Kako se upotreba ovih plocica odrazava na trajanje kocionih diskova?

Samo nesto da razjasnimo pre dalje diskusije. Koliko se ja secam, samo jedan model je nosio ime Bol d'Or a to je CB900F. To se vidi i po fotografijama sva tri modela iz te generacije CB750F, CB900F i CB1100F. Ljudi cesto pogresno nazivaju i druga dva Boldorke. Cak ako se na Googletu postavi upit Honda Bol d'Or dobijaju se linkovi za model CB900F. Inace, ja sam kao momak od 20 godina bio zaljubljen u ovaj motor, imao sam postere po zidovima, i gutao sam svako slovo o njemu iz Motorrad-a. Postoji danas mnogo snaznijih i brzih motora od ovoga, ali ja jos uvek osecam ogromno strahopostovanje prema njemu. Po mom misljenju, do danas nije napravljen motor ciji zvuk moze da se meri sa zvukom Bol d'Or. Izvinjvam se na off-u.

Pozdrav Kosta! Dobrodosao!

Doslo je vreme da se zameni lanac i lancanici. Negde sam procitao da postoji vise klasa kvaliteta DID lanaca. Ako je to tacno, gde je bolje kupiti ih: Louis ili Guevara, KDM? U Guevari je Lanac za moj motor 6800 din sto mi je OK cena, ali nemaju lancanike. Gde se mogu kupiti posebno samo lancanici? Postoje li proizvodjaci na koje treba obratiti paznju? I na kraju, da li lanac stize otvoren? Podpitanje, primetio sam da mi guma na viljusci preko koje klizi lanac (chain slider) nije u najboljem stanju, tj. naprsla je na strani do manjeg lancanika, ali i dalje dobro stoji. Da menjam?

Pozdrav!

1. Africa

Pozdrav Marko!

Pozdrav i dobrodosao!

Pozdrav!

Pozdrav Nenade, Dobrodosao!

Pozdrav Zvonko! Dobrodosao!

Ili putopis koji to nije. Ne znam zasto sam ovo pisao. Stari bajkeri su mi mnogo sta do sada rekli, ali jednu od najvecih tajni mi nisu otkrili. Niko, naime, nije rekao da su zimske voznje mnogo, mnogo lepse nego letnje. Podrazumeva se da je vozac dobro opremljen i da je motocikl ispravan. Zimske voznje imaju na mene neko psiho-terapeutsko dejstvo. Cesto nisam ni svestan toga koliko sam napet i nervozan. Salete coveka nevolje sa svih strana, tempo zivota je takav da skoro nema predaha i mogucnosti za nekakav veci odmor. Stresovi svaki dan, pa tako danima, svi melju i niko ne prestaje. Za vreme voznje nisam ni svestan toga da sam kao telefon na punjacu. Tek kad dodjem kuci i skinem kacigu, postajem svestan da se baterija dosta napunila. Danasnja voznja je bila jedna od boljih u tom smislu. Krenuo sam po suvom, ali oblacnom i hladnom danu. Dobra jakna i kisno odelo cinili su da se osecam kao u sobnoj fotelji. Krenuo sam uobicajenom trasom "za lecenje" u nameri da je mozda i dva puta predjem. Da ne davim nazivima mesta, na jednom pravcu se odvaja put levo, strmo uz brdo, ka velikoj sumi na vrhu. Rezervoar skoro pun, vremena imam, i u sekundi rekalkulisem putanju i skrecem. Put prav, sirok. Negde iza vrha na drugoj strani brda - jezero. Stajem i posmatram. Jezero skoro okruzeno borovom sumom izuzev na jednom mestu gde su vec pozutele breze. Da sam nosio fotoaparat, sad bi u putopisu bila fotografija jezerske vode, zute breze na drugoj strani jezera i uporni pecaros levo. Zagledan je u vrh stapa, u ruci mu dogoreva cigara. Zatvaram oci i udisem vazduh koji mirise na vodu i borove. Nisam ovde, na moru sam... Put dalje ide nizbrdo, kroz gustu borovu sumu, toliko gustu da mi se cini da je nemoguce proci izmedju debala. Sve potpuno pusto tako da koristim trenutak da se setim Tare i tamosnje prasume. Ulazim malo kasnije u sledece selo. To je vec kraj opstine Lazarevac, moram priznati da dalje odavde nikad nisam isao. Ne sto je kraj Opstine, vec sto me je put uvek vodio levo, dalje ka Kosmaju. Hajde da vidimo sta ima u ovom pravcu. Skrecem desno , u tamni vilajet, za mene neispitan. Put se u etapama suzava, znaci par km, pa se suzi, cesto uz promenu materijala. Prosao sam nekoliko raskrsnica, kuca pored puta vise nema. Raskrsnice obelezene pozutelim brezama ili jabukama na kojima jos uvek stoje neobrani crveni plodovi. Makadam. Zemljani put. Sve uze i uze. More raskrsnica, putica pored njiva i bagremara. Nadam se da cu uskoro uci u atar sledeceg sela. To se nesto kasnije i dogodilo. Pokusavam da se orijentisem i na osnovu toga biram smer u raskrsnicama, koje su opet ucestale. Nigde nikog okolo. Stajem da "slikam". Fotografija sa Afrikom u prvom planu, put ispred nje odlazi dalje ka sumovitom brdu. Apsolutnu tisinu remete kapi kise koje padaju na jaknu i kacigu. Miris poorane zemlje. Odlazim dalje, put se lagano siri. Izlazim na asvalt i susrecem prve ljude. Vidm novu crkvu, seoski dom kulture. Fudbalsko igraliste na kojem pasu ovce. Prve prodavnice sa crvenim "Chipsy" ciradama i nakrivljenom klupom ispred. Ne zelim da pitam gde sam, zelim da ovaj osecaj potraje. Na kolovozu se sijaju trake kojima obicno gaze tockovi automobila. Biram sredinu izmedju, najmanje je mokra. U mislima, secam se slika iz nemackog Motorrada - snimljenih sa pozicije vozaca, u prvom planu instrumenti nagnutog motora, ispred usled pokreta mutan kolovoz sa belim linijama. Padam u sevdah, pocinjem da pevam. Put se penje na vrhove brda, kacigom cesam po kisnim oblacima, pa se zatim spusta u maglovite jaruge. U jednoj krivini pored puta dva spomenika na ko-zna kadasnjim grobovima. Pade mi na pamet, ovde bi bih voleo i ja da budem parkiran, jednog dana, kad mi dodje vreme. Negde pored puta, da posmatram bracu endurase kako obaraju motore u mojoj krivini... Konacno, posle mnogo sporih i vlaznih kilometara, i par puta ponovljenim procedurama ulazak - izlazak iz sela, dolazim u neke poznate predele. Zadovoljan sam jer sam jos uvek daleko od kuce, imam jos dosta da vozim. Mrak pocinje da pada, kisa i dalje ne prestaje. Vrhovi brda oko mene sakrivena u gustoj crnoj magli. Kucice stesnjene izmedju njih vec osvetljene, ponegde se pali i ckiljavo ulicno svetlo, na starim, krivim drvenim banderama oblepjenim vec poluraspalim umrlicama. Iz odzaka se dim sporo spusta ka susednoj dolini, bice kise... Seoski dzukci se ponegde zatrcavaju na mene, ali jedino sto me stigne je poneki zacudjen pogled domacina koji se zatekao ispred kuce nekim poslom. Ne znam gde sam bio. Put ne bih mogao da reprodukujem. Cak i da prodjem ponovo. Par puta sam susretao busove ali se table sa natpisom kuda idu (Ili odakle se vracaju?) nisu videle od kisnih kapi na mom viziru. A njih nisam hteo da brisem. Sa zutih breza ce uskoro opasti lisce, crvene jabuke ce neko obrati. Ovo ce ostati samo voznja kisnog nedeljnog popodneva 2007-me. Laganim tempom Afrika me dovodi do kuce. Iskusan je to motor, isao je na ovakve voznje mnogo pre nego sto sam ja poceo da vozim. Srecem prve komsije koji me zabezeknuto gledaju. Parkiram se ispred garaze i ne skidajuci kacigu ulazim u kucu. Ni sa kim ne razgovaram jer bi nesto od ovoga pobeglo i ostalo nezapamceno. Ulazim u svoju sobu i ukljucujem racunar. Baterije su pune.

Pozdrav i dobrodosao Dejance!

Pozdrav i dobrodosao!

Ovaj broj treba da postoji u ovom topicu, zbog pretrazivanja: 063-835-9740 Sale Trstenik

Jeste, ali to nema veze sa pitanjem A ono glasi: treba li za ovakve jakne pojas ili ne?

Ja bih ga nosim bez obzira na duzinu jakne. Osetljiv taj donji deo ledja, a ako nista uzmi neki sa protektorom pozada za ne-daj-boze. Zaboravih gore da napisem, jakna ima jak protektor celom duzinom ledja, duz kicme. (Laktovi i ramena se podrazumevaju). I da dodam, nikad nije prokisla (Resava, recimo)!

Imam Modeka enduro jaknu. Malo je reci da sam odusevljen sa njom. Do dana danasnjeg ispod nje imam samo letnju majicu sa kratkim rukavima. Vozio sam po temeraturama oko nule i ne da mi nije bilo hladno, bilo mi je toplo u njoj. Tek danas sam vratio zimsku postavu, videcu kako ce biti dalje. Inace, dosta je dugacka, pokriva mi ledja do samog sedista. Ima nekoliko cicak traka za podesavanje sirine. Sad pitanje. Vise puta su mi ljudi nudili da kupim pojas, ja sam zbog ove jakne odbijao, ne osecam potrebu za tim. Da li sam pogresio? Treba li mi pojas?

E jesi projurio pored onog sa Transalpom, svaka cast!

Hi!

Pozdrav Zile!

http://www.youtube.com/watch?v=LNh1MsDA9Qw http://www.youtube.com/watch?v=qEak7Q47zUg Izgeda da se radi u samo jednoj boji!

Ne znam moze li da se otvori sa donje strane, ali bi najbolje bilo peskiranje, pa plastificiranje. Sve pod uslovom da nie bas propao.

Pozdrav imenjace i dobrodosao!

Transalp je imao vise restajlinga, mozes li malo vise detalja?