E moj Markane ucim ih svaki dan ali ne vredi . Moracu da im zalepim ili odsecem poneki prst . Doduse ovaj pije pivo , ne zna taj sta je kola . Evo ti Alexina i moja najuspesnija kreacija . 2004 godina , granicari Laosa . Moras priznati da su dobri mada ima jedan Abudallahov sa hardcore varijantom pozdrava ;D ;D . Veruj mi vezba za ovu sliku je trajala oko 20 minuta . Zivela Srbija !!!

Daki i Nikola da niste mozda videli Alexu i on je krenuo ka Stanisicima ?

Gledajuci gde ste sve bili i sta ste sve radili, ocekivao sam da na sledecoj slici vidim R1200GS kako na sajlu izvlaci kamion iz blata! ;D ;D ;D Ma ja sam se pogresno izrazio za kolegu ali obecavam sledeci put kacimo sajlu i vucemo kamion .

Ma nema on tih para da plati casove Jos uvek se nalazimo na putu do granice . Jos samo 70 km , ajjoooojjj ali kakvih . Iz ostrih planinskih krivina prelazimo u ravnicu . Ovde je izgleda kisa neprestano padala . Pocinje speedway takmicenje . Na sledecim slikama forsiracu Alexu i njegov motor . Voziti ovu grdosiju po takvom terenu ne moze svako . Majstore skidam ti kapu . Ne znam zasto ali gledajuci ga na motoru imam utisak da je on deo njega . Sve to radi sa izuzetnom lakocom . Zna kad treba da ustane , kad da sedne ma jednom recju zna sve . Opet je nastao neki zastoj . Kamion se zaglavio i ni makac . Kolega kaci sajlu i pomaze u nevojli . Sledeci za prelaz je Alexa . Nisam ni sumnjao da ce biti ikakvog problema . Na sledecim slikama jedan od najtezih terena za motor . Blato je izuzetno klizavo a uz to ima i nagib koji vas vuce . Svako ko je ovo jednom probao zna dobro kako je tesko ostati u ravnotezi . Alexa ponovo u akciji . Onda dolazi malo barica cisto da operete motor od blata . I zadnja prepreka pred samu granicu . Za pravo cudo nismo imali niti jedan pad . Blato je veliki neprijatelj ako nemate adekvatan motor i krampon gume . Stizemo na granicu posle velikih iskusenja ali sa novim iskustvom . Mrak je vec uveliko pao . Stigli smo na vreme , mozemo u Laos . Boza je neizmerno sretan . Zaista sa pravom . On je veliki pobednik ove ture . Ostaje nam oko 1200 km do Bangkoka a on je predjasnjih 6000 km izvozao sa velikom hrabroscu i srpskim inatom . Tajci i dalje ispredaju price o ludim Srbima . Jedno veliko hvala motoru takodje . Onako blatnjavi izazvasmo dosta smeha u hotelu . Ostaje nam da Peerin motor skinemo sa kineskom kamiona i na tusiranje . Posle vecere zavrsismo na omiljenoj zabavi Tajaca , karaokama . Ja sam Bozu smorio sa mojim pevanjem ali sam zato dobio aplauz od zute populacije . Na kraju je i Boza zapevao . Srecom pa ove slike ne prati zvuk . Jos je ostao zadnji dan ture , verujte nista manje zanimljiv nego ovi pre . Vidimo se ponovo uskoro .

Markane evo obecavam nema jos mnogo . Na put u smo ka granici i uskoro ce kraj putopisa ;D , ali bice ih jos . Idemo dalje . Nisam siguran koja je serija po redu i izvinjavam se ako sam nekog smorio . Vidno umorni od makadamskog puta i uveliko gladni napravismo pauzu za rucak . Malo seoce poseduje samo jednu kafanicu . U tili cas bili smo okupirani sa decom . Ne znam vise odakle su izlazili . Jako je lepo videti da je neko srecan zato sto ste vi tu . Nedugo zatim pojavise se i cudesne bakice . Niti jedna nema vise od 150 cm a smezurana lica pokazuju duboku starost . Sresti neku od ovi pojava u mraku nebi bilo bas lepo iskustvo . Tek sad nakon toliko vremena na slici vidim kineza koji mi cacka nesto oko motora . Zivo me zanima sta li ga je interesovalo . Evo malo slika iz cudnog sela . Posle napustanja strumfovskog sela vatamo auto put i jurimo ka gradu Mengla . Imamo jos jedan dan da napustimo Kinu . Mene sustize umor od svega pa sam sat vremena spavao na zemlji pored mog dorata . Svanuo je zadnji dan naseg boravka u Kini . Spremamo se i krecemo ka jugu . Imamo fore do 8 uvece preci granicu . Kao za baksuz novi incident . Peera izleca sa puta i zakucava se u drvo . Nije dobro procenio krivinu i sljunak na ivici puta ga je izneo na travu . Opet stradala viljuska tako da cekamo kamion da bi utovarili motor . Presipamo gorivo jer je taman napunio do vrha , 45 litara . Za kratko vreme se pojavio i naruceni prevoz . Kakva je to mrcina od motora . Jako ga je tesko podici na kamion . Sta bi ovi muceni Tajci bez nas Srba . Mogli bi samo da sednu i placu . Zver je napokon vezana i na sigurnom . Alexa pokazuje povezanost coveka i majmuna . On je neunistiv , stalno ima neke fix ideje . Tesko da mozete osetiti dosadu ako je on pored vas .

Evo u pauzi pisanja da vam postavim kartu sa pravcima kretanja . Odnosi se samo za Kinu . Yunnan2007_Route1.pdf

Nisam mogao da izdrzim a da ne postavim par slika opet . Ova u pustinji je zaista extra . Na drugoj slici su Boza Ristic i slovenac Miran Stanovnik . Saki ako bude slika sa treninga molim te postuj ih ovde , posto znam koliko je Boza lenj za takve stvari .

Istog dana smo imali novo slavlje . Cuvenom mister Perri , ubici kineskih taxi vozila bio je rodjendan . Ja kao predstavnik grupe za zajebanciju na ovoj turi i slavljenik dogovorili smo se primirju , to jest da nece biti rata sa tortama . Na kraju je ispalo da se dogovarao sa pogresnim covekom . Za atmosferu u tradicionalnom yunanskom restoranu bio je zaduzen kineski Mile Kitic . Prvo smo mislili da je dobio napad bubrega ili da ga muci zubobolja jer je urlikao kao Tarzan . Videvsi mikrofon shvatili smo da je pevac . Blago gluvima . Ovaj put sam vesto izbegao tortijadu . Evo i kineskog Mileta . Kad mu sliku opet vidim vata me jeza . Bas me je naplasio . Pre pocetka novog dana vazno saopstenje koga zanimaju ofingeri . Fabrika je huaxing a model ofingera je aba . Kontaktirajte ih putem telefonskog broja , pozurite ostalo je jos samo malo . A da pre toga stavite i pozivni za Kinu : sezo sezo eight six Dosao i na mene red za majstora . Srecom samo pa vulkanizer . Brzinom ferari tima u najboljim godinama zavrsi smo krpljenje i vatamo pravac ka granici . Nase vreme odredjeno za boravak u Kini istice . Tacno se mora znati kad smo usli , gde se nalazimo i moramo napustiti zemlju do navedenog datuma . Moramo da postujemo pravila . Na ovom delu puta ceka nas makadam , prasina , kamenje . Po mom misljenju i najgori deo . Ne toliko tezak za voznju ali srce me boli kad se setim kako to kamenje udara po motoru . Jos kad vidim Alexu na LT-u dodje mi da zaplacem . Vozimo oko 70km/h i sve prsti oko nas . Jedino Boza cepa kao nezdrav , oko 120 . Njemu je ovaj put pesma . Iz kardana opet pocinje da curi ali zadnji tocak na ovakvom putu vrsi samouprasivanje ;D, tako da nije uljav . Dolazimo do sela gde je totalni kolaps . Kolona stoji u oba pravca . Lokalni market radi bez problema ali vozila miruju . Nikom ne pada na pamet da se pomeri . Morali smo biti i saobracajci . Od toga dana ovo zanimanje vise postujem . Probijamo se nekako posle pola sata mahanja i rasprave . Mnogom su teski ljudi ovi kinezi , skoro pa da se pobijemo . Neposredno posle sela pravimo pauzu da se malko izduvamo . Most je pravo mesto za to . Reka deluje smirujuce na sve nas . Ja cesto proveravam pritisak u gumama , nemam bas poverenja u kineskog vulkanizera.

Evo i tih cuvenih polja Da ne vole slikanje sam znao ali ovaj paor u polju nas je bas nasmejao . Slikamo ga sa jedno 300 metara a on kad je provalio pocinje da besni i da nam mase kao da tera vrane . Kad nije uspeo da nas otera pocinje da trci ka nama . Mi po gasu on je jedan a nas je samo trinaest .

Svanuo je tuzan dan . Riknuo je Prasitov akumulator pa je red da ga zamenimo . Naletesmo na neku radnju sa hiljadama raznoraznih . Ako ga ovde ne nadjemo da ga jbm. Bez ikakvih problema kinez je nasao adekvatnu zamenu i bogami dobro kreshe . Oko nas se skupljaju raznorazni likovi . Jedan dekica sa bradom ipak izaziva najvise paznje . Stari Pitan se opet izvrnuo , po ko zna koji put . Prosto za neverovati . Ima 57 godina i vozi krivine kao Valentino Rossi a u mestu malo malo pa ko buba svaba posle prskanja . Ovog puta ga Boza demonstrira znanje iz BMW kampa , kako sam podici adventura . To radi bez ikakvog problema ali starog to ipak ne interesuje . Nije mi jasno o cijoj bezbednosti kinezi misle kada grade neki put . Ostre ivice iza koje vas ceka betonski stub ili provalija zaista sputavaju osecaj slobode u voznji . Jos kad se uz to i dodaju faktori kao ljudi na putu , koze , krave .... putevi Kine zaista lice na zid smrti . Treba biti obazriv u voznji jer vas predivni predeli sputavaju da drzite oko samo na putu . Zaista terasasta pirincana polja su nesto sto je zaista ostavilo na nas veliki utisak . Nikad to pre nisam video i cisto sumnjam da cu tako nesto igde opet videti .

kad imas kozne rukavice jel osetis toplinu grejaca ili je poenta da ne osetis hladnocu Bas me nasmeja Zlajo sa tvojim pitanjem . I bas me zanima razlika izmedju osecaja toplote ili ne osecaja hladnoce . Drugari , grejaci rucica sprava stvar , obavezno ih treba imati . Receptori u vrhovima prstiju daju subjektivan osecaj toplote celom telu . Naravno postoje i granice dokle taj uredjaj funkcionise . Vozio sam na - 5 maximalno 80 km/h . Dlanovi su skoro pa usijani i cesto pustam rucice jer ponekad prelazi u bol . Medjutim prsti bole od hladnoce . Mislim da definitivno za prste nema leka u nekim extremnijim zimskim uslovima . Ipak iskreno preporucujem svakome da kupi jer ce u praksi na minusuma motor ipak biti u garazi . Definitino ja kao i Joska ulazim u klub zavisnika i navucenih na grejace rucica ;D .

Ajoj majko kako je tesko ustati posle onakve noci . U glavi je i dalje odzvanjalo carlsberg carlsberg ...Doduse nisam bio siguran jel na meni uopste moja glava . Nije nam bilo ni do cega ali su nas krivine brzo razbudile . Posto je Boza i dalje suvog tocka , resen je da uziva jos jedan dan pa dobijam saputnicu sa kamerom koja bi to trebalo da snima . Kakva je to jurnjava bila . Mucenica je sedela suprotno od pravca kretanja . Nije joj bilo dobro . Zaobilazila je moj motor u sirokom luku do kraja ture . Stigosmo u neki restoran . Nisam primetio da je neko jeo ali znam da su svi spavali . Tezak je zivot motoriste boema . Prasit spava u krilu svoje zene koja mu jaku bradu cupa pincetom , blago Tajcima koliko li oni ustede za zivota ne kupujuci brijace i penu . Osatatak grupe rasut po stolicama odavno u snovima . Boza ne dolazi sebi cak ni na pumpi . Njega je bas stigao umor . Prvi je ustajao , zadnji je legao misleci sta mu donosi sutrasnji dan . Nisam siguran sta su nam naplatili u kafani , jelo ili dnevni boravak ? Vozimo jako blizu neaktivnog vulkana pa bi bio red i da ga obidjemo . Kakva je to greska bila .Jedva smo se uzverali gore . Na prvoj slici videcete dve zakrivljene linije na vulkanu. To su stepenice , mmmnooggoooo stepenica jako strmih . Kad smo dosli gore jako sam se smorio zbog saznanja o svojoj fizickoj spremi . Tamo je baba od jedno 70 godina prodavala vodu . Prvo sto pomislih da mozda tu zivi ali nije tako . Svaki dan ona ide gore dole najmanje pet puta . Ruku na srce i voda joj je skuplja toiliko puta . Lupio sam jos jednu recku u zivotu , bio sam u sredistu vulkana . Povratak na dole je bio pesma . Napravismo par slika u klikeraskom zargonu receno iz daljinca . Sunce je jos jedanput krenulo na pocinak a i mi sa njim . Novi hotel , novo raspakivanje i novi nastavak sutra .

Tesko je a ne potrkati se , mogu da zamislim . Boza je inace trenirao sa Miranom a od njega je i kupio motor . Verujem da je pokupio nesto i od njegove tehnike . Slovenac je zaista dobar vozac a ako si bio u nekoj etapi ispred njega to je za svaku pohvalu .

Bogami zajebano zvuci . Resili francuzi da naprave jos vecu atrakciju . Kada ce te spavati bas me zanima ? Imao sam prilike voziti na 4000 metara i odvratan je osecaj . Borba za vazduh i specifican osecaj mucnine . Cak i motor radi u potpunom drugacijem rezimu . Za Bozu znam da je fizicki spreman a nadam se i ti . Ne znam tvoje domete ali za njega ja najbitnije da zavrsi trku . Bicemo uz vas svim srcima . Samo napred momci !!!

Saki imas li uopste predstavu sta vas ocekuje od terena za voznju u Juznoj Americi ? Ovo je sada nesto novo , meni totalno nepoznato . Ako nesto vise znas podeli to sa nama .

Srecom da smo u Ruili stigli rano popodne te se imalo vremena za odmor . Prosla mehanicarska noc nas je ubila . Dobijamo preporuku za dobar restoran i prvi put bez opreme krecemo u obilazak grada . Prilaze nam dva bajkera i odusevljeni nasom posetom zovu nas u njihov kafic koji treba da otvore za par dana . Za pocetak se odlucujemo za klopu a ko zna sta ce vece doneti . Sunce je krenulo u zalazak a lagana voznja bez opreme izuzetno prija . Docek u kafani izuzetan , moram priznati . Peera i How se samo smeskaju kako i nebi kada su zagoreli kao kaubojski tiganj . Klopa tu i tamo , nista specijalno , mozda malko neuobicajno za nas . Ja sam znao da Alexa moze da pojede jagnje ali njegovu strast za crvima i pcelama nisam znao . Prvo je krenuo da jede sa stapicima pa se onda odlucio za kasiku. Brze ide . Posle uspesne vecere kako za koga krenusmo ka Burmi . Granica je svega kilometar odatle . Pokusasmo da se slikamo ali je lose ispalo zbog mraka a i murija nas tera sve vreme . Ja sam bio taksi jer Prasitov akumulator lagano ali sigurno umire iz dana u dan . Burma je nas neostvareni san . Jako je tesko izboksovati ulazak . 2005 dobijemo sve papire i na granicu , kad sipak . Kazu granica zatvorena od sinoc i ne radi do daljnjeg . Bas nemamo srece . Dace bog jedanog dana . Resili smo da prihvatimo poziv kineskih bajkera i odemo u kafic . Sve je krenulo uobicajno . Druzenje , pivo , motori , razmena iskustva . Pivo na kraju pobedjuje i zavrsavamo vece prljavim plesom u centralnoj ulici . Momci su zaista opravdali ocekivnje . Jos jedno divno vece i nova poznanstva . Poklanjamo im zutu majicu simbol tajlandskog kralja sa nasim potpisima . Ista ta majica sa jos par slika krasice zidove kafica . Zelimo im dobar biznis i vidno umorni vracamo se u bazu .

Bogami jeste konjina , srecom pa ga je udario koferom . Evo par slika sa jednog od prethodnih putovanja . U pitanju je stari gs 1150 adventure sa postavljenim rezervoarom od 45 litara . Direktan sudar sa kineskim taksistom . Motoru iskrivljena viljuska od udarca , malko crash bar i izgreban kofer a glupavom taksisti , slike ce vam bolje reci . Motorista prilikom pada nije povredjen . Sunce ti,ovaj ga je otkinuo.... :o Pravi motror za mene od 125 kg.E=m*c2 ;D Koliko si zadovoljan tvojim motorom na ovom putu? Jeli trosio ulje? Potrosnja? Motorom prezadovoljan . Ispunio sva moja ocekivanja . Pokazao se dobro na svim vrstama podloge . Trosi ulje ali nista drasticno . Jedno pola litre na 3000 km . Potrosnja goriva oko 6,5 do 7 litara , ekonomicne voznje . Od 180 - 200 km/h preko 9 litara . Dobro si primetio ali samo sto je model R 100 GS . Super je pratio sve osim autoputa gde na 140 km/h pocinje da trese . Probao sam taj motor i stvarno veliko iznenadjenje za mene . Lagan i izuzetno vozan .

Bogami jeste konjina , srecom pa ga je udario koferom . Evo par slika sa jednog od prethodnih putovanja . U pitanju je stari gs 1150 adventure sa postavljenim rezervoarom od 45 litara . Direktan sudar sa kineskim taksistom . Motoru iskrivljena viljuska od udarca , malko crash bar i izgreban kofer a glupavom taksisti , slike ce vam bolje reci . Motorista prilikom pada nije povredjen .

Jutro nosi novi dan . Svi smo jako umorni , vecina nas je bila budna do pet ujutro . Bozu ne vidimo u poznatoj pozi a ispod motora nema barice sa uljem .Mozda smo uspeli . Izaci na auto put ni ne pokusavamo , vikend je pa bi odobrenje cekali jedno pola dana . Put nas vodi u planine . Kineski seljaci nas koriste za poljske radove . Pocinju ostre krivine koje uz vlazan put dizu stepen opasnosti . Pravac jako opterecen kamionima . Stajemo da Boza proveri stanje na motoru i uradimo par fotografija .Sa brda puca predivan pogled . Za sadaje sve u redu sa motorom . Kuciste kardana Bozinog motora i daljese greje za razliku od ostalih motora . Idemo dalje bilo je i gorih situacija . Neposredno posle odmora desava se novi incident . Najstariji clan grupe Pitan udara u kamion . Krenuo u preticanje na klizavom putu u nepreglednoj krivini , naisao mu auto iz suprotne strane i on se vrati ranije u svoju traku gde ga je sacekao branik . Sve se dobro zavrsilo . Malo ostecen bocni kofer adventura i placena steta 200 yuana oko 20 eura za otkinut branik na kamionu . Sreca da je bio kineski . Bozu toga dana jedva stizemo . Covek leti . Vratila mu se zadnja kocnica i guma vise nije uljava . Sada i on moze da uziva . Kineska polja su jako cudna . Zbog nagiba zemljista prave terase koje zaista lepo izgledaju . Predvece stizemo u grad Ruili na samoj granici sa Miyanmarom (Burma) . Dosta toplije nego u ostalim gradovima . Ocajnicki trebamo odmor .

Svaka cast drugari , bas vam zavidim na klopi i trenucima druzenja . Ja vas cekah na aerodromu ali vas nema , a i kako da dodjete kad ne radi aerodrom ;D . One hotele , sobe , prenocista nisam siguran kako ce to razumeti Natasa i Ela , al nek vam je sa srecom .

Vrlo jednostavno . Grcka je totalno odvojena od ostalih clanica EU , mislim teritorijalno . Ti kada udjes u Sloveniju granice ostalih zemalja su ti otvorene , onih koje su u sengenskom sporazumu .

Sa nemackim sengenom mozes da krenes svuda , dok sa grcim trebalo bi prvo da ides u Grcku , iz nekog mog iskustva od ranije .

Posle dva prelepa dana u Lijiangu vreme je za pokret . Mnogo znaci na ovakvim turama napraviti duzi odmor . Svi smo orniji i sa vise elana . Posle zajednickog dogovora krecemo ka Baoshanu . Tu bi trebalo da doleti majstor iz Kunminga i donese paket sa delovima za Peeru i Bozu . Predeli su predivni . Prolece je zaista lepo u ovom delu Kine . Prasit sa adventurom ima manji incident . Ipak krampon guma nije za brze krivine i maximalno obaranje motora . Proklizao je ali srecom nista . Samo malo oguljene pantalone od saputnice . Srecemo grupu Tajaca koji su dzipovima na turi , naravno susret je na naplatnoj rampi gde cekamo novo odobrenje . Vise smo cool , nista nam ne smeta . Zapitamo se kada predjemo putarinu bez problema . Nisam siguran cemu ovaj zadnji danak . Put je magistarlni a ne autoput . Posle par kilometara nailazimo na dugucku kolonu automobila . Pretpostavka neki sudar . Krecemo u obilazak i dolazimo da samog mesta nesrece . Zestok sudar , mali kombi unisten ali srecom bez mrtvih . Pa ovi Kinezu su od gume . Najzad stigosmo u Baoshan . Mehanicara jos nema , ocekuje se oko ponoci . Raspakujemo motor po ko zna koji put pa u hotel . Razgledanje grada pomalko iskljucivo peske , odmaramo guze . Oko pola jedan pocinje operacija trijumf , valjda me nece tuziti ovi iz emotiona . Cuveni mister How menja amortizer na Peerinom motoru a ujedno i cita upustvo o Bozinom kardanu . Amortizer je zamenjen veoma brzo a odiseja zuti GS se otegla do 5 ujutro . Stanje u kucistu kardana je blago receno katastrofalno . Sve je samleveno . Ostecen zupcanik . Boza odlucuje da nastavlja dalje . Menjaju se semerinzi i lezajevi a ostatak delova nije bilo na lageru . Tajci i dalje u neverici ali vise im ni ne pada na pamet da ga odgovaraju od puta . Motor je ponovo sklopljen . Ulje trenutno ne curi ali verovatno nece dugo drzati . Promenili i zamascene plocice pa videcemo sta ce biti .

Posle nezaboravne Deliblatske pescare sa tobom B@ne i na kraj sveta !!! ;D

Bilo je lepo voziti se sa policijom . Sada smo opet sami , prepusteni na milost i nemilost kineskih naplatnih kucica . Peglamo dalje ka Lijiangu . Verujte mi mozda i najlepsi grad u Kini . Bozi je opet propisao kardan . Svaki pesak pored puta koristi da skine malo ulja sa tocka . Dobija i novi nick SANDOIL MAN . Nije mu lako ali srpski inat i svapski kardan jos uvek se drze . Nadamo se da ce za dva dana u Baoshanu stici delovi i da ce zutoj GS mazgi biti uskoro bolje . Da li ce ? Zanimljivo , tog dana nam se i rampe lakse dizu , verovatno zbog Alexinog prijateljstva sa kineskim Svarcenegerom . Vece zavrsavamo u Lijiangu sa po kojom flasom piva , casom viskija i konzervom koka kole . Sta da vam kazemo o ovom gradu . LIJIANG grad sa dusom , mesto gde se ne osecate strancem . Definitivno tamo je vreme stalo pre vise stotina godina . Gradska kaldrma ispresecena kanalima gotovo pitke vode sa okolnih planina . Radnje , zanatlije , banke , restorani kao iz bajke . U gradu se osecaju vetrovi Tibeta koji donose dosta od tibetanske kulture . Ajmo na slike , vise ce pokazati od pisane reci . U malim radnjicama mozete videti dosta zanatlija , meni je zapalo za oko proizvodnja karamele , svile i grncarije . Alexa i Boza pokusavaju da saznaju eliksir zivota od mudrog starca koji odmara na trgu . Ne znam kako ali Alexa je i pricao sa mudracem jedno 10 minuta . Doduse posle su ga bolele ruke od kineskog ;D . Kada sam rekao gotovo pitka voda sa potoka mislio sam na strance . Deca flasiraju i piju vodu . Ovaj na noshi ili bolje reci kanti nije imao srece sa stomakom . Sve je bajkovito , potpuno nestvarno . Nisam verovao da ovako nesto postoji pa to jos u Kini . Treba uzivati , ostacemo ovde dva dana , neplanski . Ako vas put ikada nanese na jug Kine i provinciju Yunan nemojte nikako promasiti Lijiang , sigurno se necete pokajti .