Jump to content

Moto Zajednica

Libero

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    2104

  • Pridružio se

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: Libero

  1. Libero
    Svatovsko groblje, mesto koje za Lokicu i mene ima posebno mesto u sećanju iz pređašnjih vožnji. U junu 2013 godine, smo se popeli ovde sa Biogradskog jezera. Vozili smo još neko vreme prema Zekovoj glavi, ali se zbog snežnih smetova nije moglo proći ka Kolašinu. Snežni zid... Rešeni da se ne vraćamo na Biogradsko jezero, spustismo se niz Svatovsko groblje i izbismo nekako na Šiško jezero (1660mnv) Bilo je, da skromno nazovem, filigranski... 15.06.2013 - Biogradska Gora - Bjelasica - Komovi (link) Lokica se priseća kuda smo se spuštali... Iza ovog ''zuba'' u sredini fotografije, nalazi se Šiško jezero
  2. Libero
    Hteli smo da vidimo i Ursulovačko jezero, ali nam nije bilo pristupačno. Kasnijom pretragom shvatam da se nalazi iza ovog vrha na sredini fotografije. Ova bara na kartama je označena kao Blatina... Borovnice, svuda oko nas... Nastavljamo dalje preko Bjelasice ka Biogradskoj gori...
  3. Libero
  4. Libero
    Pešića jezero Zekova glava
  5. Libero
    Lokica uživa u borovnicama, Boka obilazi izvore ispod Zekove glave... 'Ajmo dalje, na Zekovu glavu...
  6. Libero
    Izvor Biogradske reke Pronađi Boku...
  7. Libero
    Veruj mi, pola posla si već uradila... Sad pusti neka se desi...
  8. Libero
  9. Libero
    Ispod same Zekove glave je izvor Biogradske reke..
  10. Libero
  11. Libero
    Napuštamo Kolašin i prolazimo kroz niz gradilišta na putu ka katunu Vranjak, koji je naslonjen na samu ski stazu. Radi se u ovom delu Crne Gore pun gas, novi put ka ski centru, tunel kroz Bjelasicu koji će spojiti Kolašin i Berane… Mašinerija, radnici i upozorenja na svakom koraku. Od katuna Vranjak na dalje stvari postaju mirnije i počinje ono zbog čega smo tu… Fotoaparat prijavljuje ‘’full memory card’’ pa ovaj dan beležim objektivom na telefonu, izvinjenje unapred… Zekova glava 2117mnv
  12. Libero
    20.09.2018 ~ KoRjeNJe ~ tRi gORe ~ BjelASicA Kolašin, Crna Gora, al’ magla londonska i vlažnih 9°C, rosa po motorima... Zašto nas vlasnici apartmana vole? Prosto je: slećemo kasno uveče, potrošimo bojler tople vode, odspavamo i palimo dalje. Koštamo ih čistu posteljinu i nešto struje… Pa kako ne bi bio ‘’bikers friendly’’ Napuštamo apartmane prateći miris kafe po Kolašinu. Na gradskom trgu, u jednom od kafea hvatamo prvo Sunce, ispijamo prvu kafu. I drugu… Nije žurba, jutarnje društvo nam prave i kolege iz asfaltnog odeljenja na putu ka jadranskoj obali. Dosta gušterisanja braćo po kvačilu, suv drum…
  13. Libero
    Evo nas uveče u Kolašinu, ''Apartmani Radović'', bikers friendly. Ako kršim pravila foruma, moderatori brišite, nije reklama, mi smo platili punu cenu... Na ulasku u Kolašin, kod prvog autoservisa desno pa desno. Možda pomogne da se ne luta mnogo, mada mislim da u Kolašinu, van zimske sezone nije problem naći smeštaj. Apartmani su novi, skockani, sve dubi i miriše... Naravno, na kraju dana sledi kafansko opuštanje uz 'ladno točeno (pa kako drugačije?). Ovo dole Boko priča njegovoj Mari priču, a ja pustih suzu slušajući ga... Kraj drugog dana... 20.09.2018 ~ KoRjeNJe ~ tRi gORe ~ BjelASicA (nastaviće se)
  14. Libero
    Odavde počinje dugi, dugi spust ka Lipovu i dalje ka Kolašinu...
  15. Libero
  16. Libero
    Srećna lica…
  17. Libero
  18. Libero
    Ja nisam ljubitelj mlečnih proizvoda, ali ovo iskustvo me promenilo. Skorup je vrhunski proizvod, u kombinaciji sa domaćom lepinjom ispečenom u šporetu na drva, teško opisiv. Priznajem da sam popalio sve alarme kulturnog ponašanja, ne bih li sačuvao dostojansvo pred ovakvom sinijom. Priči nikad kraja, posle ovakve hrane je bilo baš teško naterati se da izađeš iz tople, ušuškane kuće, obučeš opremu i uzjašeš Kraljicu. Hvala na poklonu dragi Rovčani, neka Vam se dobro dobrim vrati…! Teraj… ! Boko nešto kaže…
  19. Libero
    ''‘Ajte u kuću da se prezalogaji…'ajte, 'ajte, nećemo pričati…'' A unutra toplo, divno, šporet na drva, pun sto hrane, sveže ispečen hleb miriše… Posedosmo se oko stola sa domaćinom, Milica nas služi, na stolu skorup (stari zreli kajmak od proletos), mladi kajmak, lisnati sir u više varijanti, kišjelo mlijeko…
  20. Libero
    Lokica i domaćica katuna Milica Rovčanin Snijeg od proletos, u zamrzivaču... Pivo ispred katuna nema cenu… Sveže borovnice, sa okolnih brda…
  21. Libero
    Nailazimo na drugi ’’živ’’ katun tog dana. Kako uvek biva u planini, namernici se pozivaju u kuću. Moje gledanje na ove pozive se vremenom menja, počeo sam da ih prihvatam na ’’prvu’’, mada nisam uvek, jer… imao sam svoju, pogrešnu sliku. Ubeđen sam bio da našim prisustvom ometamo njihov mir, da buka koju koju donosimo sa sobom remeti njihove frekvencije, da… A u stvari, sve je drugačije, njihov poziv ne treba izbegavati, jer im treba ljudsko društvo, drugačija priča, drugačije lice sagovornika, drugačiji smeh, glas, grimasa… Ovaj put im idem u goste sa radošću, Lokica i Boko su mi objasnili … Domaćin se zove Drago Rovčanin, žena mu Milica, katun je na 1640mnv. Tu su od proleća, otprilike od aprila meseca, kada prvi put posle zime izlaze na katun, ali bez stoke. Tada je u ovim krajevima još uvek sve pod snegom, a oni dolaze da u jamama u okolini katuna sakriju i dobro pokriju zalihe snega, koji kasnije tokom godine služi kao rezerva vode i kao sredstvo za spuštanje temperature u frižiderima i zamrzivačima u kojima čuvaju hranu, jer struje ovde nema. Sa stokom izdižu malo kasnije, kad vreme dozvoli...
  22. Libero
  23. Libero
  24. Libero
  25. Libero
    Vraćamo se kod Rada Simićevića, javljamo da smo pronašli jezero, pitamo za dalje prema Kolašinu… ’’Ajte na pivo, odmorite, pa polako…’’ Nema tu mnogo priče, ovo se ne odbija… Ne zbog piva, nego zbog tople ljudske reči Rada Simićevića. Dok silazimo sa motora, i skidamo opremu sa sebe, Rade odlazi u podrum i donosi po flašu piva. Nakon toga iznosi i gajbu. Punu piva… Inače, kod Rada smo u selu Gomile na Sinjajevini, tu ispred kuće na 1670mnv. Ono što nas prati svuda, ni ovde nije izuzetak. Sinhroniciteti i podudarnosti koje je teško opisati ali nam se dešavaju, skoro pa redovno. Rade Simićević, naš domaćin je kao mladić radio u valjevskom ’’Krušiku’’ gde je bio na nekoj vrsti prakse. I stanovao je, gde? Pa u mojoj zgradi u Valjevu, u kojoj sam odrastao, u ulazu do mog, na drugom spratu, kod gazdarice Olge, imala je sina, kako mu beše ime?... Auuu jbt, pa da li je moguće. Možda smo se nekada i sreli, vrlo je moguće, davno beše… Češ, češ… Pokušali smo na fin i neuvredljiv način da se revanširamo domaćinu, ali Rade to nije dozvolio. Dobismo još par instrukcija za put prema Kolašinu, navukosmo opremu… Rade, Ljudino, zdravo nam ostaj, svako dobro tebi i tvojoj kući… Teraj...!
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept