Elem... Prvi ležeći pandur u Valjevu je napravljen krajem osamdesetih godina prošlog veka, povrh Tešnjara, starog jezgra grada, a ispred 5. škole. Bio je napravljen od istih kamenih fragmenata od kojih su pravljeni i nekadašnji ivičnjaci. Znači, prav ugao, cement lepak, pa su naknadno dodavane kosine, kad lepak odradi svoje. Pred kraj dana kad je postavljen prvi organ preko puta, sa obližnje pijace, naiđe seljak sa ''četvorkom'' natovarenom preko glave. Opali svom ''snagom'' u isti, prospe se po putu sve što se prosuti moglo, sa sve seljakom... Lokalci iz kraja sede pred prodavnicom, cirkaju pivo, gledaju seljaka kao da su ga očekivali... Ustaje seljak, ništa mu nije jasno... Češe se po glavi, gleda u organ, gleda ''četvorku'', gleda momke... ''Kuku deco, pa, ko izli' coklo na sred puta?... (coklo: temelj kuće)

Zalazak Sunca na vidikovcu u selu Gmila Prisjeka. Medvednik u smiraj dana. Trideset kilometara do kuće i dece. I na kraju dana, sabrasmo 360 i kusur kilometara! Ovo pisanije je posveta Najdražoj, najboljem suvozaču na svetu. Hoću da verujem da će svako od Vas koji ovo čitate, imati sreću da sretne svog najboljeg suvozača, i sa njim podeli sedište... Pozdrav i svako dobro... Libero

Kafe pauza i odmor pred povratak... Ma, smejao bih se do sutra... Sreća, sreća, radost... To je to... Enduro rules! Povratak je preko Kremne, pa na Taru i Bajinu Baštu. Pozdravismo Mitra i odosmo dalje... HhUuu bRreeEee... Šta mi je s' decom...?

Putem preko Zlatibora... ...i kroz tipične predele... ...stižemo na... Partizanske vode, Zlatibor.

Semegnjevo Semegnjevo Odlazimo dalje, asfaltom, prema... ...Zlatiboru

Semegnjevo Semegnjevo Semegnjevo Semegnjevo

Prvi znaci civilizacije, i javlja mi se, skori početak asfalta... Hebi ga Kadrovi tipični za Zlatibor i okolinu.

Uz nos...

Idemooo...

Niz nos... Silazak u dvoje na ovoj deonici je morao da bude filigranski, bez greške...

Ma, sva sreća, nije strmo... Drž', drž', drž'...

Prvi pogled na ski stazu Tornik na Zlatiboru... Nizbrdo do reke pa uzbrdo...

Još neko kopa...

Enduro bukvar... Trust me i know what i'm doing... BusMan i ja gledamo fotke i komentarišemo situaciju: Kol'ko poverenja treba da sedneš iza nekoga, po ovakvoj džadi... Uz nos... Najdražu sam relaksirao tako što sam joj dao aparat u ruke. Sledeće fotografije su njeni kadrovi...

Na kapiji Drvengrada... Silazimo do Mokre gore, i... ...nakon par kilometara asfalta puta prema Višegradu, skrećemo levo, prema Semegnjevu i Zlatiboru. Ponovo prestaje asfalt. Inače, puta od Mokre gore do Semegnjeva nema na kartama... Bjež'mo u brda...

Na kapiji Drvengrada...

Prema Mećavniku i Mokroj gori...

Prema Mećavniku i Mokroj gori...

Beli vrhovi u pozadini... Po mojoj proceni, bez karte, Crna gora je u pitanju. Ako neko sigurno zna...

Zaovinsko jezero

Zaovinsko jezero