Danijel se baš trudi oko ljudi. Kiša pada i klupe su mokre, pa... Respect! Aca Vitez i njegove sandalice.Neće čovek da nosi čizme, a ima ih... Ženka rodezijskog ridžbeka. Mužjak kunta u Fordu koji je prisvojio za sebe.

Nešin pogled ''paklena pomorandža'' ,ispred šanka.

Danijel je sve vreme bio sa nama i pričao o detaljima projekta, planovima za budućnost...

Toaleti uređeni po najvišim standardima. Mini bar, sa pićem... I stolovi za odmor pored jezera.

Detalji sa jezera

Suzuki KIngquad 750ccm, koji se ovde koristi kao radna mašina, što mu i jeste osnovna namena. Oko celog jezera postoji pešačka staza, a na jezeru je omogućen sportski ribolov.

Domaćin Danijel Put koji od ulaza vodi do ribnjaka i jezera

Projekat ''Orlovo gnezdo'' koji nam je Danijel dao na uvid. Gostoljublje i druželjubivost za poželeti. Napolju počinje kiša, pa se i kolorit menja. I naravno da nam ništa ne smeta. A pucali su gromovi, za sve pare. Nagovarali smo Nešu Knjaza da podigne mobilni što više može u vis, nebi li dobio signal, međutim nije se dao.

Naš domaćin, Danijel, nam je ukratko predstavio glavnu ideju ovog projekta. Čovek zna šta hoće, dobro to radi, i očigledno ga ništa neće zaustaviti. Mada, kako sam kaže, ima pokušaja. Kada je kupovao zemljište(a) ništa nije bilo pod sporom, da bi se kasnije kako se projekat razvijao, razvijali i problemi, tj. sporovi. Tipično... U jedno sam siguran. Čovek ima energiju potrebnu za guranje ovakve zamisli, i verujem da će vremenom sve doći na svoje mesto.

Raj za moje oči, detalji, detalji... Neka Vam slike pričaju.

Nakon prelaska mosta na Beloj Kamenici i vožnje kombinacijom asfalta i makadama ispred nas se pojavljuje tabla: - Ranč Orlovo gnezdo -

Prerija Kao u western filmovima, samo su konji metalni. Dugi spust sa planine u civilizaciju.

= It..ia (dopuniti tačkice) Predeli ispred nas su pokriveni niskom travom i oštrim divljim kamenom. Gume su podnele svo maltretiranje, al' sa trajnim uspomenama... uzdužnim.

Aca Vitez Aca Vitez Pogled desno prema Subjelu i Kosjeriću Pogled unazad prema Divčibarama

I ranije sam vozio ovim brdima, al' uvek se iznova oduševljavam mirnoćom i blagošću kojim su naslikani ovi predeli. Ovo je za prepisati na recept, jednom mesečno, ko može...

Mali Maljen (909mnv) Oblaci su u kombinaciji sa svetlom bili savršeni za fotografiju. Ne propuštam...

Put za Ravnu goru, ...ostavljamo sa leve strane, ...kao i kuću profesora Laze i Mali Maljen (909mnv) u pozadini.

Crna kamenica ostaje iza nas. Poslednje blato na uskom putu sa kolotrazima terenskih vozila. Penjemo se po blagim brdima i livadama koje više podsećaju na preriju.

''Sibirski berberin'' Moja potkapa.

Pauza na Crnoj kamenici je očigledno svima prijala. Hlađenje uz hladnu i bistru vodu planinske reke u kojoj sam prošle godine fotografisao rečne rakove. Podrazumeva se da smo iza sebe ostavili mesto kako smo i zatekli.

Neki smo gunđali i psovali (...ma ono,klasika, po familiji, pa malo samog sebe, i onog ko ga poveo, i... ) Neki smo skakutali na kontra stranu (štooo? šta fali.... ) Al' bez osmeha nemere i neće...

Močvarna, podvodna livada ispod Kraljevog Stola (1104mnv) na Divčibarama. Ovde sledi spust niz Kraljevu kosu na Divčibarama, koji zbog jakog nagiba i velike količine divljeg kamenja nisam dokumentovao fotografijama. Nakon spusta pod ovolikim nagibom, svi smo bili jako uzbuđeni i zadovoljni. Niko nije pao, nikome se nije otisnuo motor, a nagib je... Realna je mogućnost da se neki od teških motora (prosek 200 kg) otisne i krene nekontrolisano niz stazu. Dovoljan bi bio samo jedan jači pritisak na kočnicu i...

Gornja polovina ovog puta je uglavnom u ovakvom stanju, ali je zato srednji deo za vožnju u stojećem stavu i udarce po gasu izmišljen. Vozi se dubokim, a ravnim gazovima kamionskih guma.

Jedan od mnogobrojnih potoka i rečica koje prelaze preko puta... Pun gas i skidanje prašine... Penjemo se, i sa rastom visine dolazi do smene listopada (najčešće bukva) i četinara. Sreća, sreća , radost...

...toliko o asfaltu. Konačno ga ostavljamo iza sebe, i odosmo u duboko zeleno... Ovaj put vodi kroz planinu (Divčibare) i predstavlja prečicu između Bačevaca i Kraljevog stola na Divčibarima. Put je u osnovi makadamski i to je jasno vidljivo u donjoj polovini. Ukupno je dug 10 km i u gornjem delu je, blago rečeno, razoren, teško natovarenim kamionima koji izvlače trupce iz šuma.