Kad je ovo ? ... dajte datum ... 17-18 maj. Za par dana svi detalji.

Iskreno, tesko! Bas zbog guma. Mislim da GS ima kraci hod opruga i klirens od Afrike, ali to ne bi trebalo da je veliki problem. Meni su najveci problem bile gume, da sam imao kramponke, leteo bi po planini. Kocenje je najproblematicnije, pa onda drzanje kroz krivine, ubrzanje je najlakse...

xexe http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=18031.msg234480#msg234480

Planinski monstrum...

Sjajne fotografije Mixo! Kad je Djura pominjao svetlo, nije mislio na svetlo na motoru! Recimo, svetlo na ovoj slici je odlicno... Mogao bi jos neku ovakvu reportazu da postavis...

Auuu Duse... sad tek vidim kako si prosao... neverovatno!!!

Pozdrav Zeljko! Dobrodosao!

;D ;D

Ne znam kako, ali kad god sednem na nekog GS-a izgledam mrsaviji (nego sto inace izgledam).

Ne mogu da se setim boljeg pasulja od ovog. Sta su mu radili ne znam, ali prosto covek ne zna kad je dosta... Motore je cuvao covek kojem nedavno umalo ne oterase motor (pretezak) tako da je situacija bila pod kontrolom. ;D ;D Video sam Djuru, Jelenu i naslednika koji ne raguje na rec ROSSI ali zato na STONER mase rukicama. Upoznao sam Grofa, Marokanca, Misa-Pei, Josku, Benjamina (3 puta), Svakaka (nisam video lepsu polovinu), Zodiaca i mnoge druge. Video sam kako GoranTini unistava 3 tanjira pasulja... Zao mi je sto nisam mogao da ostanem za defile, morao sam dalje na put, a cekao je i rucak kod Gorana... E, da, doktorka je bila sjajna (!!!) samo se cudila sto svi kojima je merila pritisak isti imaju povisen... Dosao bih sutra da dam krv opet... naravno, ako bude i pasulj Inace, meni je ovo bilo 95-to davanje krvi. PS. Jel' se onaj covek vozi sa onim zvucnicima u kolima ili ONO sluzi samo za ovakve manifestacije?

Scena iz hotela... Sedimo uz caj (neko uz jednu od rakija)... Prica o voznji tece, a za susednim stolom klinac od 11 godina koji je vozio sa nama. Kaze Goran da ga je klinac pretekao nekoliko puta ko od sale. Ali da se opravda, pita klinca: -Lako je tebi...Ajd kazi koliko puta si prosao ovu stazu? -Nijednom!! Kroz smeh okolo se cuje komentar: "Jaooooo, sta mi radis!!!" Inace, mali je takmicar i pobedjuje na trkama svog uzrasta... tako da nas je sve odrao. Napunio sam rezervoar u Kraljevu pred polazak "gore" i na istoj pumpi pred polazak kuci. Na planini i prilaznim putevima potroseno je 8.5 litara.

Pozdrav imenjace! Povecava se broj negotinaca...

Bravo Vlado! Znam koliki trud je trebalo uloziti da se dobija ovakav putopis... Cekam nastavak!!

Doda?

Goran zna ko je kriv!!

Posto Mixa ne postavlja, hajdemo prognoze. Prva trojka u Kini je??? Moja prognoza: 1. Stoner 2. Rosi 3. Edvards

Jos malo okoline... Zatim je usledilo dugacko parce puta i mukotrpan uspon na vrh Zeljin koji je jos uvek po sumarcima cuvao poslednje ostatke snega... Pojedini delovi puta su pokriveni velikim blatnjavim barama, ili samo blatom, ili sa blatom & snegom... Deonica izuzetno korisna za ucenje tehnike voznje po ovakvom terenu. Uvideo sam koliko je vazno prilikom brzeg prolaska kroz krivinu izbaciti nogu. Ne samo zbog moguceg pada vec sto se tako motor lepo drzi u ravnotezi, u zeljeneom polozaju, nogom se balansira... Od ove tacke smo se vracalu u bazu, ali drugim putem, naravno. Mica kaze da ovde postoji stotine i stotine kilometara staza i da se moze provesti leto vozeci samo neke delove planine a da se skoro nikad ne ide istim putem. Planinske padine su jednostavno ispartane kilometrima sumskih puteva idealnih za cross motore. Vozace teskih enduro motora ovde je vec poceo da hvata umor, zgloboci na rukama i ramena pocinju da bole! Ja sa Afrikom i Transalperi smo se bas namucili u povrtaku. Trasa naravno ide opet - gore dole, s tim sto sada na pojedinim uzbrdicama ima toliko blata da se Duh zaglavio tako da mu je motor stojao u mestu bez copaka! Potrajalo je to, ne znam koliko smo kilometara presli, ali mi se cini da drugi deo nije bio ispod 50-60km sto sa onih prvih 50 daje impozantnu duzinu izuzetno naprone trase (naporne za nas amatere). Konacno asfalt... Ali tu nije bio kraj. Opet uspon, opet blato... i konacno izlazak na vrh, gde se nalazi restoran, Fantazija cini mi se... Kraj!?? Nije kraj... Nadao sam se da jeste. Opet smo sisli sa asfalta na makadam, a posle par kilometara ekipa skrece na sumsku stazu za pesake. Blatnjavu sumsku stazu za pesake. Staza ide kroz polje kupina, a ponegde moram mukotrpno da manevrisem teskim motorom i da se provlacim izmedju stabala... Onda je stazica pocela strmo da se spusta i ja sam tu zakljucio da sa mojim slik gumama i motorom koji samnom ima 350kg tu ne mogu da sisjem. Istim putem kroz kupine i drvece nazad, pa makadamom desetak kilometara okolo. Ispred hotela sam stigao vukuci kupinovo granje i lisce... Tu su vec cekale na rostilju przene kobasice, Coca cola... i konacno odmor. Vece je proteklo uz (opet) prase i dodatne gajbe piva, Coca cole i svega ostalog...

Drugi deo trase se meni cinio, dal' zbog umora dosta duzi. Meksi je svakako bio jer nije bilo onoliko stenja. Zato je bilo blata i vlaznog lisca i svega drugog. I snega! Nasi vodici, Wawaka i Mica: Staza. Posle voznje sam cuo da ponekad ni oni nisu bili sigurni kuda se ide, ali se odlicno snalaze u onim planincinama. Prva pauza: Parkiranje zujalica: Mocni CRF 250 R naslonjen na motku. Nema copak, nema anlaser, nema instrumente, nema svetla. Ima 70ks, ima 92kg. Po recima vlasnika, cena oko 9000e, a u dodatnu opremu ulozeno oko 3000e sto cini 12000e. Na svakih 30 sati rada se radi generalna...

Hotel... GoranTini je imao jedno prizemljenje pa pokazuje koji deo ga najvise boli. Srecom je sve proslo bez znacajnijih posledica, a kazu da je Goran odlicno reagovao i dobro prosao. Posle kraceg odmora... ...wawaka nas poziva da sednemo i... ...za vreme klope nas obavestavaju da smo dobili besplatan smestaj, u ovoj zutoj zgradici (dole, pravo) Ostavljamo stvari, rasterecujemo motore. Mislim da sam imao bar 40kg prtljaga sa kojim sam presao prethodnu deonicu. Posto smo se odmorili, organizatori nas pozivaju da nastavimo voznju, ali u drugi deo ne krecu svi. Neki na pomen reci "makadam" dobijaju napade... Kisa je pocela da pada za vreme "odpakivanja", ali je pred polazak stala i granulo je sunce...

Jos jednom da izrazim zahvalnost za celokupnu uspesnu organizaciju. Kao sto je i bilo dogovoreno, nasli smo se u kafani Djerdan u Kraljevu. Posto smo popili kafu i konstatovali da je stigla cela grupa krenuli smo do manastira Zica. Tu je napravljena ova grupna fotografija. Zatim krecemo dalje i ubrzo se odvajamo sa asfaltnog puta i rodeo pocinje. Podloga je za pocetak tvrda i utabana, a kasnije se pretvara u kamenitu. Evo kako je izgledalo na jednoj od kracih pauza: Jedan tipican pogled... Nastavljamo dalje obodom brda. Voznja nije teska, ali povremeno naidju tezi delovi. Kad kazem tezi, mislim na delove koje teze savladjujemo mi sa "civilnim" motorima i gumama koje su prakticno slik u poredjenju sa kramponkama na jednocilindrasima. Ono sto ovde otezava put su povremeni odroni kamenja koje naravno ovde niko ne cisti te se mora preci preko ili oko njih. Put nas dalje vodi obodom brda... ...ka ovoj lokaciji, opet u podnozju veceg vrha, Goli stol. Neki clanovi ekspedicije su vec umorni i raspituju se koliko jos ima do kraja. Wawaka odgovara da ima jos oko sat vremena voznje, nasta se iz gomile cuje odusevljeni GoranTini "Nemoj da me hebes!!!, jos sat vremena???" Dok se jedan deo grupe odmarao, resismo da skoknemo motorima na sam Goli stol (ako sam dobro upamtio ime) gde se nalaze predajnici mobilne telefonije, mislim. Kazu da je ovde dolazio u lov car Dusan. Mene je ovde jurio jedan divlji konj bar 100 metara!! Prvi put sam primenio ono "Gasssssssss!!!" Jedva pobegoh... Na poslednjoj slici se lepo vidi put u pozadini kojim smo stigli na sam vrh, gde je prvi utisak - jak vetar! Evo kako je gore: Vidik okolo je bukvalno nemoguce snimiti. Verovatno bi uspelo spajanjem vise snimaka u jedan, ali za to je potreban stativ koji ja gore nisam imao. Spust do donje grupe je bio tezi nego uspon, bilo je mnogo proklizavanja i manevrisanja, ali smo u komadu stigli dole. Usledio je dosta tezak deo puta jer se vise ne vozi po kamenjaru pomesanim sa zemljom vec po razlomljenoj steni kroz koju je razbijen put. Ima bas strmih deonica koje su jako namucile Gorana. Ja sam imao jednu bas kriticnu situaciju. Niz brdo sam isao koceci motorom, ali u drugoj brzini, sto je greska. Ne volim da koristim prednju na ovakvom terenu, pa sam lagano dodavao kocenje i zadnjom kocnicom. Ova se vremenom pregrejala i otkazala bas na najstrmijem delu. Iznenada je propala a motor je krenuo nizbrdo jer motor nije imao dovoljno snage za kocenje. Pokusaj kocenja prednjom je momentalno izazivao bocno klizanje motora jer put ima bocni nagib. Ipak sam u tom trenutku kocenja prednjom uspeo da brzo prebacim menjac u prvu brzinu i pustim kvacilo nasta je zadnji tocak poceo da koci kako treba, pa sam samo jos pomalo dodavao i prednju i vratio ga pod kontrolu. Huh... Posle pauze od par minuta zadnja kocnica se ohladila i proradila. Goredoliranje se nastavlja i u neko doba stizemo do Skijaskog doma ili kako se vez zove hotel na Gocu. Ne sizemo bas kao grupa vec u delovima brzi-sporiji. Svaku grupu je predvodio jedan od organizatora.

Ja sam se prvi vratio kuci pa da kazem da je bilo odlicno. Zelim da se zahvalim organizatorima na enormnom trudu ulozenom u ceo dogadjaj. Prosto je neverovatno na sta su sve mislili: sem praseta (i rena i crnog luka), tona Coca-Cole, piva i kisele vode, cak su nudili i dzempere za vec jer je noc na Gocu hladna. Po povratku iz druge voznje cekale su nas i przne kobasice (odlicne!), jos prasetine, piva... I kao slag na tortu, obezbedili su nam besplatni smestaj tako da planinsku noc nismo proveli u satorima. Wawaka i Mica. svaka vam cast. Nadam se ce ovo postati tradicionalna voznja za svaki sledeci 1-vi maj. Wawaka ce otvoriti novu temu sa tekstom i slikama koje cemo tamo postaviti, moje su vec spremne.

Sa srecom Markone! 2 Djura: registracija nije 5 glava, vec 2,5. Spada u klasu DO 1100ccm.