Gornje Košlje Temperatura je 30*C, što ću kasnije saznati. Nije čudno da nisam mogao da se rashladim. Voda = život

Sušica, reka koja se uliva u reku Trešnjicu, i dalje sa njom odlazi u Drinu.

Vremenom sam postao izverziran da čitam lica ljudi kojima se obratim sa pitanjem: Kuda? Trivijalni:''Na raskrsnici,samo pravo'' sam počeo da čitam uz pomoć sitnih detalja, tipa: skuplja obrve, krivi ruku, zastajkuje, nije baš siguran, mala trema , srednja trema, velika trema... Uopšte nisam imao dilemu. Levo je pravo.

Malo ugađam samom sebi. Volim da pravim kvalitetne pauze, dobar pogled, kofeinski šok, malo vode, odmor pored moje mašine... ...I gomila tišine...

Autentično staro seosko domaćinstvo i kuće zidane tzv. ćerpičem Prelepo... Btw: Ćerpič

Kuće iz nekog drugog vremena. I nigde nikoga. A psi na lancima, pa mislim da su se čuli na Drini.

Čudnim putanjama, uz pomoć seljaka na njivama izlazim na visoravan ,i sa desne strane mi ostaje Tornička bobija (1272mnv) a sa leve strane sam početak kanjona Trešnjice.

Makadamom A klase ulazim na teritoriju sela Gornje Košlje. Nisam mazohista, al' ovu dozu straha volim. Idem sam, negde, pa šta Bog da... Guma, pad, seoski džukci, pčele (ne daj Bože...) Al' dobro mi je...

Ne čekam jesen, boje i duge senke,kad se planina zapali, a ja se zbunim od pola pogleda. Idem,lepo je i sada, da dišem i gledam … jer vazduha mi manjka... Uh jbt… odma' sam počeo da mrsim!.. khmm... Navalili u ...&co da se koristi stari odmor. ‘’Sad il’ nikad?’’ ‘’Pa sad, šta me pitaš…’’ Odo’…odma’! Da ne utucavam dane, Najdraža me tera napolje od ranog jutra. Zna mi bÎlo, zna šta me svrbi, pa mi je s te strane lakše. ’’ Putuj igumane… ‘‘ A meni teško pada. Hvala darling… Odjavio sam se oko 08.00. Svi rade, a ko ne radi, negde je obavezan. Velja bi, kao, malo sa mnom, umoran je za neki off, ovo, ono… Opravdanja! Ja kad ‘oću, mogu sekire da padaju! Odoh sam u planinu, neizdrž’ ubi… Sa Veljom do Poćute, ispeglam tih 25 km muški i posle se nivo hormona malo unormali. Rasteram chicken stripes od gradske vožnje i zagrejem gume za Debelo brdo i serpentine od kojih sam, priznajem, ovisnik… Idem do kanjona Trešnjice, možda vidim orlove. Al’ ne obične. Ako budem imao sreće videću beloglave… supove. Čudo od ptice, ogromno... Visina tela dostiže od 95-105 cm, a raspon krila od 240-300cm. Video sam ih par puta, al’ visoko. Bile su to samo konture koje sam mogao prepoznati. Visoko u… i krugovi, krugovi, krugovi… Ter'o sam do Ružića i Ružića vode, to je iznad ''3 Vetra'' još par kilometara. A onda se zabo' u planinu. Desno. Puče dolina preda mnom.

Sa svake vožnje s drugarima donesem u proseku 400 - 500 fotografija, i obično sam na jednoj (al' celoj) ovakvoj fotki...

Nema veze što je tema iz 2005 god. Uvek će biti aktuelna. ...i to da ne solim! Na konto kineskih tzv. kaciga neko sa foruma je linkovao: http://www.youtube.com/watch?v=9LfEFhBelTY

WD40 se ne koristi za podmazivanje lanca... Da ne dubim, koristi pretragu na forumu, ili Google. WD40 (znam da deluje zbunjujuće) ima duboko penetraciono dejstvo i skida, tj. razgrađuje masnoće. Ako prodre, a verovatno hoće, pored O,X, ili kakvih već ringova koje ima lanac na Tvom motoru, ući će i u rolnice i delovaće na mast u unutrašnjosti... Tvoj je izbor.

Što se maske i zvukova tiče: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/11356-kawasaki-kle500/page__view__findpost__p__828764

Hvala na komentaru. Ne znam da razdvojim kilometraže po deonicama, ali uvek pred vožnju poništim day trip,pa tako znam da je ova vožnja bila ravno 150 km.

Idemo ka civilizaciji Evo Familije u kafani u Leliću. Pivo u Leliću je special... To je posebna vrsta piva, gde se 0.5l tretira kao 0.3l i ima poseban miris i ukus, posebno na kraju ovakvog dana. Neki među nama (ovi mlađi, s viškom hormona)su nakon svega ovoga, hteli da se vrate preko Povlena... Aloo, knock, knock, ima l' koga... al' za ideju! Iskustvo je prevagnulo, po prašini do neba odosmo džadom prema Valjevu. Vratili smo atove u prvobitno stanje. Oprani i podmazani, čekaju nove ideje ove družine. Do sledećeg pisanija... Pozdrav, Libero

Silazak na poslednji vodopad u nizu

. Dosta za danas(bar sam ja tako mislio)

.

.

Evo malo mog viđenja vrela (iz ruke i bez stativa, a nakon vožnje od x km, ko zna razumeće o čemu pričam)

Ostavljamo atove da se odmaraju, a mi lagano silazimo na Taorska vrela. Na njima se još uvek mogu videti ostaci vodenica kojih je nekada bilo mnogo više i čije ruševine su zarasle u vegetaciju. Kraj priče o Taorskim vrelima je počeo, kada je grad Kosjerić kaptirao izvor vrela i odveo vodu u grad. Setite se Tarabićeve priče o crnim zmijama koje će popiti svu vodu. Vrela su danas aktivna samo kada postoji preliv (višak) vode na kaptiranom izvoru.

Ovaj kraj je inače poznat po majdanima sige, vrste kamena vrlo dekorativnog izgleda, koji se koristi u građevinarstvu, kao i za unutrašnju i spoljašnju dekoraciju. Svojstvo mu je da se lako seče kada je mokar i radnici u majdanima koriste ručne i motorne testere za vađenje blokova.

Čeka nas Donji Taor i Taorska vrela.

Preko Subjela... ...do Kosjerića... Kratko zadržavanje, body recharging i odosmo...

Raskrsnica u Duškovcima. Krećemo prema Tometnom Polju. U Okolištu skrećemo prema Subjelu(u pozadini sa 2 repetitora)