Da, Drinska regata do Ljubovije je 13. jula. Imam poziv od prijatelja pa ću i ja pokušati da ne propustim druženje na Drini.

Posle nekog vremena evo jedne dnevne vožnje od mene. I dalje istražujem puteve zapadne Srbije pa sam, posle putopisa Saše i Ive, krenuo na Bobiju. Usput, prva stanica Taorska vrela, iznad Kosjerića i prva deonica vožnje solidnim makadamom. Skreće se sa glavnog puta oko 3 Km i toliko nazad. Spuštanje do Taorsih vrela i vožnja nazad je baš dobro došla kao jutarnje razgibavanje. Dalje putem preko Pašne Ravni do uključenja na put Bajina Bašta - Valjevo. Moja google mapa se u ovom delu malo gubi ali su meštani radi da pomognu. Od skretanja sa glavnog puta do Dražinog vidikovca ima oko 10 Km dobrog makadama. Poslednji kilometar je pravo uživanje za off vožnju a kada se stigne.... Posle punjenja baterija krećem dalje. Još jedno stajanje u selu ispod vidikovca ispred praznika za oči i uši. Odavde vodi dobar asfaltni put do Ljubovije iako ga moja navigacija ne čita. KO PITA NE SKITA. Krećem prema Ljuboviji ali po izlasku na glavni put okrećem desno prema Peckoj a Ljuboviju ostavljam za neko sledeće putovanje. Cilj mi je da završim sitan posao u Valjevu pošto je hitno pa pravim osmicu na mapi. Pecka-Valjevo pa preko Debelog Brda u Bajinu Baštu i na Perućac. Prvi odmor i ručak na slapovima reke Godine. Dalje krećem ka Tari i jezeru Zaovine. Odavde već počinjem da razmišljam kojim putem nazad do kuće i biram varijantu preko Mokre Gore. Već je kasno popodne, prešao preko 300 Km, umor me stiže a ne slutim da avantura tek kreće. Navigacija nudi dva slična puta i ja biram nešto kraći. Skreće se pored brane nizbrdo uskim asfaltom prema manjem jezeru i pri dnu spusta stoji tabla Mokra Gora levo. Poklapa se sa navigacijom i bez razmišljanja skrećem sa asfalta na dobar makadam. Odjednom makadam prelazi u očajan šumski put. Posle par uspona razmišljam da se vratim ali sa ovako teškim motorom shatam da nemam šanse za povratak. Ne znam kako bi opisao osećaj kada ideš u nepoznato, guraš uz brdo napred i na trenutak pomisliš: šta ako je ovakav put i niz brdo sa druge strane. Razmišljaš samo jedan sekund jer ovakav put traži 100% koncentraciju. Povremeno naiđem na žute trake vezane za grane smrče pa se tešim kad znam da je još neko ovuda prolazio. Nisam jedini ludak. Ne znam da opišem osećaj dok sam se borio sa natovarenim motorom po najgorem šumskom putu koji sam u životu video ali znam kad sam izašao na vrh i na normalan makadam. Ponovo sam se rodio! Spašavajući glavu zaboravio sam na fotografisanje pa ću to morati nekom drugom prilikom, možda. Do tada prilažem mapu puta pa ako neko ima fotku sa ove deonice koja je obeležena crvenom strelicom, neka šalje. Sve u svemu dobrih 400 Km lepe vožnje na KTM-u koji se baš istakao na teškim terenima i pune baterije za novu radnu nedelju.

Odlična vožnja. Dobro bi došla mapa puta ako bi hteli potražiti ova mesta sa fotografija. Za sada prepoznajem samo Zlatarsko jezero i veliki most ispod na Radoinjskom jezeru.

Moja logika je bila ako napravim širinu za top case u širini bočnih nosača onda poklopce bočnih kofera mogu otvoriti preko šarki za 180 stepeni i tako dobiti koristan prostor za odlaganje sitnica kada je kofer otvoren. Skidanje poklopca sam shvatio kao iznuđeno rešenje ako top case preklapa širinom preko bočnih a to je gotovo uvek ako je namenjen za dve kacige. Ja sam se odlučio za varijantu jedna kaciga i jakna u top case a bočne sam malo raširio pa i u njih staje kaciga. Što se tiče vezivanja prtljaga za poklopac odlučio sam da otvore za španere stavim na ručicu baš da omogućim više načina i mesta za provlačenje španera. Otvora ima dosta i veličine su 8x38mm. Za slučaj nekog većeg španera, bez problema se provlači bilo gde ispod ručke. Pošto sam neko vreme tap case vozio bez unutrašnje obloge razlika je verujte ogromna. Ako ubacite bilo kakvu sitnicu unutra, taman nešto iz prodavnice, u vožnji al. kofer kteće da lupa i da melje prtljag. Da ne spominjem razliku u slučaju da ubacite nešto lomljivo. Pored toga služi i kao izolacija. Crna boja na suncu prilično upija toplotu ali ja bez problema pakujem vodu ili hranu bez da pazim da ne proključa.

Pozdrav svima koji se zanimaju za ovu temu. Cenu sam pominjao u temi putopisi-kratke vožnje na strani 45 kada smo načeli temu kofera. Nikad nisam izračunao tačno ali materijal je po gruboj proceni oko 500 do 600 eur i na to mnogo ali baš mnogo sati rada. Pošto sam uglavnom radio sam, otprilike sam utrošio čitav zimski odmor od 15 dana sa praznicima, par dana pre i par posle. Što se tiče proizvodnje, možda ali tek kada ovi pređu par hiljada kilometara i kada otkrijem sve potencijalne mane. Za sada sam otkrio samo par sitnica koje bih sledeći put svakako promenio. Ono što mi svakako znači su vaše sugestije i komentari (pozitivni i negativni), ali bih voleo da su više upućeni u smislu praktične a ne samo vizuelne funkcije. Recimo, ništa ne znam o nedostacima sličnih fabričkih kofera. Nikada ih nisam koristio ali ono sto mi se na prvi pogled nije dopalo je gola unutrašnjost i ograničenja nosivosti, uglavnom na 10 Kg. Ako je neko uočio nedostatke orginalnih al. kofera, neka podeli iskustvo pa da možemo ovu priču još unaprediti. Ko zna šta se iz ove priče može izroditi.

Prihvatam sugestije. Već radim na novom rešenju. Kad završim, izbaciću da čujem da li se utisak promenio.

Pozdrav svima. Zanima me mišljenje narandžaste ekipe u vezi opreme koju sam radio na svom KTM-u. Već sam sve uglavnom opisao u temama opema-koferi...sam svoj majstor... ali ne znam koliko su uspeli da vide ljubitelji KTM-a. Zanima me opšti utisak ili prvi vizuelni utisak kada vidite kofere, proširenje ćopave, meglenke i zaštitnik fara na KTM-u. O pravoj funkciji možemo kasnije jer i ja još testiram funkcionalnost i već sam otkrio par nedostataka.

E ovakvi komentari mi baš trebaju. Ja, takođe mislim da maska fara nije baš kako treba. Ona mi je najjednostavnija za izradu i nije mi problem da je uradim drugačije ali mi fali prava ideja. Orginalna Touratech za ovaj model KTM -a mi se ni malo ne dopada. Pokušavam da smislim drugi fazon i izgurao do ovog rešenja. Deo od pleksiglasa mi odaje solidan vizuelni efekat a i vrh se vidi kad sediš i ima mali osjaj od sijalice pa je manja mogućnost da voziš bez kratkog svetla preko dana. A sa nosećim delom nisam zadovoljan pa mi baš godi da čujem kakav prvi utisak odaju. Šaljite predloge pa da pravimo nešto dobro.

Misam izmerio težinu ali bočni bi trebalo da su teški oko 7 do 8 Kg a zadnji oko 10 Kg.

Piće obavezno a recept za oblogu maglenki nije komplikovan. Izrezao ploču aluminijuma na CNC glodalici i sve spojio M5x12 šafovima. Unutra je al.cev fi70 i na vrhu pleksiglas sa gravurom DAKAR. Kofere sam već objasnio na stranici Oprema_koferi, bisage... Ali opet izrada na sličan način. Na kraju plastifikacija.

Kineske kao i većina drugih, samo lepo obučene. Moj još jedan ručni rad, kao i sve ostalo od opreme na KTM-u.

Pozdrav komšija. Ni ja nisam u nedelju odmarao. Koliko vidim ti si se bavio led svetlima pozadi a ja napred. Nisam detaljno fotografisao izradu kao ti, ali kačim jednu sliku posle jučerašnje montaže.

U poslu inače koristim razne lepkove i slažem se da im je primena izuzetno velika ali i dalje nisam siguran da bi bilo koji lepak u ovoj prilici bio siguran. Ojačati oslabjene linije povijanja verovatno bi uspelo i lepkom. Mada kod lepljenja aluminijuma veću primenu imaju elastični lepkovi u odnosu na jake i krte. Aluminijum brzo menja temperaturu i ima izraženu i brzu dilataciju uz to vrlo tvrdu površinu od aluminijum oksida pa nije jednostavan za lepljenje. Ako bi povećavali površinu lepljenja armiranjem mrežicama onda dobijamo drugi materijal koji je nosiv i pitanje je onda, čemu aluminijum. Tako možemo napraviti kofer od poliestera ili sličnog materijala. Ovde je zavarivanjem, prvenstveno spojena razvijena površina lima a onda, samo na isti način ojačane linije savijanja. Mislim da je na ovako malim površinama spajanja (lim debljine 2mm), zavarivanje jedini pouzdan spoj. Spojevi na avionima su najčešće lepljeni ili zakovani nitnama ali spojevi na mostovima su i dalje zavareni ili opet zakivani. Zato ko ovakve pozicije nije u mogućnosti da zavaruje, pre ću preporučiti spajanje zakivanjem a u lepljenje me i dalje niste ubedili.

Da. Nosač je plastificiran aluminijum.

KTM sa novim maglenkama i zaštitnikom fara.

Već sam najavio da radim na zaštitniku prednjeg svetla pa evo prvog rešenja.

Pozdrav za komšije. Koliko li je ovakvih mesta oko nas a da to ne znamo? Bio sam pre dva meseca u Lučicama a nisam znao za slapove. Ali, ispravićemo to na prvom putovanju prema Prijepolju. Čestitam za izbor i radujem se vašoj sledećoj promociji sličnih destinacija. Imate veliku podršku od mene.

Stvarno sam malo ispao iz fazona ali nadam se da se vraćam polako. Puno hvala i veliki pozdrav.

Tesko da bi bilo kakva vrsta lepljenja mogla zameniti zavarivanje. Za sada je izrada samo hobi definitivno. Voziću ih ovu sezonu da vidim sve nedostatke, pokupim sugestije pa će mo videti dalje.

Aluminijum sam sam sekao, savijao i vario. Posto nemam najbolju opremu za savijanje ovako debelih limova, oslabio sam glodalom svaku liniju savijanja i postigao precicnost u savijanju koje sam, na kraju, izveo ručno. Zbog toga sam svaku liniju savijanja morao zavariti da bi je ojačao. Tako sam dobio prilično jaku konstrukciju. Zavarivanje TIG metodom je sporo i za jedan kofer mi treba oko dva sata ali dobiju se estetski lepi šavovi i nije potrebna velika obrada spolja. Unutra posle zavarivanja nema obrade, ostaju vidni šavovi. Plastične uglove sam tražio da kupim ali nisam uspeo nigde da ih pronađem. Onda sam ih izrezao i savio na isti način kao limove i odneo kod čoveka koji zavaruje plastiku da mi zavari unutrašnju stranu po kanalima za savijanje.

OK. Sada je jasnije. Onda hvala.

Da budem iskren, nisam baš u fazonu pa ovaj prvi deo komentara nikako da protumačim. Ako može mala pomoć bio bih zahvalan. Za drugi deo komentara, smatram da nije potreban jer sam forum razumeo kao mesto gde bi smo se trebali iskreno naći jedni drugima i mesto gde bi trebalo da potražim pomoć ako zatreba. Grešim li?

Pozdrav Alene i od mene. Takođe, najviše me zanimaju putopisi pa se nadam da će se među mnogobrojnim uskoro pojaviti i tvoj. Rado ću pročitati i podržati. Samo napred sa pisanjem.

Odlična vožnja i još bolji prikaz kratkim filmom. Veliki vidikovac na Uvcu je fantastično mesto za izlet. Pogled na kanjon, jezero, Beloglave supove... Slučajno smo se sreli na vidikovcu i sad žalim što nisam imao mnogo vremena da se bolje upoznamo, napravio sam puno kilometara taj dan. Pretpostavljam da bi onda i ja sa KTM-om upao kratko u film. Ali, sledeće prilike obavezno. Veliki pozdrav i samo napred!