"Pančevac" iz riblje perspektive

Verovatno na svim U medjuvremenu skapirao da je prijatnija lagana vožnja po vrućini ako se spusti A i po gradu. Mora s vremena na vreme da se podmazuje, inače baš teško ide. Šteta što nisu stavili neki motorčič, baš bi bilo onako fensi-šmensi kao kod GoldWing-a a i još nekih. Kako god, i u gornjem položaju nije baš prevelika zaštita od vetra kad se malo ubrza.

Odgovorio upravo, (na PP) koliko sam znao

Još malo fotografija sa nekih vožnjica

Sredjujem malo fotografije na kompjuteru CBF 1000 u Crno-belom izdanju

Toliko ste me sa ovim prstima naplašili da sam samo dva puta čistio lanac za celu sezonu. I baš sam se spremao da to uradim sutra, ali posle ove poslednje fotografije mi to ne pada na pamet. Redovno podmazujem, prskao sam ranije Motul, ali ga nešto nema kod zastupnika, pa sam presao na Ipone. Samo to čišćenje mi ide slabo. Nabavio sam sve da napravim podmazivač lanca, ali šta znam, nekako mi nije baš neka prevelika gnjavaža ovo sa prskanjem lanca. Evo par panorama, da ne bi onaj prst bio poslednja fotografija

Pa kao da košta čitavo bogastvo Generalno sam i ja za to da opipam, ne volim baš te kupovine na nevidjeno. Ali to je jeftin šator koji radi posao, ne prokišnjava, lagan je i topao. Sve ostalo je uradjeno da košta što manje. Ja odvojeno držim šipke na dnu topkejsa, a platna i kočići su u torbici pored. Tako mi manje zauzima mesta. Evo par sličica, možda pomogne. Meni se vizuelno čak ni ne svidja nešto. Nekako je mali i jadnjikav, ako ćemo iskreno. Ali radi posao kao pravi

Pozdrav, tek sad čitam poruke, zaboravio lozinku, a i nisam bio tu neko vreme Prvi Arpenaz 2 sam kupio preko sajta Kupujem-Prodajem, mislim 30 eura. Taj model je malo teži bio 2.5kg. Super se pokazao, i sledeći sam kupio u Ljubljani, bio na akciji 20 eura. Nova težina je 2.3 kg. Veliki porodični sam uzeo u Hrvatskoj, Osijek. Dekatlon u Hrvatskoj ima malo jače cene od Segedina i Temišvara.

Husky vreće su zanimljive, imaju sasvim ok osobine, a nisu toliko skupe, i često imaju fine popuste. Za tako nešto, gde je dosta hladno, preko desetak godina koristim ovu: Spacák Extreme - Enjoy -26°C – oranžová | HUSKYCZ.CZ WWW.HUSKYCZ.CZ HUSKY spací pytel extreme, spacák extrem Vremenom vreća gubi svoje karakteristike, tako da ne bih sada na snegu spavao u njoj, ali ipak još služi. Inače sam spavao u njoj na -17, sa baš velikom vlažnošću. Sintetička je. Biciklisti koji su išli indijske himalaje i penjali se na dva točka na preko 5000m, hvale Ferrino Diable 1200. SLEEPINGBAG DIABLE 1200 - Ferrino WWW.FERRINO.IT Sleeping bags with an excellent weight, size and cold protection ratio. W.T.S. system. Perjana vreća je u pitanju, one su osetljivije na vlažnost vazduha. Imali su puno kiše tada i oduševljeni su.

Montiranje: Provučeš sve šipke i onda ga zategneš napred i pozadi. Tako dobiješ oblik, posle dodaješ kanape sa strane i zabadaš bočne klinove. Imam jedan "tunel šator" veliki porodični. Treba malo vremena da se čovek navikne na takav šator, ali je ok. Materijal je taj koji je bitan za kišu, ako je uradjen od dobrog materijala kiša mu ne može ništa. Izdržava i neku količinu vetra, s tim što pazim kako ga okrećem. Obično za šator piše koliko jak vetar može da izdrži. Ono što je najveća mana tih šatora je da su zahtevni po pitanju podloge. Jako ih je teško, nekada i nemoguće postaviti na tlo koje je puno kamenja. Ne možeš da zabodeš klinove, a bez klinova nema ni forme. Može posluži neko drvo, kamen, ali sve su to improvizacije koje često ne daju dobar rezultat. Za putovanja gde se svaki dan menja mesto boravka, gde se spava na raznoraznim terenima, (nekada i na stenovitom tlu, zemlji sa puno kamenja, betonu) šator koji ima unakrsne šipke i koji formira oblik bez klinova ima prednost. Čak i predvorje treba da se izbegava, obično je to treća šipka koja traži i zatezanje.

Imam iskustva sa tim zelenim. Za tu cenu sam više nego zadovoljan. Nije pustio ni kap kiše, nije mi bilo hladno. Nisam jedini koji ga koristi, svi su zadovoljni. Većinom koristimo taj model, ali za dve osobe, on je sasvim ok kad si sam u šatoru. Prijatelj je ove godine išao biciklom na Nordkap i koristio je dotični model. Jako je zadovoljan. Ako je izdržao par meseci u Skandinaviji gde svaki dan pada kiša definitivno je ok. Pošto često kampujemo na divljaka po kojekakvim budžacima, zgodan je jer se ne primeti previše. Beli se naravno drastično bolje vidi noću, nešto je i skuplji, ali je baš zanimljiv za te zemlje gde ima jako malo mraka u letnjim mesecima. Meni je veliki problem bilo spavanje u Norveškoj, posebno kako smo išli severnije. Jednostavno već u 4 ujutro mislim da je odavno svanulo, i nisam mogao da spavam, samim tim nisam ni mogao lepo da se odmorim. Gore je dozvoljeno divlje kampovanje, s tim što to onda i nije divlje Planiram ponovo skandinavske zemlje, tako da razmišljam i o tom belom. Za vikende po lepom vremenu svaki šator će ti biti dobar. Ovaj će da izdrži i kišu naravno. Po meni su Dekatlonovi šatori definitivno Best Buy i sve više kupujem kod njih.

Imaš jako zanimljiv blog, ako već nisi našao. Devojka takodje vozi motor (tada Kawasaki Ninja) i baš vozi po krajevima koji tebe zanimaju. To je jedini blog-sajt na kome sam sve pročitao svojevremeno. Poprilično je bajato, ali mislim zanimljivo Filatova Elena Vladimirovna "Gama djevojka", poznata i kao "Dijete brzine" evo i link Elena Filatova WWW.KIDOFSPEED.NET Avetinjski grad - Hronike Černobilja WWW.KIDOFSPEED.NET Avetinjski grad

Jeste... bio malo do Srebrnog jezera, a volim da vozim onim putem izmedju Dunava i jezera, i onda se Ram nekako sam nametnuo, a došao 15 min pre polaska skele

Zadnju ko da nemam, jedva da nešto malo koči. Da li je to do ABS-a ili treba jače da pritiskam pojma nemam. Naplašili su me sa tom zadnjom, pa me nekako strah i da je jače pritisnem. Znam da će abs da spreči blokadu, al eto... Definitivno za 1 cm sigurno kasnije počinje kočenje.

Za nekih 700 km koliko je kod mene, a dibidus sam početnik, 17.6 km po litru. Najekonomičnije što sam uspeo je 25 km za litar, i to je 2500 obrtaja u šestoj, pa sad ko voli tako da vozi. Od prethodnog vlasnika je ostalo, nije resetovano, mada ima tu i nekih 100 km srbije, 18.6km za litar. I tu je neki uzorak od oko 680 km. E sad to su vrednosti što ona kaže, a da li laže ne znam.

Hvala i hvala Evo i prave sovice. Tačnije gospodin Sova koji je živeo nekada u mom dvorištu. Nije Kekenda Ima sova ušara i u drugim krajevima, samo su Kikindjanske najpoznatije zbog one emisije na tv. Ta sovica je išla kao poklon uz neko pakovanje Dr.Oetker pudinga. Ja je usvojio kao maskotu, mislio da ću biti originalan. Dugo se vozala sa mnom na biciklu, i onda nekom prilikom kad sam stigao do mora ukapiram da su turisti blesavi za sovama. Sve prodavnice suvenira imaju po nekoliko modela. Posle sam čuo da postoje i neke grupacije-sekte ili šta već... Kako god do daljnjeg ostaje, pre je to bio meda, ali sam ga poklonio jednoj prijateljici kada je kranula na put oko sveta biciklom. Meda je dobio naziv Skituljko, i ukraden je negde u Albaniji ili Grčkoj ne sećam se... Dok ne smislim ništa pametnije ostaje sovica na CBF-u

Što se tiče smeštaja u Jerisosu. Suviše kasno sam video ovo, član sam foruma od nedavno Mislim da je i pominjano u nekoj temi, ali možda nije loše da još negde piše. Ovako: Većina nas tako ide i moja preporuka je da kada idete na Hilandar, prvo posetite metoh Kakovo (imanje manastira Hilandar). Nalazi se jako blizu Jerisosa. Najavite se da bi Vas dočekali, možda i tražite blagoslov jer bi ostali duže od jednog dana. Metoh je jako fino sredjen, smeštaj i hrana se naravno ne plaćaju, tu možete i bezbedno da ostavite Vaše dvotočkaše. Mi smo išli biciklima i smestili su ih u garažu koja je posle zaključana. Blizu je i plaža, ne nešto preterano, ali taman da se protegnu noge. Od Kakova ujutro polazi autobus za Uranopolis, odakle imate trajekt za Svetu Goru Atosku, a bus dolazi taman da možete da izvadite vizu za svetu goru i bez ikakve žurbe se ukrcate, čak i nešto njamnete u pekari ili popijete kafu, čaj. Cena busa je 2-3 eura, ne sećam se najbolje Povratak sa Hilandara na isti način, s tim što vidite da li možete još jedan dan da ostanete u Kakovu. Blagoslov koji svi dobijaju je jedan dan, ali možda Vas ipak ugoste još malo, taman da se fino odmorite, klopate, sredite stvari, operete, skoknete na još jedan kupanjac u moru. Po meni je ovo dobra i bezbedna, a i povoljna varijanta odlaska na Svetu Goru.

Skoro sve od McKinley opreme mi je stradalo jako brzo. Baš imam loša iskustva sa njima. Ali obično sam kupovao jefinije proizvode. Izgleda da im u toj klasi kvalitet nije neki. McKinley Dakota 3 šator ima napred dva providna dela, to je jako brzo ispucalo. Šipke, gotovo uvek neka pukne, tačnije rascepi se. Mislim da nemam ništa od tog InterSport brenda da mi je danas ispravno. Ja čak uopšte nisam ni kupio Dakotu 3 nego 2, al eto unutra bio upakovan veći model.

Čuo sam nešto na proleće kao. Ali ko zna kakve će biti cene. Ni ovi u okruženju nemaju iste. Hrvatski je najskuplji, često na kupujem-prodajem bude slična cena kao kod njih. Rumuni su možda najpovoljniji, a ni Segedin nije nezanimljiv.

Hvala puno. Gledam je svakodnevno, naravno, poželim joj dobro jutro i laku noć. Prvo pomazim Hondu pa ženu itd... Svakim danom mi se sve više svidja (Honda, jelte)

Da baš ta

Izlistao sam sve postove ovde i vidim da niko nije pomenuo Queshua Arpenaz 2. Možda je pomenut negde drugo na forumu, to nisam gledao. Imam više šatora i koristim prema potrebi. Obožavam kampovanje i to mi je nekako najčistiji i najzdraviji način spavanja kojekuda A možda u početku deluje kako je teško izdvojiti sredstva i kako je to skupo, vremenom se itekako isplati. Oprema koja se koristi namenski i koja se pazi i lepo skladišti kada se ne koristi, može jako dugo da traje. Ono što ja tražim do šatora, pored toga da je nepromočiv i što lakši, je da mogu da ga postavim na bilo kom terenu. Znači izbegavam one varijante gde se tek zabadanjem kočića formira konačan oblik. Nekada je tlo kamenito, stenovito i ne mogu baš kočići da se zabodu gde nama treba. A zgodno i da se ceo šator ujutro podigne i istresu recimo mrvice od večere Da krenem redom... Ako više dana planinarim sa rancem na ledjima nosim neki "kerećnjak" težak samo 1.5 kilograma, jednoslojan. Isti koristim i ako idem drumskim biciklom i ne nosim bisage. Za ozbiljne biciklističke ture sam ranije koristio neki McKinley za tri osobe, Mislim Dakota 3, težak čitavih 4.6 kg, ali smo ga delili na dvojicu. Jedan nosi unutrašnje platno i šipke, drugi spolašnje platno i kočiće. To je godinama lepo funkcionisalo. Šator je dosta komforan, ima dva ulaza, i sa obe strane mesto da se ostavi obuća, ciradno platno ispod celog šatora itd... Možda je malko ipak velik za motor, ali zaslužuje moju preporuku jer sam ga testirao i na visini od 4100m i to po mećavi. Kad idem sa ženom na kampovanje, onako na duže, nosimo veliki porodični šator za 4 osobe, stajaća visina, spavaća soba je skroz zatvorena, dušek i jastuci na naduvavanje... naravno frižider, stolić i udobne stolice se podrazumevaju, kao i roštilj. Ali to čudo od šatora ima 10 kg. Definitivno nije za ovu priču, ali već kad sam ga pomenuo, Decatlon Arpenaz 4.1 (100 eura samo) Poslednjih godina na biciklističkim turama koristim šator koji sam pomenuo na početku ovog posta. Tada je to bio nov model i vizuelno mi se nije baš dopao, ali sa svojom težinom od 2.5 kg je dobio zeleno svetlo kod mene. Kretao sam na turu do hilandara sa društvom koji nije uspevalo ni da se dogovori oko vremena polaska, a kamoli nešto više i jednostavno sam morao da budem skroz samostalan. Tako da je otpalo deljenje šatora. Moj šator, moja slobodica Ništa nisam očekivao od dotičnog, a bilo mi je frka kako će se pokazati, jer je sledovalo spavanje i na planini i pored mora. Kraj aprila, početak maja, kiša zagarantovana. Šator je sve to položio i čak sam se prijatno iznenadio temepraturom u njemu na nekim visinama. Cena tog šatora je samo 25 eura, pa čak i manje. Baš pretprošli vikend sam u slovenačkom dekatlonu našao novi za 20 eura. Izuzev malog redizajna oblika, šator je bio na dijeti, pa je sada težak samo 2.2 kg. Pad težine može da znači i pad kvaliteta, ali konsultovao sam se sa drugarom koji je ove godine napravio turu od više hiljada kilomatara po skandinaviji, i to baš sa ovim novim modelom, i kaže da nije pustio ni kap kiše. Meni je to dovoljno. Boja je zelena i plava, ali skoro svi cikloturisti kupuju zeleni, lepo se uklopi u zelenilo trave, šume i koječega pa se noću ne vidi. Queshua Arpenaz 2 ima i u + varijanti, malko poboljšan ulaz, (zgodno za čizme recimo) nešto teži i postoji samo plavi. I ima varijanta Frash & Black, dotični model je unutra crn, a spolja beo. Vrlo razmišljam o dotičnom za neku sledeću Norvešku, jer sam prošli put imao problema sa spavanjem zbog belih noći. To što je spolja maltene beo, nije prevelika mana u ovim zemljama jer je na području Skandinavskog poluostrva kampovanje maltene svugde dozvoljeno. https://www.decathlon.co.uk/arpenaz-2-tent-2-man-green--id_8293539.html https://www.decathlon.co.uk/arpenaz-2-tent-2-man-blue-id_8347889.html https://www.decathlon.co.uk/arpenaz-2-freshblack-tent-2-man-id_8357354.html Neko je pomenuo dužinu šatora, obično ovi manji imaju oko 2 metra, ali ako sami spavate, onda po dijagonali. Sigurno nema problema sa dužinom, bliže ulazu ide obuća, čeona, pribor za spremanje klope, torbica za korman (kod motora je to tank torba). A dalje od ulaza su bisage. Tako ja bar optimizujem. Generalno je Decathlon zanimljiv kada je oprema za kampovanje u pitanju. A lično volim i Češki Husky, koji je nekada bio fino zastupljen kod nas. Preporučujem Husky vreće recimo. A imaju i zanimljive šatore, rančeve itd... (P.S. Hteo sam samo da napišem da je taj i taj model šatora zanimljiv, izgleda ja moram da ugnjavim )

Samo da prijavim još jedna Hondica CBF 1000 u ovom našem parčetu sveta Boju nisam birao, i ne bih je nikada odabrao, ali polako mi se sve više svidja

Hvala puno, imao sam dvojku iz pismenog do daljnjeg se vozim sam, nežnija polovina je veliki plašljivac. Ali pošto mi je podrška za sve moje blentave ideje, ne menjam je Opraštam joj i što mi ne dozvoljava da stavim motor u dnevnu sobu umesto dvoseda. Za sada na motor sam, sa ženom u kola i na čamac i to je to. Definitivno nova dimenzija u mom životu. Ne mogu da opišem koliko mi je oplemenilo život. Ziv bio!

Da vidiš tek Norvešku