pih, da sam samo malo zapadnije otisao.... :-\ . Samo jos da te kise nije bilo! Jel bila avantura preko Vrsica po kisi? Ona kaldrma mi ne izgleda zabavno mokra.

moram ti reci da sam uzivao u prici i pogledima na tvoj kaziprst! Svaka cast, al preste k'sebi sledeci put! ;D

Ma kakav bre veci motor, samo ako ima mlazni pogon ako zatreba na mesec stici ;D. A ovlasceni servis...

Pa mozda je i umro, al kad si mu pokazao kovanicu okrenuo se iz tunela da dohvati!! ;D ...naj koncert do sada!! Kerber+SMAK, straaasno dobro.

ma nindze su ti albanci, sve izbegavaju!

PA koji ce mi navigacija kad jos ni obicnu kartu nisam naucio da citam. To je samo za profesionalce. A ovako sam uzivao u razgovoru sa lokalcima, upale misica u obe ruke sam dobio ...pivo je skupo!!

Cek, ja sad razmisljam, jest stara tema, jest stari put i definitivno jesu stare slike. Pogledam datum, jest skoro napisano... El se ti to opet kanis da krenes na put pa svako jutro od 5 polazis, pa toboz popodnevnu prazninu popunjavas putopisima sa mesta na koja si mogo otici?

Pa sa kilometrima je malo labavo. Posto sam stavio smesni sat od nekog skutera, koji je, sto je jos smesnije, pokazivao tacno brzinu (iole tacno tj.) ali samo do 100km/h, dokle je i upisan, sto se vidi sa slika. E sad, kako on meri posle toga, a posle toga se uvek i vozilo, to ne znam. Po njemu, napravio sam 3340km, sto se otprilike i uklapa u ono sto sam izracunao po mapi.

Nadam se da sam bar deo atmosfere preneo. Za kraj, racunica je da sam z doticni put potprosio priblizno 250e!! Naravno, ne racunam jos poprilicnu svotu koju sam iskoristio pre polaska na odrzavanje motora itd. Ako sam ja mogao, moze svako! Vise od DR-a mi nije ni trebalo, ko kaze da treba, daje sebi samo jos jedan razlog da ne krene! Ziveli, pa se videli na putu!

zbog specificnog nacina na koji je doticni putopis postavljen na forum, sto je uslovljeno mojim crapy net-om, nisam u mogucnosti da presecam text slikama. Nazalost, svaka slika ima i pricicu, a na svu srecu, uz svaku se moze i pivo popiti . Prekosutra zavrsetak! A suma-sumarum kad konacno pogledam kilometraze, racune, finansije...

Lep dan, od izvora dva putica. Auto-put i vinskim putevima do Slovenackog mora pa Umag. Vinski putevi naravno, i nisam se pokajao. Da li sam uzput sreo 5 automobila nisam bas siguran, sigurniji sam u to da ni jednog pripadnika reda i zakona sreo nisam, tako da je voznja bila vrlo opustena i kilometri brzo progutani. Na granici su me samo propratili, doduse Hrvatski carinik se malo raspitivao za moje zdravlje, porodicu, zaposlenje itd. ali sve kulturno i poslve umereno...vozi misko! Istra...pa od Umaga do Pule, mogao bih reci preovladjuje utisak guzve i klizavog asvalta. Uzputni gradovi, lepi, al ne vidim zaista zasto sam se i zaustavljao sem da se odmorim malo, nista tamo za mene interesantno nema. Od Pule ka Rijeci, naravno preko Ucke, to mi je rekao Dane da ne obilazim, iako sam uprkos instrukcijama omasio neka sitna mesta, doticni put na trenutke zaista odise svezinom, lepom prirodom, cak sam i vodopad nasao!! A onda Rijeka! Nadao sam se da cu do Grobnika da skocim, medjutim, eto ti veceri pa je bilo dobro naci neki kamp za nocenje. Dodajem malo gasa i nazalost Rijeku sam samo sa periferije slikao, a ono kroz sta sam prosao je obecavalo. Stajem u Novi Vinodlski i nekog skuterasa upitam za kamp i on me ljubazno odvede do najblizeg. Hvala neznanom junaku, bas je ispo domacin! BEse vec pola 9 i na ulazu me docekase dve doobre cice. Kazu nadji mesto, dodji po prijavu, smesti se pa idemo posle 10 na pivo!!! Do jaja, imam vremena i malo da se dovedem u ljudsko stanje do 10. Ulazim u kamp koji ima takoreci dve celine, jedna na kamenitom delu pored mora i druga u sumi, na zemlji sa ladovinom i nultim pogledom. E sad, mentalno zaostali pripadnici pigmentom osiromasenih rasa zapada su naravno u ovom drugom, bezveze delu! Razmisljam ja, pa koji ste moj na more dosli, pogle ova pogleda, mirisa, zvuka... A oni se namestili... pa bolji kamp u Mitrovici na moto-skupu. I tako ja, naravno odlucim da sator postavim na plato pored mora, na ivicu naravno koja se uzdize par metara iznad doticne plave lokve. Prijavim se na salteru kod koketa i vratim se u gradjevinski poduhvat. Odradih to maherski, udaljim se par koraka, namestim ruke u F i divim se svojoj predivnoj kreaciji kad me stize spoznaja sopstvene mentalne zaostalosti u vidu tajfuncica koji pirucnuo sa mora. Pripadnici gorespomenutih naroda su onda imali spoznaju poznatog im humora dok su gledali balkanskog primitivca kako kroz ceo kamp trci za svojim satorom!! Ali ne! Ja sam ga uhvatio, vratio na isto mesto gde sam ga i prvobitno postavio, vezao pak-tregerima za motor, vezicama popravio izlomljene sipke, koferima napunio da ga vetar vise odneti ne moze. Mozda su se svi lepo nasmejali i ja ostao bez drustva za pivo (doticne radnje su trajale poprilicno), ali pogled ujutru je bio jednostavno neprocenjiv... ...Budjenje, divljenje pogledu, poakovanje, bacanje satora u kantu i paljba obalom do Trogira, gde sam imao dogovoreno kupanje i kafu sa Lady L. Drustvo mi je prijalo posle dva dana pricanja iskljucivo sa pumpasima i granicarima (onom gore Hrvatu samo sto nisam poceo da pricam kako mi se baka slogirala), o kafi da ne pricam. Kupanje, pa ne bas po mom ukusu, al dobro se i oprati kad-kad. Trogir standardno prelep, secam ga se ko da sam prosle godine bio, a jesam kad malo razmislim, no zadrzacemo se na prelep. L, drustvo je bilo priceless (cisto da se neko ne priupita, mastercard nije bio sponzor putovanja), Hvala jos jedared i nadam se da raja nece zaboraviti Trogirski most okruzen prelepim jahtama dok se u moru ogleda zvezdano nebo, a jednom tocku prolazi hedikepirani DR! Kafa u kafe-perionici MK Sjena u Kastelama pa pravac Split i Adventure Bar. Inace, nas prijatelj avanturista Rakela je ove godine otvorio gorespomenuti kafic u centru Splita i zaista ga nije tesko naci. Rakela mi je ustupio svoju salu za borilacke vestine da prespavam tu noc, sto je poprilicno lepo od njega, moram priznati. Da se vratim na kafic, doticni je potpuno dekorisan u stilu putnika avanturista i na zidovima mozete videti potpise i poruke poprilicnog broja istih koji su kroz kafic prosli samo u toku ove godine. Tu naravno mozete videti i Daneta i Komu, a od nedavno i mene. Polaskan sam sto sam se nasao u skupini ljudi koji su mozda zrtvovali i vise od mene i koji su kroz neki njihov pogled eventualno zrtvovali vise da bi postigli svoje ciljeve. Rakela, cenim gostoprimstvo i cenim dobru volju. Samo napred, i kao sto sam tamo i napisao, nadam se da ce zid na koji su kucane poruke putnika uskoro postati premali i da ces morati malo da prosirujes lokal! Srecno sa radom. U sali strunjace, odlicno ima gde da se spava i tusevi, o da tusevi... to je prava stvar, bez strunjaca bi i izdrzao. Spavanje, pakovanje, dotezanje nosaca motora, popravljanje nosaca kofera, kafa u Adv bar-u i gas putem Herceg Novog. Uzput naravno svracam u Dubrovnik da malo fotkam i odlucujem da skocim do prevlake na rucak. Tamo kuhinja zatvorena i tu odlucih da kroz granicu predjem na jednom tocku u protest nasilno nametnutoj dijeti. Granica sa CG, prica za sebe, no nista sto nisam vec ispricao. U Zelenici me je sacekao Benjamin, zenu mu smo isterali na avion da bi bilo mesta za mene. Napravili veceru, chatovali sa Minom, bezuspesno lovili drustvo za pivo, pili pivo sami, poonesvescivali se, spakovali oba motora i svako na svoju stranu. On sa Evil_zoo-m(namerna greska!!) za srbiju a ja na veliku plazu gde ceka drustvo. Cisto da pomenem, te honde, kakvi su to motori, pa znaci pali ko zip-o, ma nisam ga gurao ni 10m a on vec upali. Respect, Honda je to...

Ziv! Ziv! Evo sad cu da izorganizujem nesto da bude do HN-a obradjeno do sutra. Za dalje ce biti malo problematika, a ono dalje je ono pravo, moram vam priznati!

KO kaze da ih nisam obisao? Samo ih nisam slikao!!! No naravno da nemam primedbu na dopunjavanje foto-galerije! Nastavak uskoro!!

Da ne bih puno gnjavio sa nepotrebnim tekstom, prepricavanjem dogadjaja, poredjenjima naroda i narodnosti (prosli put je bilo uvredjenih), jednostavno cu da preletim po mestima na kojima sam bio, spomenucu ljude koji su me docekali i pratili i naravno na kraju pustiti par fotografija koje smatram da su najreprezentativnije. Avantura je, moze se reci, pocela nedelju dana pred sam polazak na put, posto je ludi pronalazac cije ime necemo spominjati, mislio da je izmislio gume koje ne klizu po nafti. Naravno, nije bio u pravu i polupao je motor kojim je trebao za tacno osam dana da krene na put. Sta sad? Naravno, nije odustao, malo cekicao, malo pozjmio delova i OLA! Novi DR! Bilo je straha da ce da me uhapse na ulazu u Europsku zamlju Sloveniju, al ko reskira profitira. Viza podignuta u 16h i put odmah zapocet. Prvi deo krajnje nezanimljiv (sem parceta gde se gubim po hrvatskim seocima koja na karti ne postoje) posto se na kraju sveo na auto-put do Ljubljane gde me je sacekao TomoB i uprkos vrlo kasnom dolasku me smestio u hotel koji su mi obezbedili MK Vaski Bojsi, kojima se na ovaj nacin jos jednom zahvaljujem sto su mi izasli u susret. Tus-spavanje-dorucak i pokret u Alpe. TomoB je vec imao osmisljenu strategiju za ispunjavanje dana i posle ispijanja kafe sa BMW-om krecemo put Kranjske GOre. Jos malo auto-puta, ali okolis je prelep i lako se covek opusti. Kranjsku Goru svakako preporucujem da posetite, posto gradic odise svezinom i u svakom slucaju iz njega krece put za poznati prevoj Vrsic. Naravno, to je put kojim nastavljamo. Vrsic predstavlja beskrajan niz serpentina koje su pazljivo numerisane i samo sto im imena jos nisu dali, ali verujem da ce neko i taj propust da ispravi. Inace, put su gradili Rusi, zarobljenici iz I svetskog rata, a na jednom delu puta postoji i kapela koja je sagradjena u secanje onima koji su poginuli kada ih je poklopila lavina. Na vrhu Vrsica se izlazi na nekadasni glecer, koji se usled globalnog zagrevanja naravno istopio. Odatle put nastavlja ka Bovecu, ali Tomo nije imao ideju o odlasku na Bovec, vec do nacionalnog parka pod Mangratom. Do doticnog se dolazi tako sto se u jednom trenutku iskljuci sa puta za Bovec i pocne uspon na planinu. U park se ulaz naplacuje, a brza voznja krivudavim puticem se ne preporucuje posto je isti prepun kojekakve faune koja bas i ne zna dal sirena znaci skloni se ili pocni mahnito da skaces po putu! No kad se popnete dovoljno visoko, drveca vise nema, pocinju niske trave, stene strce na sve strane, sa svih strana naviru presrecni jodleri koji su dosli da ispune dan pesaceci par desetina kilometara u duzinu i 2,6km u visinu, kolko je doticni Mangrat i visok. Tomo i ja smo ostali na bezbednih 2000m, dokle se moglo stici motorima. Pogled ne opisiv, fotoaparat nemocan da docara ispunjenost cula. Svracamo u obliznji planinski dom gde sam probao jelo tipicno za ove krajeve alpa (Tomo, podsecaj, kako se zove?). Malo odmorili pa nastavljamo preko Italije nazad do Kranjske Gore, odakle smo zeleli da preko Bleda i Bohinja predjemo jos jedan manji prevoj. Tu nas udara kisa, ali brzo shvatamo, da samo oko nas pada, i da vec posle Bleda doticna nije ni padala. No ona je razlog zasto slika sa Bleda nema, al to vec mozete da izGooglate. Usledila je fantasticna voznja kroz jos lepsu prirodu (fauna ovog puta van granica puta). Dolazimo do Petrovog brda, koje predstavlja granicu izmedju Jadranskog i Crnomorskog sliva, a krov sa kafane u koju smo seli da popijemo pivo predstavlja liniju po kojoj se slivovi dele. Tu se oprastam sa tomom koji se vraca za Ljubljanu a ja nastavljam ka Novoj Gorici. Prijatelju, hvala ti na trudu, zaista ne znam da je neko toliko lepih kilometara uspeo da napravi a da pri tome ne napusta granice Slovenije (ono malo italije ne racunamo!). Ziv bio, nadam se da cemo jos puteva proci. A ja nastavljam prema Istri...

Mislim da cu imati vremena sad par dana posto imam temperaturu 39 i pola zdravstvene stanice mi kampuje u kuci, posto misle da sam doneo neku cudnu mutaciju gripa. Nema izlazaka iz kuce, tako da cu bar slike popeglati i pustiti sa malo teksta da vas ne davim! Sad samo strpljenja!

tek sad :o pa u 22 sinoc si se javio iz loznice ... Ma odspavo na OMV-u ;D... Pa ne bi bas bilo normalno odma da sam za racunar seo kad sam u kucu usao!!!

To je replika Mini kada je prigovorila na higijenske uslove

Vrno se!! Mrtav sam, 3500km, 500 fotki... samo malo sebi da dodjem...

nisu jos uvek slick!! Evo me u Novoj Gorici, sutra izlazim iz EU! Estetski napad izvrsen, policija me nije uhapsila!! Tomo i ja isekosmo uzduz i popreko Sloveniju, a napravismo jedva 300km. Za sutra sam obecao da cu da odem na centar umaga i da vicem SSSAAAAAALLLLLLLEEEEEE!!!

I, ja sutra krecem, prvo za Beograd, da sacekam pasos i da vidim dal ce biti ista od onog dela sa Alpima ;D. Prvi dan ce biti kanda malo naporan ako od 4 popodne planiram da dobacim Ljubljanu.

Idem do Crne Gore, ali preko Austrije! ;D. JAvi se da popijemo kafu pa se mozemo dogovoriti za dole. Prijalo bi mi drustvo za Albaniju!

el ima neko pouzdan info za tu vizu?

Ja idem, ali malo sporednim putem . Sve se trefi, krecem 12. iz SM, al idem prvo na sever.

Fala Dule, nadam se da mi pomoc nece trebati...

Vidim ja da ce biti dosta saobracaja kroy albaniju u avgustu! Nazdravlje, ako vidite enduro koji ne mozete da odredite sta je zaista, to je moj DR! Sad na sve lici, sem na DR...