Eh... besplatne akcije... Da bi se upisale, potrebno je izmedju ostalog i uverenje o drzavljanstvu. Nije mi najjasnije cemu, ako sam vec dobio licnu kartu, za koju je takodje trebalo uverenje o drzavljanstvu. A posto sam nesto stariji od 1980-og godista, moram to uverenje da vadim u mestu gde mi je otac bio 1948-me! Racunar je rekao opstina Cuprija, Senjski rudnik... Premotao sam u glavi razne kombinacije koje bi me dovele do Uverenja i dosao do zakljucka da je najbolje da sam odem. Ovo nije klasican putopis vec samo pokusaj da se dva zaboravljena mesta za trenutak ozive. Zato, ko ocekuje da ce videti mnogo slika motora bolje da odmah temu proglasi za procitanu. Dakle, put me je od Cuprije preko Senja i pored manastira Ravanica... ... uveo u kanjon reke Ravanice. Od nekadasnje pruge nije nista ostalo, a njenom nekadasnjom trasom sada prolazi relativno dobar asfaltni kolovoz. Sve o tuznoj sudbini ove pruge i lokomotiva koje su nekada ovde dimile mozete saznati ovde i ovde. Dakle, posle 15km pustog puta za uzivanje... ...stigao sam u Senjski rudnik. Nadao sam se da cu u mesnoj kancelariji brzo zavrsiti posao. Optimista. Mesnu kancelariju sam brzo nasao ali ne i radnicu koja tu radi... Saznao sam da isti sluzbenik, po imenu Sladja, opsluzuje ovo mesto i Ravnu reku. Nema mi druge, sedam na motor i produzujem za Ravnu reku. Na tom putu prelazim preko vojnog poligona Pasuljanske livade gde su mozda mnogi odavde bili, ali ne turisticki. Ravna reka je kao i Senjski rudnik staro rudarsko mesto, i isto tako je osudjeno na lagano umiranje. Prve kuce Ravne reke... Centar mesta, mesna kancelarija i jedini kafic... Sladja naravno nije ni ovde. Raspitujem gde bih mogao da je potrazim i objasnjavaju mi gde stanuje. Zgrada deluje ruinirano i depresivno, ali hodnik je zacudjujuce cist i uredan... Naravno, u stanu nema nikog. U mestu saznajem da je Sladja otisla u Despotovac i da se vraca po podne. Setam Ravnom rekom... Zgrade slicne prethodnoj. Ljudi slicni zgradama, spolja ruinirani, iznutra veseli i zivahni. Svaka od zgrada ispred ulaza ima basticu i "garniture" za sedenje... Sedeci ispred jedinog kafica saznao sam puno o tuznoj istoriji ovog mesta. A saznao sam i da se Sladja vraca tek oko 16h... Zato odlazim nazad u posetu Senjskom rudniku, najstarijem rudniku Srbije. Strmim putem od granitne kocke spustam se u centar mesta. Desno od puta, na pocetku naselja, fudbalski teren sa tridesetak kosacica koje vredno pasu. Nesto dalje, zavucen u nakrivljene ulicice smesten bazen koji naravno ne radi... Samo malo odatle objekat puno perspektivniji, koji sigurno radi... Nesto nize centrala rudnika i sam ulaz u rudnik. Ugalj se vise ne vadi ovde, vec se podzemnim kanalima transportuje do Resavice, odakle kamionima ide dalje. Zatim se penjem nesto vise u potrazi za kucom gde je nekada sniman film "Petrijin venac". I nalazim je... Zeleznicka stanica vise ne postoji, zatvorena je 1960 godine, kada krece umiranje ovog mesta. Scena iz "Petrijinog venca" kada zene u crnini posmatraju kako poslednji voz zauvek napusta stanicu je autenticna... Primetio sam da je u blizini crkva i krecem pesice ka njoj. Pricaju mi kako je zivot rudara ovde prilicno tezak, ali da su bar plate dobre. Sa zebnjom sam upitao o kojoj se sumi radi. "Petnasetst hiljada dinara" ponosno odgovara zena. "Toliko moj sin ima sa smenskim radom!" Videla je na meni sta mislim o tome... "Ali ovo je Svedska za Vranje, tamo je imao devet hiljada platu!" Iscekivanje...? Sa ovom bakicom sam kasnije dugo razgovarao. Ispostavilo se da poznaje i mog oca i mog dedu, cak su i kumovi... cak je i za mene cula. Neverovatno! A prvi put sam je u zivotu video. Bilo mi je zadovoljstvo da ostanem sa njom neko vreme u razgovoru i prenesem joj nesto od desavanja "napolju". Spustam se do muzeja rudarstva. Cini mi se da su cak u kucici ovde depresivni... Ovde se moze videti i po neka novija zgrada... Muzej vec dugo postoji i nesto rudarskih masina je poredjano ispred nekadasnje zgrade za masinsko odrzavanje. Na slici ispod je masina za kopanje tunela, a tu je i velika zbirka motora, lokomotiva i vagona, raznih pumpi i presa kao i drugih masina kojima nisam uspeo da pogodin namenu. Nekadasnje kovacke peci: Ulaz u nekadasnji rudnik... Evropska unija finansira izgradnju potpuno novog muzeja (!?) i sve ove masine ce uskoro biti poslane na restauriranje. Radovi su vec poceli i to je bar jedna svetla tacka u svemu ovome. Ulaz na slici vodi skroz do sadasnjeg okna za kopanje uglja, Planirano je da se osposobi jedna od kompozicija vagoncica i lokomotiva i da se posetioci muzeja voze ovim hodnikom duboko u rudnik, gde ce biti jedna od centralnih muzejskih prostorija. Planirano je da ovaj muzej bude najveci tog tipa na Balkanu. Nadam se da ce se zaista i zavrsiti te da cemo mozda za godinu dve organizovati bajkerske posete ovom mestu. Poseta Senjskom rudniku se zavrsila... Eh da. Uverenje o drzavljanstvu. Nisam ga ni dobio. Sladja se vratila, pregledali smo knjige u oba mesta i ustanovili da je uverenje trebalo uzeti u opstini Cuprija. Zgrada opstine u Cupriji je na 150 metara od moje kuce, i ne radi posle 15h. A posto je petak, sve se odlaze za sledecu nedelju... U ponedeljak, drugar koji radi u opstini ce mi ga poslati City Express-om.

Dobrodosao!

Pozdrav Trte! Dobrodosao!

Sad putnci vecinom spavaju... ;D

Veceras ranije na spavanje. Odmah po dolasku na pumpu napunite rezervoare da ne bi stajali kao prosli put posle 10km. Polazak iz Bgd je u 7:00. Idemo sa 100kmh do Bubanj potoka, pa na smedervski put. Prva pauza je kod manastira Gornjak, oko 130km od Beograda. Sledece pauze vrelo Mlave pa Borsko jezero. Treba pre podne, pre vrucine, da savladamo sto veci deo puta. Zato od Borskog gazimo skroz do Knjazevca. Evo jos jednom o voznji u grupi: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=14598.0 Drzite rastojanje od 2-3 sekunde i bez nepotrebnog preticanja. Kad predjemo ovih 400-500 km i stignemo na Vlasinsko, sredicu vam kod gazda Boze da vam njegov Marko odsvira 15-20 pesama na harmonici... Pa srecan nam sutrasnji put!!

Kazu da je ovaj covek majstor za to: Sremska Mitrovica, MOTOLINE, 063/538-982 Peca

Poznat problem na Transalpu, desava se da sediste osteti stampanu plocicu do konektora na CDI. Resava se tako sto se otvori CDI i preletuju veze oko konektora. Evo pogledaj: http://transalp.ta-deti.de/knownproblems.html#blackbox

Pre svega odlican itinerer, onda jos bolji putopis i fenomenalne fotografije koje lepo docaravaju atmosferu sa putovanja, sto je jako tesko napraviti. Bravo!

Ne radi se o tome hoce li prihvatiti... Ja bih najvise voleo da svratimo u neki restoran. Ali izlet na Rajac je bio lep primer kako to izgleda. Bilo nas je mnogo manje nego sto ce sutra biti na voznji, a opet smo cekali oko dva sata da se rucak zavrsi. Za tako nesto jednostavno nema vremena. Sutra cemo se pre puta dogovoriti sta, kako i gde po tom pitanju.

Tako se ponasaju nove gume. Bice tako neko vreme, pa ce se smiriti.

Pozdrav i dobrodosao! Ova rubrika sluzi samo za predstavljanje clanova. Imas u motorima temu o Jawi i slobodno postavi pitanje tamo, ili otvori novu temu. Srecno!

Cisto radi buduceg planiranja... Ima li ovde neko dovoljno strucan u pruzanju prve pomoci, da ide na BJB vikend voznje? Ideja je da se negde, kad stignemo odrzi nekakav kraci pokazni kurs. Mislim da bi bilo jako korisno!

Samo jedan nacin postoji da to saznas...

Kontakt cete lakse ostvariti kad ispraznite sanduce!

Nisi sam. Upoznaces sve i uzivaces.

Kad bih voleo taj tip motora, ovaj bi bio moj izbor. Zaista je lep. Samo strpljivo, prodace se sigurno. Srecno!

Prema ovome, ja ne mogu da nađem rukavice za sebe u Louisu. Obim 28cm Da nije i tebe ubola pcela??

Bravo Ziko, lepo napisano.

Ima vise varijanti za povratak, i ovo je jedna od boljih. Dogovoricemo se na terenu kuda nazad. Hvala Pite!

Evo resenja! http://www.louis.de/_201690120c0e63711d8123300729be4d0a/shop/groessen.php?GTYP=6