Kuda dalje? Takvo pitanjce čovek obično sebi postavlja kad ga muči neka teška nedoumica a često je skopčano s nekim problemom. U mom slučaju nije to u pitanju... Nego gledam kojim putem da krenem dalje a da mi bude što zanimljivije... Kakva fina i lepa nedoumica... Gledam u kartu,jasno je da ću da krenem ka Trentu a odatle ka Bolzanu.. Moj cilj je Minhen... Ništa to nije daleko a meni je simpatično da vozim kroz Italiju...možda bih voleo da ovo traje što je duže moguće?? Iz tih razloga valjda i vozim prilično sporo...osim toga-da malo ''legne guma'',da se pažljivo sastružu nove disk pločice.... Tmurno je i sivo nebo dok prolazim Trento i vozim ka Bolzanu....namršteno vreme deluje kao da će svaki čas kiša... Stajem usput da protegnem noge,natankujem,popijem kafu... Kod Bolzana sam u nedoumici,da li da idem preko Merana ili preko Bresanonea? Skoro je podjednako udaljeno od Austrijske granice bilo kojim putem da krenem svejedno je ali ipak skrećem ka Meranu. Preko Brennera ću ući u Austriju...

Hvala na podsećanju! ....razbušena serijska 500 na 600 pa je tako bila dosta brža i jača.Od nje je i napravljena 600 OR Atlas(Enduro)...sećanje i tebe dobro služi a čini mi se da smo vršnjaci otprilike?

:lol: to se sad kaže ''sankcije''-zvuči poznato?

Pocrveneo sam kolko me nahvaliste ,drago mi je da vam se svidelo moje putovanjce! Da dovezem svoju dragu s posla(pošto sam ja jel' idealan suprug) pa ću nastaviti...

Majstor zameni i prednje disk pločice,zadnje nije neophodno menjati...njih sam kupio i poneo sa sobom,zameniću ih sam kad bude vreme.Takođe tražim da mi proda dve svećice da imam u rezervi. (Tanka svećica kakva nigde nema da se kupi u celoj SFRJ,prethodne godine kad sam gledao trke u Kraljevu upoznao sam slučajno čika Vilka Severa pa sam i njega pitao ima li to igde,odmahnuo je glavom-''Italija sinko''..). Pokušavam još nešto da objasnim majstoru-često mi pregoreva lampica od fara a ja ne kapiram zašto.Merio sam napone,nije zbog toga,nešto je drugo u pitanju? Nasmešio se i izvadio dva gumena bloka iz fioke,njih je namontirao sa obe strane između fara i nosača...ah,vibracije ubijaju sijalicu,nije mi to palo na pamet... Tražim i nekoliko glavnih dizni različitog promera za DelOrto karburator,treba nam to za trkačkog nabudženog Tomosa... Ima i to,nije problem... A koliko košta vaš cenjeni rad i delovi??Uzeo je papir i olovku...sračunao...njegov rad-''5 ore lavoro'' (5 sati rada) =50.000 Lit=50 DM...+guma i delovi,ulje...cca 220.000Lit... Kako sam se nadala bolje sam se udala... Majstoru dajem 230.000 Lit a picolo neće da naplati što me vozao,ipak pružam i njemu 10.000 Lit,častim ...nek izvede bambinu na sladoled... Torba na rezervoar i jakna na leđa,vreme je da se ide...prosto mi žao što idem odatle,ljudi s kojima sam kontaktirao su tako neizveštačeno ljubazni i prijatni,vino je odlično,sviđa mi se i brdoviti krajolik... Majstor i njegov sinčić me ispratiše do vrata,mahnuše mi a ja svirnuh... Kuda dalje?

Majstor Valerio je zadnju gumu već zamenio,ne vidim u radionici nigde balanserku al vidim ''svež'' tegić na felni.Negde je nosio da balansira...jeeee,nova Pireli guma...al' ću da zalamam...vidim da je dotegao i podmazao lanac... Skinut rezervoar sa motocikla i poklopac ventila sa mašine.Majstor pažljivo doteže glavu sa moment ključem a pre toga je popustio sve šrafove... Zatim meri zazor na ventilima i zapisuje...odvrće šrafove,raskačinje lanac i vadi bregaste napolje,podiže štepsne i vadi pločice sa dva izduvna ventila... Na stolu pred njim je kutija puna pločica i on meri ogromnim mikrometrom(na stalku-kao komparater) jednu po jednu dok ne nađe ono što traži... Nije zazor poremećen mnogo ali on to očigledno hoće da dovede na tačnu meru...Vraća sve na mesto i doteže šrafove,zakačinje raskačeni lanac od bregastih i stavlja osigurač...Pokazuje mi kako se proverava zategnust lanca i kako se doteže isti...vrlo profesionalan tip...Obrisavši dobro poklopac vraća ga na mesto,dihtung je stavio nov... Utom napolju protutnja neki mlaznjak,kao da nešto puče...stresoše se stakla,ja uvukoh glavu u ramena.Šta ovo bi??Majstor se smeje i pokazuje mi jednu 750 SFC sa otvorenim izduvima...takav motocikl je prošao... Hebote,pa to tutnji ko avion?? Ispod motocikla je posuda a majstor skida metalni filter i ulje se prosipa...on gleda začuđeno??Zatim pipa prstom ono ulje i razmazuje ga između prstiju??... Pa to je majstore INA Delta 5,boljeg u YU nema...odmahuje glavom,čudi se...pokazuje mi bure na kome piše TOTAL ,pripreti mi prstom... Iz onog bureta je istočio u kanticu ulje čini mi se gusto kao med...To se sipa u mašinu-isključivo!!E majstore lako je tebi,imaš puno bure a gde ja to da kupim? Vratio je filter,nasuo ulje...na karburatore prikačuje crevca koja su vezana na dve staklene cevi napunjene do pola živom??Cevi su pričvršćene na jednu dasku.Tad sam prvi put u životu video živin vakuumetar... Prikačio je i crevce od neke posudice za benzin koja visi okačena o tavanicu,daje kontakt i pali motocikl...podiže malko ler,odvrće i zavrće šrafčić na jednom karburatoru...zatim i na drugom...pa ponovo... Daje gas a živa u cevima beži dole - gore...desetak minuta je trebalo da dobije apsolutnu paralelnost živinih stubova...mašina fino prima gas i još lakše vraća... Pokazuje mi na šrafčić za podešavanje pumpice za ubrizgavanje koji je zaliven crvenom bojom-ovo ne diraj ni pod razno...

...Aj,kakve Ajka crne oči ima da me oće pogledati njima.. Od ovoga vina čovek može propevati namah... Krevet je mek kao blato...i ogroman...zagrlio sam jastuk...imam osećaj da držim motocikl u rukama i upravo ulazim u (omiljenu)levu krivinu...tako sam se i probudio... Nisam se pomerio u snu...umor i vino su me odveli u čvrst san,nisam odavno tako dugo i tako lepo spavao.Mlad čovek i nema puno vremena da spava. Dok sam se umivao neko mi kuca na vrata...go sam do pojasa ali sam u pantalonama pa otvaram vrata...bambina,stigao je picolo.. Spakovao sam se i krenuo...Kod šanka stoji onaj dečkić,gazdarica mi nudi kapučino što rado prihvatam...picolo i bambina opet razmenjuju vatrene poglede i varaju se ako misle da to gazdarica ne vidi... Pogleda u mene sa smeškom koji govori ''šta da se radi,deca ko deca''... Sabrala mi je i spavanje i klopu-sve zajedno 42.000 Lit,časti me ovaj kapučino koji sam upravo srknuo .....hebote,u Banji Koviljači bi me samo spavanje koštalo više...nećemo nikad zaraditi kintu od turizma... Lepo sam je pozdravio i seo sa picolom na motorčić... Stigli smo do majstora,picolo parkira motorčić ...mangupčić mali,pokaže palac na gore i veli ''sinjora''??Gleda me u oči...ja okrećem palac na gore i velim njemu ''bambina''?Nasmejasmo se obojica...

Dok sam utamanjivao špagete evo ga sa bokalom vina...sipa mi u čašu jedan gutljaj-da probam kako je i red...otpih onaj gutljajčić-uljudno mu klimnem glavom a on nali punu čašu... Otpih pola čaše...vino je odličnog ukusa,vrlo je jako i oporo ali veoma pitko...vina poput cenjenog chateuneuf-a ili beaujolais-a koja sam imao prilike da pijem su kao obojena vodica u odnosu na ovo... Nije za poređenje sa ovim italijanskim proizvodom uopšte... Kelner donese tanjir sa glavnim jelom-jedan ''špis'' preko tanjira sa tri nanizana komada mesa...snif,odlično miriše ....malo pomfrita i salatica od paradjza... Lepo sam večerao a kelner mi ljubazno dosipa vino u čašu...brzo sam utamanio onaj bokal pa naručih još jedan...Ispitivački je podigao obrve i klimnuo glavom...bokal je od 1/2 l.. Prepoznao je ljubitelja dobre kapljice... Donese još jedan bokal i nudi me ''formađo''(sirom),to je tipično italijanski a čini mi se i francuski običaj,posle klope pojedu malo sira...Neću i ljubazno ga odbijam,on se malo zamisli pa ponudi ''kafe''? E može kafica posle ove klope...doneo mi je odličan espreso....gleda kako ja pažljivo brišem prste salvetom...ode i odmah se vrati,ne mogu da verujem-doneo je posudicu za pranje prstiju iliti ''finger bolu'' i veliku salvetu... Oduševio me je za sva vremena... Neviđena usluga za mene koji upravo dolazim iz mračne balkanske vukojebine gde kelner ponekad kaže gostu ''de nađe da sedneš za moj reon'' ? ''Il konto per favore'',...odmahuje glavom,razumeh da reče ''domani''...platiću sutra kad i spavanje... Sedim još malo i cevčim ono vina što je ostalo...Sjajno mesto,fini i ljubazni ljudi ...poneću odavde lepe utiske...ovo vino takođe čoveka čini srećnim...ona gospođa a narukvicom krka neku pticu... ....i ona izgleda srećno... Idem do portirnice da uzmem ključ a tamo ona prelepa žena,ona je vrhunac sreće...i ona će nekog noćas da usreći...malo me prekorno gleda ili mi se to čini? Možda joj je neprijatno što je tako gledam?Ne verujem da je to u pitanju-žene vole kad u mom pogledu vide poštovanje i divljenje njihovoj lepoti.....Uzimam ključ i oboje u isti mah govorimo ''bona note''...možda čitam blagi prekor sa njenog lica zato što sam polokao dva bokala vina?...in vino veritas...Aj,kakve Ajka crne oči ima...

Vratio sam se u hotel jer me je šetnja umorila a 24 sata nisam spavao,osećam i glad. Ulazim u ''ristorante'',kelner -stariji čovek me odprati do jednog stola. Prostorija je osvetljena velikim lusterom a vidim još par stolova zauzetih... Gosti deluju kao velika gospoda,za jednim stolom vidim i jednu gospođu vrlo otmenog držanja ...na ruci joj narukvica sa kuglicama od zlata...ima dve unce u onoj narukvici ... Kako se ja uklapam ovde u farmerkama i patikama?Neprijatno mi je malo ali niko ne obraća pažnju na mene... ...''Io manđare''??... Ne možemo se sporazumeti tako lako...on italijanski,pređe na francuski...ja nemački,pokušah na engleskom...ne ide nikako,ostaću gladan Bogo mili... Kelner ode i donese kartu,odlično...nije odlično-karta je na italijanskom i francuskom...usto je štampana nekim kaligrafskim slovima pa pročitaj ako možeš...oćeš vraga...a i ako pročitaš neće ti vredeti puno... Ispaljujem adut - ''kosa mi rakomanda ođi''?to bi značilo ''šta preporučujete'',sad sam u njegovim šakama...uvaliće mi žabetinu,Italijani su poznati po tome...nema veze,mogu ja to... Odobrovolji se kelner...si,si...svašta mi nešto napriča od čega sam malo razumeo....špageti milanes...bla,bla...špis...bla,bla ...tomato salat...klimam glavom,moze moze ...odlično,baš upravo to želim da pojedem... E,a šta ću da pijem?...Onaj pokojni nesrećni Hemingvej je po Italiji stalno pio kojekakva vina i ''grapu''.Tako je bar pisao u knjigama,očigledno je voleo da popije.... A grapa je neka sirotinjska cuga,kao naša ''mučenica''.Moram probati te velim kelneru ''uno grapa''.. Gleda me sa smeškom...lako se nakloni...on valjda ceni to što ja u ''Rimu hoću da budem rimljanin''?? Donese mi grapu u finoj zamagljenoj čaši...opet nešto mrndža,razumeh da me nudi vinom uz večeru.Pa naravno...si,si..vino roso...tu greške nema pored onolikih vinograda koje sam video usput. Na stolu su u jednoj čaši neke grisine,oni to vole da grickaju pre jela ali mene više zanima čašica rakije.Simpatično miriše ...i poznato...komovica...sručio sam čašicu u žedno grlo..nije baš nejaka i lepo greje.. Dakle,grapa je komovica,kod nas prilično retka rakija ali ne i nepoznata...baš mi bi drago što sam to poručio i probao,razrešio misteriju..nikad pre ove večeri nisam popio grapu.... Utom ide i kelner,nosi špagete prelivene paradjz sosom...Odlično su izgledale i još bolji ukus imale.Nema špageta bez italijanskih,sos je od sveže ceđenog paradajza...

Taki smo mi matorci,emotivni,romantični ...

Uđosmo unutra...u prizemlju je ''ristorante'' a za šankom koji je i portirnica stoji žena pred čijom sam se lepotom zblanuo načisto...boginja... Strogo je obučena,ima bluzu zakopčanu do grla kroz koju se naziru njene uspravne grudi.Deluje kao da nisu ničim pošprajcovane pa mi je prvo palo na pamet dal' ima ''redžipeto''?Gleda me ispitivački i pomalo drsko...samo što ne kaže ''jesi se nagledao''?Crnka u zrelim godinama,svesna svog izgleda,istovremeno je ljupka i ozbiljna... Kad je Gospod delio lepotu izgleda da se isprsio domaćinski ili što rekao naš narod dobri''ništa joj Bog nije osto dužan''... Sigurno je da sam pocrveneo,za takvu ženu ja sam samo klinac...ona se osmehuje ohrabrujućim osmehom...picolo prevodi...za jedan dan će biti gotov motocikl pa onda znači ostajem toliko -''uno đoro''?... Ona mi traži pasoš i prepisuje podatke...''bambina'' će me odvesti do sobe...utom se pojavljuje ''bambina'',slika i prilike svoje majke samo mlađa 20 godina... Devojčica od petnaestak godina koja razmenjuje zavereničke poglede sa picolom koji me dovezao.Zato me je znači doveo ovde..mafioso...i on blene u nju...on će doći ujutru po mene...OK,sinko... Bambina me odvede do sobe...napravi ljubazan kniks i ode... Soba je ogromna...spuštam kacigu i torbu iz koje odmah vadim farmerke i košulju,patike... Vrata ukraj sobe vode u kupatilo...kupatilo je veličine omanje sobe...kada,tuš,WC,bide...umivaonik od ''pola kvadrata''...sve je veliko i predimenzionirano,... Posle tuširanja siđoh do recepcije-šanka i ostavih ključ onoj boginji..klimnu mi glavom... Šetam po ovom malenom mestašcetu...gledam de li je banka,valja razmeniti marke jer je majstor rekao da mu platim lirama... Banka popolare...ozbiljan službenik koji traži i pasoš...razmeni mi marke po kursu(100DM=98.000Lit)...U ''banci popolare'' gledam na jednoj tabli kursnu listu... Dinar SFRJ pa u produžetku par nula...toliko i vredi van SFRJ... Tumarajući dalje naiđoh i na servis ''Laverda Centrosport'',prodaju i delove...nisam tad znao da ću par godina kasnije dolaziti ovde ponovo pa i u ovaj dućan... Nisam propustio priliku da pošaljem razglednice nekim poznanicama i poznanicima...tad se podrazumevalo da se javiš kojekome šarenom razglednicom,izobičajilo se danas... Sve u svemu, ovaj gradić sa uskim uličicama i starim kućama je ostavio vrlo povoljan utisak na mene iako pomalo deluje kao da je vreme u njemu stalo...možda mi se baš to i svidelo...

Ne Mile nemam tri Ducatija a i jedan bi mi bio malo skup,iako ipak jeftiniji nego Laverda onda... Sad sam mator pa ne putujem dalje od 50 km,za to mi je dovoljna i moja stara jawa...putovanja su za mlađe ljude... Znam dobro šta hoćeš da kažeš ali grešiš prijatelju.Ja samo opisujem kako sam nekad negde putovao...ništa više od toga...

Skidam torbu sa rezervoara i uterujem motor unutra...torbu u jednu ruku,kacigu u drugu...mališa vozi Laverdu 125 ccm,sedam pozadi...njegova kaciga visi na guvernali... Vozi pažljivo i precizno...kroz neki lavirint uličica doveze me do jednog starog zdanja čije ime nisam zapamtio...hotel...

...MotoOfficina...par motocikla ispred...Laverde od 750 ccm i jedan Ducati... Skrećem pred radnju,to mora biti neki napaćeni brat koji zarađuje koru leba u znoju lica svog kao i ja,kod njega ću...izađe majstor koji briše ruke pucvalom,...nema šanse da razumemo jedan drugoga... On se okrete i ode natrag...odheba me čovek..?...ma jok...vraća se sa klincom od 15-16 godina...picolo mi se obraća na engleskom... Guma-naravno,može da se zameni...ulje,podešavanje ventila,karburatora...kompletan servis...sve što želim... Mogu li da gledam kako se radi?...mrndža nešto sa ćalom-može naravno...najbolje da motocikl prenoći u radionici , da se oladi dobro pa ujutru da dođem... A gde bih mogao da spavam?..odvešće me u hotel,nije problem-ima on motorčić...gde god hoću... Ljubazan neki momak,vrlo predusretljiv...

Bili su to pravi gvozdeni konji...tad su motocikli pravljeni da traju od solidnih materijala... ''štedljivija varijanta'' RGA ima manje plastike...pa i koji će joj andramoljac?

Spakovah aparat i navukoh kacigu...mahnu mi i onaj portir... Za rastanak slikam još jednu RGS,moćno izgleda... Vozim polako kroz selo okruženo vinogradima...osim motocikla ovde se očigledno pravi i vino..

Fabrika ima planove za budućnost,četvorocilindraš je na stolu za crtanje...moguće i enduro motocikl... (četvorocilindraš koji je živo podsećao na mašinu MV Aguste nije napravljen,OR 600 Atlas jeste)... Pitam za model sa 6 cilindara-oće li on biti u planu za serijsku proizvodnju?Odmahuje glavom-proizvodnja tog modela nije u planu... Da li mogu da je vidim (model sa 6 cilindara)??Naravno-tu je iza ugla...par motocikla koji su očigledno za stazu,stara dobra skupocena 750 SFC... i motocikl sa šestocilindričnim V motorom,uzdužno postavljenim,vožena na LeManu...zavirujem i pipkam... Ova je mašina mogla da razvije 280 km/h...??Sa puno poštovanja obilazim oko nje...šta li su uradili kad je tako derala konkurenciju?? Mogu li da je slikam?Nema ništa protiv pa ja škljocam..nije dobro svetlo u prostoriji,blic nemam pa šta uspe...ipak je ovo legenda među motociklima,ne može se videti nigde osim ovde,napravljen je samo prototip... Rastasmo se kao stari znanci...tapše me po ramenu,želi mi ugodan boravak u Breganzeu i srećan put... Eh...tako je to ...popio sam pravu kafu u fabrici motocikla i popričao sa direktorom!!Video i pipnuo legendarni šestocilindraš,to je za istoriju,nije šala uopšte.Meni je to tada izgledalo veliko...ipak sam bio klinac od 23 godine...

Fabrika je od sutra na odmoru a fabrički dućan čiji sam izlog gledao je već zatvoren,ako sam nešto hteo da kupim vrlo mu je žao...ma nisam,nemam ja te pare... Ne ,fabrika ne radi uobičajene servisne usluge ali u Breganzeu ima nekoliko servisa pa ću zgodno završiti to što mi treba... U fabrici mogu da se urade komplikovaniji zahvati-centriranje radilice,remont glave itd ...mogu da im se obratim ako mi to zatreba(pu,pu valjda neće)... Zašto ne servisiram motocikl u YU,poznajem li Vojka Prinčića?Ma to je OK ali šta ću za gumu i ulje,nema to ni Vojko nalagerovano... (Vojko je tih godina sa Laverdom 600SFC učestvovao na TT-u na ostrvu Man) Novitet fabrike je u izlogu-Laverda 1000 RGS i štedljivija(jeftinija verzija) RGA...RGS ima (malo)bolje performanse od JOTE a i lepša je... Novost je radilica na velikom trocilindrašu,nisu više klipnjače pod uglom 180 već 120 stepeni... Jednom godišnje se organizuje skup ljubitelja motocikla Laverda pa u fabriku dođe po par stotina motociklista,tad im se obraćaju i vlasnici -braća Pietro i Massimo... Tada bih trebao da dođem svakako obzirom da nisam daleko... Da zavirim u proizvodne pogone?Njemu je zaista žao,tako nešto nije moguće... Ma neću ništa da diram-samo da vidim?Ne i ne,kategorično ne...

Probijen je led,poziva me srdačno unutra u jedan ofis sa vrlo udobnim foteljama i stočićem...ima pepeljara...vadim svoj izgužvani ''kamel'' koji sam kupio na ulasku u Italiju... Da li sam za kafu???On je očigledno neka faca za odnose sa javnošću,menadžer šta li.....donese odnekud dve plastične čaše sa kafama i posudicu sa šećerom... Nemački ni njemu ni meni nije maternji jezik pa se sporazumevamo uspešno....ipak,on ga zna bolje...

Portir se pojavljuje...nešto mi objašnjava..ne razumem šta oće da kaže...okrete se i ode unutra... Kao da je rekao ''feragosta''...?? Evo ga izlazi neki tip u svetloj košulji,sa kravatom...široko se osmehuje i nešto mi govori...pokazuje rukom da uđem... ''Io no parlare italijana''..šta će mo sad?....pronicljivo me gleda čovek tipične italijanske face,tamnoput....engliš...džerman... Auh...dobro je..ja,ja..moze nemački...nekako će mo se sporazumeti iako je moj nemački skupljan zbrda-zdola dovoljan je za sporazumevanje

... Italijani su svi komplet potencijalni vozači na trkama...na semaforu je start formule jedan,oderaše me...ma videli bi mi samo dim iz auspuha da guma nije pri kraju....Izađoh na put koji vodi gde sam naumio...vozim lagano... Tabla Breganze....dakle, tu sam...kad sam kasnije sabrao kilometražu-tačno 869 kilometara od moje kuće... Putokaz...LAVERDA...pa još jedan.....hebote,ko da ih je neko postavljao znajući da sam prvi put ovde....e fala mu... ENO JE FABRIKA.....skrećem polako i gledam neki plac iza fabrike,pun je poljoprivrednih mašina ...hm,oni proizvode još koješta-ne samo motocikle ...eto me na parkingu...da se to ovekoveči,vadim foto aparat...fabričica deluje lepo i uredno,sa velikim prozorima...valjda da radnici bolje vide dok rmbače... Nije mi svejedno,nikad nisam video fabriku motocikla iz ove blizine... Na fabrici ima poveliki izlog,vidim neke motocikle i opremu unutra...gledam kroz izlog i slikam model RGS,čuo sam za nju al je video nisam...

Zevam dok vozim,spava mi se...zanimljivi su mi ostaci a ponegde i celi akvadukti koje vidim sa puta ...kolko li je koštala voda u ta doba kad je trebalo sve ovo napraviti da bi voda stigla sa planine?Al' su rimljani nalemali para za komunalne usluge... Prođoh Portogruaro i sad je ispred mene Mestre,nemam uopšte predstavu koliki je taj grad ali izgleda da svi u njemu imaju automobile jer se saobraćaj zagužva. Aiiii...kakav gužvanjac....neki se uključuju odnekud neki se isključuju negde ali niko ne vozi polako...poštuju pravila i znake,niko ne greši... ''Que C'est Triste Venise''?...ma Venecija je tužna što ja neću svratiti.Doći ću drugi put u Mletačku Republiku maksuz da vidim Lido i Duždevu palatu,da se provozam u gondoli i napojim odvratnim mirisom kanala,zamislim ''smrt u Veneciji'' i pojedem lazanju .....Venecija mora biti tamo negde levo gde se nazire ogroman oblak nekih isparenja,smoga,magle hebem li ga šta je... Nisam više daleko od svog cilja,Padova je ispred mene a malo napred Vicenza.Brzo sam stigao do isključenja sa auto puta.Naplaćuju auto put ...mafiosi... Evo Vicenze...gužva je kroz grad i ja pažljivo pratim putokaze.Nije ni trebalo da uđem u grad,sigurno postoji način da se zaobiđe ali želim konačno da vidim jedan italijanski grad a da to nije Trst...eto ti pa gledaj...Dućane i šarene izloge što su mrski kapitalisti napravili da te navuku da potrošiš teško zarađene pare.... ''... da znate drugovi,Italijani u Trstu namerno drže svega po prodavnicama,to se šareni neviđeno.Oni to rade smišljeno-imperijalisti jel' -da bi mi Jugosloveni, mislili kako je u tom kapitalizmu sve med i mleko.Puni su dućani pomorandži i banana,ima čak i ananasa,čokolade,kafe,tekstilne robe,šuškavaca..nema šta nema....Ali mi znamo da je to sve laža-tamo dublje u Italiji gde Jugosloveni ne dolaze nema ničega.Radnička klasa oskudeva u osnovnim namirnicama a radi od jutra do mraka za bednu nadnicu ....''(izlaganje druga R.Čolakovića na jednom skupu gde je prisustvovao moj komšija).... Poslastičarnica je na pogodnom mestu(zbog parkiranja)i ne mogu joj odoleti...popiću kapučino pa nek je sto poslova,ma poješću i sladoled...Zuji mi u ušima dok sedam za sto a osećam i slabost u nogama.Bolucka i desno koleno... Kelner me gleda saosećajno ko da zna da sam proveo u sedlu 850 kilometara ...a krenuo sam sinoć,deset je sati pre podne-dakle vozio sam više od 12 sati...gledam oko sebe...žene im pre podne šetaju sa kolicima i bebama,gledaju izloge,kupuju...sede po poslastičarnicama i tračaju...vrlo su brbljive a ne izgledaju loše,doterane su i našminkane...verovatno imaju i acetona gde da kupe....ne sviđa mi se to-žene imaju previše slobode,ipak sam ja Balkanac... Sladoled i kapučino su odlični,možda italijanska radnička klasa oskudeva u nekim potrebama ali ovakvog sladoleda u SFRJ nema... Ostavljam kelneru kraljevski bakšiš zbog koga mi se on klanja i ispraća do kraja lepe baštice...ma nek' zna da su kafanski Srbi galantan svet...odoh ja...

Promrljah momku za šankom ''kambjo marko tedesko''??... on klima glavom sa odobravanjem i za novčanicu od 50 maraka dobijam 47.000 Lit...trebalo bi da dobijem više ali u ovo doba ne radi nigde nikakva banka...mafioso... Čežnjivo gledam kapučino koji srču neke kamiondžije pa naručujem i ja.Gledam i flaše na dasci iznad šanka-proslaviću dolazak u Italiju...'' uno fernet per favore''...Jedno pićence koje razbudi čoveka namah,Nemci imaju Underberg i Bonenkamp,Italijani Fernet a kod nas je najsličniji tome vlahovac ili pelinkovac samo je fernet mnogo jači,ljući,gorčiji...ne znam kako bih opisao ukus tog pića,lepo i grozno u isti mah a tuče pravo u glavu...zažmurim i trgnem čašicu od 2ccl,brrrrrr -rasanio sam se momentalno... Posle onih bućkuriša od kafe po SFRJ pravi italijanski kapučino je otkrovenje...hebote,al' žive Italijani.... Kako je lepo natankovati motocikl do čepa a ne treba nikakav bon...malo sam pogledao i kartu koja visi na jednom zidu,ispred mene je još podosta auto puta a upravo sviće.Uzgred sam izvadio i pare iz tajnog skrovišta na motociklu gde su bile uštekovane prilikom prelaska granice. Italijanski auto put je solidnog kvaliteta ali nije kao nemački, mogu da zaključim iz onog što vidim. Italijani voze vrlo oštro i brzo,svi bez razlike.Mislim da mi se to sviđa i zgodno se uklapam u saobraćaj auto puta...dosta mi je kilavljenja po lošim putevima,da se to malo zavrne.Zadnja guma koja je već odavno ćelava poslužiće još tih par stotina km,da je saranim do kraja.Onaj Fernett razbudi gladnu zver u meni,skretoh na jednu pumpu da se okrepim.Dok sam žvakao sendvič sa mortadelom upoznah dvoje ''matoraca'' sa Hondom Gold Wing,fini neki ljudi.Vozaju se kaže da upoznaju malo Evropu...

Evo je najzad SEŽANA...vrlo lep put vodi na granični prelaz,deluje sve vrlo novo, uredno,osvetljeno..nigde žive duše,jedini sam putnik a zora još ne sviće,čini mi se da je mrak najgušći u svanuće?.... Kućica sa dvojicom mrzovoljnih i pospanih ljudi,dremaju ko buva na qurtzu i ljutito otvaraju šuber...pokazujem snishodljivo pasoš i potvrdu,žao mi je što ih budim.. ..''šta je ovo,ne plaćaš depozit?''...oslobođen plaćanja depozita velim ja...''ma nemoj,a rodbina ti u Nemačkoj?Pa jel' se ovuda ide u NEmačku''? ...''može i ovuda,..''...(čudim se malo svojoj drskosti)... Tražim da mi napiše potvrdu da iznosim foto-aparat iz SFRJ ...''kakvu potvrdu-šta će ti potvrda''?...pa da mi ne naplatite carinu na isti kad se vratim,odgovorih ... Nažvrlja mi potvrdu i uz jedno ''ajde pali'' zalupi šuber... Pažljivo gledam šta piše na potvrdi da ne doživim kakvo iznenađenje jer ovaj pospani carinik može i da pogreši a ja imam skupoceni ASAHI PENTAX MX koga teglim sa sobom gde god idem.To je bio najmanji refleksni foto aparat i mogao je da stane pod repić na motociklu .Kasnije sam ga menjao za ''špijunski'' Rollei 35 TE koji je još pogodniji za motociklistu... Pređoh granicu....Italijan traži zeleni karton i prelista moj pasoš,nasmeši se videvši minijaturnu značkicu na motociklu(u boji italijanske zastave)i mahnu da prođem....vozim prema Monfalconeu a Trst ostade iza mene....Pumpa kraj puta mami da skrenem.Najpre uđoh u kafanu... Nekoliko reči italijanskog valjda znam?Ili mislim da znam?

Slabo se i vozilo a nije ni bilo baš puno vozila,danas recimo ima oko 6-7 puta više vozila nego onda...motocikla je bilo izuzetno malo,u Šapcu je npr.bilo desetak komada...mislim ''japanaca''... Snalazili smo se kojekako za benzin...nabaviš prvo devize pa onda ''gastarbajtera'' da ti kupi bonove...pa radnika na pumpi podmitiš...al' želja za vozanjem je bila jača od svih prepreka