Vratismo se oko kilometar unazad prema Užicu, na osvetljeni parking benzinske pumpe. Isključismo Kraljici benzinsku pumpu iz toka, prespojismo creva direkt na karburator. Šapuće Kraljica... Obzirom da je mrkli mrak, i da nas kući očekuju uveliko, nakon tankovanja i pakovanja alata, pozdravismo se sa Bokom uz dogovor da se u Požegi ne zaustavljamo. E sad, taj osećaj kad se pozdravljamo posle ovakva tri dana neću opisivati, a ni pokušavati. Razvodnio bih sve... Boko, prijatelju, hvala Ti do neba na ova tri divna dana! Nadamo se da je i Tebi bilo dobro kao i nama, iskreno verujemo da će nas buduće vreme ponovo poslati zajedno na istu stranu. Do petlje u Požegi vozimo zajedno, kratak pozdrav sirenama i tu se naše trodnevno druženje završilo... Boka ka Čačku, mi ka Valjevu...

Molim da mi ne zamerite, citiraću sam sebe sa početka ove priče: ''Vratismo se iz KoRjeNJa, Crna Gora kao i uvek zahtevna, sve što je bilo na pola, sad je na kraju... '' Povratak sa neke vožnje, po već ustaljenom dijagramu dešavanja, na momente inspirativan, ponekad dosadan, dok se ne spustimo na zemlju i ne opustimo vožnju. Naučih vremenom da je takva uprosečena, defanzina vožnja pravi izbor za nekoga ko je jahao 3-4 dana po čukama i planinama. Sigurica za stići kući u komadu, zdravi i pravi. Ukupna razlika u odnosu na agresivni stil, gde god da smo u okruženju, ne može da vremenski pređe pola sata. Kad smo konačno sveli adrenalin u normalne tokove, put kući je zaličio na taj smišljeni defanzivni transport kući. Nakon Prijepolja smo već debelo u sumraku, Borova glava mrak, Zlatibor prelazimo po mrklom mraku igrajući se sa prekidačem dugog svetla i levog migavca. Sledi Užice, kratka pauza da se Boka javi Mari, mi da se javimo deci. Nastavljamo do Sevojna i semafor na putu najavljuje radove... Nakon kratke pauze pali se zeleno svetlo, krećemo i .... Kraljica ostaje bez gasa , a posle nekog vremena i bez zvuka. Ispadamo iz kolone u traku sa radovima, Boka prolazi pored nas ne sluteći ništa, i odlazi napred. Verglam, anlaser okreće punom snagom, Kraljica ne daje glasa od sebe... Znam odmah da je najverovatnije benzinska pumpa, jer imam goriva, ali 'ajde da pogledam šta je koliko mogu u mraku pod svetlom mobilnog telefona. Vraća se Boka, u međuvremenu je video da nas nema u retrovizoru. Sumiramo simptome, Boka poziva telefonom drugara mehaničara, i po savetu nalazimo način da stvorimo pritisak u rezervoaru i na taj način naguramo gorivo u karburatore. Ako upali, to je siguran znak da je pumpa otkazala. Rečeno, učinjeno... Kresnu Kraljica na pogled... Znamo za foru, Kraljica radi bez pumpe ako je u rezervoar natankano više od polovine zapremine. Bokova Tenera puna, hmm treba nam kanta, hmm i crevo nam treba... Nema odlaganja i češanja po glavi, odlazim da obilazim kuće po magistrali i tražim pomoć. U neko doba pored nas prolazi dečak, po imenu Ivan, zaljubljen je u motore, staje da ponudi pomoć, Boka i Lokica mu objašnjavaju šta nam treba, dok ja pokušavam da sačuvam živu glavu bežeći od seoskih džukela po dvorištima... Posle nekog vremena stiže dobri Ivan na ''četrnaestici'' sa sve duksom sa omiljenim nam brojem ''93'' i kantom za gorivo. U tom' stiže kolima i čovek ispred čije kuće smo stali, donosi nam crevo... Pogledah gore i zahvalih se... Naš anđeo Ivan... U Teneru staje između 20 i 50 litara, ne znamo tačno, al' zato troši k'o upaljač, između 1,5l i 2,3 l na 200km... Ivane sine, ako nekada vidiš ovo pisanije, molim Te, javi se... Hvala Ti još jednom!

Nakon Biogradskog jezera, odlazimo do Mojkovca na ručak i pauzu. Odavde do kuće nam sledi asfalt, pa da razbijemo asfaltnu monotoniju, biramo da od Mojkovca vozimo putem koji kroz kanjon Tare vodi do Đurđevića Tare, i dalje već poznatom džadom ka Jabuci. Put od Mojkovca do Đurđevića Tare je san svakog motocikliste. Odličan asfalt, krivina na krivinu, kanjonom jedne od najlepših reka Balkana. Topili smo nove gume sa zadovoljstvom, jer kad si na ovakvom asfaltu šta drugo možeš...? Gaaasssss... Kad staneš, ne pipaš gumu jer...

Vidikovac Bendovac 1774 mnv. Biogradsko jezero 1094 mnv. Biogradsko jezero 1094 mnv. Biogradsko jezero 1094 mnv.

Vidikovac Bendovac 1774 mnv.

Svatovsko groblje, mesto koje za Lokicu i mene ima posebno mesto u sećanju iz pređašnjih vožnji. U junu 2013 godine, smo se popeli ovde sa Biogradskog jezera. Vozili smo još neko vreme prema Zekovoj glavi, ali se zbog snežnih smetova nije moglo proći ka Kolašinu. Snežni zid... Rešeni da se ne vraćamo na Biogradsko jezero, spustismo se niz Svatovsko groblje i izbismo nekako na Šiško jezero (1660mnv) Bilo je, da skromno nazovem, filigranski... 15.06.2013 - Biogradska Gora - Bjelasica - Komovi (link) Lokica se priseća kuda smo se spuštali... Iza ovog ''zuba'' u sredini fotografije, nalazi se Šiško jezero

Hteli smo da vidimo i Ursulovačko jezero, ali nam nije bilo pristupačno. Kasnijom pretragom shvatam da se nalazi iza ovog vrha na sredini fotografije. Ova bara na kartama je označena kao Blatina... Borovnice, svuda oko nas... Nastavljamo dalje preko Bjelasice ka Biogradskoj gori...

Pešića jezero Zekova glava

Lokica uživa u borovnicama, Boka obilazi izvore ispod Zekove glave... 'Ajmo dalje, na Zekovu glavu...

Izvor Biogradske reke Pronađi Boku...

Veruj mi, pola posla si već uradila... Sad pusti neka se desi...

Ispod same Zekove glave je izvor Biogradske reke..

Napuštamo Kolašin i prolazimo kroz niz gradilišta na putu ka katunu Vranjak, koji je naslonjen na samu ski stazu. Radi se u ovom delu Crne Gore pun gas, novi put ka ski centru, tunel kroz Bjelasicu koji će spojiti Kolašin i Berane… Mašinerija, radnici i upozorenja na svakom koraku. Od katuna Vranjak na dalje stvari postaju mirnije i počinje ono zbog čega smo tu… Fotoaparat prijavljuje ‘’full memory card’’ pa ovaj dan beležim objektivom na telefonu, izvinjenje unapred… Zekova glava 2117mnv

20.09.2018 ~ KoRjeNJe ~ tRi gORe ~ BjelASicA Kolašin, Crna Gora, al’ magla londonska i vlažnih 9°C, rosa po motorima... Zašto nas vlasnici apartmana vole? Prosto je: slećemo kasno uveče, potrošimo bojler tople vode, odspavamo i palimo dalje. Koštamo ih čistu posteljinu i nešto struje… Pa kako ne bi bio ‘’bikers friendly’’ Napuštamo apartmane prateći miris kafe po Kolašinu. Na gradskom trgu, u jednom od kafea hvatamo prvo Sunce, ispijamo prvu kafu. I drugu… Nije žurba, jutarnje društvo nam prave i kolege iz asfaltnog odeljenja na putu ka jadranskoj obali. Dosta gušterisanja braćo po kvačilu, suv drum…

Evo nas uveče u Kolašinu, ''Apartmani Radović'', bikers friendly. Ako kršim pravila foruma, moderatori brišite, nije reklama, mi smo platili punu cenu... Na ulasku u Kolašin, kod prvog autoservisa desno pa desno. Možda pomogne da se ne luta mnogo, mada mislim da u Kolašinu, van zimske sezone nije problem naći smeštaj. Apartmani su novi, skockani, sve dubi i miriše... Naravno, na kraju dana sledi kafansko opuštanje uz 'ladno točeno (pa kako drugačije?). Ovo dole Boko priča njegovoj Mari priču, a ja pustih suzu slušajući ga... Kraj drugog dana... 20.09.2018 ~ KoRjeNJe ~ tRi gORe ~ BjelASicA (nastaviće se)

Odavde počinje dugi, dugi spust ka Lipovu i dalje ka Kolašinu...

Srećna lica…

Ja nisam ljubitelj mlečnih proizvoda, ali ovo iskustvo me promenilo. Skorup je vrhunski proizvod, u kombinaciji sa domaćom lepinjom ispečenom u šporetu na drva, teško opisiv. Priznajem da sam popalio sve alarme kulturnog ponašanja, ne bih li sačuvao dostojansvo pred ovakvom sinijom. Priči nikad kraja, posle ovakve hrane je bilo baš teško naterati se da izađeš iz tople, ušuškane kuće, obučeš opremu i uzjašeš Kraljicu. Hvala na poklonu dragi Rovčani, neka Vam se dobro dobrim vrati…! Teraj… ! Boko nešto kaže…

''‘Ajte u kuću da se prezalogaji…'ajte, 'ajte, nećemo pričati…'' A unutra toplo, divno, šporet na drva, pun sto hrane, sveže ispečen hleb miriše… Posedosmo se oko stola sa domaćinom, Milica nas služi, na stolu skorup (stari zreli kajmak od proletos), mladi kajmak, lisnati sir u više varijanti, kišjelo mlijeko…

Lokica i domaćica katuna Milica Rovčanin Snijeg od proletos, u zamrzivaču... Pivo ispred katuna nema cenu… Sveže borovnice, sa okolnih brda…