Korozija ili oksidacija je pojava kad pod dejstvom kiseonika i vlage iz vazduha gvožđe stupa u poznatu reakciju 4Fe+2H2O+3O2=2(Fe2O3 x H2O). Taj sloj hidratisanog oksida neće čuvati metal od dalje korozije (pošto je krt i vrlo porozan)nego će se korozija širiti sve više dok gvozdeni komad ne bude potpuno ''pojeden rđom''. Neki metali pasiviziraju na vazduhu,stvarajući na površini tanak sloj oksida koji štiti metal od dalje oksidacije ali sa gvožđem to nije slučaj.(Na gvožđu jedino oksid formule Fe3O4 (magnetit)deluje ''zaštitnički'' ali on nastaje samo pod posebnim/prinudnim uslovima.)..

Naslov je mogao biti ''rezervoar,slavina,karburator''ali sam se nekako ''zalepio'' za naslov poznate knjige Arthura Dee-a.Iako je teško razumljiva i napisana pre 500 godina ipak me stari alhemičari i danas fasciniraju kao i rad sa metalima što je sama quinta esencia božanske nauke. Pokušaću da poštovanog posetioca ove teme ne udavim komplikovanim objašnjenjima a da ipak malo pojasnim kako se nešto i nekad može uraditi na delovima starog motocikla. Elem, moj prijatelj i član ovog foruma,inače sjajan momak,kupio je tridesetogodišnjeg MZ-a 251 .Ja sam kao matoro njuškalo zauvek dosledan svojoj radoznalosti odmah počeo da zavirujem šta bi sve trebalo dovesti u red iako je motocikl na oko nov novcijat... Kad se otvori rezervoar jasno je šta treba učiniti.Tako rezervoar sa slavinom i karburator završiše kod mene a vlasnika sigurno interesuje šta je dalje bilo.Kako to može biti zanimljivo i drugim vlasnicima razno raznih starudija reših se da postavim na forum ovu temu.Mogla je biti reč i o nekom drugom motociklu pa je zato nisam stavio u ''MZ svet''.Takođe obećao sam i Dulu i još nekim meni dragim ljudima da ću kad-tad napisati i ''ozbiljniju temu'' a vezanu za moto svet

Кажу да се сваки власник БМВ-а много често презнојава Шалимо се мало,такав је БМВ,свако мало ваља нешто радуцкати око њега Е сад озбиљно,одличан посао Лале,сија се ко ново.Јесу ли гране од ''прохрома'' или су само хромиране?

Uvek sam raspoložen za priču sa vršnjacima o davno prohujalim vremenima! Ako te put nanese ovamo svakako se javi!

Да тај,покојни Мирослав Турсуновић -Турсо,возио мотоцикл од седамдесетих година прошлога века а касније почео да се бави параглајдингом и нажалост доживео несрећу са смртним исходом...(на Гучеву) Вазда је висио на корзоу са фото апаратом па тако усликао и мене...

Да се кладиш у то добио би опкладу ...сликао ме покојни Турсо (погинуо са параглајдером пре неку годину на Гучеву) а пре сликања ми рекао ''ЗНАМ зашто си паркирао баш овде,чекај да те овековечим пре него што она дође...'' Иначе,''корзо је имао свој ред,неки свој уходани след,увек се добро знало ко пробија лед....''

Јесте баш то место иако сад изгледа пуно другачије као и цело ''корзо'' уосталом...

Хвала младићу на тако љубазном позиву,верујем да би ме орасположило возикање по ''Рајланду'' поготово с тобом у друштву али не верујем да би ме Снежана пустила....а уз то има и још гомила објективно субјективних разлога зашто се не појављујем тамо

Motorrad je bila glavna lektira,čuvam ih i dan danas.... Mnogo ljudi ne veruje da smo pili 40 % kafu i jeli ''šećernu tablu'' kao zamenu za čokoladu...i da smo imali pravo da kupimo 5 (pet)litara benzina mesečno za motocikl...i nismo smeli reći naglas da nismo baš zadovoljni... Vidim da si vlasnik starih CB modela pa mi je sve jasno ,mladalački snovi se ispunjavaju....pozdrav i srećno!

.................................................... Ubacio sam krupnu kovanicu u telefonski aparat i pažljivo otipkao podugačak broj.Javi mi se telefonista na centrali te zatražih lokalni broj. -Ja sam majstore,jesi uradio šta?pitam lekara koji mi se javio.Moram saznati od čega sam bolestan. ''Aha,ti si...e slušaj,slomio si trokanter kad si pao sinoć s motocikla a ja sam te primio kao hitan slučaj,razumeš'' -Šta sam slomio??...trokanter??šta ti je to da prostiš? ''To ti je ...bla,bla..(latinski)ispod plećke...bla,bla...ono što si ti slomio,imam snimak,ne brini ništa''. -Moram li sad u Viskozinu ambulantnu da se javim? ''Ma sve sam ja završio,putuj igumane i ne brini za manastir,javi samo na posao da si od juče na bolovanju!Ajd srećno!'' Otipkao sam drugi broj i zatražio lokal na mom radnom mestu,javio mi se poznati kolegin glas. -Ej kolega slušaj,...roknuo sam sinoć s motora i slomio trokanter,na bolovanju sam,biću malo duže,reci šefu...'' ''Naopako,šta si slomio??Trokanter??Šta je to Bog te mazo'??'' -Ma to je nešto...bla,bla..ono što sam ja slomio...boli u pm.,ufalčovana mi ruka, ne mogu da se pomerim'' '''Aha,dakle trokanter je ono nešto što si ti slomio ..to..nešto bla,bla....boli u pm.,rećiću šefu,ne brini ništa...'' Izašao sam iz govornice na čijim vratima je nacrtan telefon a ispod njega natpis IN LAND UND AUSLAND... Govornica je ispred same glavne železničke stanice usred Minhena,baš pored malenog parkinga za motocikle gde okupan prepodnevnim Suncem ponosno stoji moj MZ ,prašnjav i ulepljen bubama,sa torbom na korpi... Pogledao sam sat na zidu stanice,bilo je pola jedanaest.Skoro četrnaest sati mi je trebalo da zgazim tih 960 kilometara koliko ima od poštanskog sandučeta mog prijatelja do mesta gde sam stajao...lepa vožnja po prohladnoj avgustovskoj noći me baš osvežila,nisam osećao nikakav umor... .....ostaću kratko u Minhenu a onda odoh dalje,negde daleko na severu ove velike zemlje na mene čeka jedan par prelepih nogu bronzane boje... Ali to je već neka druga priča...

Preko mosta na Štiri prema meni je koračala jedna poznata prilika,moj drugar a inače lekar po profesiji.Ide sa dežurstva i obradovasmo se slučajnom susretu. Rado je prihvatio moj poziv da ''popijemo po jednu''.Krenuo je kod majstora koji mu popravlja auto,posedovao je neku prepotopsku starudiju. Ipak,doktori su pravi dušebrižnici,jel' sve u redu pita me on.Nešto mu ne delujem kao da je baš sve kako treba? Osećam se ko izduvana lopta odgovaram ja.Odmor od cela 22 dana sam potrošio,sad valja ispočetka...rintaj,radi...stiže jesen,za njom eto i zime,nema vozanja ...bez veze... Nešto kao vojnik kad se vrati u kasarnu sa redovnog otsustva...kucnuh olovkom i na onaj članak u novinama... Klimao je glavom saosećajno i odmahnuo rukom na novine...a što ne ''uzmem bolovanje'' pa negde malo otputujem kolko da se provozam?Prepredenjak jedan,zna on dobro koliko ja volim da vozim motocikl. Mogao bi nešto da učini za mene,pa drugari smo...ako imam zdravstvenu knjižicu pri ruci? Ili da mu je u toku dana ubacim u poštansko sanduče a on će to sutra na poslu da završi? Ne mogu da mu se suprostavim,njegovi su argumenti previše jaki...on vidi da mi je malo oporavka potrebno,ko može to bolje da proceni nego lekar? Uzgred dodaje,''čitaj malo onoga Froma''.Obojica tad pomislimo na ''bekstvo od slobode'' ... Pa naravno,dostaviću mu knjižicu do večeras,neću se suprostavljati mišljenju lekara...jedna maglovita misao bljesnu u mojoj glavi... U to ime naručih još dve rakije...

Kad prođem kroz fabričku kapiju i sednem na motocikl zaboravim da išta drugo postoji,život je dobijao drugu dimenziju....od fabrike do Loznice nije daleko a moj je cilj toga jutra ''plavi jadran'',kafana na samom centru Loznice. Seo sam u baštu za rasklimani stočić i poručio lincuru.Trgnuću jednu dok čekam da se otvori Loznička banka koja je prekoputa kafane. Da tražim još čekova i da vidim situaciju na tekućem računu.Onda valja ''zvorničke pare'' prenositi u Lozničku banku da se anulira minus ako ga ima na računu... To ću morati da napravim samo jednom,eventualno dvaput jer će inflacija ''pojesti'' vrednost mog duga,nešto će ''pokriti'' i plata...(inflacija je u godini 1988-oj prešla 200 % ,iduće godine se merila hiljadama) Ekonomski slom države je postajao sasvim izvestan a šta će se onda dogoditi živo me je interesovalo?Niz moje misli je kao vrisak proletao naslov ''zapiši to,Kiš'' sjajnog Egona Ervina Kiša... Valjda zato zaokružih članak u Politici koju sam našao na kafanskom stolu...izveštaj sa neke sednice CK SKJ...a tamo doslovce: „Znatan broj izvršilaca krivičnih dela u privredi (zloupotrebe, pronevere, pljačke, mito, korupcija, nesavesno poslovanje, zaključivanje štetnih ugovora i dr.) bili su članovi Saveza komunista i u pravilu na rukovodećim funkcijama (poslovođe, komercijalni rukovodioci, računopolagači, a među njima i direktori, odnosno predsednici i članovi poslovodnih odbora). Ova pojava nanosi veliku štetu ugledu Saveza komunista i njegovoj vodećoj idejno političkoj ulozi u društvu.“ Drugovi sastanče i prave izveštaj o nečemu što valjda i deca već znaju...I otkud im mišljenje da su u očima normalnog sveta ikad bili ''ugledni''? Kad novine to smeju da objave kakva li je tek stvarna situacija? Optička iluzija doduvavana američkim dolarima i gastarbajterskim dojčmarkama počinje da se urušava.Na svetlo dana stidljivo i polako izlazi Istina...

''Kako je bilo na moru kolega?'' trže me glas druga člana radničkog saveta,starijeg čoveka i ortodoksnog komuniste koji sede pored mene spuštajući šoljicu sa kafom na zelenu površinu stola. Pored kafe spustio je na sto i jednu salamu umotanu u papir koju je kupio da ponese kući. ''Ima li dovoljno golotinje tamo gde si bio''? nastavlja pitanje pomalo ironično jer pripada onom soju ljudi koji smatraju da se na more odlazi isključivo radi nekih voajerskih poriva.On čvrsto veruje da neoženjeni momci golo žensko telo mogu jedino na plaži da vide... Zadovoljavanje potreba probavnog trakta je glavna preokupacija u životu takvih ljudi a ''alpsku salamu'' koja se u fabričkoj menzi kupuje bonovima za topli obrok smatraju jednom od većih civilizacijskih tekovina. I dokle god bude bilo jeftine salame za bonove tapšaće odlukama ''glavnih organa samoupravljanja'' kakve god one bile... Ovaj je čovek uvek saglasan sa onim što kaže ili predloži direktor... Posmatrao sam ga nekoliko trenutaka kao retku bubu.I njega i salamu...direktoru vikendica plaćena fabričkim parama i ''promuvana kroz papire'' građevinskog preduzeća u komšiluku a članovima radničkog saveta salama i obećanja o ''boljem radnom mestu''...pošteno,svako ima svoju cenu...i svakome se sa zida kezi prašnjavi natpis ''socjalizam=pravedno društvo jednakih'' odštampan krupnim slovima na plavom papiru... A ispod njega ''samoupravljanje=naš put u budućnost'' koji je meni delovao zloslutno... -Ima matori ženskinja ko'lko voliš,golišavih,lepih,radodajnih...kad kreneš na more obavezno ponesi dobar kurac -ako imaš, naravno.. Gromoglasan smeh se zaori nevelikom prostorijom a ja izađoh u prohladno Avgustovsko jutro...

U fabriku sam stigao osećajući se kao da na nogama nosim bukagije.Proveo sam besanu noć ''treće smene'' bezvoljno otaljavajući posao... Ujutru pred kraj radnog vremena odoh u fabričku menzu više zbog želje da vidim druge ljude nego zbog bućkuriša od kafe koju tamo mogu da popijem. A tamo kao i obično,rasprava o utakmici,o plati,o gajenju kukuruza i debelih svinja...s obzirom da se prosečno radilo efektivno oko 3 sata imalo se vremena za palamuđenje... Seo sam s kraja dugačkog stola na okruglu stolicu podesivu po visini i srkutao kafu posmatrajući čoveka prekoputa. Pogana nakazna ideologija, pogubna za normalan svet stvorila je ljude podmuklog,lisičijeg izraza lica koji se toliko trude da čuju sve što se priča da im se valjda zbog toga uši razvijaju prekomerno pa im lobanja deluje nesrazmerno.Ili ih Gospod tako obeležava da nas podseti da postoji ''fabričko ušno odeljenje''? I pogled im je kao u ljudi koji skrivaju neku strašnu tajnu.Valjda nije lako biti špijun i doušnik... Oni su uvek,u svakom OOUR-u zaposleni kao neki referenti za PPZ ili pomoćnici zamenika referenta za ONO i DSZ a u stvari im je posao da špijuniraju svoje kolege. Šta god ''sumnijivo'' čuju i vide trče svojim gospodarima u DB da prijave.Gadio mi se čovek čije sam lice proučavao a nije mi bilo jasno kako jedino on nije znao da nedavno uhvaćeni upravnik pogona krade celofan u dosluhu sa pomoćnikom magacionera i vozačem kamiona? Njega je tog jutra izgleda najviše mučilo KO je od radnika na oglasnu tablu okačio ogroman komad kartona na kome je debelim ''markerom'' bilo ispisano ''VEROVALI SMO U ZDRAVKA''. Pakosno sam se nacerio...neće saznati nikad...

Put loš a vrućina pritisla...kolone na putu koje se ne mogu obići. Nisam imao volje ni želje da svraćamo u Mostar ili Sarajevo,žurilo mi se da se dokopam hladovine na Romaniji... I polako se nanizaše Sokoloc,Han Pijesak,Vlasenica,Milići...Od Drinjače sam vozio 50 km/h...Kad vidim Drinu kod kuće sam i ne žuri mi se. Malena je tu noć po povratku ''ilegalisala'' kod mene pa sutra otišla kući.Njeni roditelji nisu nikad saznali za našu malu tajnu... ...obradovao mi se REX a i ja njemu,drugar je održao reč,pazio ga je ko malo dete...

A po svoj prilici na istom mestu i ova..

Ujutru smo se pakovali,pritezao sam torbe na MZ-u i pipkao lanac i gume.Prednja malko gubi pritisak pa ću negde usput da je doduvam.Na MZ-u me samo kurbla par put ''izdala'' ali kuckanjem po osovini kurble sve je dolazilo na mesto. Pozdravismo se s bakicom i izbrojasmo novce za spavanje a gazda me pozva u stranu da me nešto pita u vezi APN-a koji on vozi.Odoh s njim do garaže da pogledam u čemu je stvar a on izvadi iz džepa ceduljicu i šeretski se nasmeši ''zamolila me ona dugonoga da ti ovo dam''...Pažljivo sam u novčanik stavio dragoceni komadić papira otkinut od ''lotos maramice''... A onda put pod točkove...Opuzen,Metković,Konjic,Mostar....tu je negde i nastala ova fotografija

Odvezli smo se u Dubrovnik zabavljeni svako svojim mislima.Malenoj je,video sam dobro,neprijatno zbog ''onog sinoć'' a meni u glavi odzvanjaju stihovi koji kao da mi se rugaju Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti, ako te lomi neutoljena želja luda, sećanja na nju nikad se nećes spasti. Malena razgleda šarene đinđuve a ja ćutke strpljivo čekam da se vratimo u Zaton.Dve tri čašice će pomoći da isteram iz sebe neku gorčinu koja me obuzima. Šetali smo to veče pored mora,oboje ćutljivi,a ona tiho upita''jel' joj mnogo zameram i mogu li da joj oprostim'' Kako bih joj mogao zameriti nešto?Prvi put je sa mnom na moru,prvi put je motociklom stigla na more,prvi put je sedela kraj obale mora i pila vino pa se prvi put i napila...previše toga joj se desilo prvi put toga leta a ja sam uviđajan momak koji sve to razume i zna da ''krivo je mooooore''... Osim toga zar joj nisam rekao da imam i previše iskustava sa alkoholom i da je razumem odlično? Pa nisam li ja onaj veseljak koji se ponekad otkači skroz i posle ko zna koje popijene litre uporno pokušava da izvede svoj čuveni mađioničarski trik koji nikad ne uspeva a sastoji se u tome da se munjevito iščupa stolnjak a da sve čaše,flaše,piksle i ostala staklarija ostanu na stolu i ne pomere se... Nije li mene ''pobratim'' po alkoholu uneo na krkače u kafanu a ja sa crvenom ružom u zubima komandovao da me nosi do pevačice da joj dam cvet,cvet ljubavi,srce da joj dam,za pesmu i njene oči sve joj dajem...zanemario sam njenog muža,gitaristu u orkestru kome se to nije nimalo dopalo pa su neki trezni ljudi jedva sprečili šorku kad je on skočio...ma razbio bi ga ko' zvečku da me nisu trojica čvrsto držeći izneli napolje dok sam vikao ''puštaj me da ga oplavim''... Zar je zaboravila da sam ja isti onaj koji ume da se ukoka toliko da zaboravi ime devojke s kojom je u društvu pa joj celu noć šapuće ''voljena moja'' jer ne može da se seti kako se ona u stvari zove... Tako sam jednom napravio veliko sranje jer sam Jeleni rekao ''Ljiljana'' a Jelena popizdila i pokazala mi srednji prst uz reči ''ovo ćeš noćas da dobiješ''... A u cipelicu te Ljiljane sam jedne lude noći sipao vino pokušavajući da ga iz te cipelice popijem sa željom da zauvek zapamtim tu malenu stopicu prekrasne ženske noge.. Kad sam jedne noći pri povratku iz kafane očešao svog starog fiću o trafiku,panduru koji se pojavio niotkuda sam objašnjavao da je u stvari kriv vozač autobusa a pandur me izbezumljeno gledao kad je shvatio da ja stvarno mislim od trafike da je autobus... Šta bih joj sve mogao ispričati o svojim pijanstvima ne bi nikad ni zapamtila...ako ikad bude gotovo moje književno delo pod naslovom ''kupusara jednog pijanca'' daću joj da pročita,zasada je to samo nepovezana gomila papira na koje nabacujem neke svoje misli...a dopisaću i njeno iskustvo... E prema tome,ja se na nju ne ljutim jer znam šta je pijanstvo i jer je ona moja Malena koju ću noćas da ljubim na mesečini dok more šapuće i zapljuskuje mi noge u jeftinim papučama.... Smejala se mojim pijanim dogodovštinama,sutra će već shvatiti da se nije srušilo nebo ako se ona napila...

Pred svanuće sam se vratio u sobu slatkim umorom ophrvan i pažljivo legao pored Malene.Gospode,oprosti meni grešnom što donosim miris druge ženke u naš krevet stigao sam da pomislim pre nego što me savladao san. Probudio sam se oko podne i video Malenu kako se češlja...nakašljao sam se a ona me uplašeno pogledala i pocrvenela... ''Vodim te u Dubrovnik na limunadu ako si raspoložena?Il' bi rađe pila vino?''...namrštila se sa gadljivim izrazom na licu... Prijaće joj vožnja do tamo i obilazak Dubrovačkih dućana sa bižuterijom koju toliko voli,mudro sam zaključio... Izlazeći iz sobe videh dve sobarice kako raspremaju sobu Ivane i njene drugarice.''Gde su mi komšinice?'' upitah poverljivo . -Otišle su pre jedne ure...?Vele da će doma. Poprište noćašnjeg vatrenog ljubavnog okršaja je delovalo pusto i beskrajno daleko ...osetih ubod u grudi ...

-Zastani trenutak gospodarico sreće,za te čuvam takve reči kakvih više nigde nema,... A zašto se trudiš kad istinu znaš da svemu što vredi na svetu ovom jedan sastojak dodati moraš da bi bilo zaista dobro To je ljubav, ljubav naravno ...njoj se lice zatamni,šta god ona pričala ja videh da vredi nastaviti ... Zatvori oči i usni san san u kome su ti data krila i neka samo za tebe, večno traje dan da bi imala vremena da pronađeš bolje bolje od ljubavi.. ...''odeš li sad nikad nećeš saznati šta još hoću da ti kažem,biće ti žao i mučiće te u snovima,u onim snovima gde ću dolaziti kao Amor u raskopčanom bade-mantilu da ti recitujem stihove...vidim i sad već da ti je krivo što gubimo vreme a može odmah da nam bude lepše,kad bi me zagrlila ja bih odmah pristao da ispunjavam sve tvoje želje devojačke,i one lude,najluđe...'' Ali ako baš oćeš da ideš,idi...moram te poljubiti da ti zahvalim što si se desila baš sad i baš ovde! Stajala je u vratima dok sam ustajao s poda i prilazeći joj uhvatio je za ruku.Ne okrete mi obraz nego nam se usne spojiše same.....ljupko je nakrenula glavu spašavajući me sramotnog propinjanja na prste... Utiskujući joj čežnjiv poljubac osećao sam se isto kao onda kad sam poslednji žeton stavio na ''pun broj'' i dobio 35 uloga...U tom je poljupcu bila skupljena sva moja želja i nada,taj je poljubac moja slamka spasa za koju se hvatam kao davljenik koji još ima šansu da ukrade slast života iz noći koja prolazi... Hazarder iz moje ličnosti dade joj do znanja kroz taj poljubac da sam krenuo na glavnu premiju,da imam jaku kartu koju neću da prodam jeftino nego je hrabro stavljam na najveći ulog. Stegao sam je čvrsto oko struka bespotrebno lomeći svaki pokušaj eventualnog otpora jer osetih da joj se telo opusti,privi se uz mene i obgrli me oko vrata. Sklopiše se Ivanine ruke oko mene kao zmije oko Laokonta dok sam nestrpljivo zavlačio ruku pod njenu majicu da dodirnem to vitko telo... Uzdrhtalim glasom,hvatajući vazduh prosiktala je''nemoj,..nemoj ovde''.Ruke nam se čvrsto stisnuše a sledećeg trenutka se nađosmo u njenoj sobi ... Soba se vrtela oko mene dok sam je gurao na krevet oslobođenu suknje i hvatao porub na gaćicama,ona se podatno pridiže u krevetu i gaćice skliznuše niz te prelepe noge. Ništa video nisam osim malenog trokutića kovrdžavih dlačica koje se presijavaše na mesečini.Radosno i spremno me dočekalo to vitko telo kome sam prišao kao žedan čovek bokalu s vodom... ... onaj mangup Mesec mi namignu a u mojim ušima zaurla ''oda radosti'' i jedva se suzdržah da na glas ne arlauknem JOJ ŽIVOTE...SLADAK LI SI....

''Ne želim da budem sam,govorim joj, a verujem da je i ona kao biljka koja ima potrebu da se uhvati za najbliži oslonac ne pitajući mnogo i ne opterećujući se preteranim moralisanjem. Neobično mi je drago što sedim s njom u sobi koju obasjava Mesečeva svetlost jer me pomrčina i njena blizina štite od sopstvenog kukavičluka,bio bih tako bespomoćan da ona nije sad tu,sasvim slučajno... A najlepše stvari su mi se u životu i desile slučajno,.. ''Osim mirisa njenog parfema koji lebdi u sobi osećam i dah neke čežnje,strasti i želje...slatkoća tog osećaja me nagoni da nešto popijem,hoće li rakija biti po volji'',ona klima glavom sa odobravanjem... Izvadio sam iz torbe pljosnatu flašu i nalio nam oboma u šoljice sa popijenim kafama,rakija pocrni od kafenog taloga i dobi specifičan ukus. Nazdravio sam ''dobroj vili koja me izvlači iz ponora u koji me srozala sopstvena nesmotrenost,nazdravljam devojci sočnih usana i prelepih nogu koja je tračak svetlosti ove sumorne noći u kojoj sam dobio nož u leđa''... ...a maleno stvorenje koje me optužilo kao poslednjeg perverznjaka i ostavilo na cedilu blaženo hrče u svom pijanom snu... Lepo su govorili stariji ljudi ''ko sa detetom legne probudiće se upišan'',e pa jeste,bili su u pravu... A ipak,obasja me Gospodova milost jer mi posla jednu zvezdu da ne tugujem,nije ova noć za to namenjena ...(ta zvezdica bljesnu među njenim nogama kao delić svilenih gaćica koje sevnuše kad je nehajno prekrštala noge)... . Nije li sama sudbina nas dvoje,oboje povređenih,poniženih,izigranih gurnula jedno drugom u zagrljaj?Moje retoričke sposobnosti izgleda nađoše plodno tle jer Ivana ustade i stavi mi prst na usne,''ne govori više molim te,bolje da ja idem...nikad ni jednog muškarca nisam čula da tako govori ..''

A onda pogledah u Ivanu koja otresa cigaretu u konzervu mesnog nareska koju koristimo kao pepeljaru.Bakica ne voli da gosti puše u sobama pa zato nigde i nema pepeljare... Ivana ima uska ramena i male šiljate grudi koje se naziru pod majicom... Gledao sam je ljubopitljivo i upitao što je pošla kući tako rano?I gde joj je drugarica? ''eh,..dugačka priča'' veli ona.Mislila je da je našla srodnu dušu ali se razočarala,on je običan seljak a ni drugarica nije baš takva drugarica kako je izgledalo... Čula je tog nabeđenog frajera i svoju drugaricu kako komentarišu nešto na njen račun,a sve izgleda da oni nešto muvaju njoj iza leđa.I tako,žaleći se na glavobolju krenula je rano na spavanje jer zašto gubiti vreme,neće se desiti nešto što je ona možda priželjkivala. Shvatila je da je višak....vidim joj na licu trag blagog razočarenja... Baš žalosno,velim ...a šta ja da kažem,izvedem devojku na večeru a ona se napije pa se ispostavi i da je ljubomorna i svašta još... Pogledali smo se u oči a tada sevnu iskrica koja zapali vatru u meni i reči potekoše kao bujica. Krenuh nezaustavljivo u atak na devojku koja sedi prekrštenih nogu i drži u ruci šoljicu sa kafom. A te me noge bronzane boje mame na greh,teraju me da prevaziđem sebe samog u pokušaju zavođenja devojke za koju sam sutradan bio siguran da je želela da bude obljubljena te vrele letnje noći...u očima joj videh i poziv i želju.. Između nade da će se nešto desiti i bojazni da možda ipak neće ima jako mnogo prostora.U taj prostor kročih smelo potpuno rasterećen brigom o eventualnom razočarenju...

Sela je ljupko prekstrivši noge i spustila tašnicu na pod.A prekrštene joj duge noge okupane mesečevom svetlošću izgledaju nestvarno lepo,stigoh da primetim... -Hvala ti komšinice,ne znam kako bih je sam doveo. ''Zovem se Ivana'',veli ona...imala je simpatično lice a u očima vragolasti smešak.Višlja je od mene dobrih pet centimetara.. Malena se meškolji po krevetu a onda naglo skoči sa rukom na ustima i sjuri se kroz otvorena vrata u hodnik... Oblio me je znoj...pa neću valjda provesti ovu noć brišući povraćku sa izglancanih podova ? Ustadoh s poda a Ivana me preudihtri i uz reči ''ja ću'' odjuri za Malenom...čuo sam u kupatilu grgotanje,zvuk puštanja vode iz kotlića,zatim česmu... Vratiše se u sobu,Ivana pridržava Malenu koja se lica mokrog i bledog ko kreč stropošta na krevet.Namestio sam je lepo i izuo joj sandale... Okrenuo sam se ka Ivani -Jel' se ispovraćala?klimnula je glavom potvrdno... ...a zatim upita '''oćeš da skuvam kafu?'' -Jao,Anđelu Božiji,sam te Gospod poslao noćas.Ushićeno sam je pogledao-Ne bi ti bilo teško?? ''ma hajde'' reče ona i odleprša niz stepenice... Nepomično sam sedeo i gledao na Malenu koja malo šumno diše ali mi se činilo da je zaspala.A šta ću ja sad sa samim sobom? Nečujna kao duh uđe Ivana sa džezvom i šoljicama.Spustila je tri šoljice na stočić ali sam je sprečio da sipa kafu u sve tri. -Bolje da Malena spava,ne treba njoj kafa.Klimnula je glavom odobravajući... Moje se romantično veče dakle tako završava,gorko sam pomislio.Sedim u sobi i srčem kafu sa devojkom koju sam svega nekoliko puta video dok Malena tone u duboki san..Promeškoljla se u krevetu i glasnije zahrkala....dobro je,vidim kako joj se grudi ritmično dižu i spuštaju,spava... Jedna joj dojka izviruje ispod zarozane majice,baš su joj lepe grudi...Pogledao sam kroz otvorena balkonska vrata i video Mesec kako me zamišljeno posmatra...

Ali nije išlo glatko,...Malena je,oklembešena o moju ruku posrtala kao pravi pijanac... Vino je njoj bilo prejako. Mrmljala je nešto nerazgovetno dok sam je čvrsto obgrljenu vodio uskim uličicama ka kući gde spavamo. Budala sam ja,vodim klinku na romantičnu večeru pored mora i dozvoljavam joj da pije vino,tako mi i treba. A do kuće nije malo kad vam neko visi na ruci i pazite da se taj neko ne spotakne...kuća je na brdu a ja ću, video sam dobro,ispustiti dušu dok stignemo tamo... Više je nosim nego što ona hoda... Što ne pođoh MZ-om izludio dabogda... ''Dobro veče'' začuh zvonki ženski glas na malenoj raskrnici gde sam malo zastao da povratim dah. -Dobro veče,otpozdravljam devojci koja izroni iz mraka.Prepoznah komšinicu koja spava u sobi na spratu gde je i naša soba,tu sam je sreo par puta sa drugaricom. I na plaži mi se ljubazno javljala,razmenjivali smo poneku reč a ja sam radoznalo zavirivao u knjigu koju je čitala.Svidelo joj se kad je videla da sam osim ''tri musketara'' pročitao još neku knjigu ''Šetate kao svi zaljubljeni parovi''? zvučalo je više kao konstatacija.... E samo mi još ovo treba... -Nije to što misliš komšinice,Malena se malko ucrvrcala,ako li da je pridržiš sa druge strane,ako ideš kući naravno... Bez reči je prihvatla Malenu oko druge ruke pa smo zajedno krenuli uzbrdo. Pažljivo i polako smo se ušunjali u kuću,još pažljivije smo se popeli na sprat... Stigosmo,činilo mi se nečujno,do vrata naše sobe koja sam provalnički tiho otključao. Spustio sam Malenu na krevet a ja seo na pod...Brisao sam oznojeno čelo i provlačio rukom kroz kosu.Teško sam disao. Pogledah znatiželjno komšinicu koja stoji u dovratku i pokazah joj rukom na stolicu.

Na odmoru je lepo...spavanje do podne,lenčarenje na plaži,brčkanje u moru...Uveče se odvezemo u Dubrovnik,šetamo po Stradunu,sedimo po kafićima i picerijama... Sve je znatno skuplje nego u Opatiji ali mi jedan zemljak objasni da treba da odem na Hvar da bih video šta je skupo... I tako...odmor se bliži kraju...jedno veče izađosmo peške... Sedeli smo pored mora u prijatnoj baštici restorana stisnutog uz samu obalu i pijuckali odličan ''plavac'' koji se presijavao u čašama. Skromno smo večerali,pojeli lignje, ne baš zato što su najeftinije već zbog toga što se Malena malo mrštila dok smo razgledali ribe u izlogu rashladne vitrine restorana Liče joj,veli ona,na neka čudovišta... Bio sam rad da široko otvorim novčanik i potrošim celu nemačku stotinarku jer bi pristojna večera najmanje toliko koštala ako se jede škarpina,brancin,zubatac itd. ali nije mi se,eto dalo. (Kod ulaznih vrata restorana primetio sam natpis ''ne primamo čekove'',isti natpis sam viđao i po Dubrovniku) Nema veze,lignje su bile odlične,vino još bolje i ja sam čekao nešto a to nešto nije dolazilo...dolio sam čaše i otpio gutljaj... To ''nešto'' što sam čekao bi valjda bilo recitovanje stihova ovoj devojčici pored mene ili neka sentimentalna priča koju bi ona možda volela da čuje.? Mogu šta god,golemo je iskustvo iza mene u takvim stvarima.Ona će iz mojih usta čuti najlepšu muziku koju svaka devojka voli da čuje,posle toga život će joj biti lepši. Mojom zaslugom naravno,...voleće me kao Boga a i više od toga,postaću za nju ovaploćenje svih ženskih snova,vodiće ljubav noćas sa mnom a ujutru će biti srećna,zadovoljna i duplo više zaljubljena... Čvrsto će me grliti cele noći u strahu da joj ne izmakne glavni dobitak životne lutrije,kad se probudi prvo će pogledati gde sam ja.... Sve je uvek slično,kao film gde se samo glumice menjaju a moja uloga odvajkada nepromenjena....ne hvata me dosada od istog scenarija jer ja tu imam neke svoje nagrade a one iako slične ipak nisu nikad iste... ...nasmešio sam se i podigao čašu...znam kako ću intenzivirati njenu ljubav ali moram pažljivo i jednostavno da bi ona to razumela... Malena mi se obrati jednim ''šta si se tako zamislio'? Okrenuo sam se prema njoj sa nekim stihovima na vrh jezika ali sam ugledao ljutito i namršteno lice?Šta je ovo pobogu?? -Znam ja o čemu ti razmišljaš,!!...zabezeknuto sam je gledao a ona nastavila. ''Zar ja mislim da je ona ipak samo obična klinka koja ništa ne primećuje??Kako me samo nije sramota da se pored nje žive,živcijate ponašam kao ''galeb''? Videla je ona dobro kako ja,sve ove dane,zevam u sise one strankinje,Dankinje koja se sunča u toplesu iako nema neke grudi,sram je bilo.Džabe krijem oči ispod lažnih RayBun naočara jasno je njoj gde sam gledao I zašto ta profuknjača dolazi baš kod mene sve sa smeškom na licu da traži šibicu osmatrajući moje preplanulo zmijsko telo.Pa naravno, zevam za svim mogućim guzicama na plaži a posebno u ovu strankinju,Dankinju. I kako smo baš nju sreli neko veče ispred Dubrovačkog ''Bahusa''?Možda smo se ja i ona i domunđavali nešto dok sam joj pripaljivao cigaretu...Ma nije ona blesava i ako je mlada,vidi ona s kim ima posla,tačno je dakle sve što su joj ljudi ispričali o meni... I kako mi ni jedna veza sa devojkom nije uspela da potraje duže,pa naravno da nije ni mogla uspeti,ko zna šta sam priređivao tim jadnicama s kojima sam se zabavljao....dadada,da...čula je priču o one dve devojke koje sam slikao gole kako se ljube sa mnom. Sigurno sam ih nadrogirao ili ko zna šta sam im uradio,sve ona zna šta se događalo među moja četiri zida... Priča se o mojim manguplucima i perverzijama među devojkama,''jadna ona koja mu dopadne šaka'' rekla joj je drugarica... A na plaži se ponašam ko da ona i ne postoji ili ko da mi je sestra Bože oprosti,ko zna šta bih ja bio u stanju da uradim da ona nije tu sa mnom? Ne sme ni da pomisli na kakve bih sve bezobrazluke bio spreman....a ona jadnica,glupačica, poverovala je kad sam joj rekao da sam ja ozbiljan momak... I šta sad mislim da uradim kad mi je saopštila da sam raskrinkan i razgolićen,kad mi je valjda jasno da ne mogu od nje ništa da sakrijem? Njen glas za vreme ovog monologa postajao je sve višlji i glasniji,videh nekoliko ljudi za susednim stolovima podigoše glave ... Najrađe bih te,mislim se u sebi,bacio u more da malo oladiš ali ne mogu to.Nego ću da platim račun pa će mo hitro da umaknemo odavde jer mi je najmanje potrebno da se svađam s tobom na sred mirnog restorana pored obale mora... Konobar me je saosećajno gledao dok sam stavljao ''dubrovčanku'' ispod salvete na tanjiriću na kome je doneo račun,odmahnuo sam rukom na kusur.Zgrabio sam Malenu za ruku i odmaglio u noć...