Dan treći. 15.07.2010. Polazak je bio planiran za 08:00h izjutra. Ustali smo jako rano da bismo imali vremena da doručkujemo i popijemo kafu sa mojim rodjacima. Pokazuje se da nam organizacija vremena sve bolje ide, te na put krećemo ravno u planirano vreme. Starim putem ka Zagrebu, zatim se kod Setgo Ivana Zeline uključujemo na autoput, po preporuci mog zeta, da bi izbegli gužvu u Zagrebu. Obilaznicom oko Zagreba prolazimo već oko 09:30h. Tu nalećemo na zastoj na autoputu zbog neke saobraćajke, ali se opreznim manevrima izmedju vozila provlačimo i prolazimo za desetak minuta, zgodan trik iz beogradskog saobraćaja. Kod Lučkog se isključujemo sa autoputa i nastavljamo starim putem ka Karlovcu. Malo posle Lučkog pravimo prvu pauzu, gde na pumpi kupujem odličnu i preciznu kartu Hrvatske. Jedina mana je ta što je karta iz komada, pa je presavijanje svaki put bila prava mozgalica. Kod Vrbovskog pauziramo za doručak. Parkirani pored puta, kod neke napuštene kuće, pregedavamo dalji tok dana, i uživamo u sendvičima koje nam je moja sestričina spremila. Bilo je pomena da sendviče i ne ponesemo...ali taj predlog srećom nije prošao! Nastavljamo put i u Delnicama menjamo domaće evre u domaću valutu. Starim putem sve vreme pored nas promiče prelepa priroda, i pred nama se posle Delnica ukazuje Lokvarsko jezero. Predaleko da bismo tražili spuštanje do dole bacamo pogled, fotkamo, i idemo dalje. Pred Rijekom se ukazuje skretanje za stazu "Grobnik". Wooow, nisam ni znao da je ovde...tantuz! Dajem gas da Vladi signaliziram da skrene, ali već vidim da mu gori desni migavac. Tako je lepo putovati sa nekim kome ne moraš previše da objašnjavaš. Na stazi smo se osećali kao u hramu motociklizma. Nas dvojica i nismo neki ljubitelji brze vožnje, ali pratimo Moto GP, i određena doza adrenalina struji kroz naše vene dok smo na stazi. Nažalost, nismo mogli da obidjemo djir, ali je bilo momaka koji su vredno trenirali na plus hiljadu i jedan...možda i neki budući Vale... Posle Grobnika smo brzo u Rijeci. Nalazimo se sa našom drugaricom Ninom, aka Bella. Njoj smo jedinoj javljali da dolazimo, osim rodbine. Nismo želeli da gnjavimo ljude sa foruma našim dolaskom...to bi i njima i nama stvaralo dodatnu obavezu. Sedamo na kafu...posle kafe, ručak...posle ručka, odmor... Kada smo shvatili da od odlaska u Umag nema ništa, rešili smo da bar obezbedimo smeštaj za to veče. Ninin brat nam je preporučio kamp u okolini Crikvenice, te krećemo na tu stranu. Posle desetak kilometara nailazimo na kamp Oštro, pa smo sreću okušali tu. Smeštaj pogadjamo za 20€ za obojicu, i ostajemo tu. Napokon more!!! Kada smo rastavili šator, spustili smo se na plažu u kampu i osetili da je Jadran i dalje slan. Kratko kupanje i odmor na plaži...zar je već mrak? Pa ovde dani zaista prebrzo prolaze! Prva noć u kampu je mogla da bude jako zanimljiva jer smo obojica prvi put spavali u šatoru, ali smo bili toliko umorni da smo zaspali kao klade posle 5 minuta.

.

Dan drugi. 14.07.2010. Obzirom da su nas moji ubedili da ostanemo dan duže, taj dan smo rešili da potrošimo na Dravi, na kupanju. Ono što nas je šokiralo samo par dana kasnije je da su u Slavoniji, u istoj toj Dravi, upecali piranu!!! Ok, upisan je još jedan podvig...plivali smo u reci sa ribama mesožderkama! Šalu na stranu, da se to desilo pre našeg dolaska, ne znam koliko bih se usudio da zaplivam. Još jedan radni zadatak za taj dan je bio i generalna proba u sklapanju šatora. Pošto ni Vlada#4, ni moja malenkost nismo imali prethodna iskustva u kampovanju i sklapanju šatora, a šator smo dobili par dana pred polazak. Šator je stigao u naš posed nesebičnim potezom prijatelja koga smo upoznali tek mesec dana ranije...da, da, Ogromno Hvala našem drugu Tomislavu! Sklapanje i rasklapanje šatora je proteklo bez najmanjeg trzaja, kao što je Toma i obećao. Na slikama se vidi samo konačni proizvod, jer dva tipa u kupaćim gaćama koji sklapaju šator verovatno bi bili banovani sa foruma za vjek i vjekova! ;D ;D ;D Tu smo se još vozali biciklama...šetali po Varaždinu, prelep grad na severu Hrvatske...i pre svega odmarali, jer je prethodna nedelja bila paklena i za Vladu i mene, i nismo baš najodmorniji startovali na ovaj put. Dogovor ostaje da sutra zapucamo preko Zagreba i Karlovca do Umaga...kad već nismo stigli da se zapljunemo tamo sa svima ostalima, da svrnemo i vidimo oko čega se digla tolika galama!

.

Pozdrav, Vlada#4 i moja malenkost smo prošle godine smislili kako bi bila odlična ideja da letnji odmor provedemo vozeći motore po Hrvatskoj. Što se tiče planiranja destinacije...ostalo je na tome...bukvalno do polaska. Ovo sam hteo da naglasim da bismo izbegli pitanja tipa - što niste ovo, ili ono, što niste 'vamo ili tamo. Napominjem, mi nismo imali pojma gde ćemo! Zato smo sve ostale pripreme odradili. Testirali smo motore i vozačko umeće i izdržljivost na Reliju oko Srbije mesec dana pred polazak (što se delimično pokazalo kao besmisleno, jer sam ja promenio motor sedam dana pred polazak ) Elem, od opreme smo nosili sve što smo našli kao preporučeno u svim mogućim temama (bar ono od opreme što je moglo da se nabavi, u razumnim granicama). Tu se izmedju ostalog nalazilo kompresor za gume, rezervne unutrašnje gume, GPS navigacija, utičnice za struju, radio veza, produžni kabl....i još hiljadu i jedna stvar koja nam možda i nije trebala...ali i mnogo njih koje su nam trebale! Elem...da ne dužimo... Polazak planiran u 08:00h 13.07.2010. (krenulo se u 08:30 jer sam ja kasnio ;D ) Cilj za taj dan je bio mesto Otok, kod Varaždina. Oko 400km. Posle nekih sat ili malo više smo doručkovali u pekari u Novom Sadu i nastavili ka Bačkoj Palanci. Odatle smo nastavili ka Odžacima gde pijemo poslednju kafu u Srbiji i granicu prelazimo na prelazu Bogojevo. Prelazak je protekao bez ikakvih problema. Službenik na granici nam reče da stižemo do mora za tri sata...ali mi smo imali druge planove! Od granice idemo ka Osijeku, prolazimo obilaznicu i tu nam se dešava situacija koja je trebala da nam simbolično predoči šta nas čeka u Hrvatskoj. Vladi je u vožnji uletela osa/pčela u rukav od jakne. Stajemo sa strane da je izvadimo. Posle dvadesetak sekundi iza nas se zaustavlja automobil. Izlazi tip, četrdesetak godina, ćelav, tetoviran, nagruvan...i pomislismo, eto prvih problema. "Bok, dečki! Imate problema? Ja sam Davor iz M.K. Osijek. Jel vam treba nešto?" Toliko o problemima! Popričasmo sa čovekom dve-tri i nastavismo dalje. U Našicama pravimo pauzu za ručak i kafu oko 13:30h. Posle pauze dolazi popodnevna kriza. Mislio sam da ću zaspati na motoru. Putevi u Slavoniji su užasno ravni i dosadni. Par stotina metara pravca pa blaga krivina, pravac par stotina metara pa blaga krivina...i tako u nedogled! Ne stajemo dobrih 200 km, odnosno bar 3h. Dolazimo na pumpu u Ludbreg i tu od moje rodbine dobijamo instrukcije kuda dalje. Nebo se naoblačilo...onako...praaavo. Hvata nas surovi pljusak i stajemo da obučemo kabanice. Usput odlučujemo da ne vredi nastavljati jer se ne vidi na više od 10m zbog pljuska. Sestričina kolima dolazi do nas i kada je kiša počela da jenjava pratimo je do kuće. Prvi dan prešli smo oko 420km, i stigli oko 18:45h. Veče provodimo u prijatnom ćaskanju sa mojom rodbinom i nagovaraju nas da ostanemo još jedan dan, odnosno da ne krećemo odmah ujutru...što nama i nije bio problem...obzirom da nismo imali konkretan plan! ;D

samo da se upišem...pratim!

E sad...pošto je moj motor već "odavno" promenio vlasnika, mogu da ti kažem da si se totalno prevario! Motor sam prodavao isključivo, i isključivo zbog toga što sam neplanirano kupio drugi, a hteo sam speed-om da idem i na letovanje u Hrvatsku. Dečko koji je kupio motor mi se uopšte nije javljao, iako nismo stigli ni ovlašćenje da uradimo, tako da kapiram da je više nego zadovoljan. Moj primerak speed-a, ni posle "zavidne" kilometraže nije davao ni najmanji znak istrošenosti...verovatno delom zahvaljujući i kvalitetnom održavanju. Tako da, ako ponovo naletiš na oglas u koji ne možeš da poveruješ, prošetaj se da pogledaš i poslušaš motor...veruj mi, i ja sam tako kupio svoj novi motor. I što se tiče izdržljivosti speed-a, možete se objasniti sa Vladom#4, išli smo na to putovanje po Hrvatskoj, nije imao ni najmanji problem, prešli smo 2200 km za 12 dana...ali o tome u drugoj sekciji za koji dan! Pozdrav! Speed forever!!!

Lepo rekoh još malo pa nestalo...motor je prodat...novom vlasniku želim puuuuuno srećnih kilometara!

Taj magacin nije provereno da funkcioniše i dalje...

Ili probaj 013 334511 to je keeway-ov servis u Pančevu. Tamo sam ja nabavljao neke delove. Mislim da oni imaju i neke svoje kanale pored zvaničnih...

Motor ide za male pare jer sam kupio drugi, a ne trebaju mi dva da mi stoje. A i želeo bih da usrećim nekoga da se navoza kao i ja za male pare. Inače, registrovan je do aprila 2011.

Na prodaju Keeway Speed 125cc godište 2008., kupljen u aprilu 2009. prešao 13 000km na moje ime i ja sam prvi vlasnik od dodatne opreme: tonirani vizir kofer oko 20tak litara (staje fullface kaciga i nešto alata ili komad odeće u njega) cirada (nikad korišćena) alarm pištalica za migavce cena: 503€ fixno (za ozbiljne kupce spuštam ta tri) telefon: 063 13 83 274

Aaaaajde sad... To je moje mišljenje... Ok...možda neko smatra i da žuri...svakako da niko od nas ne može da pogleda stvari iz njegove perspektive, pa da onda da pravičan sud... Kao i uvek oko Rosija, podela je na one koji bi da se on vrati što pre, i na one koji bi da se strpi (kao što imamo podelu na one koji ga obožavaju i one koji ga mrze...na one koji ga osporavaju i one koji ga dižu u nebesa...na one koji misle da je gay i na one koji misle da ne može biti manje gay...na one koji ovo, i na one koji sasvim suprotno, kad je Vale u pitanju... ). Svakako bi najbolje bilo da se vrati kada on sam bude to želeo, bez suvišnih pritisaka sa strane...naravno, kad je novac u pitanju, to je uvek malo teže!

Čova jednostavno voli motosport, trke, nadmetanje, pažnju, brzinu, pobede...i sve ostalo što ide uz to. Toga nema kad dodješ samo da se šetkaš u majici sponzora... Zbog svega toga (i još mnogo čega) on i jeste The Doctor... Ne misli on da mu je rano...nema on 20 godina da mu se žuri...verovatno smatra da će biti spreman...a možda u glavi ima i neki veći plan...

Drago mi je zbog dobrih vesti od kolege iz Makedonije...nadam se da će ih uskoro biti još, i da ćemo se zaista videti sledeće godine na reliju! Veliki pozdrav za njega!

A da...taj detalj sam potpuno zaboravio! :D Samo je falio onaj sremac što je u Golupcu terao obrtaje u crveno! ;D

"Deco, jel može to malo tiše?" U više glasova se promoli: "Teško, gospodjo!!!" "BARABE!!!" ;D ;D ;D

Onda mi ne preostaje drugo nego da navijam za Pola Espargara u medjuvremenu!

A jel informacija da se Vale vraća u Brnu i dalje aktuelna...danas su je pomenuli i komentatori na sport klubu. Ja navijam za Valeta, i voleo bih da se vrati što pre iako je šampionat u neku ruku već odlučen...danas sam zaspao u finišu trke...ne jer je bila nezanimljiva...samo nije to to...a ne traže mi se novi favoriti dok god još uvek ima šanse da se Dotore vrati...

Drugari Spidadžije, i ja da se oglasim kao što sam i obećao. Na ovogodišnjem reliju Tour Around Serbia dva motora su branila čast speed-u. Mogu vam preneti sve one pozitivne utiske o radu mašina koje smo mi imali za vreme relija. Bez velikih problema su savladavali prilično velike kilometraže iz dana u dan. Na ruku im nije išlo ni vrelo vreme, jer se temperatura kretala dobrano preko 30-tak stepeni. Poseban napor za agregate je bio uspon na Kopaonik na kraju drugog dana, posle kog se meni motor bukvalno tresao pri kretanju...ipak ujutru je upalio iz prve, i naravno završio reli do kraja. Krajnja brzina je prema njegovom cajgeru bila oko 100 km/h na ravnom pod opterećenjem. Naravno, ta brzina je na početku svakog dana bila nešto veća nego pri kraju kada se agregat već prilično ugreje..."ugreje" nije najbolja reč...užari! ;D Velika zamerka naravno ide na sedište. Ajaoj...posle nekoliko sati kao da sedite na drvenoj dasci...trećeg dana mi je guz..a utrnula na samom početku dana! Veliki kuriozitet je bio i to da je osim naša dva speed-a, od istočnih proizvodjača bio jedan Sym skuter od 250cc, jedan veliki Kymco skuter...ne znam od koliko, i to je to... Motori nisu trošili ništa ulja za vreme ovog puta, a što se tiče potrošnje goriva nema precizne informacije jer nemam pojma koliko smo sipali tokom puta...ali svakako jako, jako, malo! Ne znam šta bih još primetio, ali ako vas išta zanima, pitajte! Veliki pozdrav!

vidim ti si ga sve pazio...nokautirao si se pre 21h...čudi me da si uopšte znao da je bio sa tobom u sobi! ;D ;D ;D jesi li objasnio bratu da ga nisam smarao zato što sam frik? ;D Pozdrav!

ništa...onda mi otpadamo! ;D ;D ;D

@rogan Ostao si dužan odgovor ko su bolji cimeri, Vlada, Gile i ja ili Ios i Bojan?

Slike će biti...nemojte se ljutiti...sigurno će ljudi čim smognu snage da se posvete tome.... I još jednom...hvala na svim rečim podrške i sada kada se sve završilo...stvarno mi je puno srce kada čitam to sve ispočetka!

da...da...Joška je nama par puta odmahivao rukom da usporimo jer on ne može da izvuče a ni grupa da prati....samo da se zna! ;D ;D ;D ;D I dr. Bane je rekao da je morao on da vodi ostatak kolone iza jer nisu mogli da zatvore rupu! ;D ;D ;D Eto...pitajte njih!