Realno najvaznija vest je da se MM vraća...

Tako i treba...muka mi vise od ovih novih kalkulanata

Apsolutno niko nema takvu glad za pobedama...

Evo ko hoće može da pazari...

Sad ima i polu majicu...

Eo kažu kriv Markes što ga ovaj kucnuo od nazad...

Realno jedini vozač koji je kao ajkula kad oseti krv je Mark...dajte ga nazad da razmrda ovu dečurliju!

Miler je Baloteli moto sporta...

Usko grlo....

Kod nas svi beru i prave...samo ja nisam ove godine

Markez da je zdrav bi već uzeo titulu u ovoj konkurenciji...

Peko se prepeko... Opet ce ovaj dosadni šupak da pobedi.

Sad znam i ja kako se dolazi....

Moto susret u Brčkom, jedan od poslednjih pravih susreta, susret kao nekad...gde su domaćini toliko bosanski opušteni da Vas prosto boli kad dođe nedelja i vreme rastanka, gde se i dalje puca i pali guma i gde je to prosto deo folklora i kulturnog nasleđa i gde to nikom ne smeta, gde dođe pola motorista iz Bosne, pola iz Srbije, pola iz Hrvatske mada mu to dođe jedan i po a nisam baš siguran da je to moguće ali tako je, dođe i po koji Slovenac ali oni se ionako ne računaju. Susret gde sviraju veliki bendovi i gde je pivo uvek hladno, gde dođe pola grada i svi su dobrog raspoloženja...onako baš bosanski. Tako smo i mi pošli na ovaj susret subotom ujutro, nas dva od sedam ili šest plus jedan, nisam više siguran nisam. Uzjahasmo nas dva i pitomim mačvanskim selima u laganoj vožnji stigosmo na granicu, moj čudni prelepi motor se ugasi bez lera na našoj granici a samo par stotina metara dalje na bosanskoj strani ponosno pustih desnu ruku dok je on divno čekićao ispod mene bez ikakvih naznaka da će se ugasiti (Ukoliko neko zna tajnu ovog fenomena slobodno neka me uputi) Tu odmah nakon granice prođosmo pored kraljevstva arhitektonskog kiča koje je ničim izazvano postalo gotovo pa hodočašće svih koji se namere na tu stranu...da, da mislim na tzv Etno selo Stanišići, zatim pored Fisa i svih onih pumpi koje smo toliko rabili poslednjih godina zahvaljujući akcizama majke nam Srbije, Beljina nas isprati pogledom samo i eto nas na par gasova od Brčkog, u kamp uđosmo bez ikakve kontrole, rano je to za opuštene Silvere, njih par se samo motalo po kampu koji nam je slikovito dočarao dešavanja od sinoć...nekako baš sasvim slučajno se parkirasmo pored jedne od klavijatura koje će svirati tog dana sa namo i jednom plavog autobusa mitrovačkih tablica... Probudismo trećeg i četvrtog od nas sedam i ajd kafa u kafiću Silver wingsa, pošto svi dobro znamo da dogovor kuću gradi tako i mi rešimo da se taj dan vozamo do posle podne pa kud koji mili moji, neki nazad na opijanje u Brčko, neki kući... Lepo vreme nas je ispratilo iz Brčkog ali i solidna gužvica ka putu ka Tuzli, ništa zanimljivo do uspona u planinu i par zavoja interesantnih i eto nas kod nekog planinarskog doma gde smo rešili da se okrepimo...u restoranu neka gerijatrija uveliko slavi uz armoniku, neki vole starije pa hteli da se pridruže a neki i nismo.... posle pražnjenja krigli i bešike nastavljamo put ka Tuzli, moj konjić je već žedan ali to nije ništa novo, on je veoma često žedan tako da stajemo tik pred Tuzlu, u Tuzli ćevapi u Limenci, šta znam nije loše, ima i bolje ima i gore, hteli da prošetamo i popijemo piće još negde ali nas malena neprijatnost vrati u sedla i ajmo dalje... Idemo mi u Jazavičje rupe ili rupu, kako god...bio Njinja66, bacio zazubice...to je tu, oma kod Vlasenice, par gasova i eto nas, ima Aca, naš predvodnik navigaciju, ona zna....i tako negde pred Vlasenicu skrenemo desno, preko nekog mostića pa uzbrdo, preko ečice, što bi se reklo od izvora dva putića tj jedan...ide putić uzak ali asfalt,može se, priroda lepa, ide i neki Golf, dvojka naravno...prešli par km i pitamo koliko još ovim putem, kaže oko 20km....ma gde 20km ovim uskim putem kad ide i autobus sa nama,ajd nazad...jebeš jazavca, idemo do Vlasenice pa ćemo videti gde ćemo...a tamo vrućina, seli na pivo, Zaječarac ladan, počne prozivanje, bozača D kategorije boli guza, nije baš udobno a nije dugo ni vozio, kaže Aca navigacija (ima Aca informacija pa tako i ovaj) da mu najudobnije na švapskom motoru bilo kad je nosio pod guzom neko krzno od jagnjeta ali potrošilo se, iskreno mislim da ga je pojeo, kaže on tu da idemo ipak da ulovimo jazavca, Ilija sveti će da se zavuče u rupu jer je najzgodniji čitaj najmršaviji i ima opremu sa drečavim linijama, ne daj bože da padne kiša i obuče kišno, sija kao Homer Simpson kad se ozrači, pametni Aca popio treće pivo pa mene radi da sam u retrovizoru kao na štajglaterama, ne sme da prizna da nema lepšeg motora od mog... Vozač D kategorije češka tibu... krećemo na te rupe, kaže pametna navigacija nije daleko, ide krivina pa krivina x mnogo pa desno...eto ti tu restoran Pogled, idi Marko pitaj gde je, Marko vozi klavijaturu, nosi naočare, znači pametan dečko...pita konobara, ovaj mota desnom rukom... „Desno, par kilometara...“ Ima put odmah iza kafane...to je to, nema druge, skrećemo....ide asfalt jedno 500 metara pa ga nema više, ide spust sa vagašem u sredini, oćeš levo, oćeš desno, Vlada klavijaturista br2 kreće desno, ja za njim...posle 50m desne staze nema, mora kroz vagaš na levo, baksuz bio i ostao,spustimo se nekako,,,juhhuuuu...eto ti puta, nije neki ali može, onda olako nema više puta ali ima neki tucanik, može se vozi, onda polako više nema ni njega, počinje trava, onda počinje trava sa vodom ispod, voda je i ispod kacige, lagano psujemo Ninju66 i Acu navigaciju, autobus sve to prolazi stoički,sad više nema ni puta, vozimo po livadi, molim se svim mogućim božanstvima da ne moramo nazad, bara je sve više, komedija prerasta u tragediju... Mi normalni i autobus... Eto ti meštanina, traži krave a našao konje, pitamo gde i kako mi sad...on kaže ja ću vas voditi, pokaže rukom i ode, onda se pojavi posle 100 metara i kaže ajd sad vamo, ja sve mislim zajebava, tu se pojavi i neki na kvadu, pitamo gde sad... kaže: ima još 100 metara do puta“ „Kojih crnih 100 metara kad gde god se okrenem ima minimum 500 metara livade i šume“ i sad da vam objasnim nešto, to što vam ti na kvadovima kažu je teška glupost, oni voze te traktore, zavrću gas, trese se sve oko njih a idu 35kmh i pričaju kako je to adrenalin, eto tako i tih 100 metara.. prođe tih 100 metara kad eto ti našeg šumskog dobrog duha, onog domaćina što traži krave, nisu tu ali miii jesmo, ajd sad vamo....tučem glavom u granu samo da ne vrcnem, Vlada klavijatura greši, vraća se preko bara... Opet kravoposednik ili kravotražilac...sve mislim da nas zeza, odakle sad on ovde, kaže još samo malo...ajd, i nema druge no da ti verujemo, još jedna livada i eto ti druma, blatnjavog ali druma, tu ti Marko pali drona, nije Marko što ore drumove ali je Marko, sad ima par stotina metara (ne kvadaških) i eto nas na nekom uskom asfaltu, onda ima još nekih metara uspona,kamena do Jazavca i eto nas gore. Kaže domaćica...tim putem nije niko došao još od rata, došao domaćin pita jel znamo Marka i Iku iz Mitrovice, takvi samo i idu tamo i mi koji pogrešimo... Sastav tj mi: 1. Aca navigacija, vozi onaj motor što kad pipneš dugme zabaci u levo pa vrati, njemački-molio boga da on ne padne, kaže dupe bi mu svi pomerili i bi... 2.Tajko, vozač D kategorije, talijan, vole ga žene 3. Marko,klavijaturista br 1, nosi naočare-pametan, ima drona i zna kako da ga tera, novi nick kaljavi 4. Vlada, klavijaturista br 2, vozi i puši, ogulio gumu...video sam 5. Ilija, drečavi znak na putu, vozi i puši br2 6. Ja, na najlepšem i najboljem motoru realno 7. Jazavac... PRC! I da...jazavca nismo videli ali smo u povratku videli kravotrazioca tj kravoposednika, krave nije nasao ali je nasao dve babe, Brena je Brena ali dve babe su dve babe!

NIsu slikali ni svoj tj nisu uopste slikali motor a i zasto bi kad moraju da snimaju pregled... Motor mi nije bio ni 5 minuta na tehnickom, valjci i pregledali signalizaciju! Nista vise.

Meni nisu trazili prvu pomoc na tehnickom pre par dana...

Pa moze se i u Trebinje i u BL, koliko se meni cini u BL ima i susret koji organizuje MK "Istok", koji ninije tako fensi kao ovaj ali nije ni mnogo manji...

Aprilija?

Ja se malo šalim....

Zar nije sad prilika za najboljeg, najpouzdanijeg, najlepšeg, ultra popularnog peoizvođača da uđe u GP i pređe sa safety car na dva točka....ah da, oni znaju da su najbolji, ne trebaju im pobede, imaju onu dvojicu da se vozaju po svetu uz helikoptere i satelite!

Gde si to slao? Direktono u njihovu fabriku/tvornicu, meni se malo odvaja đon pa bih zato i da ih menjam mada ne puštaju vodu ni sad...

Daytona Bandit sa Goretex membranom, vec 15 godina ih imam i udobnije su od svake patike,nikad propustile vodu nisu. nikad oznojana noga. Cistio sam i sneg u njima....sad gledam neke nove i mislim da se od Daytone ne odvajam! Daytona VXR-14 GTX Stiefel kaufen | Louis Motorrad - Bekleidung und Technik WWW.LOUIS.DE Daytona VXR-14 GTX Stiefel günstig kaufen bei Louis. Top Marken ✓ Große Auswahl ✓ Kauf auf Rechnung ✓ Kein Risiko ✓ Kostenlose Rücksendung ✓