Posto ce u junu BJB okupljanje biti na Tari, resio sam da iskoristim lep dan za logisticke pripreme. I ako sam jos pod utiskom jucerasnje grupne voznje na Rajac, na ovaj put sam krenuo sam. 09:00 Afrika je startovana. Planiram da obidjem sve delove Tare, dokumentujem sta treba, dogovorim za smestaj, hranu i ostalo... Put do Valjeva nije nesto atraktivan i sluzi samo za zagrevanje za pravu stvar koja pocinje iza tog grada. Medjutim, dogadjaji nisu tekli bas onako kako sam planirao... Prvo iznenadjenje sam doziveo na samom ulazu. Znam da je policija tu cesto, i posto mi prokleti pinjon ne radi, drzim 3000o/min u petoj brzini sto je oko 60kmh. Izgleda da sam malo pretrao jer iznenada ispred mene izlece policajac i palicom mi pokazuje da stanem. Znao sam o cemu se radi. Slede standardna pitanja "Jel znas?" "Znam!" "Znas li koliko?" "Ne znam!" "72". "Uh! Koliko to kosta?" "3000 dinara". Onda malo pricice o tome gde sam krenuo, zbog cega, gde radim... "Sta da radimo?" pitam ja. "Znas sta cemo da radimo?" kaze on, "sad ces ti da nastavis put!" Vraca mi dokumenta i pozdravlja me! Posle neka neko kaze da su svi isti. Lepa rec i najtvrdja vrata otvara. Zadovoljan, nastavljam dalje i na kraju duplih traka, na skretanju za Bajinu Bastu vidim da motor leluja. Guma! Prokleta guma, postavljena pre dva dana. A lepo sam se vozio na gumi okrpljenoj sprejem za krpljenje... Naravno i nedelja je, gume se uvek buse nedeljom kad nista ne radi. Zaustavljam nekog tipa sa Yamahom XT koji obecava pomoc u vidu pumpe, ali se vise ne vraca. Vrucina, crna teska enduro jakna, milina jedna... Zovem Pabla da mi posalje brojeve nasih clanova iz Valjeva i dobijam Vuduov broj. Nesto kasnije, evo Vudua i Sekija, takodje naseg clana iz Valjeva. Motor prebacujemo kod obliznjeg mehanicara, skidamo tocak i nosimo kod vulkanizera kojeg je Vudu ulovio na legalu, dok je istovarao robu za radnju. Guma je izbusena na unutrasnjoj strani, do felne, sto znaci da cu se oteliti dok to resim... Okrpljeno, naduvano i resim da ipak nastavim put, do duse sa vise od dva sata zakasnjenja. Prethodno popijem Coca Colu sa mojim novim poznanicima u kafani "Platan" na izlasku iz Valjeva. Jos jednom jedno veliko hvala Vuduu i Sekiju.!!! Malo sam nervozan i nadam se da ce se to putem izgubiti. Pocetna deonica iza Valjeva je prilicno opasna. Prosle godine to nisam slikao, ali ovaj put ne propustam. Tacno po kolotecinama se nalazi neka crna skrama, koja je jako klizava. Niko nista nije uradio po ovom pitanju u odnosu na proslu godinu, izuzev sto je postavljen znak za klizav kolovoz... Put preko debelog brda polako smiruje moje napete zivce. Oduvek ga smatram za jedan od najlepsih putnih pravaca. Ne vredi ga opisivati, treba ga proci. Ovo su cuvene Valjevske planine i pruza mi se prilika da poblize osmotrim Medvednik koji uskoro nameravam da obidjem. Preporucujem vise pauza, svako brdo ima svoje mirise i svoj cvrkut ptica, a cesme pored puta nisu retka pojava... Prosle godine smo na Pasnoj ravni upoznali Pruku, vlasnika prodavnice u selu. Zanimalo me da li cu ga naci gore i planirao sam da sipam gorivo bas na tom mestu. Jos dok sam silazio sa motora, Proka je bio pored mene, da pridrzi kacigu Naravno da je bio tu, naravno da smo popili kafu. Proka je u medjuvremenu svoju Jawu pronasao u garazi i resio da je osposobi i vrati je u zivot. Ubrzo iza Pasne Ravni, pocinje spust ka Rogacici, i pogledi su... pa predivni. Unapred se radujem BJB voznji koju cemo u junu napraviti. Pravo je zadovoljstvo ovde voditi ljude koji nikad ranije nisu videli ove lepote i pratiti njihovu reakciju. Ipak, vozaci se nece previse nagledati, jer je put, da budem iskren, prilicno opasan i zahteva jaku koncentraciju. Ovo mesto je vise puta Obelix pomenuo na forumu... U Bajinoj Basti se snabdevam potrebnim artiklima, koje cu kasnije seckati negde na Tari I onda ono poslednje parce puta, do Kaludjerskih bara. Blage krivine na pocetku se lagano pretvaraju u serpentine. Sjajan asfalt omogucuje dobar grip i vozac moze da se prepusti zadovoljstvu... Secam se kako se nekad mukotrpno putovalo iz Baste do Tare. Kolovoz je bio od granitne kocke, u krivinama oivicen krupnim kamenovima. Jedan mali deo nekadasnjeg puta je ostao netaknut i tu obavezno prolazim. Steta je sto slika ne moze da prenese miris ovih borova okolo... Nekada jedini hotel na Tari, tada se zvao Omorika, sada Jeremicak. Terasa mora da se overi jednom kafom Necu u ovoj temi pisati o smestaju i slicno, te detalje cu postaviti u posebnu temu. Ovde cu samo da prikazem na sta ce odlaziti polovine licnih dohodaka muskih clanova ekipe... Mada ni ove stvarcice nisu za bacanje... Ovo sa poslednje slike mirise deset metara u krug... Sto me je podsetilo da ja nesto slicno imam u koferu. Potrazio sam jednu cesmu pored puta, u mirnom delu Kaludjerskih bara. U polasku sam proverio gumu i iznenadio se kako se vozilo Za ovaj snimak, pojacajte ton na zvucnicima. Ovo je u neposrednoj blizini kampa u kome cemo biti. Treba li da kazem koliko ovi borovi mirisu...? Krecem da pogledam Mokru Goru. Sa Kaludjerskih bara fantastican spust vodi me ka Kremnama. Voznju prekidam samo zbog Tarabica kuce... Nesto iza Kremne sa leve strane je pocetna stanica voza koji se penje Sarganskom osmicom. Produzujem pravo. Tunel se rekonstruise, pa put ide obilaznicom dugom 7km. Medjutim, i ta obilaznica je nesto sto treba videti... Mecavnik... sve se zna, necu da kacim slike i pisem, zelim da dodjete i da vidite. Dalje uzivo... Ja se vracam nazad na Kaludjerske bare jer je jos uvek bilo vremena za het-trik i posetu Mitrovcu i Zaovinskim jezerima. Bar sam ja tako mislio... Na pocetku te deonice svracam da pogledam najlepsi hotel na Tari, koji nosi njeno ime. Hotel je dugo bio naseljen izbeglicama koje su po odlazku odnele i unistile sve sto je moglo da se odnese i unisti. Sada zjapi prazan... polupani prozori i pocepane zavese koje promaja iznosi napolje. Nisam zeleo da slikam, a klinci koji su se okolo igrali sa MZ motorima mi kazu da ce uskoro poceti obnova hotela. Nadam se da ce se vratiti stari sjaj ove planinske lepotice. Od hotela Tara, pocinje pusta deonica ka Mitrovcu. Sa zebnjom pomisljam na moju gumu, a u daljini tamni oblaci ne obecavaju nista dobro. Put je uzak, mozda samo 3 ili 4 metra i vijuga prakticno oko drveca. Suma je jako gusta, prosto morate da se potrudite da nadjete prolaz unutra! Guste krosnje se spajaju negde gore i zahvaljujuci tome nisam odmah primetio da je kisa pocela da pada. Negde na polovini onih 20km do Mitrovca je osulo kao iz kabla, a ja sam sav srecan konstatovao da mi je drago sto sam kupio nepromocive moto pantalone.... koje uredno stoje okacene kuci. farmerke bas nisu za ovu namenu... Jakna junacki obavlja svoj posao, i naravno ne propusta ni kap, ali se voda sa nje sliva na pantalone, koje za par minuta postaju potpuno, potpuno mokre. Ma kakve pantalone! Gace, sediste, patike, carape... sve je puno vode. Duboki potoci blatnjave vode se slivaju putem u raznim pravcima, vizir kacige ne mogu da stignem da obrisem od vode... Pomislim da gore ne moze da bude, i prevarim se. Jer su poceli da pucaju gromovi i krenuo je grad. Tutnjalo je po kacigi, jakni, motoru... Nisam zeleo da stanem, ne znam sta bi se desilo sa ovom gvozdjurijom i gromovima dok bih stojao ispod nekog visokog drveta, pa samo gassssss! Pomisljam na prskanje lanca i Pitove price o tome... Kilometri prolaze, gromovi pucaju. Stizem na Mitrovac i kisa lagano prestaje. Nesto nisam vise raspolozen ni za kakva jezera i odmah skrecem desno dole ka Peruccu. Citavih 100 metara kisa ne pada. A onda je krenulo nanovo... Sad znam kako izgleda rafting na Tari! Na polovini spusta ulazim u jedan od tunela i tu je neko zavrnuo slavinu. Na izlasku iz tunela - ni kapi! Potpuno suv asfalt, i mnogo toplije. Ne razumem, ali mi prija. Tu uspem da snimim deo oblaka ispod kojeg sam imao zadovoljstvo da prodjem... Desetak kilometara do Bajine Baste koristim da se prosusim na vetru Kao i prosle godine svracam u bajkerski kafic i cekanje na kafu koristim za podmazivanje lanca. Pozdrav Pite. Zacas sam se upoznao sam momcima koju su vec pijuckali svoje pice i vreme ide jako brzo... Kao i vazduh iz moje gume, jer je ispred Lajkovca motor poceo opet da leluja. Sto znaci da me sad ceka novo skidanje i krpljenje gume uz kontrolu felne, zica... Podatke o predjenoj kilometrazi nemam, ne radi mi pinjon ali krivina nije bilo ispod milion, cirka. Jos mi se vrti u glavi, zglobovi na rukama bole! Ovakve voznje su jako dobre za poboljsanje tehnike voznje. Neki delovi prosto mole za obaranjem i izbacivanjem kolena u krivinu. Pogotovo zato sto se na tako izbacenom kolenu, pantalone brze suse.

PozdravStrumfe! Dobrodosao!

Pozdrav Ivice! Dobrodosao! Da cestitam na izboru motora.

Dragi sapatnici... pardon, saputnici su se ovog puta nesto manje bunili zbog cestih zaustavljanja. Novima je bilo malo neobicno, ali kad su videli kako "stari" cutke podnose maltretiranje nisu imali izbora...

Moto skup kod nas: Moto skup Slovenija:

Kako je izgledalo pred polazak... Pogled sa vrha Rajca...

Kao sto rekoh, za nesto sto nije enduro, ogroman je!

Ekipa sada vozi ka Beogradu, a ja sam vec za racunarom. Sta reci sem: fantasticno!! Dunavska ekipa je opet dokazala da dise i vozi kao jedan! Plan je ostvaren tacno kako je zamisljen, ali je bilo mnogo lepse nego sto sam ocekivao. Bar meni je tako bilo, ostali ce reci za sebe. Sastanak na Ibarskoj magistrali: Posto smo se iskupili, malo iza dogovorenog vremena krecemo ka centru Lazarevca, a zatim uzbrdo ka Arandjelovcu. U Darosavi Crven Ban i njegov drugar produzuju dalje ka Smederevu i moto zurci, a mi skrecemo ka Belanovici. Na ovom delu puta postoji mesto gde se svaka grupa koja prodje uvek slika. Ne znam zasto to mesto, valjda je ostalo od prosle zime kada je tu bilo najmanje snega Nastavljamo dalje i u Zivkovcima skrecemo levo ka Garasima po kojima se zove obliznje jezero. Tu se naravno pravi prva veca pauza... Odavde idemo ka Belanovici odlicnim krivudavim putem kroz dolinu stesnjenu sumovitim brdima. Precicom od Belanovice izlazimo na Ibarsku magistralu kod Ljiga. Nesto iza Ljiga skrecemo ka restoranu pored vodenice, gde je planiran rucak. Ovolika grupa je bila pomalo prevelik zalogaj za ovaj restoran sto je rezultovalo malo duzim cekanjem na klopu. Sama hrana nije bila losa, ali gazda ima losu predstavu o "gladnim ljudima" i "velikim porcijama". To ukratko znaci da smo nastavili polugladni... A nastavili smo ka odmaralistu Rajac na istoimenoj planini. Prolazak kroz Slavkovicu: I onda stizemo u raj... Ovo mesto je pun pogodak! Restoran "Lovacka prica" je takav da ce te se osecati kao kod svoje kuce. Fenomenalna lokacija, ljubazno i predusretljivo osoblje su ucinili da se osecamo jako prijatno. Cene su vise nego pristupacne, pa su palacinke u raznim kombinacijama odmah narucene! Kao i odlicna kafa... Po dolasku, seli smo za stolove ispred restorana... ... ali smo nesto kasnije otkrili da je iza restorana jos lepse! Travnjak, cvece, rostilj... Potom resimo da se prosetamo par stotina metara povise restorana, ali tokom setnje resimo da produzimo i da osvojimo vrh Rajca. Neka bakica nam rece da je ona gore stigla za 30 minuta, ali moram da priznam da joj bas ne verujem, nama je trebalo mozda malo vise Sa vrha Rajca se pruza predivan pogled na okolinu. Ovcar i Kablar u daljini: Kao i na svakom vrhu osvajaci se slikaju pored kamena: Silazak ka nasem restoranu gde je ostatak ekipe... Znate kako pocinje film Gladijator? Kad Maksimus prolazi rukom kroz visoku travu? To je ovde snimano! Zatim, lagana voznja do Dudovice gde mi skrecemo ka Brajkovcu a Pablo produzuje dalje za Beograd. U centru Brajkovca je cuveni mlaznjak, naravno da ne propustamo da se slikamo: Od Brajkovca pocinje Deal's Gap odlican asfalt sa mnogo, mnogo krivina na putu okruzenom sumom. Da se coveku zavrti u glavi, nije lako ne zaneti se ovde i drzati se pod kontrolom... Nema slika, ovo parce se VOZI! Po dolasku u Lazarevac, parkiramo se na ulazu u glvnu ulicu, koja je pesacka zona. Kafic Ginko je standardno mesto za pocetak ili kraj voznje. Motori su pored nas, divna, mirna atmosfera i fantasticno osoblje. Ko zna dokle bi smo sedeli da nije novosadska ekipa morala da nastavi put, jer ih ceka jos napornih 140km... Mnogo divnih trenutaka, mnogo smejanja i dobrog raspolozenja, odlicna trasa prepuna krivina i sjajni saputnici su ono sto cu ja pamtiti. Jedan od dana kojeg cu se uvek rado secati. Nadam se da cemo se uskoro ponovo okupiti, jer planova za putovanja ima zaista mnogo.

1. Pedrosi 2. Rosi 3. Stoner

http://www.bagdadcafesyria.tk/ Sajt zaista postoji

A sta je Zeljko i 025, ime i grad :D Izlapelo to... gotov sam!

Ja vozim Mercedes W123 i zelim ti dobrodoslicu. Mogao si da napises ime i odakle si Pozdrav!

Nadam se Miso da sledeci put neces omanuti.

Pa... gde, kako, posto...?

Sta da ti kazem... oprezno u buduce. Sta je bilo sa autom?

Takodje Tara, Vidikovac ka Bajinoj Basti.

Mislis... kao Evil_Zo?

Sad je zapaprio prilicno. Izgleda da je postao poznat jer je cena otisla na oko 200e.

Grof je u pravu, komotno mozete da krenete iz Bgd cak i do 10:15 pa da pre 11 budete u LA na pumpi. Predlazem da neko saceka novosadsku ekipu na Zmaju, i da ih dovede na centralno mesto sastanka, na OMW pumpu, na izlasku iz Bgd prema Lazarevcu. Odatle svi zajedno dalje.

Pozdrav Ivane! Dobrodosao!

Pa dobro.. ovo je jako lepo. Jos je daleko do druge polovine jula, ali ako finansije dozvole, ici cu. Problem je sto imam previse zacrtanih putovanja koje moram da rasporedim po vikendima.

Od Lazarevca ce se napraviti krug od oko 100km. Naravno do Lazarevca imas onih standardnih 50km.

Hm... nadam se da ti je ovo na tocku sajla za vezivanje...

Gledaj da izvuces neko naravoucenije iz toga sto ti se desilo. Ja sam proslog leta izgubio na motoru HP PDA 6915 sa 2GB karticom, koji je u tom trenutku vredeo 800e. Sutradan sam otisao i kupio Modeka jaknu iz koje nista ne ispada. Slicno je i sa fotoaparatom, tank torba ili nesto pouzdano.

Postavljanje slika ce olaksati prodaju.