Libero
-
Broj tema i poruka
2132 -
Pridružio se
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Libero
-
Dugo očekivani... ...ritual... ...hranjenja čopora... ...upravo počinje!
-
Kad nekoga 'oće dim, on ili trpi, ili trpi, ili... trpiii! ...pa beži, jer dolazimo u iskušenje da ga posolimo i okačimo međ' šunke!
-
Meze pre glavnog jela... Naravno da svi pomažu da vatra krene. Kad je vatra tu, prorade i pojedini nagoni, valjda. Dođe nam ko sedativ. Počnu ljudi da se opuštaju. Valjda ognjište znači da si kod kuće, šta li..?
-
Uh...dobro je, maši me...! Posle, možda i minut, stiže i ekipa. I konačno, počinje pauza, al' prava. Dovoljno vremena da se raskomotimo i bez opreme opustimo u predivnom okruženju. Počinju pripreme za dopunu telesnih energenata...
-
Polako napuštamo Taru planinu, a prilazimo Mokroj gori... Gaučo Milan tera goveče za sve pare. Veli da je u momentu video trocifrenu brzinu na cajgeru! ... Priznajem da sam u ovim momentima preispitivao svoje postupanje... Šta ja to radim, nisam normalan... Uh, ne daj Bože, al' ako ispravi, kucaćemo Nemanji Kusturici na kapiju, zajedno sa govečetom...
-
Nakon par kilometara, sa leve strane nailazimo na odvajanje za Mokru goru. Dobro obeleženo, i bar na samom početku, makadam ''A'' klase. Izmišljeno! Bez zadrške, odlazimo ka Sekulićima i Zborištu. Verujem da će svaki zaljubljenik u enduro i planinu, barem pokušati da sebi priušti vožnju kroz ove nestvarne predele. Što se mene i ekipe tiče ovi predeli idu u bukvar enduro vožnje u Srbiji...
-
Evo nas na Mitrovcu! Samo pentranje iznad jezera u Perućcu je klasika u moto svetu Srbije i neću mnogo o tome. Ko nije vozio do Mitrovca, sedi, jedan! Jer ne zna šta nije video a ni i vozio, tako da... U sedla! Od Mitrovca nastavljamo putem prema Zaovinama i jezerima...
-
Počinjemo penjanje na Mitrovac, inače... ...jedna od omiljenih mi džada! Negde na pola planine stajemo da uživamo u pogledu i... ...da neki među nama dođu sebi! Joga, ovo,ono? Ma jok... Aksiom, davno rečen, višestruko potvrđen: ''Žena mož' da bude sa sela, al' motor, mora iz Japana''
-
Krećemo dalje, uzvodno do Bajine Bašte, gde pravimo pauzu da se snabdemo hranom i pićem. Tela traže svoje, nije šala... U najavi je omiljena nam priredba u prirodi... Bez zadržavanja prolazimo Perućac i reku Vrelo (poznata i kao reka Godina, 365m)
-
Sumiramo utiske i uživamo u nestvarnoj, smaragdno zelenoj boji Drine. Ne znam da li ćete mi verovati, na istom ovom mestu sam pre par godina fotografisao porodicu koja je uterala Golfa II u Drinu na pranje. Moja mala glava ne može to da shvati...
-
Okletac. Silazimo na Drinu i pravimo pauzu...
-
Pogled na veličanstvenu Drinu, negde iznad Okletca...
-
Svaka gora ima svoga bajkera. Ovde smo naleteli na ljudinu na Tomosu, koji je nakon kratke priče sa nama, svoj motorin uhvatio za upravljač i okrenuo u mestu, kao što bih ja okrenuo dečiju biciklu. Bez ikakvog napora... Moram da pohvalim Vlajka, za celodnevnu sigurnu vožnju... I prvi pogled na Drinu
-
Dajemo prašini šansu da se slegne, dok uživamo u pogledu sa grebena... Blago ošašavljen prašinom, gaučo Vlada počinje da ispušta zvuke, kojekakve onomatopeje (da ne kažem muče) pod kacigom, saučestvujući u patnjama omiljene mu kravice. Gaučo Milan ga teši, dok ispada iz šume. Čudo jedno kako su goniči puni međusobnog saosećanja i obzira... (hebi ga,morao sam... )
-
Šta ovaj moj fotoaparat izdrži, ma čudo jedno... Na momente, prašina je tolika, da ne vidim nikoga ispred sebe, pa onda naslutim konture, pa opet... Al' nebitno, ovo volim i uživam za sve novce... Kao što rekosmo jednom prilikom: ''Ošini po prašini..!''
-
Konačno, pravi za tereni za naše mašine. Red blata.. ...red vode... ...red prašine!
-
Ovaj put vodi do Drinske magistrale, i izlazi neposredno pred ulaz u kanjon Trešnjice. Za ovaj dan smo se dogovorili da rutu promenimo i vozimo planinom, paralelno sa magistralom, uzvodno, do Okletca na Drini. Sabiramo se na skretanju za Okletac. Sačekujemo i gaučosa Vlajka, s govedom. Veli, krava mu je u onim danima, pa je pažljiv, ne sme da pretera...
-
'Ajmo dalje... Počinje dugi spust na Drinu...
-
...pentranje na vidikovac, i pogled na Taru i , dalje, Bosnu... Naravno da bez kafe ne idemo nigde... Kafe pauze nam služe da dan presečemo i duboko udahnemo kad se deca razigraju... Pogled sa vidikovca prema Tari i Bosni ...i put kojim ćemo sići na Drinu.
-
Sledi ono što uvek sledi kada su ovakvi predeli u okolini... Rastrčavanje, i skakanje kroz kupseve... ...i kad više ne znam gde je ko.... ...spuštamo se na planetu Zemlju. Ova oranž atleta je Vlada, žuri na vidikovac, jer vreme je za ...
-
Prevoj Vinčina voda (1093mnv). Orijentir za zainteresovane je žuta, nezavršena kuća na samom prevoju, sa desne strane puta Valjevo - Bajina bašta. Napuštamo asfalt, i odosmo duboko u planinu, Vujića putem do Drine, pored kanjona Trešnjice...
-
Pauza na Debelom brdu. Paša Aca pita pašu Nešu: Koje si vere, nevero moja...? Paša Neša, naravno ne dozvoljava da bude prozvan, i odmah pada u vernički trans... Hebi ga, da ne slušam dalje prozivke, ja se tu nešto pozivam na 1. amandman, odgovaram istom merom, mislim khmmm... Prašinčina, ovo, ono...
-
Kad je situacija na granici da pubertetlije u nama preuzmu kontrolu... tad se stane i neko pokaže prstom na put... 'Ajmo dalje, sve je naše... Opet Neša: ’’E, nisu normalni, majke mi, k'o deca na trešnji...! ’Ajde bre, kuvamo...!’’ Milan (the gonich of the holy cow) meri dubinu... Kaže, hebi ga, crk'o mu automat od amfibije na svetoj kravi, inače, prošla bi, samo tako... Majke mi...
-
Neša tera uzbrdo... Aca tera nizbrdo... Milan brusi gume u ravnici... Pa onda na smenu, do vrha kamenoloma...
-
Po default-u, prirodno okruženje nam je prašina, naša nasušna. Prva prilika je 2 km nakon kafane. Pređosmo branu buduće akumulacije Rovni i siđosmo na dno budućeg veštačkog jezera... Kamen, šoder i prašina 1. klase! Ko ovuda prođe sa švaler gasom, promašio je kategoriju! Zato, udri za sve pare! Da se kvalitetno naprašnjamo, pa da teramo dalje... Sreća, sreća, radost...!
