Imaš ti i sreće Vlajko,Miša je ozbiljan,obrazovan i pametan momak-kolko sam bar ja na ovom forumu mogao da zaključim čitajući njegove postove....nije loše popričati s takvim čovekom... Mogu da ga zamislim kakav je bio dok mu brada nije bila seda-markantan i ozbiljan,vozi motocikl,radi na televiziji...kladim se da mu nijedno žensko nije moglo odoleti ...

Tako je sinko,mali mastiljavi okrugli pečatić u saobraćajnoj ,to je dokaz da si bonove dobio pa moš' da se vozaš....sa 5 litara.... Navrati svakako,ima brda i ovde!

... Kad sam bio dete sa moje terase videla se i reka koja je sad zaklonjena kućama i zgradama,malo se nazire ...Po reci su plovili splavovi i splavari se dovikivali... A mene je interesovalo šta se nalazi iza onih brda koja se vide u pozadini.Mislio sam da je iza njih ''kraj sveta'' i živo me zanimalo da zavirim nekako tamo... Kad sam stasao da to i mogu otiskivao sam se s vremena na vreme preko Drine, putem koji ide iza onih brda da utolim svoju radoznalost i želju da vidim šta ima tamo iza...radoznalost je bila velika,''držala'' me godinama... Sad sam u dobu kad čovek zna šta ima iza brda ...manje me muči radoznalost i želja za putovanjima pa i za koječim drugim...šta bi od onakvog momka? ... Pomažem detetu u rešavanju domaćih zadataka i donekle poštujem savete jednog mudrog doktora...manje na motocikl,''u Drinu ni da se skvasiš''...inače ćeš opet doći kod mene! Jednačina kojom bi računali koliko se putuje sada a koliko se putovalo onda nije moguća, imala bi previše nepoznatih... Izbor motocikla koji se sad ovde mogu kupiti nije tako mali kao onda,nisu ni toliko skupi... Granitne kocke skoro više nigde nema,putevi su bolji...sve ostalo je u čoveku a to matematički nije moguće izraziti... Zadatak istorije nije da upoređuje i meri već da pamti činjenice... Ne znam Vlajko šta ti priča ''tata brada Pei'' a sa mnom možeš da razgovaraš uživo kad god si raspoložen...nisam ni daleko...od mene možeš da čuješ istinu o vremenu koga se odlično sećam a istoriju sam najviše voleo da učim od živih svedoka...nažalost sve ih je manje ali sada ima i dosta literature... Žao mi je ponekad što te činjenice nekoga zabole...eto npr. znam da je GostMile jedan fini momak ali veliki ''jugonostalgičar'' pa mu se ne dopada šta ja pišem.Ne misli on ništa loše ali ga ta jugonostalgija natera da napiše nešto o čemu nije prethodno dovoljno razmislio... Lukac-pravi ''šmekerski'' brčići,odlično se uklapaju uz GoldWing...kako li su Beograđanke uzdisale kad prođeš ulicom?

@ TOUCUTTER71 Potpuno si u pravu i ne bi se imalo šta dodati,danas mnogi poseduju motocikl zato što je to ''cool'',treba imati i takvu igračku jer je i drugi imaju,ništa više od toga... U ono je vreme stvar bila drugačija,motocikl je imao onaj ko je to stvarno voleo uz velika odricanja.... @ Igorak Ja sam uvek mislio da su više sreće imali oni koji su se rodili u nekom drugom periodu!Danas znam da svaki period u kome se neko rađa nosi i neku količinu sreće...Raspodeljeno je to svima. Opisana tura u današnje doba ne bi zahtevala više sredstava nego onda.Danas se vozi daleko više i češće.Pogledaj samo ''putopise'',idu ljudi iz čistog zezanja da se provozaju po Alpima,popnu na neki Grossglockner....itd... Ja nisam imao gde da kupim jednu običnu gumu koju ti sad kurirska služba donosi kući kad je naručiš,ili par litara ulja - možeš da biraš šta želiš da kupiš...spajao sam lepo ali i korisno...

...Dragi Deda, Milo mi je što ti se dopalo da čitaš,ostavićemo nešto i za zimu! Ti si prvi počeo svojom ''nostalgijom iz prošlog veka'',zar se ne sećaš? Nije loša ideja da nastaviš sa pisanjem šta je bilo u prošlom veku! (možda ni ja neću imati vremena kad budem u penziji ,zato sad koristim priliku)

E moj druže Branko....kad smo se već dotakli toga a ''doprinosi spoznaji kako je bilo''... ...pre nego što sam kupio Laverdu nađem polovnu HonduCB 750 F2 kod jednog Beograđanina...prešla 2.500km,novo .. Registrovana u Nišu na neku babu,''bez prava otuđenja'' ...znao sam da je u Loznici ne bih mogao voziti...šteta,koštala je ''svega 14.000 DM''...otprilike sam mogao toliko da nategnem...(Golf 1 kad kupiš uz ''asistenciju braće Pozderac-preko veze'' košta oko 13.000DM)... Kupim Laverdu legalnim putem i dovezem je jednog petka iz Ljubljane...tamo sam kupio tablicu ''preizkušnja'' koja ima i obavezno osiguranje...važi 7 dana... U Subotu i Nedelju ću da se vozam s njom a u Ponedeljak plaćam porez,vršim tehnički i registrujem... Zaustavlja me Milicija kod Kozlučkog navoza(prema Zvorniku)...imam i neku potvrdu koju sam dobio uz onu tablicu,to njima ništa ne znači... Oće da me pošalju kući da donesem račun i ne veruju da takav motocikl uopšte i može da se kupi u SFRJ...to je njima sumnjivo... Osim toga kako motocikl sme da ima 6 brzina,''oni kolko znaju nijedan motocikl u SFRJ ne sme da ima više od 4 brzine''... Svaki tehnički pregled je dužan da mi ''zapečati-zablokira petu brzinu da je ne bih koristio'' tako kaže Milicionar...da ne budem brži od BMW-a pandurskog... U Ponedeljak je ceo Loznički SUP znao kako se zovem i odakle sam... U prva tri dana sam zaustavljen pet puta...deset puta upozoren ''da ne prekoračujem brzinu'' iako sam vozio lagano,nov je motocikl u pitanju... Pa kad te zaustavi onda obično počne ovako:...''aha,znači ti si taj??'' Bio sam ko prase u Teheranu jer takav motocikl nije imao niko.... A šta bi se desilo da mi je u saobraćajnoj pisalo ''bez prava otuđenje 2 godine''??Nisam to smeo nikako da proveravam... Sedmi dan sam otputovao jer mi se više skurčilo da me zaustavlja svaki pozornik...(običan tzv.prašinar je imao pravo da te zaustavi)...da se provozam po slobodnom svetu... Pa onda ''vojna evidencija motocikla'',vojne vežbe i uzbune da ne spominjem...malo,malo pa uzbuna...a ja moram s motociklom... ...itd...itd... Vi ste u BiH bili u povlašćenom položaju,niste plaćali ni republički porez na promet??Kolko se sećam savezni 13%,republički 11%,opštinski 12%... Sad svi kukamo na PDV od 18% ? Ondašnji ''porez na promet'' je bio tričavih 36% i svi smo ćutali...pa zar da kritikuješ poresku politiku idealne države?? Ili Carinu od 30 %? To bi te odvelo samo na jedno mesto... Nego ''traži rupu'' gde god možeš ali ĆUTI jer su reči opasne...

...i od ČZ napravljen ''Morini''

...i bajkersko druženje kod ''točkonje''...

ovo Sabac? Tako je,stari grad...

Vozio sam TS 1200 sa desnim menjačem... ... Uffff,...Kakav filing,! Ovi novi klinci su propustili deo ISTORIJE !!! Klinci ne bi mogli da stisnu kvačilo na TS 1200 ,bio je to muški motocikl... (nije bilo hidraulično kao na Joti i modelu Mirage)

Vozio sam TS 1200 sa desnim menjačem... ...

Nikako se nisam mogao dokopati uvozne dozvole,cenili su je i precenjivali a najgore je bilo što u saobraćajnoj dozvoli tako uvezenog motocikla piše ''bez prava otuđenja 2 godine''... Ona dva Suzukija sa slike i još nekoliko japanaca su jednu zimu proveli u šabačkom SUP-u,oduzela murija ''da proveri'' ,morali su dovoditi vlasnike iz saobraćajne dozvole da preuzmu motocikle... ''Traženje rupe nas je održalo-njojzi hvala''

Verzija koju sam ja čuo je da je to stariji čovek koji je radio u Italiji,ujutru ode peške na posao a popodne se vraća sa biciklom i džačićem peska ... Ali čim se pričalo o tome kako vidim svugde sigurno je da je to neko i radio...

...pa sličica sa osvrtom na ono vreme,postavljam je ovde spec. za misu...možda mu se svidi,na slici Šapčani,Lance i Trifun...napred je GS 850

...a bilo je i malo ljubomore ...''znam sigurno da si me prevario,rekla je meni mama kakvi ste vi muškarci''

aaaaaa, retko se u našim putopisima vide ovakvi bliski susreti treće vrste... ...u ono doba je bilo ,

Evo sinko spec.za tebe: (a šta fali malo dlačica )

Slika iz tih vremena...

Avgustovsko Sunce pripeklo a ja klackam...ne može brzo i gotovo...kolona ima i po danu...gledam gde je malko bolji put da obiđem nekoga... Ali to ništa ne vredi...čak mi se i drema...stiže me umor i počinju ruke da me bole od hrvenja sa upravljačem... Ah,Županja najzad...prelazim most na Savi... Kod kuće sam...tih osamdesetak kilometara ne računam više kao ozbiljan put... Od Brčkog do Bijeljine sam stajao dvaput,cigareta pauza...više ne žurim... Od Bijeljine poznatiji krajolik...e sad još onih nekoliko kilometara makadama... Gde smo mi a gde je Evropa??Padne mi na pamet nemački autoban... Ne vredi to ništa ...Evo mosta ,evo Drine...džabe lepote urbanog zapadnog sveta koji nije moj,ova reka mi znači više... Pogled sa mosta u mutne talase i vrbake je najlepša slika koju moje oči mogu videti...ne može se platiti crvenim bakrenjacima niti bilo čim drugim... Preko Drine plavi se Gučevo...ispod brda je moja kuća...

Ovaj deo Slovenije mi se baš sviđa,tu je Kranj a tamo.... da prođem ovuda a da ne pojedem kranjsku kobasicu??To bi bilo svetogrđe... Odlično sam doručkovao u Austriji ali ovo je jače od mene... Kolko u Nemačkoj volim ''bokwurst'' toliko ovde volim kranjsku... Najobičnija kafana kraj puta to uvek ima na meniju...nažalost, ne smem popiti gemišt a voleo bih...savest i još dug put do kuće... E sad ne moram ni do Zagreba da stajem... Ponovo sve isto...klip-klop,klip- klop...pa onda auto put...prođoh Zagreb i do Novske stigoh vrlo brzo... Nespokojno očekujem najgoru deonicu koja će se tek pojaviti... Ipak, po danu je mnogo lakše...

Svi će me videti a u stvari me neće videti...??Ne verujete??E ne znate vi mene...učio sam nekad i mađioničarske veštine...sad ga vidiš sad ga ne vidiš... Zato ja stojim na 2 kilometra ispred državne granice na proširenju kraj puta sa skinutom kacigom i cigaretom u ruci...Čekam... Šta čekam??Pa svoje drugove koji će mi pomoći da ostvarim svoj naum a koji će ,siguran sam naići...pitanje je samo za koliko vremena... Hm,nešto se čuje...motocikl?...ali samo jedan...malo,malo... Evo ih još nekoliko,....pali mađioničare,navlači kacigu i kreći...!! Vozim lagano,prvom...utom me obilazi jedan Enduro motocikl,zatim još jedan...odlično...ubrzavam i ja... Evo ih još četvorica iza mene...hmmmm...pustiću još dvojicu ispred...evo jednog malko nervoznog a motocikl mu vrišti...odlično... Stižemo na crtu,ispred je jedan automobil... Moji drugari otkopčavaju jakne,vade pasoše...isto to radim i ja...moj je pasoš u crnoj kožnoj futroli na kojoj piše PASSEPORT... Onaj automobil ispred odlazi...sad je motociklista na redu...milicionar gleda njegov pasoš i preko njegove glave gleda u nas ostale...onaj ''malo nervozni'' kolega zavrće gas...brmmm,brmmm...bravo kolega pa baš računam na tvoju pomoć... Milicionar vraća pasoš kolegi i maše nam da idemo... Iza policajca je nezainteresovani carinik...on takođe maše nervozno da prođemo...nismo mu interesantni a iza nas se lagano formira kolona automobila.... Pa i želim da mu ne budem interesantan,on radi upravo onako kako meni odgovara...da budem nevidljiv... Motociklisti staju na parking malo dalje od carinika i zakopčavaju jakne,vraćaju pasoše u džepove...isto to radim i ja... Oni me gledaju malo zbunjeno,nisam ''njihov''...podižem vizir i velim Danke Kamaraden...spuštam vizir i odlazim... Ne moram stajati do Ljubljane...

Spavao sam u nekom bezimenom austrijskom selu a ujutru jedem odličan doručak i zalivam ga nes kafom... Sve to košta dvadesetak DM... Tankuj rezevoar do čepa jel te u SFRJ opet čekaju bonovi...pij nes kafu jer je kod kuće nema... Polako se približavam Wurzenpassu ili Podkorenu...tu ulazim u SFRJ....ali moram da budem lukav...jako lukav... Nosim malo elektronskih komponenti sa sobom,nešto će mi stići kući drugim ''kanalima''...ali ni ovo u torbi nije naivno... Carinik to kad vidi odmah će da kaže da je to namenjeno preprodaji i da ću ja da ostvarim ''protiv pravnu imovinsku korist''... A da se uveze uz plaćanje carine ne može... dakle,to carinik ne treba ni da vidi...to smo zvali šverc...ako on to vidi - oduzeće na licu mesta... A da mu kažem šta?Da je to za moje potrebe?Pa šta će ti deset kesica sa po pedeset različitih integralnih kola,250 Tryaca,100 komada snažnih trazistora...itd...objasni?? Kako da udesim da mi državni službenik ne zaviri u torbu??On će to uraditi po svojoj slobodnoj proceni - ili neće... Šanse su mi mizernih 25%,znam dobro...imam iskustava sa carinicima... Moram dakle da pređem ''najčuvaniju granicu u Evropi'' a da me niko ne vidi...Da li je to moguće? Sve se može kad se hoće...

I tako...predeli kroz koje vozim su predivni a krave koje vidim gde pasu na nekoj livadi liče na one sa Milka čokolade...

Austrija mi je simpatična država koja je te godine zgrnula 7 milijardi dolara od turizma dok je SFRJ prihodovala jednu milijardicu... Nikad mi to nije bilo baš najasnije,ajd' imaju skijaške terene ali mi imamo more.... Međutim...sve je podređeno njegovom visočanstvu turisti ili putniku namerniku.. Nesmal na svakoj kući piše Zimmer Frei (slobodna soba) pa možete spavati gde vam srcu drago... Ne moram da razmišljam dokle ću stići,za spavanje se ne sekiram... Ima i lepih devojaka usput,...hm...gle kako se smeše... ...beži hijeno,idem kući...

Takođe, ...pomozi kolegi koga je izdala sreća.... Ne treba mu pomoć ali zahvaljuje... Menja gumu na parkingu,doneo mu drugar... Ipak da malo poguram pajserom,valja se...? Stižem u Minhen gde moram obaviti kojekakve kupovine...Sve je to u osnovi sitno ali meni značajno... A Minhen je poznat po dućanima poput Radio RIM-a,Conrada,Holzingera,Birklina,Hartnagela....Carstvo elektronike... Poprilično vremena je to koštalo...izvukao sam se iz Minhenske gužve i žurim ka Salcburgu,zakonačiću negde u Austriji...