Planiram i ja sa ortakom, ali mi nisu jasni neki detalji. Ako ponesem svoj čamac i uredno platim neku taksu, ne znam ni ja za šta, onda možemo da se spuštamo. Stignemo na cilj i? OK, čamac ću da ispumpam i da ga spakujem, ali kako da rešim povratak do kampa i svog vozila? Help!

Bravo šekularac, samo napred!!!

Ne znam za smeštaj, ali ako ima grad u kome je jeftiniji taksi od Kragujevca to je onda Sarajevo. Pre 2 godine kad sam bio sa smeštajem slično udaljen od Baščaršije kao i ovaj motel taksi je koštao oko 2KM. Nije nam palo na pamet da šetamo a nije bilo dalje od 10 minuta hoda (uzbrdo).

I Lukas kad mu nešto tako treba dođe u okolinu Loznice

Drugari, Prijatelj mi priča da ne može da nađe korektnog radnika - magacionera za svoju firmu u Beogradu (Zemunu). Tačan opis posla ne znam, ali svakako vođenje magacina i svi poslovi oko prijema i izdavanja robe. Ne znam ni tačne uslove, ali čini mi se da bi plata trebala da bude oko 40 crvenih novčanica (nisam vam ovo rekao) na mesečnom nivou, sa uredno plaćenim porezima i doprinosima (to znači ono "belo" u naslovu teme, nikako nešto drugo). Ne držite me za reč ali mislim da je to iznos oko koga možete pregovarati. Nije neophodno prethodno iskustvo, znanje engleskog jezika, članstvo u bilo kojoj partiji ili udruženju. Potrebno je da je čovek vredan, odgovoran i pošten. Ne bih želeo da se i ova tema pretvori u debatu o platama i uslovima rada u Srbiji. Neretko se ljudi nađu u krizi, pa ako nekom ovaj posao pomogne da bolje održava svoj dvotočkaš i pređe više lepih kilometara meni će biti ekstra drago zbog toga. Elem, firma se zove "Romaal" d.o.o. Beograd, a radno mesto je u Zemunu u okviru "Navip-a" - Mozerova br.7 Vlasnik je sin mog kolege - Vukašin Aleksić - 063 / 821 06 73 i njega pozovite za dogovor oko eventualnog razgovora. Srećno!

Odmah da se izvinim jer se ne radi o moto putopisu, ali relacija je zaista sjajna i verovatno može da inspiriše na sjajnu turu motorom. Italija - kako i ne bi?! Elem, prijatelj ima brod/jedrilicu od cca 9 metara i rodila se ideja uz gajbu piva po principu "a zašto ne bi...". Vlasnik barke, stari morski vuk + nas trojica alava morska štenad = siguran recept za traženje đavola. Kad malo bolje razmislim tražimo ga cela veka, pa što ne bi malo i ovako. Prvomajski praznici protekli su u Tivtu, u fazi pripreme plovila, što je bio dosadniji deo čitave avanture, tako da izuzev naredne fotke nemam nameru da se mnogo osvrćem na taj period. Farbanje korita i porinuće: 24. juna (ranom zorom) polazak. Vetra ni u tragovima. Potpuna bonaca. Odmah je bilo jasno da tu od jedrenja neće biti ništa i da će nam tišinu aktivno narušavati mali brodski Volvo. Šteta. Imao sam prilike da jedrim na nekih 7 bofora i znam kakav je trip kad je jedrenjak nagnut pod uglom od 45 stepeni. U povratku smo imali nekih 3 bofora, pa su se kombinovali motor i jedra. Da ne dužim i pređem na ono što bi bajkerima moglo biti interesantno. Elem, Bari je fin i veliki lučki grad. Ima svoj istorijski centar i čuvenu baziliku Sv. Nikole u kojoj se i čuvaju mošti dotičnog sveca. Ipak, ne odskače ničim po italijanskim merilima, tako da smo, vođenim jendom starom reportažom gospodina Marinowskog, rešili da zađemo na kopno južne Italije, te obiđemo Arbelobello i Materu. Oba mesta su na cirka 60km udaljenosti od Barija. Renta Car, fljas 70€ + 300€ depozita i put pod točkove. Arbelobello: Italiju povezuju solidni putevi, pa i oni lokalni (uz pojedine izuzetke), uz koje se pružaju sjajni mediteranski pejzaži. Već na 30-ak kilometara od Barija primećuju se specifične Trullo građevine koje vas bacaju u detinjstvo i bude osećaj da ste došli u neko štrumpfovsko selo Arbelobello je oličenje te arhitekture i očuvanosti iste. Fotke od 1000 reči: Legenda kaže da ovaj stil suve gradnje proizilazi iz 2 razloga. Prvo, kuće su projektovane tako da se u slučaju zemljotresa otvaraju (ruše) na spolja, drugo, ove kuće su se brzo i lako rasturale i ponovo podizale što je bilo krucijalno bitno kad nagrnu poreznici iz Rima. Utisci odavde su fantastični i ovo mesto jednostavno mora da se vidi. Naravno ima sjajnih taverni i restorana da okrepe putnika namernika po krajnje povoljnim cenama. Nas četvorica smo pristojno ručali u možda najekskluzivnijem restoranu za svega 50-60€. Matera: Opet vijugavi putevi po vijugavom jugu Italije i potpuno menjamo ambijent. Pred nama je Matera nešto izvan granica Puglije (Pulje), tačnije u pokrajini Basilicata. Ukoliko neko smatra da je Vajler loše odradio Ben Hura iz 1959. godine, te da je rimejk iz 2016. još veće **anje, komotno ovu lokaciju može da iskoristi za simuliranje naseobina tih vremena i snimi bolji film. Fotke (bez reči): Inače, dobar deo ovih kuća je uredno naslonjen na stene i predstavlja logičan nastavak neke od mnogih pećina. Pojedine otvorene pećine su korišćene za život negde do završetka WWII, kada je italijanska vlada naredila iseljavanje stanovništa isključivo iz higijenskih razloga. Zaključak: Nakon ovih obilazaka usledio je povratak za Boku, mučili smo se uz neku pršut i vino, i uz društvo iznenađujuće puno delfina. Ono što je mene potpuno iznenadilo je autentičnost, sjaj starih vremena i stil koji vlada u celoj Italiji. Prvi put sam na tzv "siromašnom jugu" a zaključujem da on ni najmanje ne zaostaje za ostatkom Italije kada se u obzir uzme onaj "wow faktor". Po meni sjajno iskustvo, pa kom se namesti da može nek pali mašinu i pravac trajekt Bar-Bari, sigurno se neće pokajati.

Svuda u Srbiji ti je ista priča. Nema službi koje jure kampere. Divlje kampovanje je moguće svuda na isti način. Skloni se od glavnog puta da te ne proveravaju začuđeni drotovi, lokalni alkosi i tome slično. Gledaj da izbegavaš tuđa kultivisana imanja, posebno ograđena (osim ako imaš koga da pitaš), i nemaš problema.

Kapa dole, duh ti je na nivou mnogo jače brendirane kubikaže

Sve jedno. Kršten instrument za korektne novce

30km sića i za biciklu. A i zdravije je. To i citrusi (R)

Nemam pojma kakav je u vožnji, niti koliko će da vredi za 10, 20, 30 godina, ali meni ovo tako odiše stilom... Da je na domaće table možda bih i tražio način, ovako dok ne otplatim 2 aktuelna auto kredita ništa.

43.557740,20.687526 - lokacija na Google Maps Divlje kamp izletište na 20-ak minuta od Kraljeva, na Goču. Prelepo, mada nekad zna da bude gužva od dnevnih izletnika, Kraljevčana. Red šume (hladovina za šator) red poljane, rečica sa borovima uz obalu. Jedan veliki drveni sto sa 2 klupe i par divljih ložišta. Siđe se desno sa asfalta i vrati 100-tinak metara nazad kamenim putem, pa preko mosta. Na asfaltu stoji mali drveni putokaz na kome piše "Pogrešno skretanje". Uživo to izgleda kao u bajci. Za vikend roštiljanje dušu dalo. Pozz!

Svaka čast kolega! Mora da si 2 fakulteta završio kad toliko možeš da sediš na stolici QQ šta bi tek radio jednim Transalpom, GS-om, Afrikom, Goldwingom...

Pa mislim stvarno . Zamisli ti ginekolog a trudnjača ti dođe na porođaj, četiri prsta otvorena, sa GoPro Hero na glavi

Da, razumem i te razloge. Bolji je standard po EU (generalno), a i uređeniji sistem. Po toj logici i Ameri bi trebalo da mrze USA (sem one bogate manjine), zato što su jedna Danska ili Švedska daleko uređenije države sa daleko većim prosečnim standardom. Opet ti Amerikanci su ponosni na svoje zvezdice na zastavi, bez obzira o kom se socijalnom staležu radilo, a svako malo i kod njih razne afere, demonstracije sile, policijski teror, prebijanje crnaca i slično. @СајберГастарбајтер Ima toga, mada je svako iskustvo jedinstveno na svoj način. Od kategorija imam A, B i C i moja iskustva su skroz korektna. Naravno životinja uvek ima, ali ne samo u Srbiji. Seti se onog kretena molera iz Austrije koji je zajadio ceo svet, a Austrija onako lepa i civilizovana zemlja.

Apropo, putanja kojima treba da se kreće i prestrojava motor, odnosno različitih škola, zauzeću možda nepopularan stav da nije tuđe uvek i slađe (bez ulaženja u to šta više smrdi). Posebno u ovom slučaju postoji gomila razloga zašto je bolje biti na levom kolotragu, desnom, u sredini trake itd. Različite škole, različiti pristupi i ne mora da znači da je samo jedna 100% ispravna. Znam da je kod nas hit omazati domaće stručnjake (ili "stručnjake") a zapadne hvaliti na sva usta i to je postalo dogma bez dubljih analiza. Lično sam uveren da jedan profesor sa Saobraćajnog fakulteta (bilo koji, ne znam ni jednog), kao član radnog tela za izradu Zakona, nije baš toliko glup, mutav i neobrazovan i ako je naš (ej, naš!). Šta više ni sama problematika nije crno bela. Pri tom ne insinuiram da je naše po difoltu ispravnije, naprotiv, samo sam uzdržan po pitanju blanko paljbe koja se ispaljuje po domaćoj radinosti (naglasak na blanko - ne kreativnu kritiku). Mnogo crne hronike ove godine na našim putevima, ali nisam siguran da je i jedan bajker izgubio život zbog lošeg rešenja u propisu. Pre će biti zbog kršenja propisa sa bilo koje strane. P.S. Onako, po nekad, maštam o tome da mogu da ubedim bar 4 miliona ljudi da vole svoju zemlju, misle lepo o njoj i svojim komšijama. Možda bi tada bili ko Švajcarci.

Kod nas saobraćajna može da se podigne (druga dokumenta takođe) i u drugoj smeni, do pola 8 - 8 uveče. Može i subotom. Ne treba slobodan dan.

^^ Nekako mislim da to više veze ima sa sponzorstvom. Nisam obraćao pažnju ove, ali prethodne godine u pratnji na 4 točka je dominirala Škoda Superb na svim tur-ovima To ne znači da nova Africa nije poželjna do bola.

Sačekaću još dobar broj godina do tih lepih iskustava. Linkovani interaktivni pdf neće da odgovara na telefonu, proveriću kasnije kući.

Znači, ukoliko nema znaka zabrane preticanja, bajker može preticati drugo vozilo u istoj traci, naravno na odgovarajućem odstojanju i da pri tom ne ugrožava sebe i druge učesnike u saobraćaju. Imajući u vidu širinu traka na najvećem delu kolovozne mreže u zemlji ovo pravilo je retko primenjivo. Mislio sam da je to "odgovarajuće odstojanje" precizno definisano, ali izgleda da nije, što može dovesti do neslaganja između policajčevog i bajkerovog viđenja situacije, pa pred sudom ostaje da se vaga čija reč ima veću težinu. Ovim smo se izgleda odaljili od teme, ali i povezanog pitanja - kako ZOBS tumači provlačenje skuteraša i motorista između vozila. Bez obzira na to da li se vozila kreću u različitim smerovima ili ne. Provlačenja koja ja viđam (a po nekad i primenjujem, nema šta) se obično sprovode po liniji sa blagim odstupanjima levo i desno od nje. Znači kombinujemo preticanja i sa leve i sa desne strane, sa promenom i bez promene trake, odnosno najčešće je to provlačenje kobinacija baš svega navedenog. Nisam siguran koliko je to čisto kao suza sa aspekta ZOBS-a, ali znam da nam tolerišu.

E stvarno smo odlepili. Pazite sad ovo: Natočim malo pre gorivo na početku Bulevara Oslobođenja i krenem da presečem ka Vojvode Stepe. Potpuno opušteno iz pravca FON-a "kolega" tera crnog Bev 500 i sina u krilima. Mali ima između 2 ipo i 3 ipo godine, ne grešim, najmanje dete mi je toliko. Detence uredno nosi malu kacigicu na glavi. Skreću u Lepeničku a potom u Jove Ilića u kontrasmeru ka Stepinom Vajatu. Sunce ti poljubim, a mene ćera od 8 godina tera da je provozam i meni ne pada na pamet da to radim u javnom saobraćaju. Znači tip je ladno: - prekršio Zakon, vozio dete ispod 12 godina na motoru na javnoj saobraćajnici, - uradio to u sred špica, u sred Beograda, - prekršio Zakon, ušao u jednosmernu ulicu, - svesno poverio život svog 3-godišnjaka kako sebi, tako i svim ostalim učesnicima u saobraćaju, - procenio da je eventualan rizik za klinca mnogo manji od njegovih moto veština i to očigledno radi potpuno svesno, planski i redovno imajući u vidu da je nabavio kacigu za dete. Ne znam šta da mislim...

^ Ni ja ne pijem dok vozim. Stanem, sednem negde, pa popijem.

^ E sad ne znam tačno ali ako već tražiš obrati pažnju na kvalifikaciju preticanja i obilaženja. Sve mi se nešto čini da se obilaženje odnosi na nepokretnu prepreku na putu i da tada komotno možeš i preko pune ukoliko ne ugrožavaš druga vozila u saobraćaju. Takođe, čini mi se i da postoji neka minimalna udaljenost od vozila koje pretičeš, te je teško to odraditi u istoj traci ukoliko preticano vozilo nije drugi motocikl ili bicikl. Edit: Što se tiče nepismenosti i gluposti našeg naroda, naš narod je pretežno bio nepismen pre drugog svetskog rata. Nikako glup. Problem smo imali jer boravimo na prilično trusnom području, a pritom smo i karakterom malo ratoborni (da ne kažem ku**eviti). I nakon Turaka svako malo neki rat (te jedan balkanski, te drugi, te prvi svetski) što našoj inteligenciji i nije ostavilo previše prostora da izgradi ozbiljnu državu, nego stalno nešto "Jovo nanovo". "Zemlja seljaka na brdovitom Balkanu", zar ne? Nismo baš povukli kulturu stanovanja u gradovima iz srednjeg veka, gotovo da ih nismo ni imali u nekom ozbiljnijem smislu uz par izuzetaka. Onda dolazi prosperitetno doba, po WW2, iako u jednom diskutabilnom režimu. Ubrzano se gradi cela stara Juga, infrastruktura, industrijalizacija, obavezno školstvo... I šta smo dobili? Sistem koji će 45 godina kasnije da se u potpunosti ulupa i sruši, ali dobili smo i pismenu narod, izgrađene puteve, gradove, pre svega jako zdravu naciju na psihičkom i kulturološkom planu. Samoubistva na nivou statističke greške, vršnjačko nasilje gotovo da nije postojalo, kriminal u tragovima, bez straha si komotno na Košutnjaku mogao na klupi da prespavaš noć i da ne pomisliš da bi neko mogao da te opljačka i izbode. Sećam se nekad se nije zaključavao stan ni preko noći. E onda kreće ulupavanje. Zaobići ću dublju analizu jer o razlozima može da se diskutuje naširoko. Realno nacija doživljava ekonomski slom. Ljudi prvi put u životu nemaju onu sigurnost i očajnički se bore da prežive od prvog do prvog. Odjednom postaje moguće da se ostane bez posla. Pored nekih novih pojava kao što je inflacija u toku su i građanski ratovi sa svima onima za koje si mislio da su ti braća i sestre. Prosečan narod nema pojma zašto? Mnogi ostaju bez bližnjih u rovovima (deca, očevi, muževi, braća...), mnogi stiču traume u tim istim rovovima. Jade te na sve strane, čekaš za ulje u redovima, šibaju te sa sankcijama kao vola, šibaju te sa bombama dok grliš decu i trčiš negde da se kriješ a ne znaš gde. Na kraju promene, tranzicija, privatizacije, masovni gubici posla, opšte razočarenje izostankom 6. oktobra... I posle se neko pita što smo kao narod besni i pakosni??? Mnogo će biti teško da se izađe iz začaranog kruga. Ne znam kako ali teško će na silu.

Uffff, sad ću da se pojedem za preporuku Leskovačku mućkalicu kod Brke nisam jeo. S druge strane za tu pitu vadim oči, a i dosta ljudi oko mene. I stvarno je uvek puno, video si. Sad za vikend planiram malo na Jug, do Stare Planine. Brka mi je obavezan pit stop. Za masnu gibanicu, što curni niz bradu, moraćeš u ove moje četničke krajeve

Na dobrom si putu, ali ne ni pokret. Obična inicijativa. Pojedinačna, lokalna, šire društvena... To je najnormalnija stvar i u potpuno uređenim društvima. Nema razloga da inicijativa ima bilo kakvu političku konotaciju. Bitno je da je usmerena na konkretan problem i ne mora da sadrži bilo kakvu mržnju prema bilo kom režimu ili grupi. Građanska inicijativa predstavlja pomoć državi i društvu kroz predloge ili angažman u boljem tretiranju i rešavanju konkretnih pitanja. Ne treba da bude oni i mi, bajkeri i vozači automobila, crveni ili žuti. Pokretači inicijative su deo društva, države i žele da daju svoj doprinos, a ne da iskažu protest. Protest iskazuju pokreti, političke grupacije a često imaju i skrivenu agendu. Nije nama problem rezultat na bilo kojim izborima u poslednjih 20-30 godina. Izuzev Belog svi su se ređali na ovaj ili onaj način, a ti svi smo u stvari mi. Odatle neko lepo reče da naša riba ipak smrdi od repa, odnosno da nam je kuća trula još u temelju. Kao narod svašta smo tih zadnjih 30 godina proživeli loše i od sebe i od sveta, tako da smo još i normalni. Ipak ne dovoljno, reklo bi se po saobraćajnoj ali i svakoj drugoj kulturi. Da bi se iole nešto promenilo u kulturnom i moralnom obrascu ovako besne i ljute nacije mislim da ne može ništa na silu. Zato i jesam za pozitivne inicijative, dobrovoljne pre svega, nikako za deljenje, prozivanje, nametanje... Eto @bdada ako ti nešto znači imaš još jedan glas za bilo koji vid akcije, pod uslovom da ista striktno isključuje bilo kakvu političku konotaciju. Imaš i plus za želju da od sebe kreneš, ustaneš od računara i nešto promeniš.