Враћам се недавно са мора, и на Златибору ме претиче момак на Нексусу 500, пун гас поред колоне. Сат времена касније срећом га на аутопуту, распао му се вентилатое варијатора. Све то на минимум 40 степени. Са нешто алата који сам имао покушали смо да доведемо скутер у возно стање иако сам му рекао да је то много опасно. Делови вентилатора су били свуда, хаос живи. А он.. Са собом ни флашицу воде, празна батерија, у шорцу мајици и патикама... После неких сат и по муке позвао је са мог телефона пријатеља да дође комбијем. Оставих му флашу воде, резервни телефон који служи као навигација и екстерну батерију. Не крећите на пут са пола мозга. Увек уз себе нешто корисног алата, флашу воде, екстерну батерију, чоколадицу, лампу за главу. О опреми је сувишно причати. Ђаво не спава и лако дође по своје. Не смем ни да замислим шта би било да су делови улетели под каиш, срећа па нису.

Путовање је дошло нагло, као потреба, требало ми је бекство од реалности и проблема. На жалост буџет ми није дозвољавао додатних 50ак хиљада трошка за кофере. Решење је било изнуђено и тренутно, кофери су и даље у плану ионако носаче већ имам за Givi monokey. Чекају у реду одмах после гума и прераде седишта

Ја сам купио две торбе од 55 литара у Декатлону за укупно 4000 динара плус два шпанера у уради сам за 1000. Пошто нису биле пуне некако су млитаво и неправилно стајале иако су биле добро затегнуте. То ме је баш нервирало па сам све препаковао у једну фул пуну торбу што јој је дало чврстину. Пребацио сам је на седиште сувозача и све је било ок. Једино сам морао да се планирам са сипањем горива и скидањем торбе јер је баш смарање да се пертла сваки пут. Уз то сам ставио ранац у централни кофер и намонтирао танк торбу. Кад стигнем на дестинацију јакнани кацига у кофер а ранац на леђа. 30 посто ствари нисам ни носио, џаба сам их вуцарао. Ал опет никад се не зна где пут може да одведе.

И сунце пожели да седне на Хонду

Данас сам се вратио са одмора, 10 дана одмора и бекства од реалности. Само Хонда и ја. Београд- ЦГ приморје преко Сјенице и Пештера, цирка неких 1600 километара. NC је фантазија, стварно не видим разлог да пређем на било који други мотор у скоријој будућности. У недостатку бочних кофера комбиновао сам две торбе и шпанере бочно, и нисам био задовољан како изгледа и како се мотор понаша па сам се препаковао у једну торбу на задњем седишту. Огромна промена после тога и много лакша вожња. Пре пар дана је мало теже упалио и одмах су ми пале на памет магленке. Почео сам да их гасим пар минута пре долазак на дестилације и све је било ок до данас. Заборавих синоћ ту рутину и јутрос цврц, неће да упали у Новој Вароши. Трчи, тражи, гуглај, зови Дарета ( једног дана ће ме блокирати ), и на крају сам упалио на каблове јер у кругу од 200 километара нисам могао да нађем нову батерију. Ускоро ћу морати да мењам гуме, свака препорука је добродошла. Било би добро да могу неки off road да изнесу, ништа екстремно ал ове тренутне Метзелер воле само асфалт.

Колико се квалитет свега уназадио у последњих 20 година то је страшно. Од технике до возила, материјали и технологија као да иду уназад. Нема ту велике разлике ни код премијум брендова, можда је само боље ушушкано. Погледај машине из 90их које и даље газе километре и све што је направљено после 2010те. Данас је важно само да има тач скрин и гаџете, ма само терај.

Поздрав другари, као што име теме говори у потрази сам да изнајмим бочне кофере. Бесмислено и прескупо ми је сад да их купујем пред пут. Планирам пут у наредних неколико дана, рута црногорско и хрватско приморје. Вратио би се најкасније до 20ог, вероватно и раније. На мотору имам носаче за Givi monokey па ето можда и то помогне. Хвала унапред за сваки инфо.

Прешао сам скоро првих 1000 километара, па реко да пренесем утиске. Град и градска вожња иде лагано, мало је другачије него на макси скутеру али провлачење и паркирање нису проблем. Одзив гаса је мало другачији него на скутеру па сам један дан замало сам себе бацио на леђа. Мало сам променио неке навике и брзо се пребацио на овај тип мотора. Највећи проблем је дизање на штендер, нарочито на макар и најмањој низбрдици. Отворен пут је где почиње забава, тотално другачија прича. С мод, већи точкови, мењач који перфектно шалта тако да ретко кад морам да враћам у нижу, све ово је добитна комбинација за забаву. Данас сам направио круг Бг- Рудник- Топола- Аранђеловац- Лазаревац- БГ. Нисам скинуо осмех са лица све време. Јесте да боле гузови јер седиште баш није најудобније али то је на списку будућих инвестиција. За сад може и овако, али у 48 година ми треба нешто удобније. Потрошња 3,5 до 4 литре, нисам неки брзински возач, тако да је Хонда и више него економична. Гиви визир даје одличну заштиту од ветра, ја сам неких 180цм висок и таман баца ветар изнад главе. Не знам да ли треба тако али приметио сам звук сличан зујању електронике из правца ручице кад стиснем предњу кочницу. Такође некад при аутоматском шалтању осетим неке чудне вибрације из правца задњег точка. Можда би требао чешће да га враћам у нижу... Ето то би биле неке замерке. Од мене мали извештај и надам се да се видимо на некој вожњи енцеаши

Ево и ја да се запљунем као новопечени члан НЦ клуба. Јуче сам довезао кући новог љубимца и већ видим да ћемо се дуго дружити. Мотор купљен у Новом Саду од колеге Кокија који га је толико пазио да ја не знам како ћу наставити традицију на том нивоу. После 9 година мотор изгледа као да је тек изашао из салона. Иначе јутрос сам се пробудио у изашао испред куће да проверим да нисам сањао да сам га купио Чека се на ред код Др. Дарета за преглед, а у међувремену планирају вожње.

Ако зе занима 250ица мој је на продају, за пар дана ћу бити у Србији па можеш да га погледаш.

Сви саветују да се тај од 125 кубика заобиђе, 250 је много боља опција за малу разлику у парама.

Кале је далеко од оног што је био, квалитет је пао барем педесет посто, једино су порције остале велике. Живим близу и често сам поручивао кад ме мрзи да спремам, сад ретко кад узмем нешто осим ћевапа и јунеће чорбе. Јбг и он има Филипинце у кухињи, како ће тај бато мој да спреми Карађорђеву како треба...

Видимо се ујутру код Темпа, ево ме правим сендвиче

Негде између Флориде и Кубе

Ја сам управо стигао, људи се полако окупљају, мало је зезнуто да полиција пусти са мотором али сам се снашао преко кеја.