Preko Bakra se nanosi Nikal,najpre mat pa onda sjajni...

Delovi od Aluminijumske legure se ne mogu niklovati direktno.Prvo moraju da dobiju sloj Cinka koga će u posebnom rastvoru ''istisnuti'' na površinu Aluminijum.Aluminijum je nešto malo elektronegativniji od Cinka pa u jako alkalnom rastvoru cinkata istiskuje Cink na površinu.To se zove cementacija... Na taj sloj Cinka može se naneti Bakar iz rastvora koji je posebno podešen za tu svrhu.I onda je rezultat

Po završenom niklovanju delovi se isperu vodom (primenjuje se štedno ispiranje radi zaštite čovekove okoline i ta ispirna voda služi da nadomesti gubitak tečnosti koja je isparila jer se kupatilo greje) Delovi se još proplaknu u rastvoru za neutralizaciju pa se onda povdrgnu temperaturi od 200 stepeni

Za sitne delove se uobičajeno koristi niklovanje u bubnju ali kad nema dovoljno delova da se bubanj napuni onda mora ovako... Posle polusjajnog iliti mat Nikla pristupa se sjajnom niklovanju .To je u osnovi isti rastvor ali ima dodatke koji daju sjaj prevlaci...i to kupatilo ne radi na sobnoj temperaturi nego se greje na pedesetak stepeni...

Tek onda se delovi unose pod strujom u kupatilo za polusjajno niklovanje.Uobičajeno se koristi elektrolit koji sadrži Nikal Sulfat,Nikal Hlorid i Bornu kiselinu.Sulfat Nikla je davalac jona Nikla a Hlorid služi kao anodni depolarizator.Borna kiselina ima ulogu pufera i ona održava pH vrednost u zadatim granicama....(ima raznih kupatila za niklovanje ali ja najčešće koristim baš ovo).

Nakon elektrohemijskog odmašćivanja u rastvoru koji je jako alkalan delovi se ispiraju vodom a onda se vrši dekapiranje u rastvoru Sumporne kiseline koncetracije 20%

Najkomplikovanije mi je bilo napraviti takav izvor struje koji će da menja smer ali uz pomoć jednog Atmela i jednog prijatelja izuzetnog programera i stručnjaka sklepali smo spravu koja to može...

Delovi se dobro isperu destilisanom vodom(demineralizovanom) pa se unose u kupatilo za elektrohemijsko odmašćivanje.To je jedan kompleksan rastvor i delovi u njemu provode max.3 minuta priključeni na reversnu struju.To je jednosmerna struja koja menja smer u zadatim vremenskim okvirima.Predmet neko vreme bude katoda pa zatim anoda...pa opet katoda...itd.. Rekoh već da neću da vas davim tehničkim detaljima a onda mislim da nisam dobro objasnio jer je suviše šturo objašnjenje.Ako nekog interesuje rado ću objasniti detaljnije...

Niklovanje je elektrohemijski proces gde se na neki deo nanosi prevlaka Nikla.Nikal je beo metal koji pripada podgrupi Gvožđa (uz njih je i Kobalt).Imaju vrlo slične fizičko hemijske osobine s tim što je Nikal otporan na koroziju pa i na vrlo agresivne kiseline i baze...niklovanje je najčešći postupak koji se primenjuje da se neki deo zaštiti od korozije i uobičajeno se nanose dve prevlake,polusjajni i sjajni Nikal. Da se neki deo nikluje valja ga posle poliranja dobro odmastiti.Slobodno se može reći da je odmašćivanje najbitniji postupak prilikom nanošenja metalnih prevlaka... Najpre se delovi operu u benzinu pa zatim u UZ kadici gde je poznati rastvor za odmašćivanje koji se sastoji od fosfata,karbonata i silikata.U osnovi uvek takav rastvor sadrži površinski aktivnu materiju i dodatke koji pospešuju pranje...nešto kao deterdžent samo ipak mnogo jače. Posle toga delovi se kaće na vešalicu i više prstima ne dodiruju nego se oplaknu u nekom dobrom odmašćivaču.To je obično TriHlorEtilen ili DiHlorMetilen

Karburator ima sijaset delova ...sve valja dovesti u red da bi se moglo niklovati To podrazumeva brušenje i poliranje

Kad malo bolje razmislim Srebro iako mi je drag metal ima jednu osobinu koja mi se ne dopada,vremenom potamni jer mu se na površini stvara sloj SrebroSulfida... Rečeno učinjeno,dizne dobijaju preko Srebra sloj Zlata... Pozlata se radi i sa Zlatom legiranim najčešće Bakrom ali ja uvek koristom čisto Zlato.Rastvor je takođe kompleksno jedinjenje a rezultat je lepa žuta prevlaka...

Može i plovak da bude beo...

Posle detaljnog čišćenja i pranja rešim da posrebrim dizne,ne volim da kad otvorim karburator tamo zateknem ružno potamnele delove od mesinga... Srebro je lep beo metal koji pripada podgrupi Bakra u koju spada i Zlato.Srebrne prevlake se dobijaju iz kompleksnog jedinjenja Srebra i nikad se ne sreću na delovima motocikla... Ali šta ima veze,...lepo izgledaju...

Karburator ima i kojekakve druge delove...

Jasno je zašto i tako to mora Da ti kažem iskreno sa opasnim hemikalijama mogu i treba da rade samo osobe koje se vrlo dobro razumeju u to što rade.Imam ''kolegu'' koji se jako povredio (ruka u pitanju) pokušavajući da spravi rastvor koji i ne izgleda tako komplikovano ali...napravio je početničku grešku i to ga je koštalo gadne povrede... Ne spominji ''bratske drugove'' i nešto u tom smeru,ovo je ''ozbiljna tema i nećemo politiku na forumu''

Ali se može dovesti u red...karburator je od legure Aluminijuma koja vremenom potamni verovatno zbog prisustva Bakra (nisam se udubljivao u analizu koja je tačno legura u pitanju) ali kad se ispolira to deluje ''pristojnije''...poliranje je odlično za živce

A da bi karburator izgledao kako sam zamislio valja se malko potruditi pa ispolirati šolju...najpre se prebrusi šmirgl papirom raznih gradacija pa se onda ispolira... Prilikom brušenja se jasno uočava nesavršenost kalupa za livenje i ''talasanja'' materijala iako je liven pod pritiskom.

To se da srediti na strugu jer je korozija stigla poduboko

Karburator ima značajno oštećenje na poklopčiću prouzrokovano korozijom....

A onda pranje ultrazvukom...

Najpre kupanje u čistom benzinu

Karburator i slavinu valja podvrgnuti čišćenju...

Delovi se posle pranja osuše i očetkaju čeličnom četkom

Korozija metala a posebno gvožđa je pogolema nauka pa ću se doticati toga samo koliko je kad neophodno da ne bi tema otišla previše u širinu. Da se spreči korozija čelični delovi se galvanskim postupcima prevlače drugim metalima otpornijim na koroziju ili se zaštićuju na neki drugi način-farbanjem,plastifikacijom,fosfatiranjem,bruniranjem,parkerizacijom...itd... Neke od tih prevlaka (dok su čitave) osim zaštite imaju i dekorativni karakter.Problem nastaje kad se prevlaka na gvožđu negde ošteti. Tu počinje korozija koja će neumitno izgristi ceo komad... Na ovom poklopcu rezervoara gvozdeni delovi su bili pocinkovani ali je Cink skoro potpuno pojeden. Najpre treba očistiti delove do čistog metala.Za uklanjanje produkata korozije primenjuju se hemijski i mehanički postupci. (Hemijski postupak najčešće primenjivan u praksi a koji daje odlične rezultate je tretiranje metala nekom kiselinom.Uglavnom se primenjuje Sumporna ,Hlorovodonična ili Fosforna kiselina. Za tu svrhu koristim Hlorovodoničnu kiselinu u koncetraciji 18 % kojoj je dodato 0.2 % inhibitora Alkilbenzilpiridinijumhlorid.Inhibitor se dodaje da bi usporio dejstvo kiseline i za ovu svrhu ih ima pozamašan broj.Tako spremljen rastvor će rastvoriti sve produkte korozije ali neće napadati čist metal. Delovi ostanu u čaši sa rastvorom do nestanka korozivnih produkata sa površine a nakon toga se isperu vrelom vodom koja prekida sve reakcije HCl i uklanja njene ostatke sa površine predmeta.