Za poslednjih 5 godina promenio sam dva posla. Svaki put mi je trebalo oko 3-4 nedelje da nađem posao, što je i neki prosek. Te intervjui, te testovi, te ovo, te ono. Poslodavac uglavnom želi da se vidi licem u lice sa osobom koju zapošljava, tako da slaba vajda od traženja posla na neviđeno. Sajtovi za traženje posla su: http://www.seek.com.au http://www.mycareer.com.au Posla ima, nekad je kažu bilo lakše ga pronaći, ali za dobrog radnika uvek ima posla. Šta znaš da radiš ?

>...Je li ovo Hondin vozac (mislim na zadnju sliku) sto je prosli put imao temperaturu?... jeste, jeste Svako ko je išao na 2000+ km put sa decom razumeće da su potrebni nadljudski napori da se sve ukomponuje. Ovaj put nije bila temperatura i uopšte puno problema tako da se sve dobro završilo uz par povraćanja, plakanja i bezbroj stajanja. >...Kada budes dolazio u Srbiju, ponesi mi jednog kengura... vidiš li ti kolike su im kandže? a da znaš koliko brabonjaka ostavljaju iza sebe >...Ali pazi da nas jednog dana ne moras ugostiti par stotina... ko god došao, dobro je došao ! >...Definitivno bi voleo da odem ali nije nemoguce imam striceve ima 20tak familia a nijedan se nije setio dodji kod nas malo ... >...Inace, takva je situacija sa rodjacima kod mnogih... Ima svakakvih familija. Ne vidim stvarno u čemu je problem da se pošalje pozivno pismo? Meni nije nikakav problem da vam pošaljem. Iz priča koje čujem ovde uglavnom zapne kod avionskih karti, a familije ima jako puno. >...Kakve su cene placeva da napravim vikendicu tamo i preko vikenda da se brckam... Nažalost cene nekretnina nisu uopšte male. Najjeftinije parče zemlje je koliko vidim 50ak hiljada $, a ista priča je manje-više svuda u Australiji. Za atraktivne lokacije (uz more, na rekama, jezerima, planinama) se plaća i preko milion $. Takav je zakon ponude i potražnje. http://www.realestate.com.au/cgi-bin/rsearch?a=s&cu=fn-rea&s=sa&ss=&ag=&t=lan&snf=ras&chk=0&lead=&ty=&tb=&u=5105&regionid=5105&is=1&pm=&px=&pme=any&pxe=any&minlandsize=&frontage=&p=30&o=def Jedan od razloga što ne želim da pravim nikakvu vikendicu je taj što ima još puno lepih mesta koja trebaju da se obiđu. Većina ljudi ovde uglavnom i kupuje kamp-kućice, kampervene, autobuse koje prepravljaju, pa tako kruže okolo, dok si sa vikendicom nekako "zarobljen" i uvek ideš na isto mesto. Uostalom dovoljna mi je jedna "vikendica" kod Bijeljine:) Sledeći izveštaj očekujte krajem februara/početkom marta sa Horizons Unlimited sastanka (http://www.horizonsunlimited.com/). Ako neko želi da postavi pitanje na HU sastanku, slobodno pitajte, nikakav problem da prenesem. Pozdrav

Prvobitno nisam planirao da objavim najnoviji putopis (skraćena verzija) do Kengurovog ostrva, prvenstveno zbog toga što nisam išao motorom nego kolima, ali obzirom da se priličan broj ljudi javio sa "zahtevom" da ga objavim, koristim priliku da to i uradim Molim administratore/urednike da ukoliko putopis nije u skladu sa pravilima ili da ga premeste u off-topic, ili na neki drugi podforum, ili da ga slobodno obrišu. Putovanje se održalo u periodu od 24/01/08 do 30/01/08 (prošle nedelje) i bilo je u sklopu godišnjeg odmora. Na početku par geografskih činjenica o ostrvu: Lokacija oko 150km južno od Adelajda, Ostrvo dužine 150km sa 50km. Put do tamo nas vodi preko Mt. Gambier-a, gradića na granici Juž. Aus. sa Viktorijom. Ono što nas je oduševilo je Plavo Jezero (Blue Lake) dubine oko 80m koje je ustvari jezero nastalo u "oku" vulkana. Voda se koristi za piće i na jezeru nema kupanja ni pecanja. Još jedna lokalna zanimljivost je rupa koja tone (Sinking Hole) usled sleganja zemljišta, a sada je tu napravljena bašta sa mestima za roštiljanje, itd... Kengurovo ostrvo. Mesto zvano Američka Reka (American River) je raj za pelikane, galebove i patke. Emu Zaliv (Emu Bay) - po meni jedna od najboljih plaža na kojima sam ikada bio. 5-7km finog peska, bez ijedne muve sa kristalno čistom vodom. Dozvoljena je vožnja kolima po plaži a preporučuje se pogon na sva 4 točka (čak sam pomogao jednom da se iščupa). Snelling Beach - sa ove visine se mogu videti delfini na plaži. (ovu sliku možda prodam Land Roveru:) Na ovom mestu su se dopremale namirnice sa kopna na svakih 3 meseca. Remarkable rocks - čudan kompleks velikih kamenja tik na ivici provalije vk3frc štap antena. Bez problema urađeni UA9JLL i ZL1CDP telegrafijom na 7MHz Eurokrem za momčinu VK3FGRC rađen SSB-om Vivonne Bay plaža Kellys Cave - pećina 20ak m ispod površine Seal Bay - mesto gde možete da sedite pored foka na plaži Ajkula na Emu Bay plaži Šala - u pitanju je delfin, tj. porodica od njih 6-oro Povratak kući. Celi južni deo Južne Australije je načičkan ovim džinovskim vetrenjačama za proizvodnju struje. Grampionsi (Viktorija) - pitome divlje životinje... Pozdrav i hvala na gledanju.

Sunce ti poljubim tri puta sam kliktao na "reply" kako se pasulj krčka ! Nešto ne vidim rebarca ? Svašta sam jeo u životu (i krokodile, i kengure, i ajkule) ali nema ništa bolje od naše hrane -- definitivno !! Pozdrav

Nije sada da se se "guram" da budem koordinator, ali realno u organizaciji bi trebalo da bude neko ko može da razgovara licem lice. Ne znam da li vam je poznato koliko su naši po firmama ažurni u čitanju mejlova, a tek odgovaranje na iste je posebna priča. Ništa drugačija situacija je u telefonskim razgovorima - u fazonu šta sada hoće ovaj ? Elem, i ranije sam pokušavao da odradim mnogo jednostavnije stvari na daljinu, ali uglavnom se svelo na to da angažujem familiju da mi učine uslugu (čak su i neki sa ovog foruma su upoznati sa tim). Sve u svemu ipak za koordinatora bi trebalo da bude neko ko je "tamo uživo". Ne bi bilo loše da MK Beograd nastavi sa tradicijom, s tim što bi mogli da ubace i ovu novinu oko "takmičenja". Pozdrav sa današnjih +41 C

Prvo da se izvinim da nisam upotrebio pravi izraz, tj. prevod: Competition - Takmičenje Challenge - Izazov, ili ako može pomoć oko prevoda, samo da nije Čelindž Pretpostavljam da bi pravi termin rešio nedoumice oko same akcije, ali koja treba da u sebi ima dozu takmičarskog duha, jednostavno da bi cela akcija bila zanimljivija. Što se tiče kontakata, siguran sam da ljudi iz samog Instituta za transfuziju imaju bolju bazu podataka dobrovoljnih davalaca krvi sa zanimanjma, ili kontakt osobe u pojedinim firmama/organizacijama. Naravno da nije bitno koji klub ili moto organizacija na čelu, ni ovde se ne potencira na imenu - više je na samoj akciji, a ljudi će znati odakle je to krenulo. Zato sam i pitao da li je to tradicija, a koliko vidim na sajtu MK Beograd to i jeste od 2000.te. Svaka čast ! Ipak čitajući http://www.mkbeograd.org.yu/humanitarne.htm moram da priznam da mi se nije svideo način pisanja protiv ljudi koji ne žele da daju krv. Jednostavno svi smo različiti i svako drugačije funkcioniše: neko ne želi da da krv iz religioznih razloga, neke je strah, neko je bolestan, mislim milion razloga postoji i ne treba pljuvati po ljudima koji ne mogu ili neće da daju krv. Oni će se, siguran sam, pokazati u pravom svetlu u drugim situacijama (akcijama). Nema veze, 5 ljudi - 5 ljudi. Ako svaka donacija može da spasi 3 čoveka, to je 15 ljudi !!! Tih 15 može da bude nedaj Bože neko tvoj, ili ti. Što se tiče organizacije treba omogućiti da prijatelji/familija (ili slučajni prolaznici) mogu da odaberu za koji tim da daju krv, svaki davalac upiše ime (i eventualno broj mobilnog) a izvlačenje dobitnika da uradi zgodna medicinska sestra iz ekipe za transfuziju

Svaka čast MK Zemun !!! Reci mi da li je ovo tradicija, ili samo jedanput ? Bilo bi lepo da je tradicija, pa da se animiraju ostali motoristi da se priključe akciji. Prvo im prići kulturno, a posle "prozivka" po novinama i ponuditi im revanš (prilika da se uspostavi tradicija). Što se tiče nagrada one i treba da budu simbolične, tipa karte za pozorišta, bioskope, ili možda pretplata na moto časopise.

Fenomenalno ! A BMW mi je ostao neispunjena želja obzirom da košta dva ipo puta više nego Honda. Dobiću i ja šesticu na lotu

Iako je ranije bilo priča na ovu temu, ne bi bilo loše da se organizuje jedna (a može i više) BJB akcija dobrovoljnog davanja krvi, a usput dobar povod da se ponovo pokažemo u najboljem svetlu. Naime od 1979 godine se u Australiji organizuju "takmičenja" između Policije i Motociklista u dobrovoljnom davanju krvi. Tokom godina su se "takmičenju" pridružile razne firme, klubovi, organizacije, ali i porodice i prijatelji tako da je akcija uzela maha. Koliko se sećam i kod nas postoje slične akcije pa ne bi bilo loše da se i BJB priključi akciji. Inače, ove godine su pobedili Motociklisti sa 794:717 a nagrade su trodnevna karta za MotoGP, vožnja Harlijem, itd... http://www.netrider.net.au/?page=news&action=fullnews&id=947 http://www.donateblood.com.au/news-detail.aspx?ID=142

Hvala svima na javljanju, @Dr.Chala: čitajući post ne vidim ništa posebno što bi se odnosilo na moj slučaj. Uglavnom govori se o iznajmljivanju, brodskom transportu motora do Kine, otprilike isto kao kada bi brodom transportovao motor do Luke Beograd, pa propratna papirologija. @Motoholic: nisam USA državljanin tako da ne bi trebalo biti problema sa pratnjom @Mikka: Pretpostavljam da planirate istim stazama kao i ovaj biciklista, ali motorom: http://www.raize.ch/Reisen/velo-eurasien/eurasien-velotour.htm E sada, verujem vam kada govorite da ima problema tako da ne očekujem baš da bude sve kao podmazano. Ljudi putuju i u gorim uslovima. Nažalost 2 meseca je neki maksimum koliko mogu da odsustvujem sa posla (ovo još treba da se dogovori sa gazdom), a kući treba nahraniti ženu, dete... No da ne bi bilo rekla-kazala, za Kinu najbolje se raspitati u Ambasadi. Pozdrav

Mislim da ta priča nije tačna iz prostog razloga što Harli Dejvidson naprimer prodaje svoje motore u Kini http://www.harley-davidson.com.cn/product/2007product.aspx No, guglovanjem se došlo do zanimljivih članaka vezanih za 400cc. U Japanu je do nedavno svako ko želi da vozi motor jači od 400cc morao da polaže poseban test na gimnastičkoj gredi. Citat: "...Harley faces similar challenges elsewhere in the world. Japan, for instance, had a requirement that any person wanting to own a 400cc or larger motorcycle -- a Harley-Davidson -- had to pass a riding exam. "One of the tests was to ride a motorcycle across a balance beam," said the Harley CEO. "You see the difficulty a gymnast has in doing that, imagine trying to ride a large motorcycle along a balance beam? It was not quite as far off the ground, but if you fell off it was a special experience..." Citat:http://www.manufacturingnews.com/news/04/0402/art1.html Što se tiče puteva u Kini, 1988 godine Kina nije imala ni jedan autoput, dok 20 godina kasnije Kina trenutno ima mrežu autoputeva veličine Nemačke, Francuske i Kanade i to sve zajedno. U proseku 4800km autoputa se napravi za godinu dana u Kini. http://en.wikipedia.org/wiki/National_Trunk_Highway_System Inače Kinezi su skoro završili svoj deo autoputa Kunming-Bangkok (4, 6 traka), Tajland je kao razvijena zemlja odavno imao autoput do granice sa Laosom, dok je deonica kroz Laos (i Vijetnam) uslovno rečeno "problematična". http://en.wikipedia.org/wiki/Kunming-Bangkok_Expressway I na kraju cena putarine na autoputevima (vidi treći link odozgo) se kreće od 0.33 do 0.66 juana po kilometru. Prevedeno u Evre, računato po maksimalnim cenama (0.66), 3000km puta kroz Kinu x 0.66juana = 1980juana, što mu dođe oko 190evra. Naravno, očekuje se i "skretanje" sa puta radi obilazaka pojedinih znamenitosti. Mislim da će biti problem koje odabrati iz razloga što ih ima previše, ali otom potom. 18 hiljada na satu nije ništa za motor ako se redovno održava. Sve zavisi od finansija i da li će biti para za motor nakon ovog poduhvata. Honda je to, i to CB

Kažu ljudi da svi putevi vode u Beograd, pa i ovaj koji se planira već duže vreme. U pitanju je "Projekat" koji kao i svaki drugi iziskuje vreme da se dobro isplanira, tako da bude što manje iznenađenja prilikom realizacije. Realizacija je planirana za period Juli/Avgust 2009 (još godinu ipo dana ima), kada je na severnoj polulopti leto, a na južnoj zima, mada zime su ovde blage tako da ne treba očekivati iznenađenja. Stranica o detaljima projekta je na http://home.exetel.com.au/snikolic/melburnbeograd/, koja će uskoro da postane web sajt. Kao što se vidi na na mapama, putanja kojom bi se išlo je uglavnom niskog rizika (u širokom luku se zaobilaze ratna i krizna žarišta), takođe vožnja isključivo po asfaltu po glavnim auto-putevima uz par deonica u Laosu i Vijetnamu koje se ne vide baš najbolje na Google Earth-u. Jedini uslov koji mi je postavljen (od strane gospođe) je da ne idem sam, tako da koristim priliku da pozovem zainteresovane da se priključe. Za sada je zainteresovan jedan Novozelanđanin (kolega sa posla), međutim što nas više ide bolja je vožnja (do određene granice). Svi predlozi, sugestije i komentari su dobrodošli.

Nije da te odvraćam, ali jedan fanatik po mom mišljenju nije dovoljno, upravo iz svih razloga koje si naveo. Benzin ne bi trebalo da bude problem, ali se voda zato "zlatom" plaća. Čekamo web sajt Pozdrav

U slučaju da neko "zaluta" ka ovim krajevima... Melburn http://mirror.bom.gov.au/products/IDR023.loop.shtml Australija http://www.bom.gov.au/ Japanska Meteorološka Agencija http://www.jma.go.jp/en/gms/

Šta reći sem svaka čast !!!

Svaka čast

Samo da razjasnimo par pojmova oko dobrovoljnog davanja krvi. Direktna transfuzija (donor prikopčan na primaoca) se daje samo u ekstremnim situacijama, npr. u vozilu hitne pomoći ako je pacijent izgubio dosta krvi, ili u nekoj drugoj kritičnoj situaciji kada je Institut za transfuziju predaleko... U svim drugim situacijama (a posebno ako je pacijent u bolnici), krv se dostavlja iz Instituta za transfuziju ili iz bolničkih rezervi. Kada se daje krv, obično se daje 450ml i potreban je razmak od 3 meseca između dva davanja krvi. Da napomenem, količina date krvi se obnovi u par sati/dana, ali "kvalitet" krvi se obnavlja tokom 3 meseca. Zatim se sva krv iste krvne grupe i RH faktora "meša", pa se na uzorku od recimo 10ak litara rade testovi (sida, žutica, itd...). Takva krv se skladišti i dostavlja bolnicama po potrebi. Kada se daje krv nekome, to ne mora da bude ista krvna grupa. Dovoljno je na šalteru u Institutu reći da se krv daje za tu i tu osobu, i smatraće se kao da je osoba primila krv, dok će vaša krv biti upotrebljena za nekoga iste krvne grupe i RH faktora kao i vi, a kome je ista potrebna. Dalje, ukoliko nije prošlo 3 meseca od poslednjeg davanja krvi, takođe možete da odete do Instituta i da kažete "želim da dam krv za tu i tu osobu", smatraće se kao da ste dali krv. Ukoliko vas iz bilo kog drugog razloga "odbiju" za davanje krvi (npr. bolest), takođe će se smatrati da ste dali krv. I na kraju, eto prilike da se organizuje akcija dobrovoljnog davanja krvi BJB zajednice. Više o davanju krvi na: http://www.tvojihpetminuta.com/

Administrator/Urednik/Osnivač da uzme glavnu reč, preseče i okači plan okupljanja i putanju na naslovnu stranicu BJB. Tačno je da je lakše nekome sa B.Brda da sačeka kolonu npr. na Sajmu(ili kod Ade). Niko ne brani tim ljudima da se okupe i sačekaju kolonu. Niko vam neće zabraniti da se priključite koloni u bilo kom trenutku. Ali pravila vožnje u koloni moraju da se poštuju: - prvi se ne pretiče (a trebao bi da bude policajac na početku), znači nema priključivanja na čelo ! - kao ni vožnja iza poslednjeg - koji može da pomogne u slučaju da se nekome ugasi motor - vožnja isključivo po ograničenjima (- 5kmh zbog vlažnih kolovoza), odstojanje 3 sekunde. Najzli nema odustajanja od organizacije. Ovde je diskusija na kojoj ljudi daju predloge, a gazda sajta će da preseče.

Dogovoriti se sa policijom da se obezbedi nesmetan prolaz kolone. Ako mogu da blokiraju saobraćaj kada se političari-guzonje vozaju, mogu isto da urade i za motocikliste. Dalje, zar je moguće da na ovim diskusijama nema ni jedan policajac - saobraćajac - motociklista ? Podhitno "kompjuterski opismeniti" barem jednog

Kakva knedla, 3 knedle ! Nemam reči! Svaka čast Temerincima

Vidiš to ti je prokletstvo emigranta... Tek kad odeš, shvatiš da ima toliko stvari koje nisi obišao kad si bio kući. Pre 4 godine nije bila obavezna, ali koliko vidim od aprila će biti. ******************************************************* Preuzeto sa: http://www.cook-islands.gov.ck/view_release.php?release_id=1036 26-11-2007 SAFETY HELMETS A MUST Come April next year people riding motorbikes and bicycles must wear safety helmets or be fined $100.00 But its not just any helmet type you're allowed to wear except those that comply to the NZ and Australian standards. Its understood many helmets currently in use may not meet the required standards. According to the new Transport Act Amendment, which comes into force from December 12, 2007 any retailer caught selling helmets which do not comply with the standard can be fined $1,000.00. Source: Govmedia ******************************************************* Preuzeto sa: http://www.cook-islands.gov.ck/view_release.php?release_id=978 28-10-2007 SAFETY HELMETS A MUST Changes in the Transport Bill will require the wearing of an approved type safety helmet, for anyone driving or riding a motorbike, quad bike, trike or bicycle once passed in parliament. The Amendment Bill will also bring into force a maximum speed limit of 50kph on the open road, reduced from the 60kph. Failure to wear helmets will cost offenders a fine of $100. And once the bill is enacted blood alcohol testing, breathalysers and speed measuring devices will be introduced. All motor vehicles will be required to have rear vision mirrors and riding two abreast on the road will be deemed an offence. If you exceed the speed limit by up to 10kph you can expect a $100 fine and when speeding over 31kph of the speed limit the law can slap you with a $250 fine. Committee chair, Matavera village Member of Parliament Cassey Eggleton announced the finalisation of the Bill last week and says it could be tabled early next month when the House reconvenes. Source: Gomedia and Cook Islands News *******************************************************

ipo

decembar 2003. Kia orana rodbino i prijatelji!!! (u prevodu sa Polinežanskog: Dugo mi živeli) Evo i mene posle dužeg vremena sa novim izveštajem. Ovaj put sa Kukovih ostrva. Razlog putovanja je bio medeni mesec, a izbor ostrva je bio sasvim slučajan Za pocetak da navedem par činjenica... Kukova ostrva se nalaze u južnom Pacifiku, otprilike na pola puta izmedju Havaja i Novog Zelanda i čine ih 15 ostrva čija površina kada se sve sabere ispadne otprilike kao površina Beograda. Najveće ostrvo se zove Rarotonga (pola sata vožnje motorom u krug) i na njemu se nalazi aerodrom i glavni grad Avarua. Nažalost to je jedino ostrvo na kojem smo bili, što zbog aranžmana, što zbog vremena, ali daće Bog obićićemo i ostala Ostala ostrva su prilično daleko (300 i više kilometara) i jedini način da se dodje do njih je avionom (Air Rarotonga). Mapa juž. Pacifika Mapa Kukovih ostrva Mapa Rarotonge Air Raratonga: Stanovništvo cine uglavnom Polinežani-Maori i prema nekim procenama ukupno ih ima oko 20.000 na svim ostrvima, dok na Rarotongi ih živi oko polovina znači oko 10.000. Službeni jezici su Engleski i Maori, a može se reći da su ekonomski najviše zavisni od Novog Zelanda. Inače, u poslednjih par godina dosta njih je emigriralo na N.Z. i u Australiju (neke procene govore da ih oko 70.000 zivi u "inostranstvu"), a glavni razlog je slaba ekonomija. Valuta je NZD (Novozelandski dolar) ali takodje imaju i Cook Islands dolar koji je jednak NZD. Inače, 1NZD = 37,34 din. (prim. aut. 2003.god) Tuki-tuki Teni-teni Elem, da krenem od puta. Krenuli smo oko 9 ujutro iz Melburna prema Oklandu (N.Z.) i let je trajao oko 4 sata. Okland iz vazduha U Oklandu smo čekali nešto više od sat vremena, malo prozujali po aerodromu i onda smo krenuli put Rarotonge. Plavetnilo svuda okolo. Let je ponovo trajao oko 4 sata, ali ono što je zanimljivo, zbog prelaska datumske granice, poleteli smo u petak popodne, a stigli u četvrtak I to u četvrtak oko 10 uvece. Prvi utisak kada smo sleteli je mrkli mrak i prisustvo veoma malog broja ljudi na pisti i aerodromu. Ulazimo u aerodromsku zgradu (čija se površina može porediti sa amfiteatrom na FON-u) i tu nas dočekuje uživo svirač na ukulele-u sa domaćom muzikom. Malo sam tražio po netu i našao neke pesme koje se tamo pevaju (uključite zvučnike): http://www.geocities.com/rarorecords/teAitospg1.html Prolazimo kroz pasošku kontrolu. Inače viza se dobija na 30 dana na aerodromu i jedini uslov je da se ima povratna karta. Aerodromska taksa se plaća pri odlasku i iznosi 25 NZD. Izlazimo iz zgrade i dočekuju nas meštani u havajskim majicama i kače nam oko vrata venac od Tiare cvetova. Bez preterivanja, neverovatno je kako lepo i dugo miriše. Inace, svi tako po ostrvu i muskarci i žene nose havajske košulje i cvetove u kosi. I takodje što je zanimljivo, svaki cvet miriše za razliku od Australije naprimer gde svaki cvet ne miriše. Elem, ti ljudi što su nas dočekali voze nas do hotela, na recepciji se čekiramo i dolazimo u sobu. Prva stvar koja nas je malo iznenadila, jeste da nema žive duše. Računamo to je turističko ostrvo i oko 11 sati bi trebalo da bude živo, ali nije Portir nam dovozi kofer u sobu ali radi samo jedno svetlo. Tu nam govori kako na ostrvu imaju problem sa strujom i da se stanovništvo apeluje na štednju struje ali i vode takodje. Nas oboje u čudu, reko Bojana gde smo ovo došli ) Odemo da se prošetamo po okolini, ali ono žive duše nema Vratimo se u sobu, otvorimo balkonski prozor i zaspimo ko topovi. Inače, prosečna temperatura tokom cele godine je 27-30C stepeni i uopšte nije sparno, nego je naprotiv baš baš prijatno. Kišna sezona koja traje od Novembra do Marta ne sprečava vas da se kupate, jer kiše su tople. Mi smo imali "nesreću" da je od 7 dana, 2 dana padala kiša, ali to nas nije sprečavalo da pevamo Cecinu pesmu 39/2 . Obzirom da su talasi na okeanu prilično visoki, konstantno tokom 24 časa se čuje huka talasa, ali to uopšte ne predstavlja nikakav problem. Pogled sa terase: Pogled iz restorana: Oni nemaju "daylight-savings" (letnje računanje vremena) tako da sunce izlazi oko 5 ujutro a zalazi oko 7 uveče, uglavnom probudimo se i onda počnemo da upoznajemo okolinu. Iznajmimo skuter (75 NZD za 4 dana), i onda odemo do "grada". Da bi mi osiguranje važilo, morao sam da položim vozački za motor i to tako što smo jedan englez i ja vozili motore a iza nas pandur prati i gleda kako vozimo, dajemo žmigavce, stajemo na pešački, dajemo prednost gde treba i stajanje na stop znak... Dozvola strana 1 Dozvola strana 2. Ne znam da li bi mi ovo priznali u Srbiji? Kišna oprema... Inače, nema ni jedan semafor ali ima jedan kružni tok (na kojem se obaraju polagači-turisti:). Za one koji ne žele da voze, postoji i autobus i to dve linije: 1. clockwise (u pravcu kazaljke na satu) 2. anticlockwise (kontra od pravca kazaljke na satu), i rade od 7 ujutro do 4 popodne, a noćni su od 6, 9 i 10 uveče. Kao što samo ime kaže jedan kruži sa jedne strane ostrva, a drugi sa druge. Usput tu ispišemo razglednice, i onda odemo na plažu. Muri laguna... Fenomenalno... Iako su oblaci u planinama, uopšte nije hladno, naprotiv prijatno je za kupanje. "Trajekt" Kajak/kanu (nažalost nije od drveta) Ispod ovog luka na plaži, lokalni matičar vrši ceremoniju venčanja. Ukoliko se venčate, dobijate zvaničan venčani list. A evo par Nemačkih turista sa njihovog venčanja. Kumovi su lokalni meštani. Srećom poneli smo opremu za ronjenje (ne onu pravu sa bocama za kiseonik nego snorkeling englezi to zovu). Ko se seća snorkijevaca Uglavnom, krenemo da gledamo šta ima u vodi, a ono stvarno prizor da poželis da stalno ostaneš u vodi. Ribe kao u akvarijumu. Ma jos bolje... Boje su neverovatne, crvene, plave, žute, sa špicastim nosevima, trup kao igle, plave zvezde... Bojana rece da joj krivo jer je mogla da kupi fotoaparat za pod vodu pa da slikamo ta čuda. Stvarno neverovatno. Jedina malo "agresivnija" riba je tzv. "Trigger fish" ali ona samo gricne. Evo našao sam na netu slikice. http://www.pinkfiddle.com/photosCook.htm Inače, na ostrvu ne postoje otrovni insekti i gmizavci i uopšte neke agresivne životinje. Zanimljivo je da ima dosta pasa, ali ono baš su lenji. Mrzi ih da hodaju i ustaju a kako i ne bi kad je stalno toplo. Cene... su momačke. Obzirom da je u pitanju ostrvo 3.000 km daleko od Novog Zelanda logično je da budu malo jače. Npr. benzin je 1.5NZD, koka-kola od 1.5 litar je 4NZD, fish&chips 12NZD, hamburger 5NZD, itd... Nema cenkanja ni na pijaci (Kukani smatraju to nekulturnim), ali nema ni ostavljanja bakšiša (i to je nekulturno). Pijaca.. Noćni život - gotovo da ga i nema. Obzirom da sunce zadje u 7, do nekih 9 uveče su dešavanja po ostrvu, a posle svi na spavanje Uglavnom, meštani kažu da na Rarotongi vreme baš baš polako teče. Kao neki zaključak koji mogu da izvedem je taj da na ostrva u juž. pacifiku uglavnom treba dolaziti u parovima. Svuda po ostrvu (hotelima i ostalim mestima) može uveče da se prisustvuje njihovom plesu i muzici sto je dosta zabavno. Organizuju i druge zabave i aktivnosti tokom dana pa ima za svakoga po nešto. Miss Cook Island (ne znam koje godine) Turisti plešu sa domaćima Jedan od "čudnih" običaja je da Kukani svoje mrtve sahranjuju u dvorištu (kao i našeg bivšeg predsednika), što nam je jako čudno, tako da ništa neobično videti mini-grobove po dvorištima, pored drveća. Obzirom da sam radio amater VK3TSN (YT1SN), a mi radioamateri smo vrsta sekte, upoznao sam se i sa amerikancem Viktorom (ZK1CG) koji je dosao pre 30 godina i sada zivi i radi na Rarotongi. Caskali smo jedno pola sata, a licencu i znak ukoliko zelite da "radite" kao ZK1 uopste nije problem dobiti. Kod Viktora u shack-u I na kraju par slika zalaska sunca Sa hotelske terase Jutro pred polazak javljaju da je avion u kvaru i da će da kasni, a u nama se javila želja da ostane pokvaren malo duže, još jedno 10ak dana No nažalost, brzo ga popraviše, i krenusmo kući... Čekaonica na aerodromu - međunarodni terminal Čekaonica 2 Avion... Pogled na ostrvo sa visine... 4 sata kasnije približavanje Novom zelandu ... zatim još 4 sata pa Melburn. Samo kratka napomena: fotografije su slikane 2003 sa fotoaparatom koji nije imao bog zna kakvu rezoluciju i slike tokom noći, plus dosta toga sam i ja kriv što sam kompresovao više nego što treba... Ali, šta da se radi... Bajkerski pozdrav Stjepan (a.k.a. Bosi)

Hvala Zozonije, Takođe pozdrav za tebe, suprugu i vašu decu. Ne znam da li bi se urednici web sajta složili da ostavim link ka putopisu po centralnoj Australiji obzirom da smo išli džipom a ne motorom ?

A ne ne... Obzirom da imam "puno" osiguranje (koje baš i nije jeftino), računao sam ajde novi je motor, ako se nešto desi, desiće se u toku prve godine, ne bi trebalo puno da me boli glava Ono što treba da prosledim osiguranju je njeno ime, prezime i adresa, eventualno izjava svedoka, i to je sve. Dalje posao radim sa servisom... Bezveze pa da pričaju posle "digao ruku na (pijanu) ženu" Pozdrav