Jump to content

Moto Zajednica

Libero

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    2115

  • Pridružio se

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: Libero

  1. Libero
    Odavde počinje dugi, dugi spust ka Lipovu i dalje ka Kolašinu...
  2. Libero
  3. Libero
    Srećna lica…
  4. Libero
  5. Libero
    Ja nisam ljubitelj mlečnih proizvoda, ali ovo iskustvo me promenilo. Skorup je vrhunski proizvod, u kombinaciji sa domaćom lepinjom ispečenom u šporetu na drva, teško opisiv. Priznajem da sam popalio sve alarme kulturnog ponašanja, ne bih li sačuvao dostojansvo pred ovakvom sinijom. Priči nikad kraja, posle ovakve hrane je bilo baš teško naterati se da izađeš iz tople, ušuškane kuće, obučeš opremu i uzjašeš Kraljicu. Hvala na poklonu dragi Rovčani, neka Vam se dobro dobrim vrati…! Teraj… ! Boko nešto kaže…
  6. Libero
    ''‘Ajte u kuću da se prezalogaji…'ajte, 'ajte, nećemo pričati…'' A unutra toplo, divno, šporet na drva, pun sto hrane, sveže ispečen hleb miriše… Posedosmo se oko stola sa domaćinom, Milica nas služi, na stolu skorup (stari zreli kajmak od proletos), mladi kajmak, lisnati sir u više varijanti, kišjelo mlijeko…
  7. Libero
    Lokica i domaćica katuna Milica Rovčanin Snijeg od proletos, u zamrzivaču... Pivo ispred katuna nema cenu… Sveže borovnice, sa okolnih brda…
  8. Libero
    Nailazimo na drugi ’’živ’’ katun tog dana. Kako uvek biva u planini, namernici se pozivaju u kuću. Moje gledanje na ove pozive se vremenom menja, počeo sam da ih prihvatam na ’’prvu’’, mada nisam uvek, jer… imao sam svoju, pogrešnu sliku. Ubeđen sam bio da našim prisustvom ometamo njihov mir, da buka koju koju donosimo sa sobom remeti njihove frekvencije, da… A u stvari, sve je drugačije, njihov poziv ne treba izbegavati, jer im treba ljudsko društvo, drugačija priča, drugačije lice sagovornika, drugačiji smeh, glas, grimasa… Ovaj put im idem u goste sa radošću, Lokica i Boko su mi objasnili … Domaćin se zove Drago Rovčanin, žena mu Milica, katun je na 1640mnv. Tu su od proleća, otprilike od aprila meseca, kada prvi put posle zime izlaze na katun, ali bez stoke. Tada je u ovim krajevima još uvek sve pod snegom, a oni dolaze da u jamama u okolini katuna sakriju i dobro pokriju zalihe snega, koji kasnije tokom godine služi kao rezerva vode i kao sredstvo za spuštanje temperature u frižiderima i zamrzivačima u kojima čuvaju hranu, jer struje ovde nema. Sa stokom izdižu malo kasnije, kad vreme dozvoli...
  9. Libero
  10. Libero
  11. Libero
  12. Libero
    Vraćamo se kod Rada Simićevića, javljamo da smo pronašli jezero, pitamo za dalje prema Kolašinu… ’’Ajte na pivo, odmorite, pa polako…’’ Nema tu mnogo priče, ovo se ne odbija… Ne zbog piva, nego zbog tople ljudske reči Rada Simićevića. Dok silazimo sa motora, i skidamo opremu sa sebe, Rade odlazi u podrum i donosi po flašu piva. Nakon toga iznosi i gajbu. Punu piva… Inače, kod Rada smo u selu Gomile na Sinjajevini, tu ispred kuće na 1670mnv. Ono što nas prati svuda, ni ovde nije izuzetak. Sinhroniciteti i podudarnosti koje je teško opisati ali nam se dešavaju, skoro pa redovno. Rade Simićević, naš domaćin je kao mladić radio u valjevskom ’’Krušiku’’ gde je bio na nekoj vrsti prakse. I stanovao je, gde? Pa u mojoj zgradi u Valjevu, u kojoj sam odrastao, u ulazu do mog, na drugom spratu, kod gazdarice Olge, imala je sina, kako mu beše ime?... Auuu jbt, pa da li je moguće. Možda smo se nekada i sreli, vrlo je moguće, davno beše… Češ, češ… Pokušali smo na fin i neuvredljiv način da se revanširamo domaćinu, ali Rade to nije dozvolio. Dobismo još par instrukcija za put prema Kolašinu, navukosmo opremu… Rade, Ljudino, zdravo nam ostaj, svako dobro tebi i tvojoj kući… Teraj...!
  13. Libero
  14. Libero
    Nisam više mogao da odugovlačim sa odlaskom sa jezera, jer današnji zalogaj je malo veći. ''Pa dobro, ‘ajmo, neka mene… '' Jbt, teraju me k’o dete iz prodavnice igračaka. Mnogo biranih reči treba za opisati ovaj doživljaj. Silna mističnost izvire iza ovih zelenih stražara nadvijenih nad smirenom površinom jezera. I dok refleksije sve dupliraju, ja proveravam da li sam budan. Al' kad me ne gledaju Lokica i Boko… Sebično se nadam da do ovde nikada neće stići asfalt, da će ovaj dragulj prirode posećivati samo duboko osvešćena bića ljudskog roda, koja mu neće nauditi. Teeraaj…!
  15. Libero
  16. Libero
  17. Libero
  18. Libero
  19. Libero
  20. Libero
    Konačno, Zabojsko jezero (link) Sad ću malo da ćutim...
  21. Libero
  22. Libero
  23. Libero
    Na Sinjajevini ima nekih znakova za navođenje i orijentaciju. Iskreno, nas su više zbunjivali nego pomagali, jer je bilo očigledno da su neki od njih okrenuti na pogrešnu stranu. Ja lično hoću da verujem da je vetar u pitanju, u protivnom bih izgubio veru u ljudski rod. ZaHebano… Boko odlazi da se informiše, do jednog od retkih katuna na kom smo primetili znake života… Za njim krećemo i mi, ispred katuna zatičemo Čoveka, imenom Rade Simićević. O njemu malo kasnije… Htedosmo na Zabojsko jezero, Rade nas vizuelno navede preko Mongolije… Bogami je vredelo, jer bez njegove pomoći, pitanje je kako bi našli jezero.
  24. Libero
    Vreme je da se pojede nešto, predlog jednoglasno usvajamo. Tu, u livadi… Kaže karta ‘vako, ovo iza nas, što štrči u nebo je, pazi sad: Veliki Kurozeb – 1865mnv (link)
  25. Libero
    Ma samo pravo, hehe… Ispostavilo se da nije nijedan od ponuđenih odgovora. Posle par kilometara spuštanja kroz planinu, nailazimo na momke koji izvlače drva iz šume. Kažu da su, po buci koju smo proizvodili spuštajući se ka njima, mislili da smo medvedi, verovatno pod utiskom svežih medveđih tragova koje su videli pred naše pojavljivanje ’’iza ugla’’. Objasniše nam da smo debelo na krivom putu, da se moramo vratiti do asfalta, pa onda onim drugim putem koji izgledom kaže da je ‘’manje glavni’’ Hvala im, jer ko zna koliko dugo bi smo još išli napred, dok ne shvatimo da nismo na putu ka Sinjajevini. Vrći se… Na pravom smo putu, to je to... Konačno, bajka počinje…
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept