Na Slovenačko-Italijansku granicu sam stigao po mraku, kupio vinjetu i nastavio ka Ljubljani gde sam se radovao susretu sa drugarima sa kojima sam se pre skoro 2 nedelje pozdravio. Ušavši u Jagerovu ulicu video sam Barbaru i njega kako me čekaju na ulici sa širom otvorenom kapijom...toliko mi je to bilo lepo da su mi se oči zaiskrile... Kada sam ugasio motor i ispozdravljao se sa njima, Barbara mi je izvadila ključeve iz motora sa rečima: Ovo prekosutra dobiješ! Ajoj, a ja već mojima rekao da sam sutra kući... A Jager i Klimbra su uzeli slobodan dan sutra!!!

Na iskrcavanju sam se ušlepao među Italijanske motore, tako da sam i carinu i pasošku kontrolu prošao bez zaustavljanja, mada sam video da je policajac na pasošima, već kada me je propustio začuđeno pogledao kada mi je video tablice, ali, ode voz! Stao sam u Đenovi da natočim gorivo, i pošto je bio lep i sunčan dan ovde, uživao sam u svakom kilometru puta, sve do Piacenze, gde me je uhvatila gusta magla koje je bilo sve do Brescie, ali je nakon toga i put i vreme kao stvoreno za uživanje na motoru. Pošto je brod kasnio, a ja sam se Jageru najavio, nisam hteo da ljudima banem noću, malo sam požurio... a i napalio se na lepom putu, pa sam mog Belka duže vreme stiskao malo više nego što mu prija. (180-190 km/h) On mi je svoje negodovanje iskazao izbacivanjem ulja na oba cilindra. To sam video kod Venecije kad sam stao, jer su mi obe čizme bile nauljene , a ulje se slivalo i sa cilindara. Razlog mog zaustavljanja tu je bio sasvim druge prirode, naime neposredno pre toga me je jedan macan sa autom na mojih 170-180 isekao sa svojih 80-90, ja sam naglo pustio gas, i motor je dobio ono blesavo lelujanje prednjeg dela koje je trajalo sekundu dve, dovoljno da se ja tako odsečem, da sam stao da zapalim i smirim se, nije me video očigledno, a ja sam pomislio kakvim li bi me lopatama sastrugali da sam zagrebao asfalt pri toj brzini...

Stigli smo u Đenovu, koja je veliki lučki grad, poznat po pizd...jama naših navijača!

Pošto nije bilo puno putnika, a brod dugo putuje, imao sam vremena da se naspavam i uobličim ovaj putopis do tada. Na palubi sam upoznao nemca koji se vraćao sa Kanarskih ostrva gde je proveo nedelju dana vozeći se svojim KTM-om. Razmenili smo iskustva i slikali se.

Na brodu koji je bio dosta veći i luksuzniji od onog sa kojim sam došao u Maroko sam sedeo i zezao se sa momcima iz HD Italia. Od piva sam odustao zbog cene od 4,7 Eura po limenci od 0,33. Upoznao sam simpatičan par iz Švajcarske koji je starim išaranim WV kombijem obišao ceo Maroko. Kladim se da su probali kakva je gandža u svakom selu....

Hvala drugari na lepim rečima, zbog vas i tipkam ovo sa ova dva bangava prsta....

Pre broda, i na njemu...

Od Fesa do Tangera ima nekih 380 km, i u Tanger sam stigao po mraku i već ozbiljnoj kiši. Odem do luke, da vidim koje su mi mogućnosti, u najgorem slučaju, naći ću hotel ovde i spavati. Gospođa na šalteru u luci je bila više nego ljubazna: Tarifa za 2 sata, Barselona i Marsej sutra i Đenova večeras, ali iz luke Mediteranea, koja je 50 km odavde ne na Atlantiku, već u Sredozemnom moru, i treba proći na drugu stranu grada. Cene? Pitam -Tarifa (Gibraltar) 70 Eura, Barselona 280, Marsej 430... i Đenova 280!!! Ponovo pitam za Đenovu, jeste, 280. Pa više bih odavde potrošio za trajekt samo preko, hranu, gorivo, putarine i spavanje. U kombinaciji sa kišom narednih dana, ova je ispala odlična! Međutim, oni ne prodaju više karte za taj brod, jer je manje od 3 sata od isplovljavanja, tako da sam imao nekih 45-50 minuta. Usledila je jurnjava kroz grad, sa sve njhovom metodom sa sirenom, izlazak van grada, jurnjava po pljusku.., i stigao sam! Kad sam stao u luci bilo je 20:53. Nakon kupovine karte i carinskih formalnosti dovezao sam se do broda, na ukrcavanje, a tamo 20-tak Harley-a i 3 BMW-a. Stao sam pored njih, i odmah su mi prišli, bio sam im jako zanimljiv, pošto se vozim sam. Kada smo se raspričali ispalo je da smo vozili maltene istu maršrutu po Maroku, samo oni 6 dana a ja 3. Pitam ovog sa BMW-om, otkud tu sa Harley-ima, kaže: Behind the enemyes line! Sa sobom su imali mehaničara, servisni kombi,i svi su bili čisti i upicanjeni u najskupljoj opremi, tako da sam ja sa mojim pretrpanim prljavim motorom i naprašenoj opremi izgledao kao nomad pored njih. Da sve ne bi išlo glatko, i da mi dobro podigne pritisak pobrinula se brodska službenica koja proverava pasoše. Na ulazu u brod odvojila me je sa motorom sa strane, kaže ne možeš na brod, treba ti viza. Nasmejao sam se nonšalantno i rekao joj da se raspita kod šefa, da meni viza ne treba. Njeno raspitivanje je trajalo nekih 15 minuta, taman da sva vozila uđu u brod, da bi na kraju došao šef sa mojim pasošem, pružio mi ga sa rečima: ne možete na brod, nemate vizu za Italiju.. E sad je već vrag odneo šalu i ja sam pukao, sve mi je prošlo kroz glavu, i jurnjava i novac i kiša koja pljušti... Razgalamio sam se na Engleskom da ću im tužiti kompaniju ako ne uđem na brod... i još svašta, da bi mi šef na kraju rekao Smiri se, stay com, idem na brod da proverim. Sve je već bilo spremno za isplovljavanje, a samo ih je jadnik sa Srpskim pasošem kočio. Zadržao se 20 minuta, kao 20 godina, da bi mi na kraju pružio pasoš sa rečima: it is ok... E pa jbm vas neobaveštene!

U Fesu na pijaci mi je simpatična bila tezga na kojoj istovremeno prodaju burke i marame za žene,i tange,čak i kožne. Hteo sam to da slikam ali je prodavac skočio na mene: - No picture! No picture! -Ok, rekao sam i otišao dalje, da bih se posle namerno baš kod njega vratio da kupim maramu ženi. Bio je izuzetno ljubazan, i on mi se zahvalio što sam došao da vidim Maroko i poželeo srećan put.

Takođe mi je bilo neobično što mi se ama baš svaki policajac javio,mahnuo, a jedan na semaforu mi je čak prišao, dok je prilazio, poznavajući situaciju kod nas, mislio sam: E, sad će mi uzeti meru! A on došao da se rukuje, uz reči: -Thank you for visiting my country. To je zaista ostavilo utisak na mene Karakterističan je i ogroman kontrast: siromašna sela i krajevi sa kartonskim naseljima, žene koje nose decu na leđima u onim zavežljajima, galama, prljavština, a odmah pored hotel, i to kakav!

Usput me je kiša par puta okupala, pa vetar osušio... I naravno, nisam stigao u Fes pre mraka... Našao sam hotel sa dvorištem za motor, u sobi ugrejao u lavabou moj dragi Carnex pasulj i legao da spavam. Ono što je na mene ostavilo utisak u Maroku jesu pre svega srdačni ljudi,spremni da pomognu,popričaju... Puno njih mi se čak zahvalilo što sam došao u da vidim Maroko. Ujutro sam rano ustao, i pošto je bilo baš oblačno kada sam dolazio, ajde da vidim vreme na netu danas i sutra u Maroku... Imao sam i šta da vidim: 4 dana kiša od sutra! Skenjam se, razmišljam šta mi je raditi. Da vozim po kiši, ne moram baš,da sedim u hotelu, tek to neću. I rešim: Ujutro obiđem grad, napravim par fotki, i gas u Tanger, da pređem preko Gibraltara u Tarifu, pa da vidim Portugal ili kući. Kada sam otvorio prognozu za Evropu, ista priča... E jbg Mišo, kad hoćeš u Novembru da se voziš!

Gužve su ovde ogronme i u saobraćaju baš treba paziti. Obišao sam grad za 2-2,5 sata i odlučio da nastavim do Fesa, koji je u centralnom Maroku,nekih 300 km odavde, mogao bih da stignem pre mraka...

...

...

...

Rano ujutro zapalim za Rabat, stigao sam dosta rano... Lep grad na obali Atlantika...

Pošto smo se ispričali o muslimanskoj Srbiji, pitam ga gde da idem u Maroku, šta da vidim? Kaže idi u Rabat, Fes, i ako hoćeš da vidiš Saharu, od Fesa idi prema Alžirskoj granici. -Casablanca? Kaže: -NO! Casablanca is Europe, you have already seen that... U hotelu sam otvorio Google maps, i pošto sam ovo putovanje zamislio kao DESTINATION EVERYWHERE,jedan deo sam ispunio, stigao na Afrički kontinent, pogledao sam šta mi je činiti, u odnosu na savete onog matorog prodavca hašiša, gde da se vozam. Najzgodnija putanja mi je izgledala iz Tangera za Rabat, koji je 220 km udaljen, a nisam ni znao da je glavni grad.

Dok sam slikao jednu ogromnu džamiju ptiđe mi matori sa onom odećom kao iz inkvizicije, vidi SRB na motoru i na engleskom kaže: - Serbia? I love Serbia, Serbia good, all Serbia muslims! -Are you muslim? pita -Yes, ja smuljam onako na brzaka, a krst mi se na privesku ključeva lepo vidi... Verovatno je pomešao Srbiju sa Bosnom. Kaže voli motore, Yamaha Tenere (verovatno za taj jedino i zna). Kaže: -you smoke? Ja se pitam šta me to pita kad mi vidi cigaretu u ruci, a on kaže: -I have hasis, black, real good! Simpatičan mi je bio pa sam ga zamolio da se slikamo

Par slika iz Tangera...

Neobično mi je bilo što je sat vremena od isplovljavanja, uvek neko povraćao u WC-u,mogu misliti kako je tim jadnicima bilo posle 33 sata plovidbe. Ja sam popio 2 piva u baru, a u kombinaciji sa ljuljanjem, ličilo mi je kao da sam 10 popio, dobra stvar je što mi nije bilo muka. Subota 06.11. Sad sam već željan vožnje, i nikako da dočekam da brod pristane. Pristaje u 20,30, i onda ide duga procedura iskrcavanja, pa policija, carina... Iskoristio sam prednosti motora, i izašao na čelo kolone, obišavši jedno 40-50 automobila. Policajac na čelu kolone mi je samo pokazao da stanem ispred prvog auta kada sam stigao do početka. Procedura je trajala relativno kratko, ali sam skontao da je grad Tanger u stvari na 50-tak km od luke, tako da baš i nisam bio najsrećniji da po noći vozim svojih prvih 50 km po Africi. Kada sam ušao u Tanger, zaista je bilo kao iz onih američkih filmova o ovakvim zemljama gde svi sve i svakako voze, i non stop sviraju... Potražio sam hotel koji sam rezervisao preko neta, lako ga našao, i sva sreća još jednom pitao matorog recepcionara za cenu, iako sam već rezervisao po ceni od 42 eura, sa doručkom. -64 Eura kaže matori... -Ali rezervisao sam za 42!? Počeo je da mi mulja nešto o grupama, sezoni... Zahvalio sam mu se, okrenuo i izašao, i na 100 metara odatle našao hotel sa garažom za motor za 40 Eura. Smestio sam se u hotelu i brzo zaspao. Nedelja 07.11 Čim sam ustao i obukao se, seo sam na motor da obiđem grad i napravim koju fotku. Pitao sam lift boja za znamenitosti, pojma on nije imao, tako da sam samo seo i vozio se od mora, do kraja grada...

U galeriji je vrvelo od ljudi, a stekao sam utisak da, pošto sam bio jedan od retkih bledolikih tu, da me malo sa podozrenjem gledaju, tako da mi i nije trebao trik sa torbama na sedištu do mene, nikome tu nije ni na pamet palo da sedne. Da se jutros nisam tuširao mislio bih da je to. Lep ovaj put za Afriku, samo se mnogo čeka! Stojao sam u redu za policiju i carinu na brodu čitava 3,5 sata. Tako da mi je i ono sedište, bez kreveta bilo jako drago posle toliko stajanja, pa makar pored sedeo i najstrašniji crnac ili terorista na brodu!

...

Sa broda...

Ni carina ni policija me nisu ni pogledali, a bogami dobro su tresli ostale.Popeo sam motor na predviđeno mesto, vezao ga, pokupio iz torbi sve vredno i nadao se da ću ga tako i zateći. Vreme na brodu sam iskoristio za fotografisanje prelepe okoline...

Petak 05.11 Došao je i taj dan!Rano ustao, istuširao se uz psovke pošto nije bilo tople vode, spakovao se i gas u Barselonu. Bilo je 9 sati kada sam ulazio u grad,špic, i da nije bilo onog trika sa sirenom ne bih stigao do 11, a u 10 sam trebao da čekiram kartu. Ukrcavanje je prošlo dobro, uz 1,5 sat čekanja