.

.

.

.

Dan osmi. 20.07.2010. Polazak planiran za nekih 08.00h. Krećemo skoro tačno u minut. Ovaj put praznog želudca jer smo prethodnih dana ustanovili da nam definitvno mnogo više prija vožnja ako smo gladni, ili bar ne previše siti. Od vrućine i punog stomaka nam se prispava...ne tako prijatna i opasna stvar na motoru. Srećom skapirali smo na vreme i bez posledica... Put nas vodi na Pelješac. Od Makarske ka Dubrovniku. Prelazak granice sa Bosnom kod Neuma, i onda ponovni ulazak u Hrvatsku. Ok...da vidimo kako će to izgledati. Radio veza nam konačno radi kako treba i vožnja je prilično olakašana. Na granici zatičemo kolonu od, rekao bih, skoro kilometar. Naravno, leva traka i gas...niko se i ne buni...bar ne naglas! Stajemo negde iz trećeg automobila u redu...da ne preterujemo... Carinik nas snima i pokazuje da prodjemo preko reda. Dolazimo do kućice...ni ne znam da li sam stigao da izvadim pasoš...mahanje rukom i prolazak...ok, može! Kratka vožnja do sledećeg prelaska, opet ulazak u Hrvatsku teritoriju...opet skoro ista slika...pa šta bi sa čekanjem na granicama? Izgleda da motor efikasno to prevazilazi kao i Beogradske saobraćajne gužve! Stižemo na Pelješac. Na ulazu na ostrvo stajemo u gradu Ston. Da se javimo Vladinima da smo stigli. Nema još ni 11h. Ston je prelep gradić! Gradjevine su od starog kamena, a iznad grada se proteže kameni bedem oko celog brda. Nešto kao umanjeni kineski zid. Zaista izgleda impresivno! Nalazimo se sa Vladinom tetkom koja je u Stonu. Raspituje se kako smo prolazili i da li je sve bilo ok. Upućuje nas do njihove kuće koja je još pola sata uz put. Vidimo se kasnije, ona ima još štošta da završi. Mi se još malo fotkamo po Stonu i odlazimo do njihove kuće. Sačekuju nas Vladini brat i sestra i posle zaista obilna 2 (dva) obroka odlazimo do plaže. Plaža je privatna i nas četvoro smo sami tu, osim dve porodice turista iz Češke. Mislim da iz vode nismo izašli jedno 4 sata! Probamo sirove prilepke i školjke....Lupar i Lostura... Ukus? Pa slano je! Posle toliko vremena provedenog u vodi sve je slano...čak i breskve! Posle večere, sredjujemo slike i utiske i preskačemo lubenicu i otišli direkt na spavanje!

.

Dan šesti i sedmi. 18-19. 07.2010. Naredna dva dana smo proveli u Makarskoj. Dane smo provodili leškareći na plaži, spavajući, kupajući se i ne radeći apsolutno NIŠTA! Uveče bi se malo prošetali do "grada", popili po par piva i spavanje. Drugi dan smo otišli do neke divlje plaže i tamo proveli dan u istom tempu...jedino što nam je trebalo jedno pola sata peške do tamo...i posle nazad...a posle smo skapirali da smo mogli skoro ceo put da predjemo motorima...jbg...ako neko bude išao, neka ima to na umu! Naravno, u kampu se ništa nije promenilo, šator do nas tri Bosančerosa su vikala do iznemoglosti po ceo dan, puštala glasnu muziku i teturali pijani po kampu. Milan je bio najglasniji...jedino njemu smo uspeli da čujemo ime. Ipak, granicu nisu prelazili pa nismo ulazili u bilo kakav konflikt. Čak, prilično su nas zasmejavali odsustvom bilo kakvom obzira za stotinak drugih ljudi oko sebe. Momci su zakupili kamp mesto, negde u njihovom svetu oni su kupili ceo kamp. Vrhunac je naravno bio u momentu njihovog odlaska iz kampa. Otišli su jedno jutro pre nas. Prethodno veče su se toliko napili da kad smo mi došli u kamp, oni su spavali u stolicama kako su sedeli dok su pili, i nisu se makli do ujutru! Nekim čudom su se probudili oko 6h i počeli da se pakuju. Neko od njih je primetio da nisu stigli da uzmu parče lubenice koju su prethodno popodne ostavili da se hladi u frižideru nekog matorca sa kamp prikolicom. U 6h izjutra njih trojica su počeli da ga dozivaju, traže svoju lubenicu i lupaju čoveku na vrata prikolice!!! ;D ;D ;D Naravno, verovatno njemu to i nije toliko smešno, niti bi meni bilo da sam na njegovom mestu...ali zaista je neverovatno koliko daleko neki ljudi mogu da odu! Naravno, nije im otvorio...otišli su bez lubenice! Jadni Bosančerosi! ;D Osim njih društvo u kampu pravila nam je i grupacija ljudi spakovanih u neka tri šatora... E njih nije bilo moguće prebrojati! Oni su se samo rotirali, nikad nisu bili svi na gomili u toku dana, uveče bi pevali i svirali malo na nekoj gitari...ili dve tri...a noću kad spavaju, bilo ih je 300...kao Spartanaca! Njima su šatori bili puni stvari, a oni su svi redom spavali napolju....zaista ne znam ni otprilike koliko ih je bilo! Posle dva dana provedena u Makarskoj odlučujemo da krenemo dalje...definitivno nas ne drži mesto! Idemo kod Vladinih na Pelješac!

.

.

.

.

Dan peti. 17.07.2010. Lagano budjenje pod vedrim nebom pored puta. Odavno je svanulo, prošlo je 08:00h, ali nije mi vrućina, sunce ne probija glavu. Naša kamena kućica, koliba, tor, ne znam ni kako bih je nazvao, pružila nam je savršeni hlad. Polako ustajemo i pakujemo se. Sa motora smo prethodno veče (jutro ) skinuli samo vreće za spavanje. Na sledeći put definitivno krećemo sa daleko manje garderobe i ličnih stvari...pakovanje svako jutro ubija u pojam! ;D Dogovor je da na obližnjoj pumpi promenimo Vladi ulje, jer je vreme...naravno poneo je litar za zamenu iz Beograda! Posle toga ćemo se spustiti na Zrće, da vidimo oko čega je tolika fama, a oko podneva krećemo ka Makarskoj. Svi kažu da je Makarska prelepa, a mi smo već umorni od svakodnevnog pomeranja. Uštedeli smo dan time što smo prethodan dan direktno došli na Pag sa Plitvica. Odličan potez! Pag, odnosno Novalja nam ne prija toliko. Scene drogiranih i od pića utrnulih likova koje smo videli jutros kada smo tražili "smeštaj" nam se nimalo nisu svidele. Kombinovano sa time da i dalje nemamo smeštaj odlučujemo da isti dan nastavimo dalje i u Makarskoj provedemo bar dva dana. Menjaž ulja i odrađujemo na brzinu i pravac plaža. Na plaži doručak. Riba iz konzerve i hleb...ipak toliko je vruće da nismo pojeli ni po pola konzerve. Na plaži nigde prirodnog hlada. Snimamo jedan suncobran slobodan, i zauzimamo teritoriju. Voda je prilično topla u odnosu na ono što smo imali prilike da se kupamo u Istri. Kombinovano sa time da imamo utisak da smo na obali mora u pustinji, osećaj vrućine se povećava. Ostaci žurke od prethodne večeri bauljaju po plaži, dezorijentisano, onoliko more ne mogu da pogode. ;D ;D Nije da ih ne razumem! Ima dosta otpadaka i po plaži i u vodi. Ok...to definitivno nije naša ideja zabave! Dolazi neki momčić da nam naplati suncobran...ok, mnogo nam je, pomerićemo se Ako nastavimo da trošimo pare ovim tempom, vratićemo se u Srbiju sa više para nego što smo krenuli! ;D ;D Oko 12h krećemo ka Makarskoj... Sa Paga izlazimo na autoput da bi zaobišli Zadar, Šibenik i Split koji su nam svi preporučili da izbegnemo. Mada sam hteo da taj deo puta odvezemo magistralom, nismo baš preveliki deo puta do sada vozili uz obalu. Pre izlaska na autoput na Pagu se mimoilazimo sa nekom političkom delegacijom, svugde policija pored puta. Niko ne gleda brzinu, oni obezbedjuju rutu delegacije. Iz krivine izlazi policijski BMW pri bar 100 km na sat. Vlada kaže da ga je oborio, maltene da je kolenom dodirivao asfalt. Stvarno bre izgledaju impresivno! Na autoputu kao na autoputu...pravo i gas! Stajemo na pumpi Ina-e, i da se osvežimo i odmorimo motore...vrućina je paklena! Devojka na ulazu deli promotivni materijal za one koji plate VISA karticama. Rekoh Vladi da idem da joj objasnim kako mi u Srbiji preživljavamo... ;D "Ćao, izvini, a jel možeš ti meni nešto da objasniš? Ja već dva dana plaćam gorivo VISA-om na vašim pumpama, i niko mi ništa nije dao...i sad kad meni ne treba ništa, ti ovde deliš...i šta ja imam od toga?" ;D ;D ;D Uz osmeh mi je tražila račun sa prethodnih sipanja, i ljubazno nam dala dva "ručnika". još jedno stajanje i silazimo sa autoputa kod Šestanovca. Zadovoljstvo na autoputu je koštalo po 40 kuna...nije ni malo...ali nije ni da ne vredi. Još par kilometara i eto nas na Makarskoj rivijeri. Dogovaramo se da ostanemo baš u gradu Makarska. Na stajemo da pitamo za kamp. Devojčica koja pere šoferke nas upućuje da se vratimo 100 metara i da tu ima kamp. Prošli smo ga? Ma jok! "Vlado, jel smo prošli sad jedan kamp?" "Nismo", kaže Vlada. Ok, ako nas ona već zeza, pitaćemo nekog drugog. Tiho prilazim pumpadžiji na drugom kraju pumpe, i pitam ga za neki kamp. Kaže ima jedan, 100m nazad. ;D Ok, ok, ili nas cela Makarska z.... ili smo mi uspeli da omašimo! ;D Vraćamo se 100m i nalazimo kamp. Pogadjamo cenu za otprilike 20€ za noć. Videćemo se koliko nam se svidja i koliko ćemo ostati. Ovde nam niko ne zadržava pasoše, samo unose podatke u sistem i vidimo se kad krenete. Izgleda da smo se već upristojili. Razvlačimo šator i pravac plaža! Vreme je za malo opuštanja! Na plaži žurka u obližnjem kafiću. Preumorni sedamo taman toliko daleko da nismo tamo, a opet imamo pogled na sve te vesele i razigrane ljude. Ok, ovde je već taman po našoj meri! Sunce, plaža, voda, ima i hlada...ostajemo dan-dva... Po povratku u kamp neki lik nas moli da pomerimo motore. Već su nas pomerali pre toga, i ja već pomalo iznerviran pitam za razlog. Momci u šatoru do nas su zamolili. "Znate, oni uveče dodju pijani i plaše se da će ih slučajno oboriti u prolazu...!" ;D ;D ;D ;D Ok, ok, pomerićemo motore! ;D ;D ;D Za večeru gulaš iz konzerve...dobro podgrejan! Ajaoj, koliko nam fali kuvana hrana! Spavanje, i vidimo se ujutru! Momci u šatoru do nas dolaze u neko doba noći, i uveravamo se da se nisu šalili po pitanju toga da dolaze pijani. Deru se i puštaju glasnu muziku iz kola....ma ništa nam ne smeta! Vidimo se! Over and out!

.

.

.

.

.

.

.

.

Dan četvrti. 16.07.2010. Krenuli smo iz Oštrog već oko 08:30h. Pošteno platili smeštaj i pošteno su nam vratili pasoša. Nije loša fora kao garancija plaćanja, nisam siguran samo da je potpuno po zakonu...doduše, ni mi svakako nismo! Doručak i kafa su ovaj put bili zacrtani u Crikvenici. Prelepo mesto! Nas dvojica smo još uvek pod utiskom da smo napokon stigli na more...a plan za taj dan je bio poseta Plitvičkim jezerima, znači ponovo put u kopno. Posle kafice, i uživancije na obali spremni da krenemo...ali..."gumi defekt"! Srećom, na Vladinom motoru! ;D ;D ;D Šalim se, ali da je bilo na mom, bilo bi čupavije. Za njega smo poneli dve unutrašnje gume, a ja sebi nisam stigao da kupim kit za krpljenje tubeless guma. Zbog toga je najveći zicer bio da upravo meni pukne guma. Elem, tu u tandemu nastupaju kompresor i ispravljač za struju, i iako nije mogao da naduva dušek prethodno veče, ispostavlja se da mu guma nije ni najmanji problem. Pošto na pumpi par kilometara dalje ustanovljavamo da guma i dalje pušta, odnosno da se nije samo "ispuhala", upućuju nas na prvog vulkanizera. Vožnja do njega je svakako bila lakša, nego da smo motor morali da guramo (čitaj: Vlada da ga gura ;D ) Pošto je Vlada imao spremljenu unutrašnju, nije bilo izvlačenja...dečkić je za desetak minuta promenio gumu, i mi nastavismo dalje magistralom. Kod Senja skrećemo ka Otočcu, i dalje ka Plitvicama. Nisam bio oduševljen što napuštamo obalu, jer sam kao dete bio željan mora, ali su nam rekli da MORAMO videti Plitvička jezera. Put se isplatio...najmanje zbog jezera. Opšti utisak (nas dvojice ) je da je bilo 50 stepeni. Meni se na karti ukazuje znatno kraći put pored Plitvičkog Ljeskovca. Bilo mi je samo maaaalo čudno što toliko kraći put nije izabran kao primarni kada su radili infrastrukturu. Na odgovor nisam čekao dugo! Plan za to veče je bio da se spava negde u šumi, van kampa. Kada smo skrenuli na put ka Plitvičkom Ljeskovcu, bilo je šume koliko voliš. Jako brzo je sve bila samo šuma! Nije bilo šanse da sam omašio put...ali izgleda da se autor karte i dan danas smeje što je taj put ucrtao u kartu. Prešli smo 15 km za pola sata. Nemam previše iskustva po neobeleženim putevima, ali ono je bio pravi offroad sa asfaltom. Kliza zadnji, kliza prednji...ja se zahvaljujem Bogu što imam dobre gume...a onda mi kroz glavu prolazi Vladina golgota na Keeway-u. Svaki čas gledam u retrovizor, ali Vlada se junački drži. Svejedno mi je zabavno, odsečeni smo od civilizacije i pravila saobraćaja...nema nigde nikoga. Vozim se i desnom i levom stranom...gde god je ravnije ;D Stajem da pokupim salvu psovki ili pohvalu za rutu. Vidim osmeh ispod Vladine kacige. Dobro je, i njemu se svidja! Neuništiv je! Izlazimo na glavni put posle pola sata...Gde se plaća karta? Neeee, ne za jezero! Za još jedan krug! Parkiramo motore kod ulaza i pravac klopa i pivo! Videli smo par mesta usput gde vredi razapeti šator, što znači da je vožnja za taj dan gotova. 'Ladno Velebitsko, i pola pileta...bolje ne može! Gospodje do nas dobacuju: "Carino...chiquito..." Ne znaju ni reči srpskog, ni reči engleskog....odlično! Nažalost, uvereno gaze sedmu deceniju... ;D ;D ;D Ispričasmo se sa njima, i odlazimo da većamo kako ćemo ostaviti motore i stvari dok smo na jezeru. Pored nas promiče sivi GS1200, i sa njega povik: "Šta je Srbi!? Šta ima?" ;D ;D Upoznajemo Slovenca Zdravka. Zdravko je na proputovanju, kao i mi. Samo on istog dana ide na Pag. Nama je Pag u planu sutradan. Zdravko se čudi što smo tako malim motorom krenuli na ozbiljan put...oduševljen je našim entuzijazmom: "Vidimo se tamo, ako se vidimo, pozdrav!" Rastajemo se sa Zdravkom i pravac jezero...šta je to što se ne sme propustiti. Ulaz preskup...cenim prirodne lepote, ali 110 kuna!!! ??? Standard, jbg! Možda kad bi imali neku posebnu tarifu za nas Srbe, i standardnu za sve ostale strance... ;D Usput sam bar 5 (pet) puta opomenut da je kupanje strogo zabranjeno...šta vam je ljudi, peškir i kupaće ja nosim i u Beogradu pod pazuhom! Na domak jezera shvatam da nema ključeva od motora! :o :o :o Šta sad!? Vraćati se neću...silazak je bio naporan, kakav li je tek uspon? :-\ Rendžeri su uredno javili na parkingu da je ostao motor sa bg tablama sa ključevima u bravi...imamo i rezervne...ali ako motor ispari, voziće keeway dvojicu direkt do Beograda! ;D ;D ;D Ostala je nedoumica da li je u pitanju parking 1 ili 2...pa nek zarade i Rendžeri deo svoje plate, mi smo ulaz regularno platili. Jezero je prelepo! Tu nema dvojbe! Bili smo preumorni za ceo krug, i propustili smo vodopade za koje kažu da su najlepši deo. Djavo nam nije dao mira da se što pre vratimo do motora, i proverimo da li je sve ok. Kratko kupanje usput...jbg, niko mi nije rekao da je zabranjeno! ;D ;D ;D Dogovor je da ipak odmah odemo na Pag, da ne bi gubili dan u putu sutra, opet se ništa nećemo stići okupati...stižemo tamo oko 21h, ako pogodimo tempo... Na penjanju do parkinga staje lik pored nas na nekom dvotočkašu, pomislih, gdi li nas je prepoznao!? Kaže: "Ej, pa nije tebi motor na kecu!" Već ja vidim Vladu i sebe kako silujemo keeway-a ka Srbiji... "Na dvojci je!", kaže. Ma idi bre, čoveče, u p... m...!, ljubazno se zahvaljujem gospodinu! ;D ;D ;D Na parkingu pravac informacije! Mojih ključeva tamo nema. Ok, pokušavam na prodaji karata...i tamo ćorak! Na motoru ih nema...ali u bravici je zakačeno parče papira... Zdravko mi saopštava da sam zaboravio ključeve u bravi kofera i da ću ih naći kod gospodje na grill-u, samo ako je zamolim. Bajkerski pozdrav i poziv da se vidimo na Pagu. Ostavio je i broj telefona. Dogovor pada da se javimo čim stignemo i popijemo piće, i ispričamo se natenane. Spuštanje do Paga prolazi u blagoj napetosti. Trka sa vremenom mi nikako ne prija, ubija uživanje u vožnji. Ipak sve protiče kako treba i hvatamo tempo koji nam garantuje minimalno vreme vožnje po mraku. Negde na pola puta javlja se zov prirode. Stajem da obavim šta se mora. Vlada je nastavio, nisam uspeo da mu signaliziram da ću ga stići... Stajem, i parkiram motor uz ivicu puta. U žurbi nisam obratio pažnju na odvodni kanal u kojem stojim. Motor na ćopavu, silazim sa njega...sila gravitacije dolazi po svoje. Motor se izvrće u desnu stranu, i ja sa njim. Pad u grmlje...nervoza...smeh... Ustajem i gledam motor...on sa stvarima ima mnoooogo kilograma. Ok, razmišljaćemo o tome kad obavima osnovno! U tom dolazi i Vlada i gleda me preneraženo. Ja vać vrištim od smeha i nemam snage da mu objasnim šta se desilo. Pošto je shvatio da je sve ok, dižemo motor. Ovaj put na centralni. Oblačim se, spreman za polazak! Guram motor da sklizne sa centralnog, gravitacija se ponovo javlja, povlači motor u desno i on me ponovo povlači za sobom! ;D ;D ;D Vlada je čuo poslednje reči: "Pa dobro, morali smo imati i jedan pad!" ;D ;D ;D Ponovo podižemo motor...ovaj put je porinuće proteklo bez problema! Tragovi na motoru su zanemarivi...na meni tragova nema! Sledeća stanica Pag, Novalja! Mesto je Hrvatski pandan Ibici...znači skuuuupo! U kampu je cena 40€ za jednu noć za nas dvojicu. Ok, znači ne spavamo u kampu! Gde ćemo? Ne znamo! Zovemo Zdravka da vidimo šta on ima u planu. Čovek putuje sam, možda zna nešto što mi ne znamo... Sa Zdravkom se nalazimo na šetalištu i sedamo na piće. Tu su Zdravkova ćerka i bivša žena. Zdravko je razapeo šator u kampu i nije pitao za cenu...kaže platiće ujutru. Nudi nam da prespavamo tamo, a on će kod žene i ćerke, pa da on plati ujutru. Ne dolazi u obzir...mi imamo, ali ne damo! ;D Spavaćemo "negde", i ujutru idemo za Makarsku...Novalja nam definitivno nije toliko zanimljiva! Raspričasmo se...Zdravko podasvuda putuje. Sam. Kaže tako mu najviše prija. Vlada#4 i ja se gledamo: "Hmmm...samo kad bi mi se ovaj skinuo sa grbače, gde bih ja sve stigao!" ;D ;D ;D Zdravko kaže da mu je u Engleskoj prijala vožnja. Kampovi po smešnim cenama, kultura vožnje na visokom nivou...čak ga i kiša zaobišla. Pa ništa...moraćemo da probamo! Rastajemo se. Naš dogovor je da nadjemo neki parking, zabačenu ulicu ili slično i prespavamo pod otvorenim nebom u urbanim uslovima...da ne rizikujemo sa zmijama u okolnom kršu. Posle desetak minuta vožnje pronalazimo parking pored neke firme, i postavljamo kamp tu. Motore na dva parking mesta. Vlada spava izmedju na vreći za spavanje, a ja na GPZ-u (taj trik sam naučio dok sam vozio skuter za jednu beogradsku kurirsku službu ). Budimo se kada neko prodje...svaki put sa sve manje cimanja. Oko 4:15h budi me zvuk VW golfa koji stoji iza nas. "Momci, razlaz! Ovo je privatan parking!" Ok, ok, odosmo...ali ko još dolazi na posao pre 5h izjutra? Ajme mene!!! :D Tražimo novi štek odmah, još je prerano da krećemo ka Makarskoj, zaspaćemo usput... Izlazimo iz Novalje i posle kilometar, ili dva hvatamo makadamski putić, koji naizgled vodi nikud. Baš takav nam treba! Posle 100-200 metara, napuštena građevina od kamena nam izgleda više nego primamljivo. Malo proširenje na putu koristimo da parkiramo motore. Vreće su prostrte, spavanje u roku od 2 minuta! Jeeeeej!!! Cimam se na Vladino: "E, jbg!" Šta sad nije u redu?! niz put dolazi reno 4!?!? Neće valjda sad odavde da nas otera?! Pomeramo noge koje uveliko zaprečavaju prolaz. Čova gleda...ne izgleda previše iznenadjeno...nastavlja dalje... Laku noć!!!

.

.

.

.