da sam navikao na takvu vrstu mašine. Definitivno znam šta ću uzeti sledeće kada prodam moju gileru. To će biti ili Africa, Transalp ili Super Tenere. Super Tenere su ipak malo jeftinije i verovatno će to pasti. (Neslaganja tipa koji je bolji je nevažno za moje potrebe) Takav tip motora je motor koji bi me dovukao do Palića, kroz gradove, njive, pesak i šumu i učinio bi to sve lakše. Možda ne onaj deo sa šumom ali ugurao bih ga ja i uspeo bih da spasim šumu kao sa mojom Gilerom
Moja keva i roditelji moje devojke su bili prosto srećni pošto smo se vratili umorni i govorili su: Da, da..tako vam treba kada hoćete motorom!
Amateri, oni ne znaju da sam ja odmah otišao na forum i motoberzu da vidim cene afrike, transalpa i tenere i da odmah počnem da računam kada će da padne sledeće putešestvije. Svaka čast i za moju devojku koja se nijednom nije požalila na okolnosti i koja je sve izdržala. I ona kaže: da, da, treba nam ta neka teneru afrika motor, kako već! Samo vozi! Pozdrav svima!
