Kafu smo rešili da pijemo u Banji Kanjiži koja nam je usput, i prilično je lepo mesto.

Kako smo se približavali granici, tako je put postajao vlažniji i vlažniji, da bi smo na kraju vozili neposredno iza kiše koju smo jurili. Nakon graničnih formalnosti

Kada smo se istuširali,otišli smo motorima do restorana koji je bio nekih 2-3 km odatle, seli poručili, i na pola večere bukvalno pobegli odatle jer je bilo toliko komaraca da jednostavno nisi mogao jesti. Ulazili su nam u oči,uši,usta. Čak nisam ni onu kriglu piva dokrajčio koliko je strašno bilo. Ujutro polazak, još 300-350 km do kuće koje smo se sad već dobro uželeli. Put od Balatona do naše granice baš i nema nekih zanimljivosti, osim za Marka, koji se lepo zabavljao svirajući i mašući snajkama pored puta koje su tu da za par Evra olakšaju kamiondžijama život. U jednom selu pre Dunaujvaroša videli smo lep parkić sa klupama,pa smo stali da ispraznimo preostale zalihe hrane,ovaj točak je bio preko puta.

Pošto je već bilo 8 sati uveče, dogovorili smo se da ovde pronađemo prenoćište, iako kampova ima na sve strane, mrzelo nas je da ponovo širimo šatore i duvamo dušeke. A i nakon tri noći na dušeku, zaželeli smo se kreveta. Bez problema smo našli smeštaj, i nakon malo cenkanja na mom lošem Mađarskom, dobili trokrevetnu sobu za 50 Eura.

Nakon Beča, nekih 15-tak km pre Mađarske granice pošto sam prvi vozio, vidim u daljini dva auta koja čudno stoje, skrene mi pažnju nešto pored puta, kad shvatim da je to momak koji leži, sa pola tela na ivici zaustavne trake,a druga polovina mu je ispod branika. Izbacim žmigavac i počnem da polako kočim da se zaustavim kod onih auta, a posle se ispostavilo i motora koji je tu ležao, kad mi Slavko prolete sa desne strane, i jedva se provuče u punoj brzini između mene i onih auta. Nije video žmigavac i štop, zamalo da se i mi složimo tu. Stavim motor na nogare i potrčim nazad da vidim kako da pomognem onom momku, pošto se nezgoda tek dogodila, i ovi ljudi su tek izlazili iz auta. Kada sam stigao do njega, a on je ležao nekih 100-150 m. od motora i već je bilo kasno, dečko je bio skroz pokidan, izuven, i ispod glave mu je bila već poveća lokva krvi. Stegao sam zube, sagao se da mu vidim puls, nije ga bilo. Skenjan sam se okrenuo i polako krenuo ka motoru kada su počeli da pristižu i zaustavljaju se auta i istrčavaju ljudi. Ovaj događaj me je toliko uzdrmao, da se nisam setio do Balatona da izvadim aparat, ili da mislim na nešto drugo osim na onog kolegu motociklistu. Put između Gyora i Balatona u Mađarskoj je predivan za vožnju, nov,sa puno krivina , uspona i nizbrdica. Nakon nekih 150 km od Austrijske granice, stigli smo i do jezera Balaton.

Nakon ovog jezera sledi nezanimljiv deo puta, išli smo auto putem pored Salzburga, Linza i Beča, ova slika je pogled na Beč sa brda.

Negde na pola puta između Minhena i Salzburga nalazi se Chiemsee,lepo veliko jezero koje smo hteli da vidimo izbliza, pa smo sišli sa auto puta, parkirali se na jezeru i raspleli po hrani koju smo još u Garmishu kupili.

Rešili smo da skratimo put nekim manjim putevima, pošto je bila Nedelja,na putu je bila gomila motora, a sa jednom grupom od petnaestak motora iz Passaua smo vozili nekih stotinak km.

Marko je trebao da se nađe sa nekim čovekom koji živi u Nemačkoj a žena mu je iz Opova, trguju sa BMW delovima, pošto se nisu pojavili, rešili smo da krenemo. Nakon 20-tak km,zaustavili smo se da dospemo gorivo, i taman da krenemo kad eto našeg Jugo švabe, išao u susret i prepoznao Markov motor. Jedna cigareta, 10 minuta razgovora i idemo dalje.

I tako, došla je i Nedelja, dan za polazak kući. Još u Petak smo se dogovorili da ćemo zbog slabe kondicije da idemo bržim putem,preko Austrije i Mađarske. Nakon pakovanja otišli smo u lokal koji smo u Petak otkrili, gde je svako hladno piće uključujući i pivo koštalo 1,5 a pečeno meso 2,5 Eura. Nakon kafe i doručka,primećujemo natpis na lokalu koji kaže BMW 2010, vidimo se 2011, slikamo se pored njega.

Evo drugari,nastavljam: Pošto su uveče igrali sa Argentinom, većina ih je na autima imala njihove zastave, ili su na licima imali iscrtane iste, i naveliko su se oštrili za večernje navijanje za Pancere. Večeri smo provodili jedući kobasice i pijući pivo, a kada više nisam mogao da pijem pivo, prešao sam na Radler, jako popularno piće kod njih (mešavina limuna i piva)

Ono što je na mene osim perfektne uređenosti ostavilo utisak je to što su sve kuće oslikane različitim zanimljivim motivima.

U Subotu ujutro rešili smo da pre glavnih događaja na skupu obiđemo sam grad. Tipični Alpski gradić koji najviše živi od ski turizma,nalazi se u kotlini, okružen je planinama i sa par plavih potočića.

Sutrašnji dan nam je protekao u obilaženju nekih 50-tak štandova koje su imali što fabrika, što firme koje se bave doradom motora ili prodajom dodatne opreme. Tri puta dnevno svoj šou je imao Kris Pfeiffer, četvorostruki svetski prvak u Stunt Riding-u.Čovek je opušten i izuzetno komunikativan pa smo se sa njim slikali.

Karakteristična je opuštena i pozitivna atmosfera, glavna sala je imala mesta za 10-tak hiljada ljudi, i meni je strašno simpatično bilo to što su svi, kako počne bilo koja muzika odmah dizali krigle i počinjali da se ljuljaju u ritmu muzike,dok im pegave i „napredne“ konobarice nose po osam krigli od jednom.

Nešto što je meni bilo izuzetno simpatično je svečano gradonačelnikovo predavanje ključa grada orgnizatoru skupa rečima: „Grad je u sledeća tri dana vaš!“ Bogami tako je i bilo, grad je bio okupiran motorima koji bukvalno 24 sata zuje tamo-vamo. Nešto što je meni, kao velikom poborniku nošenja kacige zapalo za oči je to da za ta četiri dana nisam video NI JEDNOG motociklistu bez kacige. A jako mi je simpatičan bio slogan koji sam pročitao i koji bi se mogao ovako prevesti: Nisam toliko glup da sednem na motor bez kacige! Eh, gde oni odoše, kod nas je obrnuto,nisi fancy ako ti je kaciga na glavi. Čak i babe na biciklu... ;D ;D ;D

Pozdrav Marokanac! Jesu BMW-Lale, ali iz Zrenjanina!

Video sam motore iz većine Evropskih zemalja,Rusije, Kanade i Amerike. Amerikanci su organizovano brodom došli do Francuske, pa onda motorima do Garmischa.

Ove godine slavili su 10 godina održavanja skupa i 30 godina od prvog GS-a koji je najprodavaniji BMW-ov motor.

I ovaj...

Tu su bili i svi modeli uključujući i ovaj Koncept 6...

Enduro staze,Road staze,proba novih modela,organizovanih tura po Alpima,do tombola na kojima su premije bila dva GS-a,jedan 800 u Petak i 1200 u Subotu (uze ga Italijan koji je sa takvim i došao), tako da moji drugari i ja nismo stigli ni polovinu toga da ispratimo. Na ovoj slici je motor čarlija Bormana, kojim je uradio Long Way Arround.

U okviru kampa se nalaze i toaleti i tuševi koji su zaista čisti zahvaljujući momku koji je plaćen da nakon svakog izlaska iz WC-a ili tuša proveri i po potrebi očisti isti. Moram da priznam da me je malo nerviralo kada pustim vodu u pisoaru, i dok perem ruke, on još jednom za mnom pušta vodu. Mogu reći da se ni jednom za tri dana koliko sam bio tamo nije desilo da nema toalet papira, ili da uđem u prljav wc ili tuš. Sam moto skup je nešto što prevazilazi moje literarne mogućnosti,naime 30.000 motora na jednom mestu, skup koji je do poslednjeg detalja organizovala i isplanirala sama fabrika je nešto što je malo mnogo za moje razumevanje moto skupa, ako se ovo uopšte tako može i nazvati. Program je bio izuzetno bogat i raznovrstan,od probnih Cross vožnji...

Otišao sam da platim kamp za nas trojicu, koštao je 7,5 Eura za tri noći. Dali su mi plastificirani natpis koji je trebalo da okačimo na šator.

Hoće Mile, večeras nastavljam!