Данашња изненадна вожња до Земуна у кратку набавку за нашу књижару шта нам фали од школског материјала за почетак школе а да може да ми стане под седиште и евентуално у задњу торбу, да искористим леп дан а да не идем колима. Једноставно се не сећам када сам последњи пут ишао и колима старим путем од Новог Сада до Земуна или Београда јер већ годинама идем стално аутопутем али данашњи пут ми је било откровење, некако сам заборавио како је то ићи од места до места, видети људе у њима а не само аутопутем гас гас гас па и наплатну рампу прођем на таг па ни тамо никога не видим. Лаганезе, без форсирања и са уживањем у вожњи дођох до Земуна, на брзака покупих робу која је већ била одвојена за мене и кренух назад, успут ето стадох до улаза у Батајнички војни аеродром па иако сам се код овог авиона небројено пута стао бициклом да се уфоткам овај пут стадох на пријавницу да питам да ли то смем, војник са пријавнице ми уз осмех даде дозволу и рече: "сликао бих те ја али сам сам на пријавници", захвалих му се свакако, уфотках коју и кренух даље. Опет лагано до Новог Сада и до фирме. Једноставно после 30 година паузе, фали ми тих кратких вожњица, чисто да стекнем мало рутине и веће сигурности али једноставно послови то не допуштају, стално нека фрка а и уназад пар недеља планирах да се одвозам од Новог Сада до оне чувене друмске кафане Кота555 али ми се никако два викенда није дало, један био онај кишни потоп у Новом Саду а следећи викенд се још спремала гаража после потопа ... но биће каде, кажу биће лепа јесен.