Nismo izdržali da se tu ipak malo ne opustimo uz miris bora i kulen koji je Slavko poneo. Posle polusatne pauze krećemo, ja ne mogu da dočekam kraj auto puta. Konačno posle Ljubljane, Kranja i Jesenica silazimo sa auto puta i idemo prema Kranjskoj Gori. E pa bilo je vreme da uživanje počne,prelepi predeli, vijugavi putevi i naravno strah od radara. Nakon par km, jednostavno ne mogu da izdržim da se ne zaustavim i napravim par fotki prelepih predela koji mi se pružaju i sa leve i sa desne strane.

Nakon formalnosti oko pasoša i kupovine vinjeta nastavljamo dalje ka Ljubljani. Pauzu u Sloveniji pravimo na nekoj benzinskoj pumpi posle Ljubljane koja pored parkinga ima i Centar za razgibavanje sa nekim spravama koje se nalaze u prelepoj borovoj šumi.

Auto put kao auto put, za motociklistu dosadan, monoton. Sledeću pauzu smo napravili nekih 40-tak km od Zagreba, e pa do ovde su nam sedalni mišići već pošteno utrnuli, pa smo rešili da pored sipanja goriva i mi popijemo nešto u motelu, kada smo prišli motelu, a on pun! I to nikog drugog osim bajkera. Ispred motela naparkirani motori, kombiji sa motorima, auta sa prikolicama sa po 3-4 motora. Čim smo se zaustavili ispred onako napakovani privukli smo pažnju svih prisutnih motociklista koji su zauzeli celu, ne baš malu terasu. Naravno priča je odmah krenula u drugarskoj atmosferi, a ispostavilo se da su svi članovi MK Brod iz Slavonskog Broda i da idu na Grobnik (za mlađe čitaoce to je izuzetno kvalitetna trkačka staza nadomak Rijeke). Zakupili su za sutra stazu i svi zajedno idu tamo da se izdivljaju, a uveče opet motore u kombije i kući. Kada smo kretali odatle srdačno smo se ispozdravljali, rekli su nam da obavezno u povratku svratimo do njihovog Harley Pub-a u Brodu,da imamo klopu, piće i spavanje za dž. Žao mi je što se nismo tuda vraćali. Nakon te pauze, vozili smo bez zaustavljanja do Slovenačke granice.

Na brzaka kifle, kafa i gas. Čeka nas još dosta puta za danas. Nakon Rume izašli smo na auto put i brzo stigli do Hrvatske granice, nakon formalnosti na granici nastavili smo prema Zagrebu i sledeću pauzu napravili na nekih 50 tak km od granice gde smo dopunili rezervoare i napravili par fotki.

Krenuli smo naravno sa zakašnjenjem od 45 minuta, pošto je Marko zaboravio neke administrativne detalje. Na izlazu nas je ispratilo par drugara, i konačno polazak. Prvu pauzu za doručak i kafu napravili smo na Iriškom Vencu.

Još u Julu prošle godine, moj prijatelj Slavko, veliki obožavalac BMW motocikala, i ponosni vlasnik dva komada je počeo priču o najvećem skupu BMW motociklista na svetu i lagano političko ubeđivanje da se tamo zaputimo u Julu 2010.godine. Pošto meni naravno za takve predloge baš treba koliko i žabi u vodu, već u leto 2009. je pao dogovor o BMW Motorrad Days 2010. u Garmisch Partenkirchenu. Bilo je tu mnogo navodnih saputnika sa nama, da bi se na kraju priča svela na nas trojicu, Slavka i Marka sa 40-to godišnjim motociklističkim stažom, i mene koji ima upravo toliko godina i duplo manji bajkerski staž. Njih su dvojica naravno ceo plan puta,maršrute i prenoćišta prepustili najmlađem članu ekspedicije,mojoj malenkosti. I tako, stiže taj 30. Juni, mi se popakovani nađosmo na benzinskoj pumpi na izlazu iz Zrenjanina prema Novom Sadu.

Ma neee druže, čizme su Kawasaki, jesi video štraftu! :D

To su moja dva drugara i drugarica iz Zrenjanina, obojica su na ovom forumu. Jedan od njih je Ljuba koji je sa još nama trojicom išao Balkan Moto tour (putopisi) pre dva meseca. Na žutom motoru je bila i jedna devojka, koja je koliko čujem dobro. Najgore je prošao Ljubiša koji je vozi taj žuti GSX F, on je u BG i ljudi svašta pričaju, pa neću da širim dezinformacije, i od srca se nadam da je dobro. Sinoć smo bili da vidimo Ljubu, bio je vidno potresen, ugruvan, ali mislim da će sve biti ok. Napominjem da je Ljuba izuzetan vozač i strašno dobar drugar, uverio sam se u to na onoj osmodnevnoj turi za Hilandar. Ljubišu sigurno zna puno ljudi, pošto je redovni posetilac većine skupova,prošle godine osnovali su klub Zrenjanin Bikers, a on drži Bikers Pub u Zrenjaninu. Nezgoda se dogodila isključivom krivicom vozača Floride koji je na isprekidanoj liniji, na pola Ljubišinog preticanja hteo (naravno bez žmigavca i ogledala) da skrene na neki sporedan putić. Nisu vozili brzo, jer kažu da je tada lilo kao iz kabla.

E svaka ti je na mestu!

Čekam vas ja u Zr vikendaši!

Pozdrav drugari! Lokacija je ok, sve je lepo,ali ako ja na ulazu, prešao tih 100 km, i kažem : Dobar dan!, a ona se ne udostoji ni to, nego kaže: trista dinara, jbg, do k....a utisak!

Ma pre bi nam se u Srbiji nešto desilo druže, nije to, nego Peca zaj...va!

Malo je bezobrazan sad već! ;D ;D ;D

Pozdrav Gorki, ovaj put, to nije moje maslo! :D

Lepo! Ajmo dalje

Ma neka on drnda, važno da kardan radi! , nego PIŠI BRE!!!

Neka vas sreća prati,svaka čast,pratimo vas!

Ajmo Peco, nastavljaj, kako lepo to pišeš, meni se opet ide! Evo šta uradi BJB... ;D

Da se i ja nadovežem, čisto da pozdravim Vojkana i Aleksu... a i da malo bolje osmotrite Albanku.. :D

Srećan put, i lepo vreme..

Druže, nije taj put bio u sedištu KLE-a...evo kako je to išlo... ;D

Moja greška, ja sam Pecu dezinformisao, naime, pomešao sam Trajanovu tablu i Decebalovu glavu, greh ide meni!

Peconi, ti baš imaš skrivenih talenata! :D

Potpuno se slažem, čista glupost! Pa svako iole pismen zna da treba po zakonu da nosi kacigu, a ako će se kurč..i, ili je dovoljno glup da misli da se baš njemu neće ništa desiti, policija je tu da ga kroz represivne mere ubedi u suprotno, a ne nagrađuje!

Evo nas u Uranopolisu, prešli do sada 1050 km, vratili se sa Svete Gore,sutra gas za Ohrid,sada smo u transu, ali kada dođemo kući otvaramo novu temu, sa svim fantastičnim slikama koje smo napravili,pozdrav svima!