Сјајно, ко год није био нека иде, Трансалпина и Трансфагарашан су путеви за уживање, како год ишли, пешке, бициклом, мотором, колима, свеједно како али треба отићи и уживати, што спорије то боље. Екипа и ја смо 2019те ишли ТА и ТФ бициклима, 6 дана, ја у супертешкој категорији (155 живе ваге) пролио неколико канти зноја али ми није жао, вредело је сваке капи, крај нас прошли на стотине мотора, кад смо стајали неретко су стали и бајкери да нас поздраве и да нас подрже, на жалост тих дана нисмо срели никога од наших али је било њих неколико из бивших ју република, словенци на голдвинзима су нас посебно одушевили јер су они планирали да тај цео круг возају четири дана што значи да су кренули да уживају и да доста стају и као што је рекао писац овог дивног путописа @davidlokiсве је тотално нестварно. Пошто ми је у току набавка новог мотора до пролећа надам се посети ових крајева опет за коју годину, свеједно сам или у друштву, али свакако не треба журити, Румунија је земља предивних крајолика и идеална је за вишедневно возикање.

Одлични сте

Zahvaljujem na dobrodošlici i na rečima hvale za Tricity

Puno hvala na dobrodošlici

Zahvaljujem na dobrodošlici i preporuci provozah Yamahin test model i ta sprava je za mene i naspram mene sasvim u redu, ono što je kod mene problem to su moji gabariti, 194 cm visine i trenutno sam na nekih 155 kila žive vage pa kad sednem na skuter oma kolenom u korman, sedoh na MP3 (400 i 500) - prodavac se blago nasmejao i reče "ovo je ko igračka ispod tebe", sedah na SYM500, XMAX560, KYMCO AK55 i FORZA750 i svuda isti poblem - kolena o korman ... jedini model u kom sam imao potpuni komfor sa kolenima je Honda X-ADV750 al tu me ubi cena jer ipak hoću da kupim nov motor a uz motor moram i sve ono što mi treba za vožnju, kaciga, garderoba, koferi itd itd i to mi onda izađe na popriličan izdatak a Yamaha Tricity 300 mi je sledeći odgovarajući model koji mi je legao kako treba i uz kupovinu njega i prateće opreme za taj finansijski izdatak mogu da složim računicu. Što se tiče dužih putovanja i tih davnijih dana sam se držao neke računice 100-300km dnevno do maksimalnih 400 i naravno bez jurcanja, dosta staneš, gledaš, naravno ono davnije je bilo bez fotkanja tako da su sve uspomene samo u mojoj glavi a sada je to mnogo drugačije, mali digitalac u džep ili pak dobar mobilni i kreći na put a svakako će mi biti udobnije nego na biciklu sa kojim takođe imam popriličnu kilometražu u putovanjima a i sa njim sam dnevno prelazio u putovanjima 50-150km. FOTO: kako ja izgledam na Yamahi Tricity 300

Hvala na prijemu na forum pa je red i za moj prvi post. Kad okačih kacigu o klin tamo negde pre skoro 30 leta mislih da me više nikad neće povući želja za motorom, al eto zaigralo srce i duša motoraška, ona što je negde čučala u potaji evo svo ovo vreme a dok ne okačih kacigu o klin sam nabio popriličan broj kilometara na točkovima, cela juga uzduž i popreko i to više puta, tromesečna tura po celoj evropi, dvomesečna tura po sssr-u i finale moje moto avanture mi je bio SAD od obale do obale. Pre par meseci prvo videh hondu x-adv, za mene brutalan enduro spakovan u skuter, to bi mi baš odgovaralo za moje poprilične gabarite, doduše samo mi cena ne odgovara, povratak na neki klasičan motor mi više ne dolazi u obzir, dosta mi je više dizanja noge pa eto reših da mi izbor bude neki maxi skuter i posle silnih probanja, sedanja nekako mi je najviše po gabaritima legao Yamahin Tricity 300, mlogo lep skuter na tri točka pa mi je to za sada prvi izbor pa se nadam da ću ga do proleća imati u svom vlasništvu. A kad ga kupim ... e onda lagano, prvo da se ja opet malo uvežbam a onda da krenem ponovo da upoznajem svoju zemlju, da upoznajem Srbiju ispočetka, jer se Srbija puno promenula od mojih poslednjih obilazaka motorom.