Glasam za Ralju jer onda u povratku ne moram opet preko reke a i Džoli zna sama da nadje put do kuće. Uz to ne možete da me ostavite kad ubrzate "samo" na 150km/h "jer morate da obilazite" kao neki u povratku sa dedamrazijade

Otprilike je to spisak problema. Najviše me mučilo što su me ubedili u salonu da je sedište taman visine za mene a u stvari je ne toliko previsoko koliko široko pa sam se dosta dugo mučila sa dohvatanjem zemlje i prevrtala se u mestu na stranu. Prešla sam malo više od 4.000km, što je poprilično malo da bi bilo kvarova.

Možda premalo očekujem od novog motora ali meni ovo i ne deluje toliko strašno, jeste svaki put u nezgodno vreme pošto je servis u Vrčinu ali imala sam baš duge periode samo sa sipanjem goriva i podmazivanjem lanca. Doduše štedela sam i čuvala Džoli pa je možda i zato toliko potrajalo do prvih problema ali i dalje je važeće da se nisam manje stresnom ni nadala. I kad razmislim uvek završim u servisu kad je hladno - možda stvarno 300NK nije za "polarne uslove" a ja sam "nenormalni bajker" koji vozi ispod 10 stepeni

Proveriću danas kad dodjem kući ali poznavajući uputstvo teško da išta piše o tome

Evo mene opet ovde. Svašta nešto se izdešavalo od poslednjeg pisanja u ovoj temi, više-manje dosta toga je razbacano po forumu pa ajd sad kad je hladno i pogled kroz prozor i nije neki da sve lepo sastavim na jednom mestu. Pokušaću da se setim hronološki šta se sve menjalo tokom ovog perioda ali ne zamerite "staramajci" što zaboravlja. Krajem marta zamalo da pazarim CF Moto T-Box koji je u tom trenutku bio 30k ali me preseljenje servisa u Vrčin sprečilo u toj nameri u tom trenutku a dok se nova prilika ukazala pare su potrošene. U aprilu se uveliko vozilo, pokušavala sam da se uključim u Asocijacije ali na kraju sam odustala. Ok, to nema baš veze sa temom ali velike su šanse da navuče gomilu komentara u temu . Tokom proleća drugari su mi podesili amortizer da kada sednem motor još malo "potone", kupila sam dublje letnje čizme i ubacila u njih petu od 5cm. Nije bilo kraja mojoj sreći kada sam konačno mogla normalno da spustim obe noge na zemlju. Potpuno druga dimenzija moje Džoli i našeg druženja. U julu sam još uvek imala izlete tipa upadanja u suprotnu traku u krivini i valjda je samo Bog spašavao Džoli od sudara (a time i mene) ali je bilo sve više kilometara u točkovima, sigurnosti i osećaja sreće. U jednom trenutku kupujem bočne torbe ubedjena da će to stajati samo kada ih namestim na suvozačko sedište. Naravno one udaraju u migavce i sve sluti na katastrofu. Drugari se trude na naprave privremeni nosač da ne odlomim sve i iako je to delovalo poprilično pristojno vrlo brzo shvatam da to nije zgodno za način kako ja koristim motocikl i sve skidam a torbe idu dalje onome ko može bolje da ih iskoristi. Tu odlučujem da definitivno uložim u nosač kod Sebe i Givi kofer ali realizacija sna će doći dosta kasnije. U avgustu vožnja do sela pored Kragujevca i nazad u istom danu, za mene u tom trenutku potpuni rekord a za Džoli dokazivanje na pravcu i u obilaženjima. Tu već počinjem da se ozbiljno pitam treba li mi jači motor za ono u čemu uživam, nije to toliko brzina koliko malo više snage kada je potrebna. Ne želim da neko pogrešno shvati, 300NK je prava mala zujalica, ide kao metak i predivna je za vožnju u gradu i gužvi. Možeš da se provučeš, prodješ i tamo gde "veliki" ostanu zaglavljeni, nije preteška za nekoga ko pre samo par meseci nije mogao ni da čučne koliko je zapustio svoju kondiciju. Problem su pravci gde ti treba čitava večnost da dostigneš >100km/h, nedostatak snage kada se iza autobusa nameste dvojica koji nemaju hrabrosti u preglednim krivinama da krenu u obilaženje i to je ono što malo kvari osećaj potpune slobode na vozikanju kroz Šumadiju. U istom tom periodu stiže i gomila "noviteta" na Džoli: šipkica za sve i svašta sa Temu-a (ona je szajala duže pa je zbog sunca umesto crne dobila ovu čudnu zlatnu boju), na njoj usb punjač sa displejom napona, maglenke sa prekidačem žuto - belo svetlo, beli zeka kao dokaz da budala sa zelenim repićem vozi motor, deflektor na aftermarket viziru, zakrivljeno ogledalo u dnu vizira (nije na slici jer je zalepljeno dan kasnije) i ono najlepše - Seba nosač top case-a i Givi kofer B360N2 Monolock 39L. Iako su vam tada obećani detalji o svakoj stavci ovde ispade da sam slagala kao i za one čokoladne bananice svojevremeno. Evo par fotografija opet (postavljene su tada u temi Šta ste danas uradili na svom motociklu) Nekako tokom svih vožnji tokom leta otkrila sam da je Džoli precizna kao sat jer tačno na 100km/h počinju blage vibracije na fuzasterima. Na 115km/h deluje da će se sve raspasti a Džoli ispustiti dušu. Tu otprilike i kreću rasprave da li je do motocikla ili do mene. Ne pomažu moje tvrdnje da je to samo kinez i da se delovi čekaju i po tri meseca pa da je stalno vozim sa 2/3 snage da nešto ne crkne jer bih onda ja premrla bez dva točka. I danas nisam sigurna da li sam tada bila u pravu ali posle nekoliko rasprava rešavam kao da malo pojačam to ispitivanje granica Džoli. U oktobru idemo na Divčibare, vožnja kao iz snova, Džoli prede kao mače, sve za desetku. U toku te vožnje mi se prvi put dogodilo da nakon kratke pauze u povratku stanemo na parking na deset minuta pauze i kada krenemo da mi Džoli prestane da očitava temperaturu uz fleškanje one sličice ispod skale. Lagala bih da kažem da me nije oblio hladan znoj ali kažem sebi da sam sa tri iskusna bajkera na putu i da će čak i da nešto crkne neko to znati da osposobi do kuće. Stajemo, konsultacije i rešenje - ugasi/upali motor. Popravljeno!!! Sve opet radi normalno i put do kuće je prava pesma. Tada nisam ni znala da je to početak mog upoznavanja sa senzorom temperature rashladne tečnosti i ventilatora sa kojim ću se poduže družiti. a lepo su u ovoj mojoj tebi o tome pisali par meseci pre toga . Nažalost, sutrašnje jutro nije krenulo kako sam se nadala, drugara sa vožnje na Divčibare tokom odlaska na posao sobalio je sa motora klinac praveći iznenada polukružno preko dve trake, pune linije, belo obojenog ostrva bacivši ga par metara. Hitna, uvidjaj, gledanje zverke koja je samo juče grabila kilometra ispred mene, stalno razmenjivanje poruka kroz koje hitne službe ga šetaju, osećanja koja ste verovatno više manje svi doživeli ako duže vozite ali za mene su bila šok. Preispitivanje iza toga o smislu svega, kako voziti ako mogu da te pokrše i kad skroz ispravno voziš, umem li ja to i dalje, želim li uopšte... Srećom, dva dana kasnije, drugar kog znam preko 30 godina ali sa kojim nikada nisam vozila do tada, zove me na vožnju samo do Zelenog Čaira. Dovoljno daleka lokacija a opet ni previše kilometara u stanju panike. Shvatam da je Džoli i dalje tu, da smo sinhronizovane i da sve ima smisla. Opet smo na točkovima iako sledećih mesec dana obeležavaju kupovina Schubert C5 kacige, moto pantalona sa svim štitnicima, Bering C-protect airbag prsluka, sve u svemu počinjem da ličim na kiborga na motorčetu koji jedva nosi sve te kilograme dodatne opreme navučene na ludu gazdaricu. Otprilike u to doba počinje sve češće da se dogadja da kada spustim ćopavu motor se ne nagne dovoljno da mogu da sidjem preko fuzastera, kreće besomučno traženje skroz ravnog mesta za parkiranje jer pogrešan nagib u milimetrima ne dozvoljava parkiranje. Još uvek nekada se ćopava otvori sasvim normalno i zato i ne shvatam predstojeće probleme. Pred kraj novembra jedno jutro na 3 stepena Džoli jedva uspeva da upali u dvorištu i tom prilikom pali grešku za servis ali ne očitava nijedno upozorenje. Tokom dana izlazim na kratko sa posla, pri polasku greške nema ali na povratku se ponovo pali. Dogovaram se sa servisom i odlazim dva dana kasnije pri kraju njihovog radnog vremena da utvrdimo šta je jer od drugog paljenja greške pali se i ventilator nakon desetak sekundi i ne gasi tokom vožnje. Nema očitavanja temperature i sličica pored skale opet flešuje. U servisu stavljaju Džoli na kompjuter, nema prijavljenih kvarova samo jedno očitavanje temperature koja nije očekivana. Procena je da je sve poremetilo hladno vreme (nije 300NK za polarne uslove) i teško paljenje ujutru, poništavaju grešku i šalju me kući uz napomenu da ako se ponovi dodjem da mi zamene mape. Naravno, dva dana kasnije opet se pali greška. Odmah za sledeću nedelju najavljujem godišnji odmor rešena da problem isteram na čistac i spremim se za sve vožnje tokom predstojeće zime. Od prvih problema Džoli je noću parkirana u garaži pa noćni polarni uslovi ne utiču na vožnje. Tokom te dve nedelje iamo nekoliko odlazaka u Vrčin u servis, poništena je ista greška, ipak kasnije zamenjen senzor temperature, probna vožnja tokom koje na 75km odjednom opet pali grešku, opet Vrčin po magli i tada zamena mape što, verovali ili ne, dovodi do rešenja tog problema. Ostatak odmora koristim za par vožnji u okolini Beograda, verovatno najviše pod uticajem skorašnjih problema ne udaljavam se više od 100km od kuće. Spremamo se za dedamrazijadu, kitim Džoli, na poslu me proglašavaju za ludaka godine... Prvo odlazak u prihvatilište, onda i dedamrazijada. Adrenalin ma max, sve konačno radi kako treba. Ali iskusni bi rekli kakav danak neiskustvu. Čim pomisliš da sve radi kako treba očekuj sačekušu iza ćoška. Tokom jutarnjeg parkiranja redara na dedamrazijadi ne uspevam nikako da namestim ćopavu da motor stoji nagnut, na kraju mi pronalaze poziciju sa nagibom terena pa nekako silazim. U Sremčici parkiram se na skroz ravnom kod magacina i to nekako prolazi. Medjutim dolaskom pred restoran na Adi shvatam da od parkiranja nema ništa. Pomažu mi da sidjem dok pridržavaju Džoli i utvrde brzinski da mi se olabavio šraf ćopave. Od straha da je mogla da otpadne do sreće da su svi tu i da će naći rešenje. Vadi se alat, drži motocikl kao u profi servisu, zateže sve i onda sledi hladan tuš - to je samo privremeno rešenje jer kako sam tada shvatila neki lim samo što nije pukao. Gubim volju za opuštenim druženjem, počinje da me boli glava, smrzla sam se tokom dočekivanja motora pred Crkvom ujutru, sve je to dovoljno da relativno brzo odlazim kući. U garaži parkiram Džoli uz zid tako da ako čak i pukne ćopava motor ne padne. U glavi premotavam sve predstojeće vožnje tokom praznika na kojima sam htela da budem ali računam da mi niko neće popravljati ćopavu tri dana pred novu godinu. U ponedeljak zovem servis i potvrdjuje se dijagnoza sa dedamrazijade - biće potrebno varenje. Tačnije prvo pitanje nakon mog opisa šta se dogadja je bilo da li silazim i penjem se na motor preko fuzastera. Na moj potvrdan odgovor dobijam objašnjenje da ćopava na 300NK nije predvidjena da nosi teret veći od motora u nagnutom položaju + gorivo rezervoara + oko 5kg u koferu. Doduše, objašnjenje je da nijedan motocikl to ne može da izdrži i da ako se ne snadjem da mi to neko zavari tokom praznika dodjem prvi radni dan i uradiće oni. To ne utiče na garanciju jer nije pitanje kvara nego načina korišćenja motocikla koje nije u skladu sa predvidjenim protokolima proizvodjača. Dakle, zbogom novogodišnja vožnjo. Ipak, valjda Gospod ponekad pogleda i nas ludake, javlja se drugar i kaže da doteram što pre motor da utvrdimo šta tačno treba da se vari i dogovoriće mi popravku još isto popodne. Brzinski iskukam raniji izlazak sa posla i odletim tamo. Utvrdimo da ćopava ima hod levo - desno što i ostavlja motor u previše uspravljenom položaju. Drugar skida feder, odšrafljuje ćopavu, vršimo pregled svih jezičaka (dva na ćopavoj i jedan na motoru). Sve deluje netaknuto, čak i jezičci na ćopavoj stoje paralelno iako očigledno razmaknuto u odnosu na fiksni deo za koji su pričvršćeni. Drugar stavlja podlošku, vraća ćopavu ali utvrdjujemo da je podloška trebala na drugu stranu. Ponovo sve skida, premešta podlošku, namešta, vraća feder i cvrc - ćopava stoji i ne mrda ni na jednu stranu. Znači nema otvaranja, nema zatvaranja. Srećom utvdjujemo da samo treba drugačije namestiti feder i konačno sve koliko toliko funkcioniše. Znači, ćopava je upotrebljiva, otvara se jako teško ali stoji skoro kao kad je Džoli bila nova. Kod zatvaranja nema onog automatskog zatvaranja čim je malo gurneš nego je potrebno vršiti pritisak do potpunog zatvaranja. Nisam oduševljena ali daj šta daš, bar mogu na sve vožnje a možda se i naviknem. I eto tako je kod nas trenutno, čekamo tradicionalnu novogodišnju vožnju i nadamo se da će nas problemi zaobilaziti u narednom periodu. Džoli je na početku "zabave" bila na nekih 4000km tako da nam uskoro sledi i onaj servis na 5000. Verovatno ću tada pitati koliko košta nova ćopava ukoliko utvrdimo da je problem samo u ušicama na njoj. Pod pretpostavkom da uopšte imaju na stanju ćopavu za 300NK i da neće trebati da se čeka par meseci za transport.

I posle mi neko kaže teraj to do maksimuma. Pa raspao bi se još pre godinu dana. Sve dok sam ga vozila kao baba sa kraćom nogom koja ne može da dohvati gas a ide samo do pijace - bilo je sve ok. Malo opuštenija vožnja i problemi se redjaju svakih mesec dana. A "staramajka" sve kraća sa živcima...

Nisam ćopavu popravljala u servisu jer su na kolektivnom godišnjem, radjeno je u "kućnoj radinosti". Materijal deluje skroz ok, čak i ušice stoje paralelno, samo se ćopava sada (pre ubacivanja podloške) klati a ranije nije. Jedino opterećenje na nju je bilo moje penjanje i silazak preko fuzastera od samog početka (motor je nov kupljen u septembru 2024). Motor ima 150kg, ja oko 60, nisam očekivala da će to predstavljati problem. Rečeno mi je iz servisa da bi i potpuno nova ćopava uz korišćenje fuzastera na taj način brzo opet popustila. To je ono što me više zabrinjava.

Prošli put sam im dolazila svaki drugi dan tako da mislim da me nisu slagali. Nažalost, očigledno da ćopava na 300NK nije pravljena da izdrži penjenje preko fuzastera. Zašto je to tako ne znam ali kad se pogleda pažljivo materijal nema oštećenja, samo su se ušice razmakle, ako uspevam da vam dočaram ovako amaterski. Ok su u servisu, rade sa onim što imaju i stvarno se trude. E sad, koliko imaju to verovatno samo oni znaju a mi ponekad saznamo fragmente kad natrčimo na neku "dečiju bolest".

Tako su i mene učili ali eto - reče čovek koji je glavni u CF Moto servisu da ni BMW 1200GS ne bi mene izdržao

Juče "popravljena" ćopava. Iako su mi u servisu rekli da sigurno treba da se vari, da to nije do garancije nego do načina korišćenja motora jer ćopava nije predvidjena da izdrži težinu vozača ukoliko se penje preko fuzastera, da mi slobodno neko zavari a ako se ne snadjem uradiće oni (nije definisao cenu te usluge, doduše nisam ni pitala jer mi je rekao da će čak i posle toga ako nastavim da se penjem preko fuzastera opet pući negde) na kraju je rešeno bez varenja. Skinuta ćopava, pregledani svi "pipci", sve čvrsto i stabilno i nigde nema oštećenja. Ona dva na samoj ćopavoj koja obuhvataju jedan na motociklu su se malo razdvojili (ne zamerite ali pokušavam da budem korektna prema proizvodjaču i servisu jer mi je motocikl još u garanciji pa ko zna kada će mi stvarno zatrebati ) i onda je bilo prostora da se ćopava klati levo-desno. Dugoročno to bi verovatno i dovelo do pucanja nečega. Stavljena podloška, sve vraćeno, ćopava sad čvrsta. Ono što malo kvari sreću je da feder više ne radi kao što je ranije radio tj on drži da se ćopava ne otvori kad ne treba ali je ne vraća onako automatski pri podizanju i samo otvaranje je podosta teže nego ranije. Nadam se da ću se navići jer mi je malo suludo da kupujem novu ćopavu samo zbog toga.

1.Severian 2.Džim 3.Peppermint 4. (ćopava popravljena a ja odledjena od subote, dobro danas opet zaledjena ali sad to sve ide lakše) Sent from my iPhone using Tapatalk

Možda od tog zračenja @Atorn postane normalan u Asocijacijama pa mogu da se vratim tamo

Misija uspela [emoji848] Sent from my iPhone using Tapatalk

Čime lepite na primer mašnu na Givi kofer? Sve sam probala, selotejp, izolir, amerikan traku, kineske obostrano lepljive pločice… površina je klizava i ništa se ne lepi na nju [emoji24][emoji24][emoji24] Sent from my iPhone using Tapatalk

Danas smo Džoli i ja obišli klupicu, sedeli su na njoj neki momci koji su došli kvadovima, nije moglo da se pridje da je pozdravimo ali smo joj mahali iz daljine Po onim uzanim putićima ima osušenog blata, traktori zuje okolo i nanose novo vlažno blato, malo kratko parče koje je inače razrovano a kuda vodi navigacija samo u dolasku ima i dosta blata. Ipak uživanje u oba smera ako zanemarimo opet paljenje lampice za servis tako da sve preporuke još uvek za destinaciju.