Drugari, toliko , nadam se da ste uživali u ovome, ja jesam. Utisci su mi fantastični, od egzotičnog Maroka,preko smrzavanja, kiše, vetra, magle, do najprijatnijih trenutaka sa drugarima u Sloveniji... Ali VREDELO JE !

I, posle dve nedelje, kafić u mom gradu, draga lica, milion pitanja,sabiranje utisaka...

Već od Novog Sada srce mi je jače lupalo, a ruka sama išla jače po gasu! Javio sam drugarima da dolazim.

Kakva god MOJA JE !

Put od rastanka sa drugarima do Srpske granice je prošao za čas, bez ikakvih zadržavanja na granicama, osim one na Bajakovu, gde mi Hrvatski policajac posle pitanja odakle nije verovao, pa sam mu u pasošu pokazivao Marokanski pečat. Jedna pauza u Hrvatskoj...

Pa nastavili do poslednje pumpe u Sloveniji, da popijemo zajedno još jednu kafu i ispozdravljamo se,do sledećeg susreta kojem se unapred radujem...

Dan je bio kao izmišljen za vožnju. Već u 10 sati je bilo sunčano sa nekih 16-17 stepeni. Izrovario sam pola stvari da nađem sunčane naočare koje nisam skoro koristio... Nakon izlaska iz Ljubljane, uživao sam u zajedničkoj vožnji posle dosta vremena...ipak je lepše sa nekim se voziti.... Stali smo na jednoj pumpi da stariji sa slabijim bešikama iste isprazne...

Klimbra, tih 560 stepenica pokušavam da zaboravim! Pošto sam kao beba dremao ceo put odatle do Ljubljane od njih i oštrog planinskog vazduha!

Veče nam je prošlo u druženju, pivu i ostacima one Kiklop Pizze Ujutro su moji drugari opet spremili lepo iznenađenje. Kada smo ustali dolazi Štefan sa Yamahom, Jager ide da tankuje...pratiće me do granice. Hteli su do Hrvatsko-Srpske, ali pošto je tek prekjuče dovezao motor,a bivši vlasnik mu nije dao polisu, ne bi bilo pametno...

U parenju očiju ovim lepotama, i punjenju stomaka onim lepotama (pizza ) nam je prošao ceo dan. Zaista,Slovenija je mesto gde definitivno treba otići. Motorom je to jedna lepa, ne tako daleka turica,a ima toliko toga lepog da se vidi, i ljudi su fantastični... Kada sam polazio rekao sam jednom prijatelju da ću spavati u Ljubljani kod drugara, on mi je na to rekao: -Što se gostoprimstva i druženja tiče, oni su luđi nego mi! I bio je u pravu! Kada smo se vratili u Ljubljanu, već je odavno pao mrak, i dok su mene Klimbra i Irena vodili po Sloveniji Bojan (BMW) i Jager (Jagr) su se ceo dan zezali sa mojim motorom. Uštelovali su ga,izmenjali pločice,kaiš, semering radilice, svećice, sva ulja,filtere. Moj Belko se mnogo zdraviji vratio iz Afrike nego što je otišao!

Da, planirana za jednu!

Nakon toga grudvanje na Pokljuki... (Ja pobijedio... )

...

Vodopad Savica i fantastični pejzaži... i pica!

Pa Bohinjsko jezero...

Evo ga najlepši GW u Slo... a i šire!

Treba viza, lako se dobija u ambasadi u Bg,samo ti treba rezervacija hotela u Maroku, bar jedan dan.

pridruzujem se lepim zeljama za Jagerovom motor,neka ga vozi mnogo bezbednih kilometara! svaki dan "ratujem" sa jednim Jagerom ovde,ali smo upoznali i fanta iz dezele!! Aahaha, sad sam video da si iz Su, pozdravi onog što ratujete!

Nastavak sutra

Još usput...

Pa usput...

Obraduju me prvo vešću da je Jager kupio toliko željenog Gold Winga juče, i to i lepšeg i novijeg od onog koji je nameravao da kupi kada sam prošli put bio tu. Pa neka je sa srećom druže moj! Brzo po mom dolasku dolazi Klimbra i NJEGOVA Irena i Bojan (BMW) NJEGOVA Tanja. Utisci, priča, zezanje, puno jela, još više piva. Bojan i Jager se nisu smirili dok mi nisu motor onako po noći pregledali i dali dijagnoze kvarova, da bi posle napravili plan za koji sam ujutro saznao. Petak 12.11. Čim smo nakon ustajanja počeli ispijanje kafe,stigli su Bojan i Klimbra. Plan je ovakav: Dok mi Bojan i Jager popravljaju motor, Klimbra i Irena me vode na neka lepa mesta u Sloveniji. Ja kažem: Ljudi, pa nema smisla...oni se nasmejaše, i neko od njih mi je rekao: -Samo ponesi aparat. Poneo sam ga, sva sreća, jer to što sam bio da gledam je fantastično, pejzaži kao iz bajke, jezera kao naslikana...tako blizu nama, tako lepo, a većina nas pojma nema... Mislim da će fotke najbolje opisati lepotu Slovenije... Najpre kako ga mi zovemo Bledsko, a Klimbra kaže Blejsko jezero...

Na Slovenačko-Italijansku granicu sam stigao po mraku, kupio vinjetu i nastavio ka Ljubljani gde sam se radovao susretu sa drugarima sa kojima sam se pre skoro 2 nedelje pozdravio. Ušavši u Jagerovu ulicu video sam Barbaru i njega kako me čekaju na ulici sa širom otvorenom kapijom...toliko mi je to bilo lepo da su mi se oči zaiskrile... Kada sam ugasio motor i ispozdravljao se sa njima, Barbara mi je izvadila ključeve iz motora sa rečima: Ovo prekosutra dobiješ! Ajoj, a ja već mojima rekao da sam sutra kući... A Jager i Klimbra su uzeli slobodan dan sutra!!!

Na iskrcavanju sam se ušlepao među Italijanske motore, tako da sam i carinu i pasošku kontrolu prošao bez zaustavljanja, mada sam video da je policajac na pasošima, već kada me je propustio začuđeno pogledao kada mi je video tablice, ali, ode voz! Stao sam u Đenovi da natočim gorivo, i pošto je bio lep i sunčan dan ovde, uživao sam u svakom kilometru puta, sve do Piacenze, gde me je uhvatila gusta magla koje je bilo sve do Brescie, ali je nakon toga i put i vreme kao stvoreno za uživanje na motoru. Pošto je brod kasnio, a ja sam se Jageru najavio, nisam hteo da ljudima banem noću, malo sam požurio... a i napalio se na lepom putu, pa sam mog Belka duže vreme stiskao malo više nego što mu prija. (180-190 km/h) On mi je svoje negodovanje iskazao izbacivanjem ulja na oba cilindra. To sam video kod Venecije kad sam stao, jer su mi obe čizme bile nauljene , a ulje se slivalo i sa cilindara. Razlog mog zaustavljanja tu je bio sasvim druge prirode, naime neposredno pre toga me je jedan macan sa autom na mojih 170-180 isekao sa svojih 80-90, ja sam naglo pustio gas, i motor je dobio ono blesavo lelujanje prednjeg dela koje je trajalo sekundu dve, dovoljno da se ja tako odsečem, da sam stao da zapalim i smirim se, nije me video očigledno, a ja sam pomislio kakvim li bi me lopatama sastrugali da sam zagrebao asfalt pri toj brzini...

Stigli smo u Đenovu, koja je veliki lučki grad, poznat po pizd...jama naših navijača!