Pa nisi valjda mislio da cu da pisem putopise dok se svi drugi vozaju!!! Sad se pisu putopisi kad Suzuki spava . Ja nameravam da sledece godine opet odem. Samo sledeci put, nadam se samo u tranzitu.

Isto more, ista klima, razlicit narod. Šta je to što vas može eventualno povuci da izaberete jednu od ove dve destinacije pre nego onu drugu. Da odmah na pocetku uže odredim tok ovog teksta. Naime, rec je o putopisu kroz samo jednu od gorenavedenih država koju sam, kao (avan)turista pocetnik koji je bio suviše mlad u vreme kada je poslednja masovna tura zelenih turista bez pasoša razmenilo set ružnih reci u širem granicnom pojasu, posetio i uzivao u njenim lepotama jednu nistavu nedelju . Kroz tekst ce se prožimati samo blaga poredenja ove dve destinacije koja u stvari koje ce imati glavnu ulogu u odabiru destinacije za moje sledece letovanje. Takodje, spominjacu i aspekte kao sto su nacionalna netrepeljivost, uvrede i neprijatne pogledi koji definitivno predstavljaju jedan od primarnih faktora dobrog i bezbrižnog provoda. Pitanje na koje se nadam da cu doneti odgovor je svakako da li možemo bez predrasuda da se ponovo zaputimo na egzoticne destinacije Hrvatskoga primorja? A kako bi bilo da prestanem da smaram sa politikom i krenem na put. Put kroz dragu nam Bosnu standardno zanimljiv i naravno preporucljiv cak i kao destinacija, ne samo kao tranzit, ali ovaj put, to ona zaista i jeste. Kada prolazite kroz bratskog nam suseda, obavezno izdvojite malo vremena da posetite usputne znamenitosti(o njima neki drugi put).Hm, naime, do pola puta imate još vremena da se predomislite. Da li skrenuti za Makarsku, ili produžiti do Trebinja pa na sigurno u Crnu nam (im) Goru? Bicemo hrabri pa nastavljamo ka Hrvatskoj granici. Kad tamo, iznenadjenje... Pauza!!! Pred polazak nam je jedan kolega motorista dojavio da na ulasku u Hrvatsku granicari traže da unesete odredjenu sumu novca za svaki dan koji planirate da provedete u lipoj im. Nekoliko kilometara pre granice vec smo poceli da spremamo price o zadržavanju od jednog pre-podneva... Play! "Vaše pasoše, saobracajne, dozvole"-rece poprilicno ljubazan carinik. "Molim vas ostavite vozila po strani i sacekajte kolegu"- rece isti malopre poprilicno ljubazni carenik, al nama do ljubaznosti kolko i bakuti do uštipaka (?!?). Dogega se kolega do malopre poprilicno ljubaznog carenika koji nije ni blizu izgledao poprilicno ljubazno i zamoli nas (il naredio nam, kako vam drago) da skinemo licni prtljag sa vozila (prvi put da je neko moju kravu nazvao vozilom) i da udemo u kucicu (pre podseca na malo veci toalet, samo što za ventilaciju nema ni onaj sicušni prozor koji služi da provalite u sopstvenu kucu kada izgubite kljuc) i izvadimo svoje stvari. Ulazimo za gorespomenutim i nalazimo se u neprostoriji (prim.ur: neprostorija = neprostrana prostorija) koja od inventara sadrži samo neke visoke police na kojima nam je naloženo da ispraznimo sadržaj svojih torbi. Za nama ulazi uniformisana licnost niskog cela koja za sobom zatvara vrata i zauzima stav "sad cu da vas..." (stav se zapravo ne može nauciti, ili ga imaš ili ne, a osnovna obeležja su: ruke na leda, raširene noge, stopala blago zakrenuta ka napolje, vrat istegnut, usne ispucene i oci podešene na opako). "Ruke na zid, raširi noge"...sad smo gotovi nabice nam pendrek a nismo se ni ljubili... "jel imate nešto da prijavite, jel nosite neke narkotike?". -"Ma ne, idemo na Bike skup, tamo imamo sve što nam treba" -"Ozbiljno, pa Ok, ne morate raspakivati stvari, u redu je sve"- rece malopre opaki a sada veoma ljubazni i druželjubivi carenik (a nismo mu ni mito ponudili!?!) -"izvinite zbog neprijatnosti, moramo da kontrolišemo sa vremena na vreme, lepo se provedite, srecan put"... Pauza!!! -šta to bi? Gde je krv? Nema braca ništa, svaki od nas je imao drugi trip, neki su mislili da ce nas tuci, neki su se plašili neceg drugog, a ono ispade da smo prošli lakše nego kod brace nam Crnogoraca. *Dogadaj par nedelja kasnije: prolazak Crnogorske granice nije nije bio ni blizu prijatan, zadržani smo na granici zato što nismo imali SRB nalepnicu (iako doticna oznaka postoji na tablicama), pa je carenik koji nas je usput nazivao kojekakvim imenima pokušao da nam valja nalepnice sa državnim oznakama po pristupacnoj ceni od 50e!! I to ne samo nama, nego je zaustavio celu kolonu automobila i svim vozacima držao kolektivnu prezentaciju svog genijalnog nauma. Kada smo mu predstavili nas genijalni naum da ga oteramo u tri lijepe pošto imamo doticnu oznaku u okviru tablice, poklonili smo jednu kolegi iz BG i prošli pored vidno razocaranog vacaroša koji sebe predstavlja za službenika visokokotirane turisticke države na balkanu. E pa malo prekljuce, kada tebe i sve slicne tebi šutnu u dupe onda možda i budete imali turiste koji ne nose kilo paradajza u gepeku... Naravno, platili smo i eko taksu da bi malo kasnije naišli na otvoreno dubrište pored puta!! Sramota, samo tolko. Nazad na PLAY... Put prema Makarskoj pa Split, konacna destinacija Kašteli, Shadow Days 08. Magistrala pored mora... san, asvalt takode. No manje više razlika od južnoga suseda je samo što nije tako klizavo, okoliš poprilicno lici, malo više cemprešcica, al to je to, Jadranska magistrala. Lagano krstarimo dok nas tajfuncic ometa u ostvarivanju pravolinijske putanje i nailazimo na prvi problemcic. Pored svih ljubaznih vozaca koje smo sreli, kojima smo se javili, razmenili ljubazne poglede itd. naletimo na jednog koji je pokušao da kolima naleti na poslednjeg clana naše kolonice. Cime je doticni bio isprovociran, nismo zakljucili, ali donosimo zakljucak da je verovatno isprovociran svojim pateticnim sexualnim iskustvima kod kuce, te je videvši komšijske tablice na prvom motorciklu (ili to beše krava) odlucio da nas malo poplaši. No nismo ga nešto baš registrovali, u krajnjem slucaju, seljacine to kod nas rade i bez neke preterane nacionalne predrasude, te lagano stajemo i nekoliko minuta uživamo u plesu aviona nad površinom mora da bi shvatili da nešto gori i da verovatno to ne rade da bi zabavili turiste željne uzbudenja. Konacno, moto kamp na izlazu iz Kaštela. Kaštele predstavljaju niz naselja koja su nastala oko primorskih utvrdenja koja su služila kao zaštita od pirata. NIsam tacno siguran koliko ih ima, ali sve zajedno predstavljaju jednu celinu, a da ste prešli iz jednog mesta u drugo znacete samo po znakovima na koje nailazite. Mesta mirna, plaže nažalost kamenite, ali kamp medu borovima pored mora je san. Mir, tišina, domacini koji su uvek bili na dohvat ruke. Skoro svako vece smo uživali u raznim primorskim svecanostima koja su naravno bila okicena sardelama, crnim i belim vinom, dalmatinskim pesmama i dobrim druženjem. Svaka kaštela je imala svoju svecanost a da pri tom zaista treba biti vešt i prepoznati sutradan u kojoj si kašteli bio!! Naravno, cesto smo išli u obilaske obližnjih mesta, znamenitosti i plaža. Samo nekoliko kilometara severno nalazi se grad Trogir. Malen, zbijen i da ne poverujes sa koliko šmeka. Sam "centar" se obrazuje oko starog utvrdenja koje se prostire uz kanal koji izgleda kao da ga je neko sagradio da bi svakodnevno pravio neogranicen broj dušocepajucih fotografija. Jeste, potrebno vam je izvesno vreme da se probijete sa jedne strane starog grada do druge kroz nezamislivu gužvu automobila, motora, motorina, skutera i ko zna cega još. Jednostavno, ovuda se najefikasnije provlaci trayalom, po mogucstvu preko automobila. Pogled na marinu upotpunjuju jahte svih velicina i oblika koje najverovatnije služe za edukaciju sladušnih slatkorecivih dalmatinki, koje cim cujete kako lipo govore taj nama tolko blizak jezik a na njima tolko svojstven nacin poželite da im i sami održite cas o izvrsnim dostignucima nautike, opšte mehanike i aerodinamike, sve naravno u cilju poboljšanja medunacionalnih odnosa. Naravno, ne bi Sremci bili Sremci, da nismo svaki intermezo iskoristili za lepu zakusku. Naravno, poneli smo kotlic!!! Tu je naravno nastao problem. Kako objasniti primorskim domacinima da mi slabo jedemo te oblike života koji rone i lete. To jedino može da prode u nekoj salati, i to ako je jaga pobegao sa ražnja. Zamislite samo ovu idilicnu atmosveru: crveni zalazak sunca nežno obasjava tihe valove koji tiho zapljuskuju nogare našeg kotlica u kome nestrpljivo krcka kilo svinjskog - kilo junetine. Naravno, niko mu nije odoleo, paprikaš je jednostavno pricao sve svetske jezike. Kolega švaba se tolko oduševio da nas je sutradan pozvao na roštilj u njegov letnjikovac u Trogiru. Na kraju, nismo uspeli da zakljucimo šta tu fak znaci fažola, kako su domacini nazivali naše specijalitete, al se odnosilo i na pasulj i na paprikaš i na becarac i sve ostalo što smo muckali tih toplih letnjih dana. Pošto su kaštele u neku ruku, predgrade Splita, ne bi bilo dobro pa ne otici u detaljan obilazak doticnog. Preporucujem da motor ostavite u luci na za njega predvideni parking koji zaista izgleda impresivno sa tolikim brojem uredno poslaganih dvokotaca (ja ne mogu u svojoj garaži tako da složim ergelu). Grad naravno, kao iz bajke. Sve što vam treba je foto-aparat i malo volje za klikanje i pstacete vlasnik ogromne kolekcije dahozastajucih (nešto mi ne ide sa ovim složenicama) fotografija aritmioizazivajucih srckodobijajucih delova Dioklecijanove palate. Narafski, tu je i marina koju krase mnogobrojni mnogoskupi brodovi i jahte. Ulice pune suvenira se ne mogu obici, a ako poželite da obogatite svoju ili neciju kolekciju magneta, bogme, namucicete se, što oko izbora odgovarajuceg artikla, što da naterate nekoga da vas usluži. Što nas dovodi na jednu anegdotu! Naime, postoje propovedi, da je Isus Hrist, poslednji put pri svojoj poseti Dalmaciji, dok je svojim domacinima objašnjavao nacela na kojima se zasniva rad i privredivanje, te mu usled duge price ponestalo pršute, vina i tvrdoga sira, i odlucio se da dobavi doticnih namirnica pa rekao: "Ne radite ništa dok se ja ne vratim!" i otišao. Nikada se nije vratio, neki kažu da se bavio stolarijom, neki otorinolaringologijom, dok neki tvrde da je posvetio život radu sa kratkovidim i slepima. No njegove poslednje reci svakako su ostavile dubok trag u razvitku ovog dela primorja. Doduše, tu shvatate da je gorespomenuti verovatno u svojoj potrazi svratio i do južnih suseda. Iz Splita je svakako poželjno da se provozate i po okolnim ostrvima, što sam ja ovoga puta nažalost propustio. Pešcane plaže, retka gustina naseljenosti i mnoštvo zaturenih uvala svakako garantuju mnogo zabave. Naša ovogodišnja turneja ukljucila je i mali primorski (pre bi rekao morski) gradic Primošten koji svojom lepotom zaista popunjava sva cula (ne, nismo ga jeli!!). Ceo grad je ureden u prepoznatljivom "morskom" maniru, od krupnog kamena nepravilnog oblika, sa utvrdenjem na vodi, u cijem se centru nalazi prelepa crkvica sa ocaravajucim pogledom na ostatak mesta. O samom gradicu prepuštam slikama da govore, a ja cu vam opisati još jednu epizodu po kojoj ce naša poseta Primoštenu ostati upamcena. Šetajuci pored plaže skrenuli smo pažnju konobara jednog elitnog restoranja koji se nalazio tik uz šetalište. Doticni nas je posmatrao citavih sat vremena, te sacekao da se neko izdvoji iz mase, i poceo da ga vreda i preti kako ce on i njegova tobož velika banda da dodu i da nas prebiju ako odmah ne napustimo grad!! Iako nas je u datom trenutku na datom mestu verovatno bilo više nego stalnih nasanjenih u citavom mestu, odlucili smo da smirimo strasti i ignorišemo pretnje. Vika se pojacala i naš sad vec upropašcen izlet je priveden kraju. Polako smo se spakovali i krenuli nazad do kampa. Iz mesta nas je ispratila policija koju je verovatno pozvao neko od inace finih i vrlo gostoljubivih nasanika ovog prelepog mesta. Na žalost, morao sam da odem, a taman sam uspevao u nagovaranju jedne prodavacice suvenira da ostavi tezgu i da odemo da se provozamo po primorskom putu od koga jednostavno zastaje dah. No još jedan razlog za novi pokušaj naredne godine. Sledeci put se maskiram u Švedanina. Znate onu o lepom i upornom! Šta još reci, posle prelepe nedelje na ovakvom mestu, mogu samo poželeti da se vratim sledece godine. Ostalo je još mesta koja treba posetiti, još ljudi za upoznati, još puteva proputovati. Put do kuce naravno uzbudljiv, uz put naravno treba posetiti Mostar i Sarajevo, uživati u prelepoj prirodi i atraktivnoj vožnji bosanskim asvaltom. Dobro, uz put sam pogazio jednog Golfa, al to su price za neki drugi tekst. Suma sumarum. Ako želite uistinu da se odmorite, uživate i najpre, jako lepo provozate, moja preporuka je definitivno da posetite Hrvatsko primorje. Policija nije preterano zahtevna, ako nosite kacigu, zaista vas nece uznemiravati. Cene su poprilicno bliske našim domacim cenama(bar po prodavnicama), voda cista, plaže bez smeca, ljudi vrlo ljubazni (cas' izuzecima), putevi vrlo kvalitetni. Šta vam još treba?

dvojka je vau!!!

Ja predlozio jos na pocetku da menjamo uloge! a Stef, ti si zasluzio ceo kotlic za sebe ;D

I glasanje zavrseno!!! Prvo da cestitam protivnickoj ekipi, borba je bila neizvesna do samog kraja, sledeci put ce te i vi dobiti sansu da pobedite. Sto se tice glasaca, zamajevaca, kriticara i ostalih, drago mi je da je Minina i moja slika dobila kritike kakve jeste, neki negativni komentari su vise bili na mestu nego pozitivni ali u svakom slucaju mi je drago ako je fotka bar nekoga navela na razmisljajne o etiketiranju, depersonifikaciji i diskriminaciji ljudi. -strujo- nisam druge ruke no svoje i minine imao, a cak i moja je samo jedna bila na raspolaganju, drugom sam slikao -slika je u prvobitnom obliku trebala da bude crno-bela, ali smo jednostavno zakljucili da ce na ovaj nacin da bude za nijansu mracnija -namera nam nije bila da vam nasa fotografija bude prijatna, naprotiv, nadam se da vas je poprilicno potresla.

cuti, ja sam plakao od muke pokusavajuci da shvatim sta doticna sprava radi! Kad mi je objasnjeno, imalo je perfektno smisla. Sad i ja wants ;D

Pa dobro, bitno je da ljudi razmisljaju o fotografijama, sad, dal devojka sedi u krilu neozenjenog ili ozenjenog coveka koji oce da je okrene na telefon sutra ujutru ili ne, nije od sustinske vaznosti, ali nekima je jednostavno gust da to primete. Ali nekada jednostavno morate biti nedosledni, ipak sve to treba ukomponovati u fotografiju. Da je foto br.2 bila crno-bela, sumnjam da bi marama bila zuta ?!?

samo je pitanje oces da ti noga ostane suva ili neslomljna?

Ako nastavi vako nereseno, moracemo stvarno da se bijemo na kraju. Ja cu da spremam neku klopu, a vas dvojca dobijajte batina od Mine. Kad joj dosadi, opicimo po pasulju (:

idi u garazu, tamo ces naci par tema sa doticnom problematikom.

Ma super lepak uzmete, namazete djon pa ulozak i onda obujes cizmu i nosis je dok traje dejstvo lepila (:. Nije to nista, meni se na diadorinim cizmama od 150e odlepio djon od ostatka cizme posle godinu dana sporadicne upotrebe :-\. I to na obe naravno. Da sam dodao jos 30e, mogao sam kupiti tech3

Drago mi je da je tolko glasova u toku prvog dana, takodje drago mi je sto su nase fotografije uspele u nekima da pobude malo jaca osecanja od estetike, tj prijatnost-neprijatnost, tezinu...

vreme isteklo. Helleeeeenaaaaa!!! Stavljaj slike da ljudi glasaju

Otkud sme da kontrolise uslove judom, na minu sme samo vatrenim oruzjem ;D

Nadam se da vam je taktika posle takmicenja dobro osmisljena ;D ;D ...samo vi bacajte varnice, slabo je to da potpali vatru

ma moze i prsa u prsa, ja skrstim ruke i pustim Minu da odradi svoje. Al bi bilo rascerecenih udova ;D. P.S> pobedice ideja i realizacija naravno ;D

...pusti Mina, to sto kazu ljudi, ta propaganda... to... nije istina ;D ;D... pa on neka peva, lepse ce nam biti kasnije . svejedno nam ideja nije nest hi-tec, a mozemo i sledeci krug da igramo sa obrnutim ulogama. P.S> Shokole, verujes ti da sam ja taj koga neko moz da pokvari . Pa najmanja ti je briga mikka i njegovi fotoaparati...... ;D

Vako, jedno vreme sam nosio nolanku (tu sto je sada grex) i mogu vam reci da sam bio vrlo zadovoljan, ponajvise zbog toga sto je kaciga poprilicno lagana i uzivao sam da je nosim po gradu i na krace rute (imao sam N100 za put). Malo mi je smetao okrugli kalup, ali je bila porilicno razglavljena pa nije zuljala. Sada imam Arai TourX, i prezadovoljan sam kacigo. Jeste, bucna je, magli, izgrebe se na svaki preki pogled... Ali sve prednosti enduro kacige su tu. Pa da krenem iz pocetka: -kacketic: mnogo dobro radi posao kad je vizir podignut, posto tada sluzi kao stitnik istog, pa kada prolazite kroz siblje... on je prakticno uvek cist. Za druge prednosti tipa sticenja od sunca, blata, napasnih stoperki i radara ne bik puno da ulazim u pricu, to kako se kome ucini. -vizir: hebitacno fantastican, ja sam kupio polovnu kacigu i mislio sam da je neko stavio nov vizir, medjutim, on jednostavno nece da se osteti, bar je moj utisak takav. MOkra krpica i opet je nov, a o preglednosti da ne pricam. Po meni, najveca prednost koju donosi ova kaciga je sto imate mnogo veci "prozor u svet" od klasicnih kaciga. -dihtovanje: mozda bi mogao da zamerim, ali za leto je do jaja. Kada je kisa i malo ladno, bolje obucite vunenu kapicu ispod. Produvava, prokisnjava, progovnjava... Zato vizir ni nece da magli u voznji, ali kad stanete...... -po onome sto sam citao, Shoei je mnogo bolja kaciga, posto je mnoogo novija konstrukcija (tourX je skoro nepromenjen vec 7-8 godina, samo malo kozmetika) a BMW je kako kazu VR' brega.

Pa Tec3 enduro (all terain sto su ovi nazvali) je zaista vr' cizma, samo sto su malo ovde prebildovali cenu. Resenje je da odes kod njih da probas pa narucis iz Aunera za nekih 180e. A kad si vec u eXtreme-u, probaj Thor Quadrant, jeftinije su, ali takodje vrlo cenjene enduro cizme. Ne znam dal su dobili novi model, al stari bi u svakom slucaju trbebali da imaju. REsenje za Thor je naruciti ih iz amerike, posto stari model kosta 100$ a novi 140!!!

Zaboravih da kazem, te cizme su radjene po licenci BMW-a, ili ih je neko jednostavno iskopirao. Nasao sam pre par godina isti model u katalogu BMW-a, i tamo se zovu Touring ;D. Samo jos da pocnu brajtling da proizvode u Gepardu pa da i mi sitne ribe okusimo kako se uziva na motoru.

Prvo da se izvinim na neaktivnosti, naime, ja imam doticne Touring cizme vec preko 5 godina (jedno 7 bik reko). Nisu indenticne kao ove sa slike, samo je malo djon tanji. Pa vako, da su vodo-nepropusne, zaista jesu, sljapkao sam po baricama, vozio kroz recice... Da su udobne, jesu, al meni malo smeta doticni tanki djon, pa me stopalo brzo pocne boleti kada pesacim, ali to je problem sa mojim stopalima koja ocigledno vole malo tezu obucu. NIsam ih nesto preterano nosio, ali cizme su jos uvek kao nove, za razliku od diadore koja je posle manje od godinu dana dostigla da izgleda kao 7god stara. P.S.-moje su malo custom, cela unutrasnjost je od koze, tako da od znojenja nogu nema nista...

NIje prvi, imali smo prosle godine i LTD440 sa usijanim izduvnim granama ??? ??? ??? Mozda neki pamfletic... koji ce deliti ista ona curica po susretima :

brate, dovoljan je jedan ja da krene sa zadnje startne pozicije i u prvoj krivini imas garantovani pokolj!! Nisam ni mislio da se celi dan vozikamo po stazi bez bilo kakve organizacije. Treba organizovati neka merenja vremena, po koju trkicu itd. U svakom slucaju, prve godine nema nista od sampionata.

uuuu... ocu i ja da se valjam po blatu... pa dobro radim to cesto al ne izgleda ovako zabavno!!! Svaka cas', sad jos samo mi da organizujemo enduro trku, da ugostimo Chalu... hasamo nesto naravno (:

to RED POWER- brate, el kontas da nista od pro trke nema, imas pet ljudi sa kojima se mozes naci svake nedelje i lepo se istrkati. Nije cilj organizovati trku u kojoj ce ucestvovati 50 amatera na kojima ces da se izivljavas i da hranis svoju dusu. Priznajem, prija to, ali cilj je da ljudima pruzis opustene happening voznje da i jos neko tu nauci da vlada motorom, pa onda kroz neko vreme, imas 20 dobrih vozaca, e onda se hrani dusa (:. Znaci, treba organizovati ceo dan otvorene staze, par trka sa ne tako mnogo takmicara, dosta trening voznji, nesto da se hasa naravno i postigao si nesto. Problem je sto treba naci budalu koja ce da preuzme odgovornost i da licno odgovara za svaku povredu. To realno niko nece da uradi za start od 20 vozaca na maleckoj karting stazi, koji uz to nemaju blagu predstavu kako se vozi SM, a kamoli kako nekoga da obidju. Pa bilo bi mrtvih posle tri krivine...