Ja sam pogrešio kada sam prethodno napisao da proizvođač zahteva API SN, jer Castroll power racing poseduje taj standard i noviji je od API SL, tako da ga prevazilazi. JASO MA2 je prisutan pre svega zbog katalizatora u izduvnom sistemu. Malo je čudno zašto proizvođač preporučuje JASO MA jer se MA oznaka odnosi na sisteme sa mokrom spojnicom, što Beverly 300 nema, a 400 ima... ili grešim? ACEA standard nije bitan ukoliko poseduje JASO MA2, jer se ACEA standard odnosi na karakteristike vezane za naknadni tretman izduvnih gasova, što znači da ulje treba da štiti katalizatore kod motocikala. Kod automobila su to SCR, DPF, GPF sistemi itd... Posedujem ogromno iskustvo oko problema na sistemima naknadnog tretmana gasova usled neadekvatnog tipa ulja, što je najlakše primetiti jer problemi nastupe relativno brzo. Isto tako, dva proizvođača sa istim tipom ulja, koji zadovoljavaju iste standarde ipak u nekim karakteristikama mogu da budu drugačiji. Recimo, karakteristika isparljivosti može da bude različita što će automatski dovesti do različite potrošnje ulja, između ostalog. Kad vam neko sipa u motor ulje i gleda samo viskoznost i uz to priloži komentar kako je to sve isto, jasno vam je koliko (ne)zna ništa, a ja to doživljavam na svakom ćošku. Proveriću samo koje se ulje sipa, neću nikoga da optužujem bez dokaza. Imam nekih 500km do servisa, pa ću svakako javiti dešavanja.

U tom istom. Vidiš meni su ti isti na prvom servisu rekli da se nikako ne preskače međukontrola jer ovi motori troše dosta ulja haahahah... Ma ja mislim iskreno da su oni jako malo HPE motora imali do sada na servisima, tako da ni sami ne znaju. Sad kad budem išao na servis tražiću deklaraciju ulja, jer obrazloženje jednog ovlašćenog servisa da nisu sigurni da je Castroll original, a za Eni jesu i plus je duplo jeftiniji, neću da prihvatim olako. Ja samo znam da do prvog servisa moje oko nije moglo da primeti pad nivoa ulja na meraču, a baš u tom periodu razrade motor bi mogao da ima malo veću potrošnju što je normalno, a kod mene se dešava obrnuto. Upratio sam zadnjih hiljadu km, i taman sa maksimuma dođe blizu minimuma.

Samo obrati pažnju posle nekih 500km, ako počne da spušta nivo, da znaš šta je. Isto tako, proveri posle zamene na kom nivou su ti ostavili ulje. To je taj Agip nekadašnji, sada je Eni...

Tako je bilo i kod mene pre prve zamene. Posle toga je počeo da guta. Razlog više da dobro preispitam koje tačno ulje su sipali. Na međukontroli u servisu gde sam mislio da kontrolišu ko zna šta, oni su samo izmerili nivo ulja. To mi je zadnji put da sam otišao na takvu glupost, gde sam prešao 30+km u jednom pravcu, izašao s posla da bi mi on samo izvukao šipku od ulja i to je to. Pa ja da ne kontrolišem svakih 500km, ostao bih bez ulja. Komentar je bio, ako već sam kontrolišem ulje(jer od toga prave naučnu operaciju lansiranja rakete na mesec samo da bi uzdigli svoj posao), da strogo vodim računa kako ubacujem šipkicu da je ne bih polomio ahahah,... Pa ja ne znam kakvi tamo, da se neko ne uvredi, retardi dolaze kad im treba servis da bi pogledali nivo ulja. Tada sam im odmah rekao da je potrošnja primetna, a odgovor je bio da to zavisi od režima vožnje ahahahahaha. I dalje sam se pravio lud kao da sam potpuni laik, ali više neću. Povrh svega, čep od ulja mi redovno stegnu kleštima, pa sam tako istim sredstvom morao i da ga odvrnem. Nivo besa koji sam osetio u trenutku kada rukom ne mogu da odvrnem čep ne mogu da vam dočaram. Neću ni da spominjem da su mi na prvom servisu nasuli 7-8mm preko maximuma ulje, pa sam morao da istačem. Problem je i ako insistiram da sipaju Castroll, ko mi garantuje da svtvarno jesu sem ako im ne bih bio nad glavom sve vreme dok rade? Iz svih tih razloga, samo zbog čuvanja garancije idem na servis, inače me videli ne bi. Interesantno je da ni u jednoj radnji gde sam gledao nisu imali na stanju specifikaciju JASO MA2 i API SN(i novije)... Naručio sam litar Castrola i koštalo je oko 2000 dinara. Moje mišljenje je da motor nije loš. Potrošnja je meni oko 3l/100km, ali baš lagane vožnje sem povremenog odvrtanja gasa na čistini. Pali na pomisao, ne dimi, mirno radi, tako da nema nikakvih indicija da agregat ima neki defekt. Čak i ako im je karakteristika da troše više ulja, meni ne smeta, kontrolisao bih ga i da ne troši jedan gram, ali hoću da budem siguran da to nije zbog neadekvatnog motornog ulja.

Ne znam kakvo vam je iskustvo sa potrošnjom ulja? Kod mene nije potrošio skoro ništa do prvog servisa, a posle zamene ulja ne mogu da pređem 1000km bez dosipanja. Uopšte mi ne ulivaju poverenje ovi naši servisi. Pitanje je koje ulje uopšte sipaju. Konkretno, rekli su mi da navodno sipaju Eni umesto preporučenog Castrolla od strane proizvođača. Nemam ništa protiv, samo nisam siguran da li je specifikacija tog tipa Enija što sipaju u skladu sa preporukama Piaggia. Preporučeni tip Castrolla je duplo skuplji od kompatibilnog Enija, a nisam siguran da je to bez razloga. Sad mi je na red stigao servis na 5000km (kako su oni preporučili), iako se po knjizi radi na 10000km, pa ću detaljno da ih preslišam jer do neke mere se pravim glup, ali sad ne mogu. Prosto je nemoguće da je neophodno u fabričkom servisnom intervalu dosipati 10 puta ulje u motor. Iskreno, ne bi mu niko ni prišao samo da mogu da zadržim garanciju.

Samouslužna perionica, i to kad se vozi aktivno bar jednom nedeljno i nemam problem da se iz velike daljine skine sva prljavština jer se ne zapušta. Gornji deo oko instrumenata samo sekundarno skvasim iz veće daljine i to je to. Lično ne volim sunđer i bilo kakve invazivne metode po lak. Delove gde je lak pustim da se sami osuše, a crne plastike i felne prebrišem jelenskom kožom. Za crne plastike koristim bilo kakav cockpit sprej da ih ''nahrani'' i to je to. Skuteri su urbane mašine, i lepo je kad su čisti.

Ma drugari, predlažem da svi spustite loptu, jer najgore je pokušavati nametnuti svoje mišljenje nekome ko već odavno ima čvrsto utemeljene stavove i to je sasvim ok. Danas sam na skuteru prešao 150km sa ženom, onako iz zezanja. Van Beograda, delom i auto put, pri čemu ni jednom nisam dao pun gas, a svega 300cc i 26ks. Jednostavno ni jednog trenutka nisam imao osećaj kako mi je malo snage, jer moj stil vožnje verujem da je drugačiji od većine bajkera. Jedina stvar koja mi zaista nedostaje je udobnost u pogledu oslanjanja, odnosno veća sigurnost kada se vozi po lošijem putu. Užasava me kad naletim na neku džombu, a skuter onako tvrd kao kamen me bukvalno skida sa sedišta ako prethodno nisam ustao. Iz tog razloga ne mogu da se ne zainteresujem za TRK. Neću da lažem, V Strom 650 je možda najbolja kupovina, i ne bih se dvoumio za njega ni jednog trenutka jer je to odavno dokazano magare koje nema izdera. Medjutim, ako bih ga nakitio sa svim stvarima koje želim, to već lepo prevazilazi cifru koju bih dao za motocikl. Iz ove perspektive TRK je nešto u šta se u potpunosti uklapam, barem na papiru. To nikako ne znači, kada dodje trenutak da se upustim u kupovinu, da će mi se TRK svideti uživo... U tom slučaju ću onda ostaviti kupovinu za neki bolji trenutak i ići na sigurno. Za sada mi je najinteresantnija opcija, ali videćemo šta će zimska pauza reći.

Pošto nemam iskustva u tome, interesuje me šta je to što nedostaje pa da 47 ks ne može da izgura jednu takvu pustolovinu? Nemoj misliti da sam provokativan, već zaista želim nešto da naučim, ali ako može bez odgovora tipa ne razumeš ti to dok ne probaš... Tehničke sam struke, a o dinamici kretanja vozila znam veoooma mnogo, i nikako mi se ne uklapa ta tvrdnja, zato me zanima iskustvo iz prve ruke? Razmišljam ako sam na 50cc sa sve ženom išao van grada, i nikad se nisam pokajao, pa kako sa 500cc da bude tolika muka i problem...nikako ne vezujem. Zašto misliš da je svima to stavka broj 1? Lično, ne bih imao nikakav problem da dođem poslednji, a naročito mi ne bi palo na pamet da bezglavo jurcam za nekim samo da bih nešto dokazao. Na 4 točka sam odrastao, automobili su moja najveća strast u životu, i tu sam pokazao i dokazao svima šta sam želeo, a i dalje ću. Sa druge strane ima ljudi koji voze auto od 60ks i uživaju, stignu gde god su naumili itd... Isto tako kad su u pitanju dva točka, meni je na prvom mestu opuštanje, lagana i udobna vožnja. Jednostavno nemam ni sposobnosti, a ni potrebe da radim drugačije jer ovako mi prija, ovako uživam.

Nisam ga ni ja gazio u početku, ali nisam ga baš ni držao u stancionarnim režimima... Gledao sam ponekad da mu dam malo jači gas da se zaleti, pa ga onda pustim bez gasa da usporava lagano. Pun gas sam dao prvi put posle prvog servisa. Tačno je da je potrošnja veća u početku. Ja bih te slagao ako bih rekao neku tačnu vrednost koja je bila u prvih 500km, ali sada mi je potrošnja oko 30 km/l. Dosta vozim i neke lagane, poluotvorene deonice gde se vozi 60 km/h bez zaustavljanja, tako da ne uzimaj mene kao neki adekvatan reper. Posle prvog servisa testirao sam i Vmax. Bio sam ubeđen da je blokiran na 130 km/h i 8000 obrtaja, jer se okruglo na tim vrednostima zaustavljao. Neki dan sam izašao na auto put, i na moje iznenađenje u nekom momentu shvatim da cajger pokazuje 130, a ja nisam odvrnuo pun gas. Okrenuh do kraja, i izgura na 135. Definitivno agregatu treba neko vreme da se lepo razradi.

Na osnovu iskustva vlasnika sa raznih delova Evrope i sveta koji se mogu naći na internetu, ja sam ovaj motor uvrstio kao nešto što bi moglo da mi bude interesentno. Dakle, prvi ulazni parametri da bih ga uzeo u razmatranje su ispunjeni, a to su pozitivna iskustva vlasnika. Da li bi se on meni svideo uživo i tokom vožnje, to ne znam i neću da komentarišem dok ne budem u prilici da to i uradim. Jednu stvar mogu samo da zaključim. Kada postoji neka falinka na modelu nekog skupocenog i velikog proizvođača, to niko ne uzima u obzir. Npr, pošto vozim Piaggio Beverly 2022 i dosta sam pratio sva dešavanja o njima, znam da postoji ogroman broj motora sa ozbiljnim problemom u sistemu ubrizgavanja. Ljudima se motori gase u sred vožnje bez ikakve najave i ni jedan servis još uvek ne može da izađe na kraj sa tim problemom... ali, to je veliki Piaggio, i o tome se ne diskutuje. Isto tako, na Benelliju se odvrnuo šraf od štendera, to je tragedija, to je kinesko đubre itd... Nekako stičem utisak da su prisutne predrasude, neobjektivnost i da postoje dupli standardi u merenju kvaliteta.

Heh... Ma ja prijatelju sa 26 konja idem i na kraj sveta ako treba sa sve saputnikom, a da neću sa 48... Prošle godine sam hteo sa 50cc da idem na more, ali mi slobodno vreme nije dozvolilo. Poenta priče je da su kod mene brzinske performanse na drugom mestu. Takodje pokušavam da shvatim kako je nešto što ubrza za 6-7 sekundi do 100 km/h sporo... Ok, onaj ko želi da od 120 do 200 ubrza za 5 sekundi, svakako da mu je ovo malo... Ja vozim na auto putu 110 i to je to... U naselju nisam prešao 60 km/h... Argument da je malo snage za preticanje na magistrali mi takodje nema težinu. Pa kako se preticalo sa Fićom od 24ks i Yugom 45? Stvar je u tome da poznaješ mogućnosti mašine i ponašaš se u skladu sa tim.

Ako budem ulazio u ADV svet, ovaj motor je ozbiljan kandidat da ga pazarim. Samo se setim onog Italijana na putu oko sveta po raznim vanputnim deonicama, najtežim mogućim uslovima, nebrojenim padovima itd... Sigurno je prešao već preko 60k km u najzahtevnijim uslovima. Sve to ovaj motor izdržava, i ako je suditi po tome, mislim da je kvalitet već dokazan, naročito ako se uzme u obzir njegova cena. Košta kao malo opremljenija Vespa ... o čemu dalje razgovarati? Problem je što ga ljudi često porede sa troduplo skupljim motorima i onda je sasvim normalno da će imati sto zamerki. Lično, kao neko ko nema previše iskustva i kome je snaga agregata potpuno sekundarna stvar, mislim da sa ovim motorom ne bih pogrešio.

Veruj mi da nisam probao da li staje full face. Probaću, pa javljam. Postoji usb izlaz napred u pregradi. Inače, pisaću sve što primetim a može biti značajna informacija. Stvar koja me poprilično iritira je kvalitet ''stakla'' na instrument tabli. Od kada sam kupio motor doslovno sam jednom samo posle pranja prebrisao vlagu čistom, novom, mikrofiber krpom i odmah su se mogli uočiti blagi risevi na površini stakla. Nakon toga vodu isključivo samo pokupim jelenskom kožom tako što je naslonim bez trljanja. Mogu zamisliti na šta bi ličilo da se trlja češće. Mislim da stvar koja je izložena raznim uticajima, a značajno je da bude čista i pregledna, ne sme biti tako lošeg kvaliteta. Ukoliko postoji neko zaštitno staklo ili folija, moj je savet da se stavi obavezno. Inače, još nekih utisaka iz vožnje. Preporuka proizvođača je da se sa koferom ne prelazi 100km/h. To definitivno ima smisla jer zaista u zavojima pri većoj brzini hoće malo da se unervozi. Naravno, sam kofer kada je napunjen stvarima, dosta utiče na balans, motor porpilično izražajnije ''pada'' u zavojima, ali ništa što značajno remeti vožnju. Vrebam priliku da odradim neki mali touring sa njim, da vidim koliko je (ne)adekvatan za takve stvari, pa ću izneti neke detaljnije utiske.

Kofer sam platio 39 000 din. To je varijanta sa klasičnim ključem. Postoji i keyless varijanta, ali je preko 50000 dinara, zaboravih tačno, možda je i oko 60000. Dolazi naravno u kompletu sa nosačem, naslonom za suvozača, u boji motocikla i sa težim tegićima za korman. Jeste mnogo novca, ali i kada sam tražio aftermarket varijante, kad sve saberem vrlo malo bih uštedeo, a izgled bih narušio za razliku od originalnog kofera. Vizir mi je neka sledeća investicija, jer sedeti u scooter položaju potpuno ispravljeno bez vizira je dosta neprijatno pri većim brzinama zbog šamaranje vetra. Ovo je čovek od skoro 2m i 130kg. Pozajmio sam mu za venčanje da se fotografišu. Nikakav problem nije imao sa gabaritima.

Moje skorašnje iskustvo. Daleko od toga da sam vozač visokih sposobnosti na dva točka, i maksimalno se u saobraćaju ponašam u skladu sa tim. Već sam u tridesetim, i sada kada sam se vratio na dva točka posle višegodišnje pauze, nemam kome šta da dokazujem i vozim tako da nivo rizika bude minimalan u svakom trenutku. Koristim dugogodišnje iskustvo u saobraćaju, i time gledam da nadoknadim tamo gde mi tehnika vožnje na dva točka škripi. Zaista, da kucnem u drvo, za skoro dve sezone u ovom našem ludačkom Beogradu i okolini nisam imao ni najmanji incident ili bilo šta što je moglo da dovede do istog. Rekoh u Beogradu i okolini... Ove godine pođem sa ženom i kumovima na more u Grčku, ostrvo Lefkada. Jako dugo nisam bio na pravom odmoru, i pomislih da ne bi bilo loše da te dane iskoristim da dišem punim plućima, da malo restartujem sistem, pa tako iznajmiti skuter na ostrvu zvuči kao odlična ideja. Dosta uskih i vijugavih ulica, puteva, često problematičnog parkinga, deluje savršeno da prevozno sredstvo bude skuter. Uostalom, obići obalu na dva točka je poseban doživljaj, tako da nije bilo nikakve dileme. Naravno, kao svaki Srbin, u cilju da prođem što jeftinije tražim neko motorče od 125cc, biće sasvim dovoljno za mene i suprugu, jer putevi su takvi da veće brzine retko gde mogu da se postignu. Tako mi čovek iz agencije nudi neku Hondu Vision(navodno 125cc), a ja onako gledajući je iz daleka potvrđujem da je ok i da konačno krećemo u vožnju. Kad sam prišao motrčiću, shvatam da je dosta mali i lagan...gumice neke kao od bicikla, u trenutku pomislih da li možemo da se smestimo nas dvoje na ovo? Na moje iznenađenje sedamo bez ikakvih problema, iako sam poprilično krakat, a žena je radila na masi poslednjih meseci . Već u prvim metrima vožnje shvatam koliko je lagan, i da suvozač na repu ima velikog uticaja na balans. Čak se i najmanji pokret oseti i lako se pomeri sa putanje, izbaci iz ravnoteže itd... Imam osećaj da je moj ex. Liberty 50 bio dosta teži, a samim tim inertniji od ovoga, jer sam suvozača dosta lako i sigurno vozio. Ma koga briga, idemo da uživamo po ostrvu. Tako je i bilo, dva dana i nekih 150km po asflatiranim putevima, bez ikakvih problema. Naročito uživanje u jutarnjim vožnjama sa prelepim pejzažima, pogledom na divlju zapadnu obalu, ostavilo je snažan utisak na mene. Pomislih, konačno pravi odmor... Od opreme smo jedino imali kacige i eventualno peškir pod dupetom . Znam da đavo nikad ne spava, ali računamo da je ostrvo, vozi se sporo, a koliko bih čudno izgledao na onoj bicikli od motora na putu ka plaži u full opremi? Da li treba da napomenem da smo i takvi bili opremljeniji od svih Grka koji tamo voze...za njih kao da kaciga ne postoji, a kamoli nešto dalje od toga. Vrlo brzo će se pokazati koliko nedostatak opreme naplati svoju cenu... Jedno jutro odlučismo da pođemo na možda najsuroviju plažu na ostrvu zvanu Egremni. Ispostaviće se da će nama biti zaista surova, dosta surovija nego što po samoj prirodi jeste. Vožnja je bila gotovo savršena to jutro, i onda samo 1.5km do tačke gde se ostavljaju vozila iznad plaže dešava se za nas sudbonosni trenutak. Kao najveći majmun slušajući google mape skrećemo sa glavnog puta i ulazimo u kao neki privatni posed sa nekim objektom, gde meni odmah postaje jasno da to nije videlo puta, i da ne može da vodi nigde. Polako pravim zaokret da se vratim na glavni put, i uočavam vozilo za koje sam mislio da je parkirano, da kreće u nazad. Zaustavljaju se i pitaju nas da li je to put za plažu? Odgovorih da i nas mape vode tuda, i ponovo kao da mi je Bog oteo pamet, pomislih, pa možda samo treba da se prođe iza tog objekta i to je to. Krenusmo mi prvi, a oni će iza nas. Ubrzo uočavam nizbrdicu bez asflata, kamenje, šoder, pravi off road. I kada sam uvideo situaciju ponovo ne shvatam zašto sam nastavio dalje, ili bar rekao ženi da siđe dok se ja ne spustim u podnožje, jer na onoj Hondici vožnja po tome je pravi rulet... Valjda letnja euforija, sve može, nema prepreke ni za šta... Silazimo u podnožje gde na nekih 15m ispred sebe uočavam glavni put i asfalt. Tu se dešava drugi sudbonosni trenutak. Žena koja gleda u mape sve vreme mi kaže da ne idemo tamo, već oštro levo na neki puteljak, i ponovo onaj majmun u mojoj glavi bez razmišljanja posluša. Skrećem na taj puteljak onako oko noge, gotovo kao da se parkiram, i shvatam da je tu put još gori. Sada je tu onaj rastresiti šut, uz kamenčine koje vire na svakom metru. Već posle 10m shvatam da sam se gadno za*ebao, a pritom počinjem da osećam da mi motor vuče u desno ka žbunju i ivici puta iza koje je provalija. Momentalno shvatam da se moja gospođa nakrivila želeći da usnimi more itd ida je ona ta koja mi gadno remeti balans koji po takvom terenu ne smem brzopotezno da menjam. Počinjem već da vičem da se smiri, ali već je bilo kasno, morao sam blago da skrenem ulevo da bih se vratio na putanju, gde se izmiče prvo zadnji točak, pa prednji...game over. Padamo na desnu stranu. Hvala Bogu, brzina kretanja je bila smešna. Gledam u ženu, vidim da ima ogrebotine, ali samo površinske i da ništa nije strašno. Sebe ni ne gledam, ali ubrzo shvatam da sam prošao gore. Gde baš taj kamen da udari na moje koleno ...? Poderotina takva da sam mogao malo da zavirim u unutrašnjost kolena. Odrana podlaktica, šaka, opekotina od auspuha na levoj nozi(ne znam kako), i leva nadlaktica u modricama... Pitam se u tom trenutku, kako je moguće da sam pao pri tako maloj brzini, a da sam se ovako izubijao? Pa, debilu, naravno da ćeš se izubijati kada si bez ikakve opreme pao na oštar kamenjar. Da se čovek oklizne pri hodu na takvom putu, nešto bi odrao, a kamoli kad pljusne sa motora. Vešto krijem ranu od žene, a kum koji je bio u blizini donosi prvu pomoć i zavija nas. Da dalje skratim priču...takvi smo se i spustili na Egremni i vratili... Ja sam kategorički ceo dan odbijao da odem kod lekara, jer nije meni ništa . Sutradan ujutru kada sam konačno posustao pod ženinim pritiskom, odlazimo u ambulantu i tu momentalno popijam brdo kritika od doktorke da sam trebao odmah da dođem, da je trebalo da me šiju na dva mesta, ali sad ne može jer je prošlo ne znam koliko sati itd... Epilog, ostatak letovanja sam proveo bez kupanja, bez bilo kakvih aktivnosti, uz svakodnevna previjanja rana i pijući antibiotike. Skoro mesec dana posle incidenta, još uvek lečim te dve rane. Koliko god puta vraćao film unazad, i dalje ne mogu da shvatim kakvo je pomračenje uma nastupilo kod mene kada sam uopšte pokušao da spustim motor tamo gde ni ono motorče, a ni ja nismo mogli da se odupremo padu. Jasno mi je da uz opremu ne bismo imali možda ni modricu, ali....nazad ne možemo. Sve u svemu važno je da je sve prošlo kako treba na kraju.

Što se tiče tih scenarija koji ti se motaju, već sam napisao kakva je kod mene situacija bila... Kroz 6 meseci sam u periodima imao faze obožavanja gotovo svih mogućih tipova motocikla . Samo ti mogu reći jedno, šta god da uzmeš uvek ćeš razmišljati kako bi voleo da imaš i nešto drugo, nikad nećeš biti potpuno zadovoljen. Ja bih najviše voleo da imam neku poveću garažu i da imam od svakog tipa po jedan motor, pa kako sam u kom raspoloženju da vozim ahahahah .

Ma vrlo moguće da je Kina. Samo me malo čudi da recimo šalju gume iz Pirota u Kinu da ih tamo montiraju na točkove, pa se onda vraća ponovo za Evropu itd...ali nije nemoguće. Na Libertiju sam nalazio na nekim mestima gde lepo piše poreklo, ovde se nisam nešto zavlačio previše. Kako god, ne opterećujem se time previše. Dokle god je on pouzdan, živahan, uz sve vrhunsku ciklistiku, baš me briga i na mesecu da je sklopljen. Ukoliko je kulturno mesto ispred zgrade, uz neku ceradicu mislim da mu ništa ne bi falilo. Meni recimo stoji u dvorištu zgrade pod malom nastrešnicom, i vezujem ga za svoj balkon. Vespu jednostavno moraš da voliš da bi prihvatio činjenicu da ćeš iskeširati novac za koji možeš da uzmeš dobar maxi scooter, a umesto toga imaš nešto dosta kraće što nije baš idealno za vožnju u dvoje, sa dosta malim prtljažnim prostorom, što jede gume na otvorenom zbog malog prečnika itd... Ali, ima ono nešto zbog čega je neodoljiva...Samonoseća šasija, skoro sve je od metala, prepoznatljivi sistem oslanjanja na prednjoj osovini i naravno utisak kakav ostavlja gde god da se pojavi je nešto što ni jedan drugi dvotočkaš na svetu ne poseduje. Ja sam čak u ozbiljnom gasu da za sledeću sezonu uzmem Primavericu 50... Time bih mogao da kažem, ok imam Vespu , a sa druge strane bih omogućio i ostalim članovima porodice da mogu da voze kad im zatreba jer niko nema A kategoriju... Ali dobro, to su samo moje neke misli za sada.

Novo VS polovno, nikada zatvorena tema. Možda i najviše presuđuje kakav tip osobe je vozač. Ja volim svoja vozila(bilo na 4 ili 2 točka) da imam u maksimalno dobrom stanju, kako mehanički tako i estetski. Uvek sam za varijantu, ako mogu da priuštim novo, uzeću novo, jer hoću da ga bar u momentu kupovine imam savršenog. Drugi razlog je što sa današnjim tempom života, sve manje imam i vremena i živaca da bih ih trošio na popravke, konstantna krpljenja nečega itd... Treća stavka je što sam bolesnik po pitanju estetike, pa tako ako bih uzeo bilo polovno ili novo trudiću se da izgleda savršeno, s tim da je kod novog dovoljno samo održavati ono stanje koje je bilo u salonu. Mislim da je Beverly Made in Italy... Ex Liberty znam da je bio iz Azije, fabrika u Vijetnamu čini mi se. Konačno sam stigao da postavim kofer. Na fotografiji je skuter prljav od mokrog kolovoza, što nije svojstveno meni, ali dobro. Jedino mi se malo ne sviđa što je kofer pozicioniran tako da je ukrao malo mesta suvozaču, tako da sam ženu stavio na dijetu, pa ćemo videti kako će nam ići . Do sada sam sa Bekijem najviše prešao 220km za dan jureći za obavezama. Sa takvim prekidima vožnje, tu kilometražu nisam ni osetio. U dvoje sam vozio najduže oko 170km jedno posle podne, i to jeste malo napornije ali ništa strašno. Sa time sam napravio svojevrstan test za nadam se neke i veće poduhvate sa njim.

Pisao sam već u drugoj temi o ovome. Zadnja informacija koju sam dobio iz salona je da prodaja ide jako loše, jer ne mogu da ih dobiju u dovoljnoj količini. Dugo se čeka na isporuku... Šta je razlog ne znam, da li proizvodnja koči zbog ove globalne situacije, ili je velika pomama na drugim tržištima pa za Srbiju kad stigne nek' stigne... U Crnoj Gori po primorju sam ih video nekoliko, čak i one ''išarane'' verzije, što me je malo iznenadilo znajući kakva je situacija ovde sa isporukom. U svakom slučaju, za solo vožnju vrhunska urbana mašina... Pisao sam već o tome, ali definitivno je najveći utisak na mene ostavila udobnost, jer od tako kratkog skutera to nisam očekivao.

@VladoGrcic Sve što je interesantno trudiću se da napišem. Sa 300 nećeš sigurno pogrešiti šta god od to dvoje izabereš. Ja za Vespom i dalje patim kad neko stane pored mene, toliko da razmišljam o zameni sledeće sezone. To je za mene skulptura na dva točka, i mislim da bih mogao satima da stojim pored jedne samo da je gledam. Konkretno je sada presudilo što je u super sport varijanti već poprilično skupa, a da bih se duže vozio sa saputnikom morao bih odmah i da uzmem kofer, što je odmah dodatnih minimum 350e, a bez istog bi suvozaču vožnja bila pakao... To su najveći razlozi što sam se odlučio za Beverlija, ne zbog većih točkova i stabilnosti, već najviše zbog većeg komfora za vožnju u dvoje. @cezarpa Pa da je pumpa, mislim da bi to fabrika brzo shvatila i rešili bi problem. Ovde je problem što računar sa neke tačke ne dobije valjanu informaciju i napravi zastoj... to je moja pretpostavka. Uostalom trenutno mi je najbitnije da moja mašinica radi besprekorno, a svim vlasnicama 400cc želim da voze bez problema!

Agregat 300 je već dokazan u poslednjoj Vespi GTS koja je predstavljena 2019. Dve godine produkcije pre nego što je isti agregat ubačen u novog Beverlija je dovoljno vremena da se ispeglaju eventualni problemčići (mada nisam uspeo da iskopam nigde da ih je bilo). Po internetu sam našao mnoge vozače koji su sa 300 hpe išli na daleke relacije i već su pregazili nekoliko desetina hiljada km bez i jednog problema. Mnogo sam istraživao o GTS-u jer mi je to bio prvi pik, zapravo i konačna odluka, međutim kada su podigli cene za 2022., prelomio sam na Beverlija jer njegovu cenu nisu dirali. Iako je agregat u GTS-u i Beverliju suštinski identičan, postoje male razlike u mapi motora, pa tako GTS razvija oko 2ks manje, ali je nešto elastičniji, jer maksimalni moment ostvaruje na nešto nižim obrtajima od Beverlija dok maksimalnu snagu razvija na nešto višim obrtajima od Beverlija. Kad je o mapama reč, u servisu su mi rekli između ostalog da ukoliko postoje neki apdejti i korekcije na mapama, oni će ih svakako učitati prilikom servisa. O 400cc sam se uverio da nisu samo priče, jer sam igrom slučaja sreo vlasnika jednog takvog u servisu. On se žalio da mu u sred vožnje pod gasom motor naglo izgubi snagu i hoće da se ugasi. Pre nekoliko dana kada sam bio u Grčkoj, takođe vlasnik jednog 2021. god. mi je preneo identično iskustvo. Kaže da je 5 puta bio u servisu, i da su čačkali svaki put nešto oko sistema ubrizgavanja, ali na kraju ništa nisu rešili. Jednostavno bez ikakvog pravila kada će da se dogodi, agregat se jednostavno ugasi. Na kraju su mu rekli da mora uvek da drži rezervoar od pola pa do vrha napunjen, što je potpuni apsurd . Nastaviću da se interesujem po tom pitanju svakako, jer me zanima šta će na kraju biti.

U konstantnoj borbi sa vremenom nikako da nađem prostora da predstavim svoj prvi ''ozbiljniji'' skuter. Kao što naslov kaže, u pitanju je Beverly 300 HPE. Zašto je odluka pala baš na njega? Posle skoro 10 godina apstinencije na 2 točka, prošle godine usled preteranog boravka u automobilu, konstantne borbe za parking, stajanja u gužvi itd., padne mi na pamet ideja da uzmem neki skuterčić čisto za po kraju, kada treba obaviti nešto na brzinu i preći neka kraća deonica bez razmišljanja o svim poteškoćama kretanja kroz beogradska naselja. Posle prvobitne želje da uzmem nekog novog Kineza, u toku razgledanja se predomislih i uzeh Piaggio Liberty 50, platih ga kao dva ipo Kineza nova, ali pod parolom da uzimam nešto što će mi služiti dugi niz godina, i neću da štedim. E tu sam se već malo za*ebao misleći kako ću se tu i zaustaviti. Preuzeh tako svoj nov Liberty, i onog trenutka kada sam se otisnuo na prve kilometre vožnje, odjednom osetih takvo zadovoljstvo nakon mnogih negativnih stvari u životu, da sam odmah sebi rekao: ''Ovo mi je definitivno trebalo...''. Tako je prvobitni razlog kupovine zbog kratke vožnje po kraju, prešao u : '' Ma idem ja na posao skuterom 30km u jednom pravcu...u čemu je problem?''. Nisu prošla ni 3 dana kada sam shvatio da mi je potrebno više brzine, naročito jer su novi 4t motori surovo restriktovani elektronski, a tako bi svaki proces ubrzavanja ove spore mašinice zahtevalo dosta novca. Više brzine ne zbog moje želje za brzinom ili bržim dolaskom na destinaciju, već zbog bezbednosti. U Beogradu i okolini ako si limitiran na 50 km/h 90% vremena je pogled na retrovizorima da te neki ''temperamentniji'' vozač ne bi pogazio. Odmah sam stihijski krenuo da razmatram o narednoj kupovini. To me u međuvremenu nije sprečavalo da sa Libertijem sve sa suprugom izađem van grada. Rekord nam je bio 170km u danu sa sve maksimalnih 50km/h i to nizbrdo . Pošto pare ne rastu na grani, odlučih da se strpim za sezonu 2022, taman dok ne položim za A i odlučim šta uzeti za narednu sezonu. Posle mnogih lomljenja u glavi, od enduro, naked, touring, maxi scooter, vespa motocikala, na kraju priče zbog odlične ponude staro za novo, i finansijske sposobnosti, odlučih se za Beverly 300 HPE. Da sam imao novca rado bih uzeo 400cc, iako su mi svi tvrdili da je 300 za sada proverenija i pouzdanija mašina. Pa sad konačno da krenem priču o svom Bekiju. Prilikom prvih metara vožnje, osećaj je bio kao sam jedno sa skuterom. Toliko je lak za manevrisanje i stabilan da me je na prvu loptu oduševio. Agregat isporučuje 26 ks što je za urbane uslove više nego dovoljno. Zapravo, svojim stilom vožnje ni na otvorenom nemam nikakav problem. Jedino je auto put nešto gde bi valjalo imati malo veću rezervu snage. Potrošnja se kreće između 3,2 i 3,5l za sada. Udobnost iz moje perspektive je korektna, s obzirom da sam visok 190cm, nemam nikakav problem ni na dužim relacijama. Instrumenti su digitalni, pa se tako na ekranu može dobiti pregršt informacija kao što su potrošnje goriva, temperature, parcijalne kilometraže itd... Moguće je odabrati dve različite boje osvetljenja, pa tako može da bude belo ili plavo. Kompletna rasveta je u LED tehnologiji. Prednja svetlosna grupa je odlična, iako bi sam snop morao da se podesi dosta niže jer je usmeren dosta daleko, pa tako dugo svetlo potpuno gubi smisao. Ključ je keyless go tehnlogija, i to je super stvar dok radi . Pneumatici su Michelin (model ne bih da lupim), samo znam da je Made In Serbia . Za sada funkcionišu jako dobro, a naročito se kvalitet primeti po kišnim uslovima. Jedino mi se čini da im pada prianjanje pri vrelim letnjim danima i užarenom asfaltu. Kad smo već na tom polju, ABS i TC sistemi funkcionišu perfektno. Nisam ni bio svestan da ću biti toliko puta u prilici da ih testiram, ali kod smanjenog prianjanja pogotovu za nas manje iskusne je stvar koja vredi svakog centa. Ono što bih istakao kao zamerku je da nekako imam utisak da su stari modeli, naročito prva generacija, brižljivije proizvedeni u pogledu nekih završnih detalja. Tako recimo ima nekih ivica na plastikama koje su ili lošije obrađene, ili lošije ofarbane što po meni ne bi smelo da se vidi kod jednog velikog proizvođača kao što je Piaggio. Isto tako, poklopac čepa rezervoara nekako deluje neuklopljeno i klimavo kao da mu tu nije mesto. Međutim i pored toga, skuter deluje jako šarmatno. Naročito kada se uzmu u obzir sve brižljivo uklopljene boje, razni detalji itd... Kada pogledam da je kućište pumpe rashladne tečnosti ofarbano u antracit perla boju, onda je jasno da Žabari i dalje mnogo pažnje pridaju estetici. Jedna stvar koja me je malo zabrinula je da se agregat 3-4 puta ugasio u određenim uslovima. Zapravo, dok je hladan, i krene se lagano tek da kvačilo uhvati do kraja, i ako bih tada naglo oduzeo gas i kvačilo se odvojilo pali bi obrtaji motora i ugasio bi se. Prijavio sam problem servisu, i dogovorili smo se da sačekamo prvi servis da agregat ''sedne'' kako treba, i zaista nakon nekih 1100km više se nikada nije dogodilo. Sada imam oko 3000km na satu. Takođe ljudi iz servisa me uveravaju da je 300cc nepoderiv i da ne brinem što se toga tiče ništa, dok je 400cc dosta problematičniji i čeka se od farbrike da ukloni dosta dečijih bolesti koje taj novi agregat ima. Pre neki dan mi je stigao fabrički kofer(koji još nisam montirao ), a u planu je i da se stavi mali vizir. Evo i par sličica za kraj, a nadam se da ću konačno uspeti da nađem vremena i za neki duži put, pa ću svakako izneti svoje iskustvo i sa te avanture.

Ja obećah da ću napisati nešto više čim dođem u dodir sa ovom mašinom. Iako sam u međuvremenu uzeo ipak Beverly 300 hpe, svratio sam da vidim vredi li čemu ova Aprilija. Stigao je prvi primerak, doduše u 125 verziji, ali dovoljno bar za neki početni površinski utisak. Skuter kad se posmatra sa veće distance odaje utisak da je reč o ozbiljnijem maxi skuteru. Tek kad se priđe, jasno je da dužina i međuosovinsko odstojanje ne odgovaraju nekom ozbiljnijem skuteru. Visok sam oko 190cm, i nisam imao nikakav problem sa položajem nogu i sedenja. Osećaj je da se sedi dosta visoko, iako je sedište manje više na nekom standardnom odstojanju od tla. Vožnja. Koliko sam kratko uspeo da ga provozam jasno dominira jedan utisak. Udobnost! Za jedan skuter ove kategorije, međuosovinskog odstojanja i dužine, vanserijski udobna mašinica. Standardne gradske prepreke na putu ne oseća što me je oduševilo. Da se razumemo, isključivo zbog kategorije kojoj pripada, gabaritno je kao Liberty, po klasi je kao Midley, ali udobnost je neuporedivo bolja u odnosu na ova dva modela. Vrlo lako se vozi, okretan je i siguran u vožnji. O brzinskim performansama ne treba mnogo pričati jer je u pitanju 125cc i-get motor i to je na nekom standardnom nivou za sve 125ice. Dakle, ništa specijalno, ali u gradu sasvim dovoljno da se otisnete prvi sa semafora. Ono što je moj neki zaključak na osnovu jako kratke vožnje je da uopšte ne bih pogrešio sa 200cc verzijom, ukoliko bi vožnja uglavnom bila solo. Za neku ćešću vožnju u dvoje mislim da ipak fali malo dužine da bi boravak na motoru bio prijatniji. Sve u svemu, mislim da motor vredi i da je jako interesantan za ovu kategoriju skutera.

Da, 300 je u pitanju. Predstaviću ga u odvojenoj temi ili kako to već ide, samo da malo uhvatim vremena. Napominjem da nisam nikakav iskusan bajker, pa moje utiske uzmite sa rezervom. Kako god, prvi utsci su sjajni. Probao sam dosta i jačih pravih motocikala(ali samo probao, ne i posedovao) i jačih (većih) skutera, ali sa ovim sam od prvog metra kao da sam na njemu proveo ceo život. Sve je tako lepo izbalansirano da može da se vozi tečno i sa lakoćom. U svakoj situaciji mi ostavlja utisak sigurnosti i svaka reakcija motora je predvidiva. Snage za gradsku sredinu ima i više nego dovoljno. Verujem i da otvoren put nije problem za neko normalno krstarenje, naravno auto put ne računam. Visok sam 1,90 m i nemam nikakav problem sa položajem sedenja. Više komentara i detalja o samom motoru ću imati kad se mašina malo razradi pa budem slobodan da ga malo jače stisnem, i kad napravim bar prvu hiljadarku.

@Satelis @boza_kg Ma drugovi moji, slažem se ja u većini stvari sa vama, samo opet ponavljam da nešto što je savetovao proizvođač iz nekog razloga treba bar prekontrolisati. Tipa, kaiš je predviđen za zamenu na 10 hiljada km, praksa je pokazala da može mnogo više, ali barem skini deklu i vizuelno ga prekontroliši. Eto, o tome se radi. Moj zaključak je samo da kad je neko posvećen i ima pravilan pristup radu, nikada neće biti problema. Inače, Beverly čeka na nulti servis i registraciju...nadam se da će sutra sve biti spremno. Hvata me polako nervoza i neizdrž da ga provozam, jer je ovo moj prvi ozbiljniji dvotočkaš. Na slici desno je moja stara mašinica, a levo je nova.