Na kraju dana setismo se i hrane

Veče polako pada, Sunce je nisko, biva malo hladnije a i malo tamnije...Bobija tu ispred nas, tako blizu a tako daleko. Ono malo staza i puta što postoji zatrpano stablima i granjem iz šume..Ma što bi to čistili, ko normalan ovuda prolazi...Moramo okolo, oko Bobije. Ma super nam je, nikoga nije briga što je kratak dan, uživamo...Smiraj dana na planini, na našim mašinama, treba doživeti, upiti duboko u sebe...ide zima... :-[ ;D

Evo ga...

Ponovo problem sa Nešom, tj sa lošim gumama, blato, lišće i veliki uspon...izgubismo čoveka...nakon čekanja i dovikivanja konačno se pojavio.

Ko pita ne skita... ;D... što ne pitasmo ranije...

Kao što rekoh skrenusmo levo u selu Rainovači i posle 15-ak minuta vožnje uskim vijugavim asfaltnim putem „upadosmo“ u selo Donja Orovica. Zanimljivo za planinsko selo, centar sela je veliki plato sa dve (2) prodavnice, školom, mesnom kancelarijom (radi ponedeljkom i četvrtkom) i ambulantom (nisam siguran da uopšte radi). Jato gusaka se tu šepuri po centru (kao da sam negde u Sremu a ne na planini ) Posle dobijanja potrebnih informacija, nedadoše nam meštani da odemo tek tako. Popismo po p... ispred prodavnice k’o pravi...ispričasmo se, ispostavilo se po ko zna koji put da je svet mali, da se mi poznajemo manje više, da znamo ovoga i onoga (od nas četvorice, trojica smo komercijalisti,pa...) Odavde počinje ...

Na prevoju Proslop pauza za kafu...(ko je smislio top case za motor treba da dobije orden) Usput stajemo kod dobrih ljudi te uz pomoć njihovog alata ispravljamo polugu kočnice...i nastavljamo do mesta Rainovača (10km pre Ljubovije) Tu skrećemo levo prema Torničkoj bobiji. Info: asfalt na prevoju Proslop odličnog kvaliteta, novopostavljen. Krivine i predeli za 10. Inače je ovo donedavno bila vrlo problematična deonica sa velikim usponom i spustom bez asfalta. Sada je sve to potpuno drugačije, deonica za uživanje, preporuka za vožnju do Drine. Put vodi do Ljubovije.

Ono što sledi na 30 km od Valjeva je kao u dobrom fazonu...Njih 2, čobanice, na putu, čuvaju ovce, neko od nas im iz zezanja svira, Neša na KLE-u okreće za momenat glavu unazad i dodiruje zadnji točak od Apolla, gubi ravnotežu i na izlasku iz krivine pada i nestaje u kanalu pored puta dok motor ostaje na asfaltu. Ne mogu Vam preneti svoj osećaj, bio sam iza njega i gledao celu situaciju...ne ponovilo se! Da skratim, sve je o.k. Neša je prvih par minuta bio rastrešen, nakon toga je morao da sve nas uverava da je sa njim stvarno sve uredu. Zemlja na kacigi i njegova prva reakcija, zatim bol u stopalu i butini su nas pošteno zabrinuli, ali na njegovo insistiranje nastavljamo dalje...Samo da dodam da se ponovo dokazalo da su crash-barovi dobra investicija. Šteta na motoru minimalna, iskrivljena poluga nožne kočnice i polomljena(probijena) desna plastika između maske i rezervoara, migavac. Mašini ništa. Podižemo motor, pali, nakon kratke pauze krećemo dalje oprezno, svi gledamo u Nešu...

Dogovor je pao dan ranije...Biće nas četvoro, više nego dovoljno za ovu rutu. Savršen vikend, Aranđelovdan u subotu (znate kako je...jelte...uh), vožnja u nedelju, najavljuje se 22*C, ja se ponovio sa Shark S650 i rukavicama, ma perfect...da se to proba do Torničke bobije (1272mnv)... Naravno da nećemo ići kud je Bog rek’o nego iz Valjeva do Pecke, pa preko prevoja Proslop putem prema Drini i Ljuboviji, tamo negde ispred Ljubovije skrećemo levo pa off road ... U ekipi KLE500 x 2, Apolo Sprint i Aprilia Touareg...Naravno da sam u 06.00h bio budan po navici. Pogled kroz prozor ne obećava, jedva sam video ulicu sa 8. sprata. Konačno, Sunce razbija maglu i krećemo...

.

...par fotki iz analognih vremena...